LJubav na Sumadiski nacin...

U neka stara dobra vremena Sumadinci i Sumadinke su isto tako puno voleli one ljubavne stvari kao i Ova danasnja omladina. Posto u to doba nisu postojali ni televizori ni radio a bogami ni kompijuter pa cak ni elekticno osvetljenje moralo se rano ici na spavanje, Zato nije nikakvo cudo ni bilo da je tada bilo puno dece, svaka familija je imala po tri cetiri deteta najmanje , a pet sest je bio neki prosek . Familije su bile velike a kucice male tako da je bilo mnogo ljudi na jednom malom mestu pa je izvodjenje onih stvari bilo vrlo tesko a da pri tom ne bude primeceno. Ponekad nije postojao ni zid koji bi razdvajao prostorije vec je bila okacena cerga o plafon i to je bila jedina zastita. Iz tog razloga Sumadinci su praktikovali da one stvari rade i preko dana kada bi se vecina razisla po poslu. Ali se i tada biralo neko skrovito mesto na kome bi ostali neprimeceni, sve jedno dali je to bio Senjak, Slama , Zbun, Vrbak ili bilo koji drugi cosak , vazno je bilo ostati ne primecen.

Najvestiji u skrivanju su bili su oni koji su vrsili preljube, jer ako bi bili uhvaceni na delu cekale su ih debele kazne, jer nisu tada postojali sudovi kao danas , razvodi i ostalo cile mile. Tada je radila motika i vrljika , a neki su zavrsavali i u gipsano korito. Jedina prednost im je bila tada sto kuce su bile prizemne i lake za bekstvo, tako da se lako moglo iskociti kroz prozor , sto u ovim danasnjim visespratnicama i nije bas mnogo zdravo uraditi. Najcesce preljube su vrsene medju komsijama i to iz vise prakticnih razloga. Kao prvo nisu tada postojali automobili tako da je odlazak u neko susedno mesto kostao i po nekoliko sati hodanja. Kao drugo lako je bilo za osmatranje i dogovaranje, jer u to doba nije postojao ni mobilni pa se poruke prenosile samo preko golubova pismonosa, kojih je vrlo malo bilo cak da ih je neko i posedovao i poslao , najcesce bi zavrsavali u necijoj corbi. Jer u to staro doba ne bese ni mrsne hrane puno ,a teskih poslova dosta jel se radilo od zore pa do crnog mraka i Sumadinci su bili umorni i iscrpljeni. Tako da nije bas uvek teklo onako glatko kako bi covek hteo, a Viagra i ostala stimulativna sredstva tada nisu ni postojali. Ali muka je terala ljude da se snalaze pa tako Sumadinci i Sumadinke u tu svrhu su primenjivali jedno energetsko pice , tako zvanu "Sljivovicu".Obicno bi se popilo po nekoliko gutalja a kod vecih problema i po ceo litar ovog cudesnog napitka koji je krepio i vracao snagu....Bar su tako pricali oni sto su pili.....

ZARKO JORGOVANOVIC

Rešila žena da ostane u drugom stanju i kako je jako volela Julia Iglesiasa, htela je da joj dete bude isti on. Čitajući novine jednog dana, naiđe na oglas „Pravimo decu po vašoj želji“ i ode do agencije pitajući da li mogu da joj naprave dete da bude isti Julio Iglesias. Oni kažu kako da ne, idite do sobe broj 16.
Ode ona, kad tamo crnac 2 sa 2, ko od brega odvaljen, ona zbunjena ali ko veli, valjda ljudi znaju šta rade, pusti crnca da uradi posao i za 9 meseci rodi sina, pljunuti Julio Iglesias.
Tako je mali rastao, sve više ličeći na Julia a on i majka su zajedno uživali u pesmama i liku Julia Iglesiasa. Posle nekog vremena, majku je kopkalo kako to da je crnja napravio takvo dete pa se uputi ponovo u agenciju da ih zamoli da joj objasne.
Ode kod crnje i pita ga:“Znate, ja sam bila kod vas pre par godina da mi naprate dete...“

