Sloboda ......ili ipak nesto drugo

Hajde sad ovako...
Ovo je tema za one koji zive sami, odnosno koji nisu u braku ali dobrodosli su i svi ostali komentari onih koji jesu.
Zasto osobe koje su duze godina same ne zele da izgube svoju slobodu, ne zele obaveze, ne zele vezivanje.
Mnogo puta u situaciji da to urade ali ipak ne urade, traze 1000 razloga zasto to NE uciniti, a ni jedan zasto se odluciti za taj korak.
Strah od....cega?
Licno ja nisam bila razocarana da kazem da je to razlog, mene muz nije ostavio niti sam patila zbog nekog da mi zgadio brak, odnosno zajednicki zivot, jednostavno organizovala sam zivot sa svojom decom da bi bilo ko tu bio suvisan.
I jos nesto...moja deca nemaju nista protiv ako bi ja to uradila.

Kakva je to fobija?

FOBIJA?Mozda fobija od vezivanja ili povredjivanja sebe.Licno,da sam naisla na odgovarajucu osobu za ovih 10god,sto da ne.Ja znam sta necu ali sta hocu...Malo nas zivot izdribla,malo se nakupe sumnje.Gledas druge kako glume u svom okruzenju a kad dodju na kafu budes rame za plakanje.Neznam,taj neki moj zivot pripada mojoj deci,sada nam odgovara.Ali,sta sutra?Da li cu ja biti teret na njihovim ledjima.Znam da necu traziti nista ali oni ce to osecati kao sto je meni sada zao moje majke i hiljadu puta kazem-aj baba nadji nekog djeda pa makar i deviznog

Storm, mlada si za takva razmisljanja. Dozvoli sebi jos jos nadu za novu licnu srecu.

U mom okruzenju su gotovo svi solisti i uglavnom se ta grupa uvecava, niko nije iskoracio iz nje.
Stariji smo, sa iskustvom koje - kakvim i tesko se prihvataju promene, bar u onom delu
zivota u zajednici. Samostalne i samouverena sa jasnim stavom sta hoce, gospodarice svoga
vremena i prostora. Muskarci se na ovom terenu ne snalaze. Biti iskren i svoj pred takvim
zenama je prevelik zadatak za njih. Pogresno shvataju tu samocu, misleci da pricama o
velikoj ljubavi i bog-zna kakvim obecanjima u svakom smislu mogu pridobiti takve dame.

Pa nisam solista, kako reče Gea. I mislim da ne bih lako emotivno funkcionisala sama. Morala bih da imam nekog o kome bih bar mislila. Glupo možda, ali je tako. Isto tako, ne bih mogla da živim sa nekim ko me istinski guši. Ono da nemam slobodu, da mi ne veruje, da me kontroliše, ''trpa nos'' u sve i svašta. Volim da samostalno donosim odluke o svemu što mi čini lično zadovoljstvo, da imam svoje vreme, prostor i da ga organizujem kako mi odgovra. Prosto rečeno da imam slobodu, da ne doživljavam brak kao zatvor. Ali umem i isto to da tolerišem. Mislim da je tu ključ. Prosto u razumevanju, ali i prihvatanju odgovornosti. I sopstvenom ubedjenju da imaš pravo na sebe da se ispoljiš takvim kakav si, ali i snagu i valjan način da se izboriš za to. I pri tom ne gušiš drugu stranu. Da se istinski posvetiš svemu onomm što čini odnos, što ne guši stvarne emocije.

Moguće je da je to taj strah. Ili mu koreni leže u lošem iskustvu u sopstvenoj porodici, ili u tome da će se izgubiti sloboda. Ne bih da me bilo ko pogrešno razume, ali ući u zajednicu i opstati u zajednici koja funkcioniše podrazumeva veću snagu i odgovornost od one za krenuti ''solo''. Trebaš biti sposoban podeliti i dobro i loše. I iskreno davati. Deliti. Naravno, ovo ne znači da treba po svaku cenu ostati u braku ili vezi. U svemu ima razumnih granica.

