Sta raditi kad ljubav nestane?

Ljubav je prosla...
Mozda je zapravo nikad nije ni bilo...
Kako reci a da ne zaboli....
A znas da te jos uvek voli.. :GRL:

Hmm nezgoda... Možda ne treba odmah da pišem, ali jednostavo smatram da svako, a pogotovo takva osoba - zaslužuje jedan dobar, pošten odnos. Svaka ''igra'' je izlišna, a može i dodatno da povredi. Osim toga, ako voli, verovatno već zna... Valja prilagoditi način, a on zavisi od obe osobe. Ipak, u toj priči nema ''beba''... mora da boli, no bolje da boli nego da traje prazno...

Zaljubljenost traje do četiri godine


Meksički naučnici ukazuju da treba zaboraviti na romantične priče jer niko ne može biti zaljubljen ceo život.

Posle početnog "ludila", koje ima sve simptome opsesivno- kompulzivnog poremećaja, pojedinac postaje zavisnik od druge osobe, može da pati od nedostatka apetita i nesanice i ne može da misli ni na šta drugo osim na voljenu osobu.

Osim toga, naučnici su otkrili da se u istu osobu možemo samo jednom zaljubiti, a osećaji koji se mogu javiti posle prekida veze sa dotičnom osobom prolazni su i ne mogu rasplamsati veliku ljubav.

Istraživači Nacionalnog autonomnog univerziteta u Meksiku kažu da svaka zaljubljenost ima rok trajanja i da ne može trajati duže od četiri godine.

Zaljubljenost je uzrokovana aktivacijom specifičnih hemijskih spojeva u mozgu, tako da će čak i najjača ljubav nestati kada se rezerve tih hemikalija istroše, a one mogu trajati najviše četiri godine.

Strastvena ljubav tada se pretvara u emocionalnu ili seksualnu zavisnost, kažu naučnici, koji su istraživanje sproveli na velikom broju zaljubljenih ljudi.


Nemojte se zaljubiti zbog nečijeg izgleda - on može da zavara.
Ne idite za bogatstvom - i ono može nestati.

Budite sa nekim ko donosi osmeh na vaše lice, jer je ponekad samo osmeh potreban da tmuran dan postane prelep.

U životu postoje trenuci kada vam neko toliko nedostaje da biste najradije ukrali tu osobu iz snova i zagrlili je u stvarnosti.

Uvek stavljajte sebe u poziciju druge osobe, pa ako boli vas, verovatno će boleti i tu drugu osobu.

Najsrećniji ljudi nemaju uvek najbolje od svega, ali se u svakom momentu trude da izvuku najbolje iz onoga što im se našlo na putu.

Sreća postoji za one koji su plakali, za one koji su povređivali, za one koji su tragali i za one koji su pokušali, jer samo oni cene vrednost ljudi koji su dotakli njihov život

Spiram te sa kože (Pero Zubac)

Spiram te sa kože,
Sa minulih leta,
Miris hladnog limuna,
Zelen martovski prhut,
Iskašljavam te,
Talog ispod jezika,
Vreo šljunak u krvi,
Ljuštim te sa nokata
Oštrim nožem kajačem
Nema te, nema te,
Nema te.
Reči te se odriču
I u laž me ušuškuju,
Nisi postojala
Sem u pesmama, nisi
postojala ni toliko
Da bi se pomirili
sa isčeznućem,
Istresam te iz džepova
Starih košulja,
Stružem te okom
Sa fotografija.
Stresam te sa kose,
Davni prosinački sneg,
Proklinjem pesme
U kojima stanuješ,
Jedeš, spavaš, umivaš se,,
Sve bih ti oprostio
Samo da te ima,
Da ima krvi u tebi.
Srce od najfinijeg drveta
Izvajao bih i pod rebra
Ti ga sakrio,
More bih ti u san
donosio.
Vetrovi bi ti bili pokorni,
Kišama bih te uspavljivao,
Samo da te ima
Imalo izvan reči,
Samo da postojiš.
Kako ćeš i ovu
Molitvu čitati
Ako te nema
Ako uporno tvrdiš
Da te nema,
Da sam te
Izmislio.

Muzej okončanih ljubavi

Šta da radite kada okončate romantičnu vezu, šta učiniti sa svim ostacima nekadašnje ljubavne čarolije. Neko se dosetio da stvori mesto gde će sve uspomene biti bezbedne od vaše eventualne destruktivnosti i biti ohrabrenje i za vas i za druge da nastave dalje…Što te ne ubije čini te jačim.

