Šta mislite

e, u ovom skitanju po forumima primetila sam nesto sto, ako nisam u pravu, moze izgledati paranoicno, iako sam vas davno informisala da sam plavusa skroz na skroz. Cini mi se da kada je na temama/postovima bilo kakva pisanija o aktuelnim vrucim temama - odjednom se na listi prisutnih lica pojave neki silni posetioci "provajderi", valjda zato sto su ovo forumi za predvidjeni za drugu namenu zabavu/druzenje/toleranciju, sta god...

Zato nemam volju da ovo komentarisem, tim pre sto spadam u red ljudi kojima se gadi na quazi politiku, a jos vise jurenje komarca dok prolaze gomile slonova. U odnosu na to imam prilicno ostar i pomalo pogan recnik. Takodje mi se gadi na dostupnost potpunih informacija - kako od onih koji ih zahtevaju, naravno ne u svom, vec u opstem interesu (malo sutra, tako i od onih koji zaista treba da ih pruze (naravno zbog toga sto je to tajna, zbog "najviseg" interesa). Zato nije ni cudo sto ljudi vise ne veruju i kad im se saopstava ono sto jeste i kako jeste. Uostalom, ako vec ne mogu nista da ucinim, zasto bih svoju lepu energiju trosila ni u sta. Ovih dana me upravo hoce to iscrpljivanje do bola - ama bas ni u sta i ni zbog cega. Volela bih da moja deca imaju sopstveni biznis, makar i najmajusniji sto moze biti. Eto.

Борисав Ђорђевић
Крупнo светски

Згадила ми се политика (не мислим на новине), ова коју воде светски политичари и коју ова наша шуњавчад слепо следе, убијајући при том оно мало преосталог српског поноса и идентитета.

Слугерање парчају ионако већ начету Србију. И ја сам кретен који глуми Нострадамуса па напишем:

Србија се распада
Вољом Дивљег запада.
Или у једној старој „антиалбанској” песми, само стихић:
За пар година
Њихова Војводина…

Е, ту сам дебело погрешио. Мислио сам на Албанце, а оно Сорос ставио шапу на равницу потпомогнут увек спремним домаћим издајницима који би јефтино продали и рођену кеву, а не веру за вечеру.

Па то је банда пљачкаша, разбојника, издајника, наркомана, лопурди, џепароша и шибицара којима не бих дао да ми пса преведу преко улице, а камоли да воде земљу. Где? Наравно, у исти амбис у који је народ одвео Домановићев вођа (изабран легално, вољом истог тог народа). Али они то нису читали. Искрено сумњам да су научили сва слова азбуке. Ваљда им материјале за седнице чита гомила запослених помоћника, саветника, секретара итд. састављена од шире фамилије са завршеном основном школом. Па могли су да им бар кажу поенту Домановићеве приче, да је Вођа био слеп.

А медији су за упишавање од смеха. Не постоје независне новине, све су то службени гласници својих странака. Бар се по садржају малчице разликују. А тек телевизије?! Смех до суза – трагикомедија! Крајње је непотребно да све ТВ станице имају информативни програм зато што се вести, рецимо, јавног сервиса (сервисирају мозак) грађана и оних са Б 92 разликују једино у прогнози времена.

Заједничке су и табу-теме. Нико, ни за живу главу, не сме да помене Радована Караџића нити Косово. Ако се то неком грешком и деси, онда су то штуре информације, без слике, свакако.

Колико се Срба скупило на граници да се бори против омиљеног жутог чеда званог Еулекс видео сам на БН телевизији. Сва срећа да бијељинска ТВ иде преко сателита и да тамо на изборима није победио Додик, па је дијаспора могла да види мало истине, док мења канале (канализацију) испуњене гологузим певаљкама које певају поучне песмице о правим вредностима, дијамантима, бундама, „поршеима”, сексу. Одмах дајем свој скромни допринос:

У Србији биће секса
Уз примену Еулекса.

Могао бих комплетну „Политику” да испуним причама отоме како жута камарила и остале Ивице и Марице („Ма нек се врате крвопије”, рекао је један песник, а они се вратили), Палме, жирафе, Кебини композитори, навучени „шилеровци” и остала жгадија претварају Србију у банана-републику, али ћу се за сада задржати само на још једном примеру. Наиме, министарство културе је направило крупан корак ка Европи финансирајући Квирију – лезбијско-педерску асоцијацију са 3.000 евра.

Каква црна Европа, то је светски потез! Јер, како је почело, педери ће једног дана владати светом.

Гледао сам пре неку ноћ доделу Оскара. У конкуренцији је био и филм о патњама педера. И наравно, добио је два Оскара, а најслађи је био онај што је захваљивао. То је била једна дирљива сцена, али то је истовремено и наша светла будућност. Видовито је наше министарство културе када финансира педере и лезбијке. Оно зна, као што дирљиво рече онај у говору, да је будућност њихова. Педери ће једног дана бити власт, само што ће код нас морати мало да сачекају.

