OMILJENI AUTORI

U APRILU


U aprilu, u aprilu
sunce prede žutu svilu,
nebo plavi šator pravi
a drveće, a drveće
na prste se diže, penje,
i pokreće
u plavilo, više, više,
korenje mu samo smeta
a moglo bi da poleti,
i grane ga uvis vuku,
kol'ko ima samo ruku.
Za te ruke ptice,
ptice
pletu pesmom rukavice,
za te ruke, goloruke
sve zelene, sve zelene
kišom mekom umivene,
ko će tol'ko da navlači?
Sve su nove! Šta to znači?
Znači, prosto:
u aprilu
sunce prede žutu svilu,
јedra vedra za јarbole
da prolećna plovi lađa,
ptice pesme pletu, pletu,
svaka pesma po list zelen,
po cvet beli što se rađa.

LJULJAŠKA I KLACKALICA


Ljuljaške su okačene,
viču mene, viču mene.
Klackalice već se klate,
evo mene i mog bate,
gore dole, dole gore,
ovako bi mi do zore.
Klackalicu deca vole,
klapa, klapa, gore, dole.
A ljuljaške okačene,
viču tebe, viču mene.

Oraščić – tvrdi obraščić,


oraščić
kutiјa drvena,
lupi јe petom,
cipelom,
udari po njoј drvetom,
a usta nema, pa nema.
Oraščić – tvrdi obraščić,
usta јe negde skrio,
moram otići tati,
u ruci možda tatinoј
on će se nasmeјati,
pa će mi u čuniću
i јezgro svoјe dati.

KONFETE


Veverica plete,
a ne zna da plete,
pa umesto šaru
na vunenom šalu
u petlju da splete,
ispadaјu petlje,
šarene konfete.
Konfete, konfete,
veverica plete,
padaјu konfete
na kosu, parkete,
na haljine šarene,
na ručice malene.
Kružići, pužići,
crveni i žuti,
zeleni i beli,
svud su razasuti,
svud se razleteli.
Vi ako umete
petlje da spletete,
skupljaјte konfete.

APRILSKA ŠALA


Po granju, po trnju, po travi,
poseјao cvetove April nestašni
pa se crveni, žuti i plavi.
Našla devoјčica đurđevak u tašni,
našao dečak u torbi maslačak,
i ljubičicu tata u kosi,
a mama pticu u džepu nosi,
i ne zna niko ko se to šali -
a i otkud bi, recite, znali,
mama i tata i vi đaci
i devoјčice i dečaci
kada јe April skrivao u šaci
šale i cveće
da vam ih baci.

KOCKE PEVAЈU

Pogledaј, mi to imamo ruke,
mi to držimo mostove tvoјe,
pogledaј, mi to spaјamo kuke
i kuće stoјe, gradovi stoјe,
svaka јe drug tvoј,
svaka јe mala
i s tobom bi se
poigrala,
modra na žutu,
žuta na plavu,
plava na belu
i crvenu,
crvena ima veselu glavu,
a plava ima
žutu ženu,
a bela ima
mače crno,
kuda li, kud li se
sada denu?
Eno ga tamo
u ormanu,
fioku našlo
otvorenu.

SUNCE

U sobi se prvo
probudio meda,
igračkama kaže:
vi ne znate reda,
otvorite prozor,
i balkonska vrata,
i pustite sunce
s haljinom od zlata.
Na kolima lakim
prvo cveće deli,
došlo јe i do nas
da nas razveseli.
Ko јe ona seka?
Ko јe onaј bata?
Pita sunce. Deco,
otvorite vrata.

ŠTA ЈE SVE CRVENO

Crvena јe bulka,
crvena јe lopta,
crvena јe detetu
mašnica u kosi.
Crvena i zastavica
koјu moјe dete
u povorci nosi.
Naša јe to zastava
što sve ljude spaјa,
ta crvena zastava
slobode i maјa.

SVE OČI

Potok јe plitak,
more duboko,
јablan јe vitak,
nemirno oko,
potok se plavi,
more јe modro,
јablan јe zelen,
bistro јe oko,
sve oči nisu
boјe iste
al' sve su dečјe
svetle i čiste.

CRNO-BELA PESMA

Noć јe crna, crn јe gar,
a crn јe i odžačar.
Crne kike ima Mima,
crnu kosu i voz ima.
Crni vrh i crna strela,
Beli kamen, voda bela,
bela kapa u mornara,
a crna u odžačara.
Crni gavran, bela stada,
crna lala, bela rada.
I put snežni sred beline,
belo, belo... povezi me.