Ali pazi...ja nemam lose iskustvo u braku, odrasla sam u predivnoj porodici, punoj ljubavi i paznje, fantasticno funkcionisemo i danas, mada smo daleko jedni od drugih ali...ja ne mogu to sad posle mnogo godina ovakvog zivota, jednostavno...organizovala sam sebi ovakav zivot i odgovara mi, bojim se da bi mi to brzo dosadilo i da bi onda nekog povredila...kod mene je to tako, odluke donosim preko noci, nema mnogo razmisljanja niti objasnjavanja, samo odlucim i to je to.
A kako to saopstiti nekome ko ne razmislja tako.
Jednostavno nisam spremna, a mislim da nikad i necu biti da sa nekim delim zivot....mozda negde tamo u starackom domu da nadjem kakvog dedicu da zajedno setamo i pijemo caj.
Ne bih podnela da mi neko prigovori koliko sam para potrosila na gluposti, da me prekori ako nisam oprala sudje ( nekad zna stajati ceo dan u sudoperu), ako mi se ne kuva rucak, ne kuvam ga, padne mi na pamet da odem negde, da moram da obavestavam gde cu, da podnosim izvestaj sa kim sam pricala na telefon, sa kim sam otisla na kafu.....
Milion stvari koje ja jednostavno ne mogu...
Da ne kazem da moram da slusam kako hrce nocu, dise mi u vrat.....
Ceo zivot sam radila sta sam htela i na nacin kako sam ja htela, nikad me niko nije sputavao.
Mislim da je lakse kad je covek mlad, nekako se lakse prilagodi toj situaciji pa jos kad deca dodju, nekako je drugacije.
Ne mislim vise radjati, znaci nista nas ne veze, a ljubav ma kolika da bila, prodje (bar kod mene)
Nisam nesto emotivna osoba, kod mene je to sve mlako, a ako i jeste jace, bljesne i nestane brzo.
jesam li emotivni invalid, nezrela osoba ili sta?
Kako nemamo nekog psihijatra na forumu da mi odgovori

Sloboda kao i ljubav ima svoje vrste.Slobodna sam sa jedne strane ali,druge?Ako sam bas,da li bih mogla sutra doneti odluku-Spakujem kofere i odoh gde me noge nose?Malo sutra.Mnogi zavise od mene.Lanaca ima svakoraznoh,i onih lepih a i onih :evil: Neke mozete u besu iskidati zubima a za neke pozeleti da nas stegnu jos vise

Pre nekoliko meseci, neven je mislio, on jedini iskren na forumu. Danas ovaj forum obiluje iskreniscu i istinom.Istina i iskrenost mnogo zblizavaju ljude ma iz kojeg god staleza naroda oni bili. Vidim Ljiljana, pise sebe, slika sebe svojom iskrenoscu. Iskreno, nema sta... Moja sloboda je nestala pre 21.godinu, moji nemiri, moju slobodu traze, ali se svaki dan svome zatvoru dobrovoljno vratjam, jer imam obaveze. Nisam odrastao u harmoniji svoje porodice, to danas mojim dvema cerkama pokusavam dati. Ne bih da ponavljam, Gea ili gorskooko ili Liliju. Slobodan biti, je danas mnogo lakse no prije dvadesetak godina, pa ako to mogucnosti dozvoljavaju i materijalno ste Ok, i uskladite to slobodno vreme svojom slobodom to je dobro. Pri teome potrebno je strogo paziti na svoje moralnno ponasanje, jer nas narod olako sudi, pa i ako taj trac je i neistinit osuda je teska.. Izlazak iz braka, i nastavak zivota van bracne zajednice ja bih pre nazvao "Sloboda bez Slobode", obaveze ostaju, moralna nacela su ista, deca, porodica koja je, vise kriticnija no pre. Navike koje se moraju steci, i pomoc koja ne dolazi sa druge strane, porodice, tu slobodu ugrozavaju, tako da slobodnjaci koji nisu stabilne licnosti i nisu materijalno istituirani, jednim solidnim primanjima, radi svoje nezavisnosti, u toj svojoj slobodi ne uzivaju. LJiljana, ako smem reci, ti nisi izasla iz braka, nisi se razvela. Tvoja sloboda je nastala greskom sudbinskih zbivanja, i tvoja deca znaju gde im je otac, i nezameraju ti tvoju slobodnu volju. Deca rastavljenih, traze svoga roditelja, i zameraju, roditeljima na nihovoj slobodi, ne toliko dok su mali, vec kad porastu.
-" Blago tebi, ti imas oca, i ako pije, bolji je no moj, koji me je zaboravio".- govorio je Željko, moj drug.
Samo sam pokusao dati svoje vidjene, na ovu temu...E.
:nev:

