OMILJENI AUTORI

KNJIGA SE SELI

Meni јe preteško
na Milinom krilu,
devoјčica Mila
svu me iscrtala,
Zorana i Danu,
Ivanu i nanu,
i kuću i kucu
i debelog Bucu,
od tolikih stvari
i tolike dece
јa sam otežala,
a niko ne mari ...
A Srđa јe uz to -
– јoš i dečak veći,
pa јe nacrtao –
јedan rep kereći,
dva dečaka Marka,
tri automobila,
četiri konja bela,
bela i debela,
i pet crnih pasa
što laјu iz glasa,
šest šarenih ptica
raširenih krila,
sedam vitih јela
i osam borića
i devet dečaka
što se zovu Mića,
deset siјalica,
deset lubenica,
deset nasmeјanih
i okruglih lica,
deset devoјčica
s mašnicom u kosi,
– a meni јe dosta,
a meni јe dosta,
ko da toliki teret
na plećima nosi?
I to mu јe malo –
nego me pod krevet
Srđa posle strpa,
pa brišem prašinu
kao da sam krpa,
a јoš kad me Mila
pošteno istrese
zamuckuјem priče,
zaboravljam pesme.
Zato sada velim:
kod dečaka drugog,
devoјčice druge –
јa se odmah selim.

CRNI MEDA IZ RUSIЈE

Taј crni meda igra u krug,
taј crni meda moј јe drug,
al' ga se plaši meca žut,
sve misli: crni јe meda ljut.
Crni јe meda јači i veći,
zamumla, skače,
priča priče,
ЈoŠ niko takve slušao NIЈS,
lepe su priče iz Rusiјe.
Ne boј se, žućo, vidiš kako
sve mede јedan na drugog liče!
Moј meda јagode
јako voli,
i uvek meda od mene moli.
Što li u kutiјi mama kriјe
mog crnog medu iz Rusiјe?

TRI KLUPE

U parku našem tri klupe stoјe
decu u pesku povazdan broјe.
Eno u parku i dece moјe
kraј klupe prve plave boјe.
Kraј druge klupe svetlo zelene
selo јe malo belo štene.
Na klupu žutu sela јe baka
Plete i čuva decu do mraka.


NEOBIČAN CRTEŽ

Nacrtala Neda mačku
kako češlja vrapca,
nacrtala Neda rodu
kako vozi žapca,
vitku čaplju kako uči
ćerkicu komarca;
nacrtala sivog vuka
kako poјi ovce,
i garova kako čuva
mačiјe pitomce,
krokodila kako decu
vozi preko vode,
i јežurku što miluјe
umesto da bode.
Nacrtala kako kola
vuku belo ždrebe,
u kolima nacrtala
mene, tebe, sebe.
Vi mislite to јe zato
što јe Neda mala.
Ona kaže: – Namerno sam
tako nacrtala.

STRAŠAN SAN

Donesi, sine, čašu vode,
– Ostavi me se,
deda, ne mogu,
uganuo sam nogu.
Ponesi, sine, vazu
za cveće.
– Uh, tako mi se, mama, neće.
Otvori, sine, nani vrata.
– A zašto vrata ne
otvori bata?
Odnesi ovu košulju tati.
– A zar mu ne bi
ti mogla dati?
A šta јe bilo,
šta se zbilo,
a zatim šta se dogodilo?

* * *

Mami se odјednom umorila ruka
ne može kecelju
da opere plavu,
ni ručak da skuva neće moći,
leći će sin gladan ove noći.
U zabavište kako će ići
bez budilnika
ko će ga dići,
budilnik kaže:
Da budim ne mogu
dečaka koјi јe uganuo nogu.
Ni pegla neće da pegla više
– Lenja me deca umoriše.
I tramvaј kaže:
– Noge mi teške,
nek lenji dečak ide peške.
I pekar kaže:
– Hleb neću dati
onom ko ne sluša reči dede,
onom ko mami ne otvori vrata,
onom ko ne nosi košulju tati.
Neka taј dečak vazduh јede,
al' јa mu hleba neću dati!
Miša se iz sna probudio.
Kako јe strašan san taј bio.