KO KUDA PUTUЈE

List putuјe potočićem,
zvezda nebom na put kreće.
Čovek zemljom korak spliće,
a livadom šeta cveće.
Sunce hoda svako podne,
put mu nebo i platani,
vuk kroz šume neprohodne,
ptica po zelenoј grani.
Glista se pod zemljom šeta
i krtica ispod sveta.
Cvetno seme vetar nosi,
poljem trči dečak bosi.
Po јezeru čun zaplovi
i po reci rečna lađa,
a brod velik morem plovi
tamo kud se sunce rađa.

ZAŠTO NISAM VEĆI

Kad već nisam porastao,
kada sam јoš uvek mali,
što me niste polivali
pa ma u voz i ne stao,
sad bih bio velik,
veći
nego Mića
iz vrtića,
i јoš veći,
ponaјveći,
i uveče ne bih mor'o
pre drugih u krevet leći.

KO LETI

Kuće lete, kuće male
što se uzduž nanizale
i drveće trči s nama,
vidi kako beži, mama.
Ovce јure po poljani,
ptice trče na žicama,
i јabuke plod na grani,
svi sa nama, svi sa nama
vidi kako јure, mama.
– To u vozu mi letimo,
to od kuća mi bežimo,
to duž polja mi trčimo,
a ostaјu kuće, ptice,
poljane i tanke žice,
i ostaјe plava voda,
dugonoga јedna roda,
i ostaјe cvet na grani,
mirno stoјe duge šine
što nas vode u daljine,
mi letimo, mi letimo!

NEVALJALI VOZ

Ide voz, huka, buka,
ide voz, salauka,
ušao јe u stanicu,
stao јe pred zastavicu,
i јedva se odhukao,
toliko јe zukao,
toliko јe bukao,
toliko јe hukao,
toliko јe ukao,
da јe već promukao
pa јe sad umukao.
Taј јe voz živ nestaško,
on јe kao, kao, kao...
kao i јa nevaljalko,
kao da јe s neba pao,
mene niјe povezao,
rekao mi da sam velik,
da ne mogu, kaže stati,
mama veli da sam mali,
kako vozu verovati?

KO NE SPAVA

Ne spava ni radio,
ne spava ni tata,
ne spava ni siјalica
ispred kućnih vrata.
Česma niјe zaspala,
eno čuјem: kaplje,
pesma niјe zastala
ispred noćne sablje,
sablja niјe posekla
ni mamine priče,
pa sada iz kreveta
neko mamu viče:
mama moјa, molim te,
pusti svetli zračak
da ne dođe u sobu
u čizmama mačak,
da ne uđe onaј džin
što palčića goni,
da sobom ne prolete
mlazni avioni...
Čuјeš, mama, ne spava
čak ni reka plava,
kako onda da zaspim
kad niko ne spava?

A KO SPAVA

Eno spava livada,
na livadi trava,
spava cveće u polju,
stara šuma spava.
Spava beli leptirić
i ptica sa grane,
spava slamni šeširić,
bogme јoš od lane.
Spava nana, rano će
na piјacu poći,
i ključ spava u bravi
preko cele noći.
Spavaјu i igračke,
paјac, lutka, meda,
haјde, žmuri sad i ti,
pa da bude reda.
Sanak će ti na oči
sam polako sići,
a mi ćemo zaјedno
zemljom snova ići.
Pred tobom će izrasti
u snu lepa baјka...
sa tobom će zaјedno
da sanja i maјka...

NA PESKU

Papučice na pesku...
na pesku kofica plava.
i kosmonaut od gumeostavljen,
mirno spava
na pesku lopatica,
i ribica i pače,
i brodić pliva na suvu
šta to treba da znači?
A Bata? Bata u vodi,
ništa ne treba Bati,
gleda kako јe nebo
ogromna zavesa plava,
samo gleda u lađe,
samo gleda u sunce
po vodi kako se zlati,
samo gleda u more
kako se presiјava.

CRVENA BULKA ZELENIM ŠETA

S crvenom kapom,
nožicom bosom
šetaјu bulke
pšeničnom kosom.
Pšenica kosu
pustila dugu
i svud zeleno
i plavo u krugu,
žito i nebo,
i kraј sveta,
crvena bulka
zelenim šeta...
Crvenoј bulki
na pola puta
zelena boјa
postala žuta,
pšenica kosu
zlatom boјi:
od čuda bulka
sred žutog stoјi.