Борисав Ђорђевић
[објављено: 26/02/2009]

Hm. Lakse bi se nocas iscedila suva drenovina nego neko interesantno kazivanje sa moje strane. Trenutno mogu da kazem da ne volim crno-belu tehniku ni u cemu. Ali se debelo slazem sa onim da mnogo toga stane u - Pogledaj dom svoj Andjele. A i ti pesnici su za mene previse specifican soj:))) Nije bitno ima li rime, moze i proza, ali uvek osetis taj soj, pa ne znas kuda sa paucinom s`ociju.

Па могли су да им бар кажу поенту Домановићеве приче, да је Вођа био слеп.
--------PA U CEMU BI ONDA BILA POENTA SVEGA? Ni kod Domanovica oni koji su sledili Vodju nikad nisu saznali da je slep.... A slepih, slabovidih i kratkovidih je sve vise i vise.... A i Vodje se mnoze progresivno....

zvrchak ::

Па могли су да им бар кажу поенту Домановићеве приче, да је Вођа био слеп.
--------PA U CEMU BI ONDA BILA POENTA SVEGA? Ni kod Domanovica oni koji su sledili Vodju nikad nisu saznali da je slep.... A slepih, slabovidih i kratkovidih je sve vise i vise.... A i Vodje se mnoze progresivno....

Slazem se delimicno, jer vodja/slepac nije kriv sto videci nisu znali da je slep,on nije krio, a to sto su sledbenici slepi kod ociju je stvar tih "okatih" sledbenika koji su platili danak, kao logicnu posledicu svoje /ne vodjine/ gluposti. Ne slazem se sa formulaciom da je "slepih i kratkovidih sve vise i vise....", pre bih rekla da nas je zahvatilo masivno slepilo, pogotovo naciju kojoj pripadam, naravno iskljucujuci "vodje", uostalom zar to nije potvrda one> da izuzeci potvrdjuju pravilo...

Ili je mozda bolje ikad nego nikad.
Evo prostudite sami:
Izvor:Pink [ 04:53 / 04.03. ]

Rehabilitovana Žanka Stokić
Poništena presuda iz 1945. i sve njene posledice


Okružni sud u Beogradu usvojio je zahtev za rehabilitaciju predratne beogradske glumice Živane - Žanke Stokić i poništio presudu iz 1945. godine, kojom je proglašena krivom zbog saradnje sa okupatorom i osuđena na kaznu gubitka srpske nacionalne časti u trajanju od osam godina.


Rehabilitovano lice, sada pokojna Živana - Žanka Stokić se ima smatrati neosuđivanom, a presuda Suda za zločine i prestupe protiv srpske nacionalne časti od 3. februara 1945. godine smatra se ništavom od trenutka donošenja, navodi se u Odluci Okružnog suda i dodaje da su ništave i sve njene pravne posledice.
Okružni sud je ocenio da su pomenuta presuda i izrečena kazna zasnovani na političkim i ideološkim razlozima.
Poništenom presudom optužena Stokićeva je bila oglašena krivom jer je za vreme okupacije, kao članica beogradskog Narodnog pozorišta, sudelovala u pozorištima Veseljaci i Centrala za humor , koje su bile pod blagonaklonom zaštitom nemačkog okupatora. Takođe, i zbog učešća u programima Radio Beograda u okviru dnevne emisije Šareno popodne , čime je kulturno i umetnički sarađivala sa okupatorom i domaćim izdajnicima.
Osuđena je na kaznu gubitka srpske nacionalne časti u trajanju od osam godina.
Molbe za pomilovanje Žanke Stokić podnošene nakon izricanja kazne bile su odbijene od Predsedništva Narodne skupštine.
Žanka Stokić je preminula 20. jula 1947. godine.
U obrazloženju odluke o rehabilitaciji, Okružni sud navodi da je tokom postupka utvrdio je da se Stokićeva od svoje najranije mladosti bavila glumom i da je u vreme početka Drugog svetskog rata bila članica Narodnog pozorišta u Beogradu.
Glumi je bila u potpunosti posvećena. Glumica je, prema sopsvenom kazivanju tokom postupka 1945. godine, dobrovoljno stupila u novo pozorište Veseljaci i Centrala za humor jer je bila bolesna i bio joj je potreban novac za lečenje, dok je u beogradsku radio stanicu stupila pod prinudom (na traženje glavnog nemačkog radio-aranžera).
Iz navedenog proizilazi da je glumica, po dolasku okupacionih vlasti, nastavila da se bavi svojim redovnim pozivom - glumom, da politički nije bila angažovana i da jedino zbog svog zdravstvenog stanja nije bila u mogućnosti da odbija ponuđene angažmane ali da svojim radnjama nije uticala na stvaranje drugačije atmosfere u kulturnim i širim krugovima.
Takođe je utvrđeno da, tokom postupka pred Sudom za suđenja zločina i prestupa protiv srpske nacionalne časti, glumica nije imala branioca jer zbog svog lošeg materijalnog stanja nije mogla da ga plati i da joj nije bio postavljen branilac po službenoj dužnosti čime joj je bilo uskraćeno i povređeno pravo na stručnu pomoć u odbrani.
Zahtev za rehabilitaciju Stokićeve podnela je Liga za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava iz Požarevca, a kasnije mu se pridružilo Narodno pozorište u Beogradu s obzirom da je bila dugogodišnji član njihove kuće.

(http://www.rtvpink.com/vesti/vest.php?id=21749)