A crnja će:“Da li je sve u redu, možda niste zadovoljni...“

Majka:“Ne, ne sve je u redu, mali je isti Julio Iglesias, lepo napreduje, sve je kako ste rekli da će biti ali mene interesuje, ako možete da mi kažete, kako vi, takav čovek pa pravite decu istu kao Julio, to mi nije jasno?“

I crnja odgovara:“Znate, ja potičem iz porodice koja je obožavala Julia Iglesiasa, moja majka je po ceo dan gledala njegove nastupe, otac nije sklanjao njegove ploče sa gramofona, baka je heklala stolnjake sa njegovim likom, deda je skupljao postere i slike Julia Iglesiasa, moja sestra je pratila Julia na svakom njegovom koncertu, brat je skupljao isečke iz novina...“

Majka:“Dobro, sve ja to razumem ali mi i dalje nije jasno kako vi pravite decu koja toliko liče na Julia?“

A crnja će:“Kako vam nije jasno, PA PUN MI JE KURA* JULIA IGLESIASA!“

Dvojica terorista iz jedne bliskoistocne zemlje dosli su u Beograd s
namerom da sprovedu "Alahovu kaznu nad srpskim nevernicima". Evo kako je
to izgledalo:

Nedelja, 20:47 Stigli su u Beograd. Napustaju aerodrom u Surcinu osam
sati posle dolaska, jer su izgubili prtljag. Njihova avio kompanija ne
preuzima odgovornost za gubitag prtljaga, a jedan aerodromski sluzbenik
predlaze teroristima da dodju sutra, pa uz malo srece, mozda... Sedaju u
taksi. Nabusiti taksista pogledom u retrovizor zakljucuje da su
nesumnjivo stranci i vozika ih nocu po gradu sat i po. Kako teroristi ne
prigovaraju cak i kada taksimetar dodje do 16.000 dinara, taksista
odlucuje da pokupi i svog ortaka na kruznom putu. Odmah su ih opljackali
i pretukli, a onda izbacili u blizini Petlovog brda.

Ponedeljak, 10:30 Posto su se osvestili, obojica terorista uspevaju da
dodju u hotel, i tamo narucuju rent-a-car. Posle toga se opet upucuju na
surcinski aerodrom, ali ostaju blokirani zbog protestnog marsa
prosvetara i lekara. Zatim im beogradski taksisti, koji su takodje
stupili u strajk, zaprecavaju prolaz.

Ponedeljak, 14:30 Nekako dolaze do Novog Beograda gde u privatnoj
menjacnici zamenjuju novac. Umesto dolara, sacuvanih u djonovima cipela,
sada u dzepovima imaju falsifikovane novcanice od po 1.000 dinara.

Ponedeljak, 15:45 Dolaze na aerodrom Surcin, cvrsto odlucni da avion
skrenu sa rute i sruse ga na Palatu federacije. Piloti i stjuardese
JAT-a strajakuju, traze cetvorostruko vece plate. Isti problem imaju i
kontrolori leta koji se pridruzuju strajku iz solidarnosti. Jedini
raspolozivi avion na pisti je kompanije "Montenegro airlines" sa
destinacijom do Niksica, koji u polasku vec kasni 8 sati. Sluzbenici
kompanije, zajedno sa putnicima, sede na podu i pevaju hitove sa
"Montevizije 2006", povremeno izvikujuci parole u korist referenduma.

Dolaze pristalice crnogorske opozicije, i pocinju da dele udarce levo i
desno svima, a svoj bes posebno iskaljuju na dvojici Arapa.

Ponedeljak, 19:05 Konacno se malo smiruju strasti i dva sina Alahova,
prekriveni krvlju dolaze do pulta "Pink air" kako bi kupili kartu za
avion koji ce skrenuti na Palatu federacije. Sluzbenik "Pink air", koji
im je prodao karte precutkuje da je let, zapravo, otkazan.

Ponedeljak, 22:07 Sada vec teroristi raspravljaju da li da nastave sa
planom ili ne. Vise nisu sigurni da li je unistenje Palate federacije
teroristicki cin, ili cin milosrdja!?