Pa svasta je stalo na ovoj stranici. Iskrenost, osuda, zebnja i preispitivanje vlastitog stava. Prava forumska diskusija.
Ljiljo ti zivis sa decom bez muza u tvrdis da si u zajednici. Postoje verovatno jaki razlogi koje te fiktivno (mozda gresim)
drze formalno kao zenu u braku a ne raspustenicu. Mozda je uticaj porodice i okoline prejak da bi tako samostalna zena pristala na takvu formu. Ako ti je tako udobnije onda ok.
Ponenula si sumnju da su moji "stavovi" verovatno posledica nesretnog detinjstva. Bice da je obrnuto, bio je tako lep da verovatno nezelim izaci iz njega. Moji su hvala bogu jos zivi i zdravi i jos me guse svojom brigom, kao da sam dete.
Ako postoji neka veza izmedju mog vaspitanja i mojih odluka je u toj ljubavi i sigurnosti koju sam dobila od malena.
Podrsku za moje odluke, narocito od oca. Njihovo misljenje mi je najvaznije i mozda jedino vazno. Izborila sam se za to da je moj zivot, moja stvar.
Ja sam tek neku godinu "solista" posle duge godine zivota u zajednici. Po Zutoruzinim podacima pripadam onoj najmanjoj grupi ljudi ciji su brakovi-veze trajale dugoooo, jos malo pa bi mogla da trazim penziju. Pa malo vise ocekujem od zajednice, ljubavi da bi prihvatila malo od svega.

Gea ::

Pa svasta je stalo na ovoj stranici. Iskrenost, osuda, zebnja i preispitivanje vlastitog stava. Prava forumska diskusija.
Ljiljo ti zivis sa decom bez muza u tvrdis da si u zajednici. Postoje verovatno jaki razlogi koje te fiktivno (mozda gresim)
drze formalno kao zenu u braku a ne raspustenicu. Mozda je uticaj porodice i okoline prejak da bi tako samostalna zena pristala na takvu formu. Ako ti je tako udobnije onda ok.
Ponenula si sumnju da su moji "stavovi" verovatno posledica nesretnog detinjstva. Bice da je obrnuto, bio je tako lep da verovatno nezelim izaci iz njega. Moji su hvala bogu jos zivi i zdravi i jos me guse svojom brigom, kao da sam dete.
Ako postoji neka veza izmedju mog vaspitanja i mojih odluka je u toj ljubavi i sigurnosti koju sam dobila od malena.
Podrsku za moje odluke, narocito od oca. Njihovo misljenje mi je najvaznije i mozda jedino vazno. Izborila sam se za to da je moj zivot, moja stvar.
Ja sam tek neku godinu "solista" posle duge godine zivota u zajednici. Po Zutoruzinim podacima pripadam onoj najmanjoj grupi ljudi ciji su brakovi-veze trajale dugoooo, jos malo pa bi mogla da trazim penziju. Pa malo vise ocekujem od zajednice, ljubavi da bi prihvatila malo od svega.