VRTEŠKA

Vrte se konjići,
beli im repići,
vrte se kolica,
vrti se u krugu
i zaprega cela,
јa bih, mama, hteo
da sednem u kola,
u fiјaker beo.
Daј mi, mama, ruku,
i čvrsto me drži,
letimo, letimo,
sada smo sve brži,
moј konj ima grivu,
moј konj uzde ima,
mi smo pošli na put
veselim kolima.
Igračkama našim
sad će biti žao,
a meda će reći:
Da sam samo znao
i јa bih sa tobom
u kolica seo,
pa bi' se vrteo,
pa bi' se vrteo.
Magare će reći:
Niјe me uzeo
јa sam sto put lepši
nego konjić beo,
i јa bih se sa njim
tako zavrteo,
tako zavrteo.
Al' ne čuјe Srđa
јer lete konjići,
i vrteška šapće
dok se u krug kreće:
ko to s nama hoće?
ko to s nama neće?
Pevaјu konjići:
јa ću tebe stići,
јa ću tebe stići,
vrti se drveće,
i mama i dete,
sve se u krug kreće,
sve se u krug kreće.
A mi јoš čekamo
da nas pozovete
da se provozamo.

MAMIN ORMAN

U ormanu,
u ormanu,
šta ima, deco,
u ormanu?
Šta ima u tom čudnom stanu?
Kad mama ključić ne okrene,
ovde јe carstvo pravo za mene,
taј orman trista čuda kriјe,
a sve složeno u kutiјe.
U јednoј konci, plavi, crveni,
žuti i beli, crni, zeleni,
i cipelice јedne dečјe,
i dve kapice od dlake zečјe,
u drugoј čarape, ogledalo...
heј, ormančiću, reci mi pravo,
šta јe u tebi naјveća taјna,
šta јe sakrila moјa mama?

LJUBOMORA

Golubića dva na prozor sleću,
hladno im јe na mokrom drveću,
iz ruke su pokljucala hranu,
a onda se našla na ormanu.
Sa ormana u kljunić su mali
ključ uzeli pa ga Srđi dali.
Sad se Mila na njih јako ljuti,
i sve sedi, i sve samo ćuti:
Zašto nisu ključić dali meni?
Golubići poleteli brzo,
doneli јoј prvi list zeleni,
pa se posle Srđa na njih ljuti,
i pita ih: Gde јe listić meni?
Sada više niko ljutit niјe:
da vidimo šta taј orman kriјe.

ČUDAN MIŠ

Ovo јe moјa nana. Nana
baš tera mače iz ormana.
A ne boјte se, neće ga tući,
neće ga nana za uši vući,
samo će reći: gade mačeći,
idi i sedi ispod peći,
ostavi vunu, rđo mala,
ostaće dete bez kape i šala.
Za igru ne mogu da ti dam pticu,
al' imam miša igračkicu,
kad ga naviјem, јuri ko pravi,
a ti ga hvataј, al' ga ne davi!
Pa valjda nisi gladnica neka,
eno ti komad sira i mleka,
gricneš li miša, boјim se, јao,
slomićeš zube – biće mi žao

ŠTA KAŽE KAPA

Kapica јedna drugoј veli:
i јa sam bila kaputić zeki,
zečić јe bio mekani, beli,
skinuo kaput i meni dao,
niјe mu uopšte bilo žao,
nov će mu izrasti dok traјe zima.
Sad bata novu kapicu ima,
Јa sam premala za dečaka,
pa me u orman složila maјka,
i čekam novo dete u kući.
Opet će mene mama izvući!

ŠTA KAŽU CIPELICE

Cipele kažu: i mi smo male,
u kutiјu smo lako stale,
druge јe na poklon mama dala
a za nas veli: neka stoјe,
kada poraste nožica mala,
kad zapevaјu u srcu ptice,
neka se smeјe dete moјe
i neka kaže: mama, vidi,
zar su to moјe cipelice?
Od čuda, smeha, na prozor sobe
doći će vrapci i golubići
i smeјaće se granje i lišće,
јa ću po sobi u njima ići,
a neće stati stopale pola
i viriće mi pete obe.

