Skoro sam u vezi virtuelnog prijateljstva popricala sa dve osobe koje osecam kao svoje prijatelje u ovom svetu, a ubedjena sam da bi i u reali tako funkcionisali. Poklopila su nam se misljenja o ljudima koje bismo voleli upoznati licno, sto ukazuje na medjusobno bavljenje, razumevanje kroz "citanje".
Inace i u virtuelnom i u realnom svetu tracare, sto iz sujete, sto iz licne praznine, cega god, ali nekako me to ne dotice, godine i iskustvo cine svoje, uostalom sve je to ljudski.
Skoro mi se dogodilo da prisustvujem svadji izmedju dve prijateljice, nisam imala priliku da klisnem, ali.... strasno je koliko su ljudi istanjeni, koliko su im nervi na ivici, ali jos je strasniji taj drasticni pad kriterija, vrednosti. No tako je kako je.