- Da li ste ikada doživeli pravu ljubav?
- Naravno, i to više njih - odgovorio mi je sasvim ozbiljno prolaznik u jednoj od beogradskih ulica.

Sve te ljubavi, kratkog veka ili one višegodišnje, strasne ili nežne, romantične ili praktične (a danas ima dosta takvih), ostavile su traga. Nekada su to bili presovani cvetovi, crno-bele fotografije, medaljoni i pisma (obavezan krasopis!), a danas sms poruke, e-mailovi, fotke na kompu iz digitalnog foto aparata, plišane mede, karte sa nekog koncerta i drugi suveniri. I šta sa njima kad vam neko slomi srce, a vi ste ovoga puta bili potpuno ubeđeni da je to TO, jedino, večno, PRAVO? Pa sad... tu postoji više mogućnosti. Pocepati i spaliti sve je odavno ,,provaljeno” (osim ako nije u pitanju mirišljava sveća u obliku suncokreta, koja svakako mora da izgori ) i nije nimalo originalno rešenje, a vi ne želite da se vaša kreativnost ikada dovodi u pitanje. Možete i sve vratiti pošiljaocu, ali čemu? Pa vi ste te poklončiće zaslužili.

Jedan moj drug kaže da je idealno rešenje sve uspomene uredno spakovati u kutiju, a potom je gurnuti što dalje ispod kreveta. Tako možete biti sigurni da će prašina i paučina odigrati svoje i sprečiti vas da posegnete za kutijom kada vas spopadne neizbežna nostalgija. Ali šta ako ste vi vrlo uredna osoba i usisavate ispod kreveta bar jednom nedeljno ili ako imate jedan od onih modernih Ikea kreveta ispod kojih nema prostora, jer je to zamenila kutija za posteljinu ili šta već? U tom slučaju, ne dozvolite da vam se nagomilava negativna energija koju ove nekadašnje dragocenosti nose. Spakujte sve i pošaljite u Muzej okončanih ljubavi. Da, to zaista postoji. Neko se dosetio da stvori mesto gde će sve uspomene biti bezbedne od vaše, nadajmo se, privremene destruktivnosti i čekati neke bolje dane.

Olinka Vištica i Dražen Grubišić (Zagreb) su i sami nekada bili zaljubljeni par. Kada su okončali svoju vezu, počeli su da se pitaju šta im je činiti sa svim ostacima nekadašnje ljubavne čarolije. Bilo bi bolno uništiti ih, da ne spominjem da biste time u potpunosti stali na put razvoju detektivskih sposobnosti kod vaše buduće unuke (znate ona pretraga bakine škrinje, pa zar ona nije imala samo vašeg deku?). Zato je i nastala ideja da se osnuje Museum of Broken Relationships.

,,Prvo smo mailom kontaktirali naše prijatelje i njihov odziv je bio zaista sjajan. Onda su naravno i oni poželeli da doprinesu, pa su prosledili mailove još nekim ljudima i tako smo dobili toliko mnogo različitih stvari kojih se nikada ne bismo dosetili, kao na primer vespu i veštačku nogu. Neke stvari koje možete naći u muzeju su zaista iznenađujuće”, kaže Dražen.

Da li vam je poznata ona čuvena scena u kojoj ljubavnici voze vespu uskim ulicama primorskog gradića koja je u italijanskoj kinematografiji česta koliko i spašavanje sveta u američkoj? Jedan par je uložio dve godine da popravi vespu kako bi isprobao ovu filmsku vragoliju. Vespa je proradila, a oni raskinuli nakon tri dana. Tako je Muzej okončanih ljubavi dobio jedan od svojih najzanimljivijih eksponata.

U ovoj nesvakidašnjoj muzejskoj postavci, nalazi se i stari ručni sat: ,,Poklon dobijen od S.K. Volela je antikvitete. Bilo je važno da je predmet star i da ne funkcioniše. Isti razlozi zbog kojih mi više nismo zajedno.”

Uprkos mnogobrojnim neobičnim eksponatima, jedna od najdirljivijih priča nosi kutija sa uspomenama jedne bake. Karlo, ljubav koja joj se dogodila u devojačkom dobu, ali koga nikada nije sasvim prebolela, utopio se nesrećnim slučajem u reci daleke 1926. godine. A mogao je biti nečiji deka.

