5 stvari u zivotu koje se ne mogu vratiti

To su.....

1)Kamen kad je Bacen
2)Rec nakon shto je recena
3)Mogucnost nakon shto je izgubljena
4)Vreme kad je proshlo
5)Ljubav za koju se NE BORISH....

Imate li vi neshto da dodate shto mozda nije u ovom spisku? Da vas Cujem?

2)Rec nakon shto je recena

Da potvrdim. I ne samo što je rečena, već što je izazvala posledice koje ne možemo sagledati tek tako

A izgubljeni zivoti?
Slazem se za vreme koje je proshlo. Nikada se ne mogu vratiti ponovo u, recimo 20-sete, a tako bih volela.
Brzopleto, nepromisljeno, izgovorene rechi ( ma koliko se "ujedala za jezik") su otishle u etar. nema tu posle, "Izvini".

ljiljana ::

To su.....

1)Kamen kad je Bacen
2)Rec nakon shto je recena
3)Mogucnost nakon shto je izgubljena
4)Vreme kad je proshlo
5)Ljubav za koju se NE BORISH....

Imate li vi neshto da dodate shto mozda nije u ovom spisku? Da vas Cujem?

Imamo....6)Poverenje....nakon sto je iznevereno

Bas tako Danubius Ima ih jos...

Sada

gorskooko ::

Sada

Da, zaboravljamo cesto koliko je to vreme dragoceno i neponovljivo.
Nista sto se desilo se nemoze ispraviti i treba se baviti vremenom sadasnjim i buducim.

pa nam život prolazi u čekanju i sećanju

Fernando Pessoa

***

U stravicnoj noci, prirodnoj sustini svih noci,
U besanoj noci, prirodnoj sustini svih mojih noci,
Prisecam se, budan, u nelagodnom dremezu,
Prisecam se onog sto sam ucinio i sto sam mogao da ucinim u zivotu.

Prisecam se, i neka teskoba
Podilazi me kao jeza ili strah.
Nepopravljivost moje proslosti - to je les!
Svi ostali lesevi mozda su samo varka.
Svi mrtvi mozda negde drugde i dalje zive.
Svi moji vlastiti minuli trenuci mozda jos uvek postoje,
U prividu prostora i vremena,
U laznoj prolaznosti.
Ali ono sto nisam bio, ono sto nisam ucinio, sto cak ni sanjao nisam;
Sto tek sad vidim da sam morao uciniti,
Sto tek sad jasno vidim da sam morao biti -
To je ono sto je mrtvo, uprkos svim Bogovima,
To - sto je zapravo bilo najbolji deo mene - ni Bogovi vise ne mogu da ozive...

Da sam u odredjenoj prilici
Skrenuo nalevo umesto nadesno,
Da sam u datom trenutku
Rekao da umesto ne, ili ne umesto da;
Da sam u izvesnom razgovoru
Imao spremne recenice koje tek sada, u polusnu, sklapam -
Da se sve tako zbilo,
Bio bih drugi danas, a mozda bi se tada i sav svemir
Neosetno privoleo da se preobrati.

Ali nisam skrenuo na stranu bespovratno izgubljenu,
Nisam skrenuo niti sam pomisljao da skrenem, i tek sada to shvatam;
Ali nisam rekao ne ili nisam rekao da, i tek sada uvidjam da nisam rekao;
Al ovog casa naviru mi sve recenice koje sam propustio da kazem,
Jasne, neizbezne, prirodne,
I razgovor uspesno okoncan,
I sve nedoumice razresene...
Ali tek sada me boli sve sto nikada nisam bio i sto se povratiti nece.

Za ono sto mi je promaklo zaista nema nikakve nade
Ni u jednom metafizickom sistemu.
Mozda bih na drugi svet mogao poneti svoje snove.
Ali zar cu moci da ponesem na drugi svet ono sto sam zaboravio da sanjam?
I bas ti snovi, ti snovi koje jetrebalo snivati, oni su les.
Sahranjujem ih u svom srcu zauvek, za sva vremena, dok traje sveta i veka.

Ove noci budan sred spokoja sto me obavija
Kao neka tudja istina,
A napolju je mesecina, kao nada koje nemam, za mene nevidljiva

Briga me, es cula
Garavo jare, kuda li si?