Mislim da je "raspustenica" vrlo pogrdan naziv za zenu koja je razvedena ali....ja nisam razvedena, niti zivim u zajednici sa roditeljima, za tvoju informaciju zive u inostranstvu i vidjam ih jednom godisnje, a sto se tice okoline, ja sam ptica selica, ne vezem se za komsije niti sredinu u kojoj sam i apsolutno mi nikad nije bilo vazno sta ce drugi reci, da li me podrzati, osuditi ili bilo sta drugo,,,,roditelji su me uvek podrzavali u svemu sto sam "sama" odlucila jer nikad nisam dozvolila da neko drugi odlucuje u moje ime, da misli za mene, tako da su me i tu pustali da "zveknem' da vidim da sam pogresila, sto je po meni ispravno, znaci...nikoga ne mogu kriviti za moju pogresku. Ja sve saslusam, odslusam po koju lekciju ali uvek na kraju uradim onako kako ja hocu.
Jednostavno takva sam kakva sam, nekad komplikovana i sama sebi ali koprcam se i zadovoljna sam, ne volim staticnost ni u cemu, sputavanje, gusenje, a mislim da bi zajednica sa nekim muskarcem znacila upravo to.

Pa posto nisi "raspustenica" onda je to uopste prihvacena rec, koja se ne odnosi na tebe.
Malo je narod bio skrt u smisljanju izraza vezano za razvedene, polu razvedene, zene koje se nisu razvele a nameravaju, one koje nece da se udaju, koje se nisu udavale, zovu ih usedelice, jos gore .
Zene se na ovim prostorima i tim datim imenima izopstavaju iz zajednice. To ce trajati dok zene to neprihvate sa lakocom i pocnu davati sami sebi imena.
Ja se deklarisem kao solista. Jer zivim sama, bez namere da da to menjam skoro

Gea ::

Pa posto nisi "raspustenica" onda je to uopste prihvacena rec, koja se ne odnosi na tebe.
Malo je narod bio skrt u smisljanju izraza vezano za razvedene, polu razvedene, zene koje se nisu razvele a nameravaju, one koje nece da se udaju, koje se nisu udavale, zovu ih usedelice, jos gore .
Zene se na ovim prostorima i tim datim imenima izopstavaju iz zajednice. To ce trajati dok zene to neprihvate sa lakocom i pocnu davati sami sebi imena.
Ja se deklarisem kao solista. Jer zivim sama, bez namere da da to menjam skoro

Joj umrecu od smeha, tebi stvarno treba crtati neke stvari
Zao mi je sto cu te i sad po ko zna koji put razocarati ....nije smesno ali zaista mi nije jasno kako nisi ukapirala da nisam usedelica, nisam raspustenica....
Da li si ikad cula da zena koja ima dvoje dece, a nema muza moze da bude udovica?
Nije smesno ali moram da se nasmejem na ovo usedelica....kod nas su usedelice stare cure, a ja imam dvoje divne dece.

Moja dva sunca

Čitam ove postove i pitam se da li se dovoljno razumemo. Lično, uvek iznosim svoje mišljenje, stav vezan isključivo za konkretnu temu ili u vezi sa tom temom. Takodje, stav vezan za sadržinu konkretnog posta koja me provocira na komentar (da li ga podržavam ili ne podržavam ili nešto treće). To što pišem baš nikako ne vezujem za osobine ličnosti ili (bilo kakav) status osobe koja otvara temu, odnosno piše post. Po prirodi stvari, to ne bismo ni mogli/trebali, jer se stvarno ne poznajemo.

Konkretna tema se zaista može različito posmatrati. Tako je i postavljena. Neko je može shvatiti kao strah od vezivanja, neko kao potrebu za slobodom koja je ograničena brakom/zajednicom, ili na neki drugačiji način. I svako iz brojnih, različitih razloga. Zavisno od toga koliko se temom bavi, da li oseća potrebu da piše. I zato je dobra kao forumska tema.