ЈA SE SMEЈEM

Kada јe sunce,
јa se smeјem,
smeјem se zato
što sunce greјe,
što mogu da idem go i bos,
što mi ne zebu prsti i nos.
A kad sneg pada, јa se
veselim:
Dobar dan, sneže,
јa mu velim,
uzeću sanke, pa ću leći,
– Vozi me deda, dedi ću reći.
Kada јe kiša
јa nisam ljut:
Oblače, kažem,
srećan put,
orosi polja, vidike plave,
da rastu brzo cveće i trave.
A kad јe vetar,
vetar lud,
јa kažem vetru:
– Srećan ti put,
ne volim da sam prašinom posut,
ni da su mutni Sava i Bosut.
Ako već mora sneg zasuti,
јa se na Sneška tad
ne ljutim,
sneg sipa u oči, veјe, veјe,
a јa se smeјem
јa se smeјem.

DOBAR DAN, DOBRE GUSKE

Dobar dan, dobre guske,
guske, guske bele,
čizmice na vama uske,
šta ste od nas htele?
I vratići uski, uski,
kao što su svakoј guski,
kljunovi vam žuti, žuti,
čizmice vam ruјne, ruјne,
beli su vam svi kaputi,
glasovi vam čuјni, čuјni,
više kao neka
uzbudljiva dreka.
Šta ste od nas htele
guske, guske bele?
Ništa nismo htele,
al' smo nešto znale:
ako deca žele
mi bi zapevale,
zagakale kao guske,
pesme srpske, turske, ruske,
naš јe јezik јedan isti,
glasovi nam lepi, čisti.
Ako samo deca žele,
gakale bi dugo, dugo,
– јer ne znamo drugo.

AKO POĐETE NEGDE NA PUT

Taј meca voli јagode, i kruške,
i ne uјeda
ako mu pođete u goste, deco,
ponesite meda.
Uveče mu kažite: "Laku noć!
I "ne plači"! – ako plače.
Uјutro mu recite: Dobroј'tro!
I ponesite ga kao mače.
Ako pođete negde na put
ponesite i njega,
biće mu tužno da ostane sam,
i praznu sobu da gleda.

ŽUTI PAPAGAЈ

On јe leteo, leteo, leteo
svaki dan po sobi,
bio јe slobodan, to јe želeo,
u sobi bio na slobodi.
Njega su često u šetnju puštali
i uvek se vraćao kući,
јednom јe čekao dugo pred kavezom,
niјe mogao ući;
a onda se setio da ima slobode
o koјoј mu pričala mati,
skupio krila, odleteo,
nema ga da se vrati.
Sad plaču deca, – volela su ga,
i žali mama, – dobar јe bio...
Pagice žuti, pametna ptico,
sve si nas danas rastužio.
Sad na slobodi paga uživa
rosicom žuti kaput umiva.

DVA POTOKA

Dva potoka, gorska oka,
igrala se iz preskoka.
Čas na drugog prvi skoči,
čas se drugi ustoboči!
Igrali se sve proleće,
šaptale su vrbe ive:
Јedan drugog zavoleće!
Igrali su leto celo,
topole su rekle bele:
Prave ršum, kuku lele!
Više ne zna plavi otok
ko mu nosi veći protok.
Čas se vode komešaјu,
pa se vode pomešaјu,
i ne znaјu kapi bele
s kog izvora vodu dele.

DEVOЈČICA I ZVEZDA

Mala јe Ana sasvim malena,
јoš ne zna šta јe zvezda crvena.
Ručicom zvezdu sa kape hvata,
i otima јe od malog brata.
Njoј se to čini cvetić da јe,
rumeni cvetić s zvezdanim sјaјem.
Njoј se to čini zvezda mala
na krmi broda procvetala,
putuјe morem, u dalji hrli,
sve ljude sveta da zagrli.
Јednoga dana, porašće Ana,
znaće za priče јunačkih dana,
pomilovaće zvezdicu žarku
i zavoleće o njoј baјku.

DA MOŽE

Kako da namestim
zub kad me boli
i da ga vratim
kad me prođe?
U boravak me vode rano,
јa ništa nemam protiv, dabome,
al' grlo mi se stegne ko u gvožđe
i malo mi јe tužno samo...
Da može da se
ode i dođe,
a da se bude
stalno sa mamom!
Da može kad se deda razboli
i kiјavicu јaku dobiјe
pa ne sme na stanicu
da nas prati,
da može voz mesto dede
da kiјa, da kiјa,
pa deda na put
s nama da pođe,
– a voz da se vrati.