Ponedeljak, 23:30 Izgladneli, odlucuju da prezalogaje nesto u
aerodromskom restoranu i narucuju pljeskavice na kajmaku.

Utorak, 08:35 Kajmak je bio zesce pokvaren, pa zavrsavaju u Klinickom
centru, posto su celu noc cekali u hodniku Urgentnog centra. Stvar ne bi
trajala vise od par dana da se nije pojavila sumnja na salmonelu iz
pljeskavice.

Nedelja, 17:20 Posle 12 dana izlaze iz bolnice i nadju se u blizini
Partizanovog stadiona. "Partizan" je izgubio, na domacem terenu, od
"Crvene zvezde" sa 4:0. Ogorcena grupa "Grobara", videvsi dva tamnija
coveka zamenjuju ih za navijace "Cigana" i pocinju da ih gadjaju
kamenjem i letvama. Da bi stvar bila gora, sef navijaca "Grobara"
seksualno iskoriscava obojicu, a onda ih ustupa drugarima.

Nedelja, 19:45 Konacno uspevaju da se otrgnu od navijaca i uspevaju da
se spasu utrcavanjem u tramvaj. Kod zeleznicke stanice, zbog neispravne
instalacije, u tramvaju izbija pozar i teroristi (sumnjajuci da ih je
neko pretekao) beze iz tramvaja i osamuceni od gutanja dima tumaraju
Karadjordjevom ulicom. Odlucuju da po prvi put u zivotu popiju alkoholno
pice (iako je greh, culi su da to bar privremeno leci sve rane). Na
jednom splavu kod Pristanista, narucuju pice. Konobar se gubi i nema ga
1h. Za obliznjim stolom izbija svadja, koja ubrzo prerasta u opstu tucu.
Sevaju nozevi, vade se pistolji i hekleri. Meci lete na sve strane i u
trenutku kada neko od gostiju aktivira kasikaru, teroristi se spasavaju
skokom u mutnu i blatnjavu nadoslu Savu.

Nedelja, 23:00 Nakon visecasovne borbe sa nabujalom rekom nekako se
dokopaju dorcolske marine. Mokri, blatnjavi i prekriveni muljem u
oblznjoj birtiji narucuju po flasu rakije reseni da se zestoko napiju i
obecavaju konobaru baksis od 100% ako pice donese za 45 sekundi. Konobar
obara svetski rekord i donosi pice za 24 sekunde i cak uspeva da naplati
turu pre isteka roka od 45 sekundi.

Nedelja 24:00 Posto su im u birtiji dali vestacku lozovacu sa metanolom
i ponovo zavrsavaju zbog trovanja, ovoga puta u Gradskoj bolnici, a
testiranje je pokazalo da su obojica pozitivni na HIV.

Utorak, 05.00 Beze iz Bolnice i srecu se sa maturantima jedne gimnazije
koji posle zavrsene maturske veceri tumaraju ulicama koji im daju Jack
Daniels kojim uspesno ispiraju metanol. Rastaju se oko 06:00 kod
"Poslednje sanse" na Tasmajdanu gde ostaju da spavaju na klupi.

Utorak, 08:00 Bude ih zvona sa crkve Svetog Marka. Skacu sa klupe
unezvereni bukom koju do sada u zivotu nisu culi. Posto su otkrili
odakle dolazi zvonjava, zaintrigirani ulaze u crkvu da vide sta se
desava i nailaze jutarnju liturgiju.

Utorak, 10:00 Izlaze u park i dan provode sa pcelarima koji imaju svoju
izlozbu. Ovi ih nauce kako se radi sa pcelama i kosnicama i upute kako
da zarade puno para dodavanjem secera u med.

Utorak, 23:42 Dvojica terorista, kao slepi putnici, teretnim brodom beze
iz Srbije u Rumuniju. Izmoreni trovanjem metanolom i sa gomilom novih
infekcija, zaklinju se Alahu da vise nikad nece slicno pokusati, beze
kuci i otvaraju pcelarsku zadrugu.