Kao i broj slomljenih srca, i kolekcija Muzeja okončanih ljubavi neprestano se uvećava. Ako želite da joj doprinesete, možete to učiniti anonimno, ali uz predmet koji darujete ipak morate napisati kako i kada se sve zbilo i šta vas je tačno povredilo. Ne želite valjda da svet ostane uskraćen za vašu ljubavnu priču. Ne zaboravite da napišete i kako ste preboleli i nastavili dalje. Nije fer da početnici pomisle kako tim boljkama nema nikakvog leka.

Ako ste prava umetnička i pesnička duša, ili vas je raskid nagnao da to privremeno postanete, zaključajte se u takozvanu ,,ispovedaonicu” muzeja i ugravirajte poslednje reči koje biste samo da možete uputili onome ko se usudio da takne vaše srce.

Ako niste građanin Ljubljane, Londona, Venecije, Pariza i Istambula gde će izložba uskoro gostovati - ništa zato. Vama se pruža prilika da učestvujete u sastavljanju enciklopedije nesrećnih ljubavi i opovrgnete shvatanje da istoriju pišu samo pobednici. Posetite web site muzeja, smislite korisničko ime (imate na raspolaganju sve nadimke kojima vas je on zvao ili ona) i lozinku (nešto detinjasto kod vaše ljubavi što ste samo vi znali i tako voleli), a onda prikačite muziku koju ste zajedno slušali (recimo REM – The one I love), poruke i slike sa prve zajedničke žurke kada ste se jako opili, malo od alkohola, a više od njegovog ili njenog prisustva. Nemojte ovaj web site stavljati u bookmarks, bar neko vreme, ili ako ne izdržite i to ipak učinite, onda ,,zaključajte” svoje uspomene, odložite ih u sobičak na site-u gde neće ostati zauvek, već samo dok ne prebolite. Potom ih oslobodite i uvrstite u kolekciju da ih svi mogu videti i ogovarati kao što ćete uostalom činiti i vi za nečije tuđe. U stvari, kad bolje razmislim, sve su to naše zajedničke uspomene. Niko time ne pokušava da kaže da vaša ljubav nije bila posebna. Naravno da jeste, najposebnija na svetu. Pa zar nije svačija?

Ovo je i jedinstvena prilika da budete manje ljuti i pomognete onima koji su se našli u nebranom grožđu jer preživljavaju raskid po prvi put. Tako ćete ih možda nasmejati i malo ohrabriti. Shvatiće da kroz neko vreme sve će ponovo biti u redu.

Možda će konzervativni istoričari umetnosti dovesti u pitanje da li naše pomalo sladunjave uspomene uopšte vrede da se nađu u jednom muzeju. Pa ako se na zidovima prestižnih svetskih galerija nalaze kojekakve instalacije i jednobojne slike (nije da dovodim u pitanje ijedan od -izama, sve je to inspirisano dešavanjima u svetu) uz natpis da ne dodirujete eksponat, onda i one dragocenosti koje vas podsećaju na pažnju i ljubav koju ste jednom dali i dobili nesumnjivo zaslužuju da budu izložene. Nije to nikakva postmoderna umetnost umiksovana sa Cosmopolitan ideologijom, već ona večna klasika kojoj se svi pre ili kasnije vraćaju. Koja traje. Uostalom, “Es tan corto el amor, y es tan largo el olvido” (,,Ljubav je tako kratka, a tako beskrajan zaborav.”) reče Pablo Neruda.

izvor B92

Svi mi imamo muzeje,samo...koliko smo spremni da ih pokazemo...

Znas da nisam mogla disati, jedva sam misli stigla sabrati.
Kada sam te tada videla, srce mi je moglo zastati.

Htela sam istog trena otici, tvoj pogled me mogao ubiti.
Ko da nam je bilo sudjeno, sve moje tad je tvoje postalo.

Nije me sram, ti si mi uvek bio drag-nisam ti mogla ni znala reci tad
da moje srce od prvog trena ti pripada.
Nije me sram, neka zagrme gromovi
neka se kisa kroz oblak prolomi da cuju svi, da moja ljubav.....si ti.

Secam se naseg prvog sustreta, uvek prekratka noc za zagrljaj
samo si me nezno ljubio, ne znas koliko si mi falio.

Tad sam ti celi zivot pricala, tisina retko kad je trajala
rekla sam da si moje sve, i da me svaki pre slomio za tren.

nije me sram.....