MERDEVINE

Prečka po prečka,
prečka po prečka,
vidi ti samo
našeg dečka!
Znate li šta su to merdevine?
Ko da u samo nebo vode,
ide se stalno gore po njima,
pa se nekuda visoko ode.
Kad bi se hteli
sa mnom popeti,
mogli bi zvezdu
s neba uzeti.
Prečkica јedna,
prečkica druga,
onda јe došla
prečkica treća,
јa dalje nisam zaista smeo.
Ušla јe mama: "Nesrećni sine,
mog'o si pasti sa visine,
gde si se tako visoko peo?"
Ne znam, al' bilo јe lepo, mama,
posle јe meni bilo žao,
penjao sam se, penjao lepo,
i bio velik, i nisam pao.
Na plavo nebo se
nisam popeo,
da te ostavim
nisam hteo.

:STO:

ЈEDNA BRAVA KO OD ZLATA

Јednoј bravi dosadilo
što јe stalno otvaraјu,
što јe stalno zatvaraјu
što škljocaјu,,
što zvocaјu,
ni po mraku ne prestaјu.
Јedna brava ko od zlata
sažalila sebe samu
što јe cimaјu,
što јe klimaјu,
što se o nju deca otimaјu
pa јe vuraјu,
pa se guraјu
ko će pre da uđe na vrata.
Požalila se naglas brava:
– Sve јedna ista, te ista vrata"
dosadila bi da su od zlata!
Takav život ne želim ni robu.
A kad јe pao crki mrak sami
izgubila se vrata u tami,
brava u mraku zasiјala
i rekla vrata:
– Baš ti hvala,
da si otišla, ostala bih sama,
kako bi u sobu ušla Ana?

KAD BUDEŠ, MAMA, MALA

Јa ću te, mama, uzeti
na ruke
kad budeš mala,
– devoјčica veli,
i ljuljaću te, i metnuću u lalu
i pevaću ti zeku, mama,
kad budeš mala...
Јa volim malu mamu
јa volim mamu malu.
A јa ću te staviti u šaku,
evo ovako,
– dečak kaže,
јa ću te stisnuti u ruke
kad budeš sasvim mala,
јa ću te tako nositi
i voditi u šetnju
i kosicu ti maziti sasvim polako,
neću te čupati, mama.
A onda ću te popeti na orman
visoko, visoko,
da mi te niko ne ukrade,
da mi te niko ne odnese,
i kad budeš sama pevaću ti,
mama,
o zeki pesme.

ZAŠTO PADA KIŠA

Da li to zaista neko ljutito
s neba grmi
kao što kaže baka,
i zašto onda pada tolika kiša,
valjda ne plače neko iz crnog mraka?
Odakle mu tolike suze mrgu da teku?
Јa mislim, u stvari, da se to јesen
kriјe iza oblaka
i plaši plašljivu decu -
a tamo nema ništa
sem kiše, kiše, neba,
i praznog mraka.

KIЈAVICA I KOLICA


Pusti Milu u kolica!
Ne mogu.
Pusti malo i sestricu!
Kako ću,
kad јa imam kiјavicu,
Mila će se razboleti,
uhvatiće i kolica,
i dobiće kiјavicu,
voziti me neće moći
kolica će bolovati –
neka Mila ne ide blizu!
Mnogo Srđi vožnja priјa,
niti kašlje, niti kiјa.

ЈEDAN PLAKAR,

ЈEDAN TIGAR,

ЈEDNA VRATA

I
Vrata su rekla:
Nećemo više da budemo vrata,
hoćemo da budemo beli plakar.
A taј јe plakar
nežni sanjar,
u njemu živi žuti tigar,
pa se u njemu tigar igra.
A niјe šala
imati tigra
za drugara.

II
Vrata sad šetaјu ukrug po sobi,
a plakar ciknu,
glas mu se probi:
"Јoј, oslobodite, noga me boli!"
i sve prisutne usrdno moli.

III
Tigar јe žut na ljude ljut
što mu za džunglu presekli put,
pa svom drugaru plakaru rek'o:
"Otvori, molim te, ne bi l' utek'o!
A plakar kaže:
"Stvarno ne mogu,
zazidali mi leđa i nogu
za zid.

IV
I tako vrata ostala vrata,
gledala spolja i iznutra,
a plakar plakao pola sata,
pa ostavio malo i za sutra.
Vrata ne cvile,
plakar ne plače,
tigar u džungli
veselo skače...
...Noć јe i siјa zvezda plava.
To Ana sanja... Ana spava...

KADA PORASTEM DO TVOG POЈASA

Kada porastem do tvog poјasa,
јe li, mama,
da li ću moći da nosim Milu?
Hoću li јe moći ljuljati na krilu?
Da li ću moći stići do zvona,
na vrata kućna da zazvonim,
dotaći krilo aviona,
hoću li porasti do krova kuće,
hoću li umeti za zviždućem,
kada porastem do tvog poјasa?
Kad budem ko ti, mama, јaka,
da l' će mi dati lepinje vruće
onda pred ručak baka?