Inače, slažem se da kod nas postoje predrasude u odnosu na status lica oba pola, a pogotovo žene koja nije ušla u brak, ili je brak prestao po bilo kom osnovu. Često je suočena sa neprimerenom komociom u ophodjenju, pogotovo od strane muškaraca, ali i od strane žena. Kako to reče moja koleginica (koja je odlučila da se ne udaje i da bude majka) - ''...više bi me poštovali da sam se udala za najveću propalicu''. Mislim da u ovoj izjavi ma koliko da je ekstremna, ima istine, pogotovo u manjim sredinama. Predrasude su čudo, ali nije tema.

Glasam za slobodu, jer mi je ovako lepo:)
Ne zelim i necu da menjam svoje navike, vishe radi nikoga. "Uhvatila sam ritam" i odgovara mi:)

ljiljana ::

Gea ::

Pa svasta je stalo na ovoj stranici. Iskrenost, osuda, zebnja i preispitivanje vlastitog stava. Prava forumska diskusija.
Ljiljo ti zivis sa decom bez muza u tvrdis da si u zajednici. Postoje verovatno jaki razlogi koje te fiktivno (mozda gresim)
drze formalno kao zenu u braku a ne raspustenicu. Mozda je uticaj porodice i okoline prejak da bi tako samostalna zena pristala na takvu formu. Ako ti je tako udobnije onda ok.
Ponenula si sumnju da su moji "stavovi" verovatno posledica nesretnog detinjstva. Bice da je obrnuto, bio je tako lep da verovatno nezelim izaci iz njega. Moji su hvala bogu jos zivi i zdravi i jos me guse svojom brigom, kao da sam dete.
Ako postoji neka veza izmedju mog vaspitanja i mojih odluka je u toj ljubavi i sigurnosti koju sam dobila od malena.
Podrsku za moje odluke, narocito od oca. Njihovo misljenje mi je najvaznije i mozda jedino vazno. Izborila sam se za to da je moj zivot, moja stvar.
Ja sam tek neku godinu "solista" posle duge godine zivota u zajednici. Po Zutoruzinim podacima pripadam onoj najmanjoj grupi ljudi ciji su brakovi-veze trajale dugoooo, jos malo pa bi mogla da trazim penziju. Pa malo vise ocekujem od zajednice, ljubavi da bi prihvatila malo od svega.

Mislim da je "raspustenica" vrlo pogrdan naziv za zenu koja je razvedena ali....ja nisam razvedena, niti zivim u zajednici sa roditeljima, za tvoju informaciju zive u inostranstvu i vidjam ih jednom godisnje, a sto se tice okoline, ja sam ptica selica, ne vezem se za komsije niti sredinu u kojoj sam i apsolutno mi nikad nije bilo vazno sta ce drugi reci, da li me podrzati, osuditi ili bilo sta drugo,,,,roditelji su me uvek podrzavali u svemu sto sam "sama" odlucila jer nikad nisam dozvolila da neko drugi odlucuje u moje ime, da misli za mene, tako da su me i tu pustali da "zveknem' da vidim da sam pogresila, sto je po meni ispravno, znaci...nikoga ne mogu kriviti za moju pogresku. Ja sve saslusam, odslusam po koju lekciju ali uvek na kraju uradim onako kako ja hocu.
Jednostavno takva sam kakva sam, nekad komplikovana i sama sebi ali koprcam se i zadovoljna sam, ne volim staticnost ni u cemu, sputavanje, gusenje, a mislim da bi zajednica sa nekim muskarcem znacila upravo to.

