Po šapatima snatrenih snoviđenja visoko plove oblaci a tvoja čipkasta hrabrost u naborima svojim upisuje da beskraj ti ne znači ništa, pa pitaš se kako će čovjek ako mu ugase vatru, i pitaš se kako će čovjek ako ga ne grije nada.
Djevojko iz provincije na rubu vrleti tvoja je duša čista jer praštala si neoprostivo i kada su ti gazli riječi darivajući ih drugima. U tvome su srcu visovi, bjeline, snježne vile; jer ljubila si, tko može iskrenije. Sunce se smije tvojim usnama na kojima zaspali su suncokreti.
Važno je ne prestati živjeti.
Sumadijacafee [*_-]
Broj poruka : 4794 Location : Sumadijacafee Datum upisa : 16.11.2007
Večeras ne govori ništa, tek misao moju dotakni onim o čemu šutiš; isključi sate, u bescijenje prodaj minute, pa bježeći od vremena pritaji se i ostani na proplanku vječnosti zarobljen u tami mog pogleda.
Zaboravi prolaznost; nastani se u meni, miruj u mome krvotoku, tamo, gdje u svakoj pori moje kože po jedan sjajan biser živi.
Večeras, ne govori ništa. Pogledima pusti nek' ugase riječi.
“S ljubavlju si mi otvorio oci i s ljubavlju si me oslijepio” K.Gibran
Potrebno mi je mnogo sunca, i to nocu, jedno da me susrece, jedno da zamnom svetlost baca, u ponoru jednom dubokom, jedno da nosim u ruci kad od jada ne vidim prst pred sobom.
Potrebno mi je mnogo nezhnosti, i to svakog dana, i mnogo od miloshte rechi, potrebno mi je primirje izmedu srca i seccanja izmedu neba i bola koji pred njim klechi.
Potrebna su mi dobrodoshlicom ozarena lica mnoga, i to svakog trena, potreban mi je prijatelj i to shto veci, potrebni su mi mostovi viseci preko mrzhnje, preko nesporazuma nepremostivoga.
Ispod nebeskog polutara u dolinama gde se mešaju slana i slatka rosa raste ogromni otrovni vrganj, i na njegovoj kapi, pretvarajući njegovu kožnu krv u slast, male, jestive pečurke izvanrednog ukusa. Jeleni u tom kraju vole da obnove mušku snagu tako što pasu sa otrovnog vrgnja pečurku. Pri tome, oni koji nisu dovoljno pažljivi i zagrizu suviše duboko, zahvataju zajedno sa pečurkom i vrganj, i umiru otrovani. Svake večeri kad poljubim svog dragog, ja pomislim: sasvim je prirodno da ću jednom ugristi suviše duboko... - Vremenom ćeš navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš. A sećanje je isto kao i susret. I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni. Kao što deo sebe daješ prijateljima, tako će i oni tebi davati najbolje od sebe. Na kraju ćeš videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela. Jednom ćeš morati da daš sve i da te ne boli. Naučićeš da sanjaš. Da lečiš dodirom. Da zadaješ mali, da bi ublažila veliki bol. - Vrlina je postupati u skladu sa sobom. Biti zadovoljan sada. Ne u ime budućnosti i od sećanja na prošlost, nego zbog ovog trenutka. Vrlina je biti potpuno živ. - Ljubav se stiče polako - od jednog po jednog coveka. Jedan i jedan čovek nikada nisu dva, a samo ponekad su par... - Ne možeš dati sebe, ako mogu da te zamene nečim drugim.
Naslov: Re: NAJVREDNIJE I NAJLEPSE stvari..... Ned 05 Jul 2009, 07:46
Nisam to ja rekla.Rekao je Vuk Bojovic u jednom razgovoru... Bilo mi je 'slatko' Em` Vuk,em ostario i najveci borac za vrtove i zivotinje.Znam ga licno sa jedne ekskurzije sa decom po :sunny:Beogradu i Zoo=u Divan je ...mene je odushevio
gorskooko Urednik
Broj poruka : 6087 Location : Uzice Datum upisa : 17.11.2007