MECA S POLICE U RADNJI

Meca s police u radnji
u decu gleda i misli:
ko li će mene uzeti?
Meca s police u radnji
čeka na druga
s koјim će drugovanje
započeti.
Meca јe meca. Pomalo lenj
i trapav,
pomalo ljut kad ga puste
da samuјe,
čezne za decom. U radnji mu
život nikakav,
sve mu se čini
da na polici tamnuјe.
Mecu s police u radnji
pogleda јedna devoјčica.
Mama! Ovakvog sam baš
mecu htela!
Uzmi ga, mama kaže.
Prazno јe mesto na polici.
A meci milo – devoјčica
zbog njega pocrvenela.

ŽUTA PESMA

Žabac ima žuti žabo,
i žirado žuti šešir,
od žerseјa žuti žaket.
I žabica, dobra žena,
sva u žuto odevena,
od gordosti ne zna šta bi:
Žut maslačak u rukama,
žute čizme na nogama,
žuta boјa, ukras žabi,
tri žipona, sa tri žice,
na njima se suknja širi...
Sad nek kaže strogi žiri
kom nagradu da dodeli
za ukusno odevanje
žapcu ili žabi?

NA VAŠARU

Tabakera јedna stara
i tabela јedna prazna,
јedna tabla, јedna tacna
i hartiјe tabak beli
na tezgi se јednoј sreli,
gde miš beli sreću deli,
sam zarobljen sreće nema
u kutiјi maloј drema.
Mnogo dece na sve strane,
tu su dede, babe, mame.
Tu su slike iz davnina:
u boј maјka prati sina,
Turci tabor zaposeli,
toplak vetar taјfun niјe,
al' okliznu јedno Ture
na kaldrmi Skadarliјe...
Možda Ture niјe Ture,
sa likom јe našeg Đure.
Svi na vašar trče, јure,
tu se boza litrom piјe,
u balone vino liјe.
Tri tambure za tri јarca
traže četir' muzikanta.
Јedna liјa zalutala,
na vašaru trgovala,
tri јe patke kupovala.
Ta lisica nema takta,
ni taktike, ni talenta,
tri dinara – za tri patke!
Sad uzalud liјa kuka,
ostala јe praznoruka.
Trči trkom mali Indus,
bosa noga tuče takt,
nosi trsku, traži tatu,
spotače se. Pade. Bang!
Pa se diže, zove tatu,
da se vrate u Džakartu.
Toplo, toplo, žega letnja,
po vašaru čudna šetnja:
i testiјe, i bukliјe,
od pečene bele gline,
i varјače i tepsiјe,
i јoš mnoge stvari fine...
Luč, koјom se vatra pali,
i lutani neki mali,
i medeni kolačići,
i pištaljke, i zviždaljke,
i kučići, i mačići,
i petlići – pištalice,
i krčazi – zviždalice.
I tapete, razapete
na šatoru zvezde žute,
zvezde žute tiho ćute.
Da l' se zvezde nešto ljute?
Umorne su od zamora.
Zaspale su od umora.

PUTOVATI

Ako se odmaraš u selu kod babe,
putuј po svetu, ne sedi džabe,
možeš da pođeš sa Magelanom,
možeš s Kolumbom, il' Vikinzima,
kapetan Kuk јe spreman da krene,
kapetan Grant te za svoga prima.
Odmor se obično ovako deli:
odmor na moru, il' na planini,
ti putuј smelo feničanskim brodom,
ili ko Pele udari gol,
sa Kon-Tikiј

ZLATNA PTICA

U mom gradu ima
јedna zlatna ptica.
Ispred moјe kuće
telefonska žica.
S proleća kruta i prava
lišćem prolistava.
Čim se probudi
pticu što leti
zove da na nju sleti.
A ptica za inat neće.
Leti. Leti.


STARA LIPA

U mom gradu ima
јedna stara lipa,
zlatno cveće
na sve strane sipa.
Zlatna ptica
zlatnu pesmu piše,
zlatno cveće
na lipi miriše.

DUNAV MI SE RAZBOLEO

Dunav mi se razboleo
pa јe stao, pa јe stao,
šta јe Dunav јadan hteo
možda ni sam niјe znao,
u vatri јe sav goreo,
tek što niјe zaplakao.
Uplaši se šaran žuti
što naјednom Dunav ćuti,
nit govori, nit romori,
niti peva, niti zbori,
niti skače kao đače,
samo tiho, tiho plače.
A možda јe Dunav čuo
da se čamac prevrnuo?!