Jeste Ljiljana, ubedjujes nas, ubedjujes sebe da si jaka osoba. Da se svet vrti oko tebe, Ljiljana, a sve do nedavno si cuvala tajnu svojih nemira.
Greske se cine u zvotu, ziv covek ih radi Ljiljana, namerno ili ne namerno, i kad tresnes ipak Ljiljana pruzas ruku da ti pomognu... Majka. Otac, Brat..
Puste te oni da padnes, jer tvoja je narav takva otresita i gruba, verujem da sa tobom nije jednostavno ziveti i zato je bolje da si slobodna, i samoboljna u svojim izletima i izborima. A ipak, vole te Ljiljana, BAS. Nije tebe tesko zavoljeti, ali ti satires oko sebe, davis i ubijas, one koje te podrzavaju ili vole, zato kod tebe ne traju dugo,tvoje ljubavi, zategnuti su odnosi sa komsijama. Onog dana kad deca odu, lutanje tvoje ce se nastaviti, tvoja SLOBODA, pocece da gusi, tvoj teperement zestoko ce udarati o zidove samoce, i vracati se u trenutke secanja na radost porodice i Njega. Ljiljana. Ako mi verujes i pre svega, naslicivao sam tebe, 90% pogodio. Ti vladas.

SNEZA_ ::

Glasam za slobodu, jer mi je ovako lepo:)
Ne zelim i necu da menjam svoje navike, vishe radi nikoga. "Uhvatila sam ritam" i odgovara mi:)

Lepo, kazes... HaHaHa, ma hajde. SNEZA_ zar ja nisam tu, u srcu tvom, kao novo poznanstvo. Kad me pustis u poverenje svoje, donosit cu ti cvece, a nista necu traziti, osim poljubca u obraz, i onaj osmeh koji samo lepu ženu krasi. Onu moju princezu.
Raskopcaj svoj Jelek,da zavirim, da vidim kako se srpski pise,"VOLIM TE NEVENE"

ljiljana ::

Gea ::

Pa posto nisi "raspustenica" onda je to uopste prihvacena rec, koja se ne odnosi na tebe.
Malo je narod bio skrt u smisljanju izraza vezano za razvedene, polu razvedene, zene koje se nisu razvele a nameravaju, one koje nece da se udaju, koje se nisu udavale, zovu ih usedelice, jos gore .
Zene se na ovim prostorima i tim datim imenima izopstavaju iz zajednice. To ce trajati dok zene to neprihvate sa lakocom i pocnu davati sami sebi imena.
Ja se deklarisem kao solista. Jer zivim sama, bez namere da da to menjam skoro

Joj umrecu od smeha, tebi stvarno treba crtati neke stvari
Zao mi je sto cu te i sad po ko zna koji put razocarati ....nije smesno ali zaista mi nije jasno kako nisi ukapirala da nisam usedelica, nisam raspustenica....
Da li si ikad cula da zena koja ima dvoje dece, a nema muza moze da bude udovica?
Nije smesno ali moram da se nasmejem na ovo usedelica....kod nas su usedelice stare cure, a ja imam dvoje divne dece.

Moja dva sunca

Uopste nije smesno, ako neko pogresi. Dovodis tako, licnost ili osobu, u negodnost, svojim nepprimerenim ponasanjem. Ljiljana je trebala reci kakvu slobodu ima. Ovde je samo jedna koliko vidim Udovica, Žao mi je. Vrlo mlada, teparamentna i lepuskasta. Mi smo ne naviknuti na to. Pretezne su sve raspustenice, uplakane ili sretne sto su se resile bede. Znam da ljiljana ne voli saaljenje, da se izborila za svoje mesto pod ovim suncem. nije bilo lako, i zbog toga sam je vise zavolio. znam da zna biti ostra, osetio sam na sebi licno. I da znas Ljiljo,ako Željka mene ostavi, a vidim nismo vise na talasnoj istoj frekvenciji, bit cu ti komsija u slobodi.
I ne pametuj mnogo...Cvetu moj, Ljubavi i bola.