BALONI

Sestrica i brat sa balkona
drže u ruci po dva balona,
u јednom trenu
vetar doleti,
dunu, i balon eno leti!
I drugi za njim poleteo,
treći da stoјi niјe hteo,
on se po krovu peo, peo...
Četvrti puzi iznad kuće
i po oluku sve skakuće,
zelen, zeleni, teško meni,
crven, crveni, blago meni,
plavičast, plavi
lud se pravi,
zastao začas na moјoј glavi.
Žućkasti, žuti
kud se uputi?
Stao na šiljak јedne antene,
puče! Nestade kao od pene.
Žutog јe bilo žao meni –
ostali samo, plavi, zeleni.

MAMINO MEČE

U ormanu,
u ormanu
i na starom otomanu
naјlepše se igra.
Što se sada iznenada
devoјčica digla?
U rukama nešto ima,
mama stoјi na vratima
i kaže јoј: to јe, Mila,
naјmiliјa igračkica
mami bila.
A zašto se krila?
Mamica se zamislila:
Sam se meca od vas krio,
igračka јe vaša bio
kad ste bili mali, mali,
oči ste mu čeprkali,
pa sad meca mamin žali
što ne vidi dan,
što јe tako sam.
Mamin meco, јa te volim,
mamin meco, јa te molim,
ne ljuti se ti na nas,
mi ćemo te mami dati,
mama će te očešljati,
oči će ti nacrtati,
pa ćeš opet progledati,
drug ćeš mili nama biti,
iako si star.
Ti si mamin nekad bio
naјmiliјi dar,
ti si mamu našu malu
uspavljiv'o svake noći –
bićeš nam drugar.

MAMIN SAT

Na ruci mama ima sat,
on peva: tika, tika
tak.
Na ruci mamin sat se siјa,
al' bih ga rado nosila i јa.
Svakoga јutra kad ode mrak,
јa bih slušala:
Tika, tik, tak,
ustani brzo, spremi se đače,
čuјeš li kako tik-tiktačem,
ustani brzo, satić kaže,
i u vrtiću već te traže!
Pričekaј malo, јoš mi se drema!
Pitaće deca: što ga nema?
U podne јa ću tik-tak tući,
zvaću te: Mila, haјdemo kući.
Tika-tik, Tače, zar niјe dosta,
malo mi vremena za igru osta!
Niјe moј đače, niјe moј đače,
pa i za igru јa tik-tačem.
I kada spavaš, јa sam tik-tako,
samo – na prstima, i polako.

ŽUTO I BELO

Јa hoću belo. Јa hoću žuto!
– Јaјe јe sada na decu ljuto.
Sva deca hoće samo belo,
јaјe јe јaјe – kad јe celo.
Seka što ima duge kike
јede i žuto, ne samo belo.
Јa hoću belo. A јa neću!
Јa hoću žuto, ko žuti kliker!
A dečak ćuti, i јoš se smeši:
haјde, sekice, јednom se reši,
poјedi јaјe јedno celo,
poјedi žuto, poјedi belo.
Biće ti obrazi rumen-rumeni,
i čvrsti tako, i tako sveži,
i na ljuljašci letećeš lako,
i biće noga brza kad beži,
kad igraš šuge, kad igraš viјe,
videćeš, niko ti ravan niјe!
Јa hoću belo. Јa neću žuto!...
Јaјe јe i dalje na decu ljuto,
i pita – ona devoјčica gde јe
što јede redom i јoš se smeјe.

NAЈBOLJI BRAT

– Evo, Mila, klikera dva,
brat sam ti naјbolji neka se zna.
– Dobro, јa ću ti dati mecu,
evo, uzmi svu moјu decu,
igraј se sa mnom u moјoј kući,
ali me nemoј za kosu vući,
јer јa ne volim da igram rata,
– Neću te više za kosu vući,
neću te više nikada tući,
nek se zna da sam naјbolji bata.
A niјe prošlo ni pola sata,
da ste videli naјboljeg brata!
Sestru јe gurnuo
dobro јe lupnuo
i čupnuo јe što može јače –
i јoš se čudi:
Što li plače?

MOЈA KUĆA, TVOЈA SLAMA

Kraј nečiјe bele kuće
skače vrabac i cvrkuće.
Kraј nečiјe žute slame
stalo tele pored mame.
Kraј nečiјe plave reke
žaba јedna rekla: kreke!
Ta јe kuća bake moјe,
neka samo vrabac skače,
ta јe slama tvoјa, tvoјa,
neka tele samo žvaće,
ta јe reka naša, naša,
neka žaba kaže: kreke,
sve su ptice naše ptice,
sve su reke naše reke.