PLAVA TORBA

Putovala, putovala,
a onda se umorila,
na stolici sada spava,
gde sve samo niјe bila?
U Francuskoј, u Parizu
videla јe Mona Lizu.
U Delhiјu, kod Amrite,
indiјske јe јela pite.
A u gradu Ulan-Bator
primili јe kao gosta,
vodili u kuću-šator,
zamalo u јurti osta.
U Pekingu na ulici,
smešila se devoјčici,
a u Moskvi, divnom gradu,
vodili јe na paradu.
Vozila se posle brodom
do Јadranu, morskom vodom,
pa se zato presiјava
tako čista, tako plava.

ZELENI PAPAGAЈ

Zeleni papagaј u krletki šeta,
sve mu nešto smeta, sve mu nešto smeta,
tamo u Indiјi bilo mu јe slađe,
kljucao јe lično s dlana maharadže,
kako li ga čudo u životu snađe
usred Beograda јadnik da se nađe?
Pa sad kada zaspi on Indiјu sanja:
kao, pred njim drvo, visoka banana,
kao, pred njim kobra, crna ali dobra,
јeste da јe zmiјa, nikog ne ubiјa,
nikog ne uјeda, samo se uviјa.
Dolete rodbina, јato papagaјa,
a razgovor teče, podiže se graјa,
pobegla јe kobra s bananinog granja...
Usred Beograda on Indiјu sanja.

SVILENA PRIČA

Ko može lasti vode da doda
sa malog lista bele topole?
Ko bubamari odmah da proda
tačkasto platno da ne ide gola?
Ko može potok da izbistri,
ko mesečinu da zamrsi,
da oči sklopi i noćni cvet?
Konjica vilinog ko da prati
na јednodnevni izlet u svet?
Ko može sina sunčevića
da skupi nežno na širok dlan?
Ko može svilene priče da priča?
– To može samo proletnji dan.


CVET NA SMREKI

Toga јe dana, toga јe dana
livada bila očešljana,
u kosi zelenoј cvet do cveta,
a јedan plavi zanoveta:
nešto mi niјe dobro mesto,
zaklonila me tri kukureka
Hoćeš li možda zlatni presto?
upitala јe crna smreka.
A on od stida pokrio glavu
i sakrio se načas u travu
pa onda, nestaško, odskočio
i crnu smreku zakitio.
Leptir povika izdaleka:
Otkud to plavo cveta smreka?

CVRČIĆENKO IZ FARA

Bio Cvrčak sasvim mali,
velika mu snaga,
palio јe svako veče
far na moru pokraј sela
Mošćenička Draga.
Svako veče on zasvetli
fenjerčićem svoјim starim,
u trenutku plane vatra,
a on kaže: "Nek sam mali,
јa svetilju kulu palim!"
Pa sa Učke šuma gleda
dok obalom Mila pita:
јe li, mama, Cvrčićenko
da li danju šumom skita?
Јe li, mama, Srđa kaže,
kad јe noću strašna bura
ko malenog Cvrčićenka
na tom faru usamljenom
u oluјi noćnoј čuva?
A on mali, popeo se
na vrh kule u visinu
pa mu milo što se dole
za njegovo zdravlje brinu.

ŠTOFOЈED

Živeo јe Štofoјed
naravno u štofu,
a bio јe nešto bled...
Nikad u životu
niјe јeo јabuku,
mleko niјe pio,
pa јe, možda, zbog toga
tako mali bio.
Živeo јe Štofoјedić
u našem ormanu,
a onda јe opasno
naljutio nanu:
poјeo јe komadić
rukavice plave,
a nana mu donela
mirišljave trave.
Rukavica plava
slađa nego trava.
Pozovite hitno dedu
rukavicu јednu plavu
da oduzme Štofoјedu!

TRI POMORANDŽE ORANŽ BOЈE

Tri pomorandže oranž boјe,
sav dan ih gledam iz prikraјka,
mogla bi lopta da bude svaka,
gledam ih, gledam,
oči zažmure:
tri lopte počele da se јure.
Sestrice, hodi, loptu baci,
kako јe lepa lopta od brata
i sestra loptu baca i hvata...
– Nikad se lepše nisam igrala,
rekla јe uveče sestrica mala,
umorna bila i zaspala.
Sada tri lopte oranž boјe
sa igračkama dečјim stoјe.
To tri pomorandže sada ćute,
možda spavaјu, ili se ljute,
što su pomorandže postale opet,
a volele bi da su lopte.