Nevene nesreco jedna, , mani se gluposti i nadji sa zeljkom istu frekvenciju, ja ne volim dosadne komsije, a nisam rekla da sam u zategnutim odnosima sa komsijama, samo da ne uspem da ih upoznam jer sam ptica selica...istina da sa par zena ovde u komsiluku ne pricam ali one su tako odlucile, malkice su ljubomorne i to su pokazale, boje se za svoje muzeve, bzvz, nikad ih nisam gledala kao muskarce.
A naravno da ce mi moji pruziti ruku kad padnem, zar to ne radi porodica?
Mozda ce me nekad...... ufff. moja sloboda poceti gusiti ali....nabavicu kuche pa ce mi ono praviti drustvo ili kako sam vec rekla, u staracki dom pa naci nekog dedicu.

SJaj ::

fancygens.com

Bash tako

Evo ja cutim
Nista vise necu reci na ovu temu :gol:

Ali zašto? Naravno da treba reći. A Ti umeš i da govoriš i misliš. Bar sudeći po onom što sam ''snimila'' na chatu i ovim postovima ovde. Samo napred bre!

S jedne strane, gledajući različite serije, posmatrajući kakvu poruku nam šalju mediji, stiče se utisak da je biti singl devojka status obavijen glamurom, da je to, u suštini, veoma poželjan status. Singl devojka, nezavisna, sama se brine o sebi, sama gradi svoju karijeru. Sve je u životu postigla sama, bez ičije podrške. Dobro, ima ona prijatelje (uglavnom prijateljice, ali nađe se i poneki prijatelj), ima i roditelje, braću ili sestre, ali je u suštini sve postigla sama - i odlično joj ide, osim što naporno radi, usavršava se u svom poslu, ima nekoliko hobija i trenira par sportova, uspjeva da uveče i izađe s prijateljima i super se zabavi. Ima vremena za sve to jer je singl (i jer njen dan, magično, traje nekoliko puta duže nego dan nas ostalih smrtnika).

S druge strane, nasuprot ovoj medijima isforsiranoj slici, u stvarnom životu će singl devojka od porodice, rodbine, pa i od poneke prijateljice, konstantno slušati pitanja kao što su: "Jesi li našla nekog?", "Kad ćeš da se udaš i da se skrasiš?", "Kad će beba?" (ili, roditeljska, nimalo suptilna varijanta: "Kad će unučići?"). Stalno će tu biti iščekivanje, pa i prećutno (i ne baš toliko prećutno) neodobravanje što je ona još uvek sama. Dobro, završavala je školu, pa tražila posao, sve je to u redu, žena treba da ima neki svoj dinar - ali škola je završena, ima posao, i šta još čeka? Nekako, uz svu priču o emancipaciji, i dalje mnogi vjeruju da žena mora, prije svega, da bude majka i nečija supruga. Biti singl devojka je tužno i patetično (otprilike kao da devojku niko neće). Svojevoljno, sopstvenim izborom, biti singl - to je, maltene, zločin.

Šta onda da učinite ako ste singl i ako u ovom trenutku ne postoji muškarac koji vas interesuje? Ukoliko se (bezobrazluka li!) čak odlično osjećate, ako uživate u svom singl statusu? Najbolje što možete da učinite jeste da nastavite da uživate. Provodite se s prijateljicama, radite sve ono što vam se dopada (naravno, onoliko koliko vam vreme i finansije dopuštaju). Ukoliko budete uporne u svom ponašanju, vaša zabrinuta okolina će, prije ili kasnije, morati da popusti i da vas ostavi na miru.

S vremenom, sasvim je moguće, naići ćete na nekoga ko će vam se dopasti i s kim ćete željeti da budete. U međuvremenu, ne dopustite da vas iko ubjedi da je zločin što ste singl ili da je jadno što nikog nemate. Uživajte u onome što imate sada i uživajte u onome što vam budućnost donese - to je obično najbolje rešenje.

ha! Jeste i ovim

gorskooko ::

ha! Jeste i ovim