Zaplači noćas gitaro jer ljubavi nema više,
a duša mi bolno plače jer samo za njega diše.
Zaplači noćas gitaro i zaboravi vremena stara,
umrla je ljubav jedna i nema više žara.
Zaplači noćas gitaro jer on me volio nije,
ja sad odlazim daleko da ga zaboravim što prije.
Još večeras volim ga gitaro,zato plači još i više,
umrla je ljubav jedna i vratiti se neće više

ljubav ne moze da nestane, ona samo iz jednog odlika predje u drugi...

Kada jedna ode, obicno druga dodje............

kome ne dodje , jadan on (ona).

Svaka sledeca brise onu staru

:OV: Lako je vama ofcama

Kad se to desi dobro je da se ljudi razidju. Svako odlaganje i ulazak u neke kompromise komplikuje zivot i pretvara u nesto sto nije lepo. Treba ceniti svoj zivot da bi ga potrosio u nesto sto ne donosi srecu i uzivanje. I u situaciji da ti volis a znas da je tvoj partner izgubio svako interesovanje za tebe, treba doneti tu tesku odluku o raskidu.

Treba kuckati sto vise na forumu.

Posle svakog kraja, sledi novi pocetak....

posle svakog kraja, sledi praznina.

Nishta,jedna prodje druga dodje i

Valja biti zadovoljan što je bilo ljubavi i krenuti dalje kad malo umine

:evil: .....i sve tako

Prazninu treba ispuniti dinamikom. Privoleti se na aktivnosti. Kretati se. Setiti se sta ste propustili da uradite dok ste resavali taj problem. Spremiti kucu, onako temeljno, krenuti na rekreaciju. Posvetiti se sebi.

SNEZA_ ::

:evil: .....i sve tako

ha! sve se vrti u krug, a? a ii - optimistično baš! Ma, nek' se dogadja, oseća, a možda i iskustvo pomogne, školjkico

Ovde smena osecanja Cas :twisted: cas Bas tako i biva.Malo se ljubavi,malo pauze pa opet.Al bi bilo dosadno da je monotonija samo lepog

Slažem se sa Gea. (nikad ne znam da li nick pišem u nominativu ili.... molim stručnu, prosvetarsku pomoć)
Samo ne biti previše u ''potopu'', bilo zbog patnje, bilo zbog osećaja krivice. Znam iskustveno da svi imamo moć da se ''vadimo'' iz takvih situacija. Valja biti pošten i prema sebi i prema partneru. Bar toliko koliko prema sebi.

Mala, dodješ mi 'ladno pivo u letnjoj bašti Gradske, sto do fontane, kad prvi put dodješ u UE, zbog ovog sudaranja, da znaš

Zzzzzzzzzzzdogovoreno,oko Uvek


Ako znate da volite ne odustajte,nikada.Ono sto je jednom planulo nemoze tek tako da gasne.Bitno je naci ljubav dalje se mora negovati kao i sve u zivotu.

Koja bi pesmica...nije nestala samo se sakrila

Pa dok ima zara i varnica, valja dzarati, duvati i raspaljivati
Kad sve ugasne dzabe duvanja, samo ces se nagutati pepela i nagaraviti.
Nisam cula nijedan slucaj da se ljubav vratil.

Da, samo ako je ljubavi zaista bilo, nosimo topla sećanja, razumevanje i želju da partneru bude dobro, što bolje

I ja mislim da kad ljubav nestane treba se lepo dogovoriti oko razlaza. Narocito ako su tu i deca. Pa deliliti zivot sa nekom osobom je viseslojna kombinacija. Osim ljubavi tog coveka/zenu ste nekad cenili i bila vam je draga zbog nekih osobina. Negiranje svega toga je kritika vlastitog zivota. Ziveli ste ga zajedno dok je bilo sklada, emocije i strasti pa neka tako i ostane u secanju.
Juce je bila emisija o ovoj temi. Vodi je Jasna Dolezal na OBN-u. Kontakt emisija vezana za razlicite teme iz zivota i poziva razlicite goste u skladu sa temom.
Bio je jedan razvedeni par sa detetom koji zbog profesije i dalje saradjuju, izgledali su bas skladno. Uvazavali jedan drugom misljenje i fino dopunjavali.

Ugasiti mobilni i ne javljati se na fixni!

To je jedino resenje!