Sta mislite?

Sta mislite o Vasi Ladackom? Pretpostavljam da svi znamo pesmu

Znate l’ pricu o Vasi Ladackom
i ja sam je tek onomad cuo
jednom devet dana nije izlazio iz birtije
kazu da je bio cudna sorta

Otac mu je bio sitni paor
‘ranio je sedam gladnih usti
mati mu je bila plava
tiha, nezna, jekticava
umrla je s trideset i nesto

Imali su par jutara zemlje
malu kucu na kraju sokaka
na astalu navek hleba
taman tol’ko kol’ko treba
al’ je Vasa hteo mnogo vise

Zeleo je konje vrane, po livadi razigrane
sat sa zlatnim lancem i salase
zeleo je njive plodne, vinograde blagorodne
u karuce pregnute cilase
ali nije mog’o da ih ima

Voleo je lepu, al’ sirotu
uz’o bi je samo da je znao
voles jednom u zivotu
sad bogatu il’ sirotu
to ne bira pamet nego srce

Sve se nad’o da ce ljubav proci
zanavek je otis’o iz sela
nikad nije pis’o nikom
venc’o se sa mirazdzikom
jedinicom, kcerkom nekog gazde

Dobio je konje vrane, po livadi razigrane
sat sa zlatnim lancem i salase
dobio je njive plodne, vinograde blagorodne
u karuce pregnute cilase
sve je im’o - nista im’o nije

Propio se, nije proslo mnogo
dusu svoju djavolu je prod’o
znali su ga svi birtasi
trazio je spas u casi
ali nije mog’o da ga nadje

Mlad je, kazu, bio kad je umro
’sred birtije od srcane kapi
klonula mu samo glava
ko da drema, ko da spava
i jos pamte sta je zadnje rek’o

Dzaba bilo konja vranih, po livadi razigranih
dzaba bilo sata i salasa
dzaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih
dzaba bilo karuca, cilasa
kada nisam s onom koju volem
kada nisam s onom koju volem

Znate l’ pricu o Vasi Ladackom
i ja sam je tek onomad cuo
cak i oni slicni njemu
kada razmisle o svemu
kazu da je bio cudna sorta

Bio je "cudna sorta", sto znaci da je bio drugaciji od tudjeg vidjenja stvari. Tudje vidjenje obicno podrazumeva - Imas sve sto ti treba, cuti i gutaj...

Dakle, sta je bitnije za vas - novac ili ljubav? Naravno, svi cete reci da je ljubav bitnija i vaznija... Da li je apsolutno tako?

Moze li ljubav da opstane bez novca?

Da li novac cesto kupuje ljubav?

Zbog cega toliko divnih, lepih , mladih zena/muskaraca zavrsava sa starijim, iskusnim paralijama?

Koliko je status bitan?

Da li je status sexipilan?


Ovo je bila vecita tema za rasprave. Volelela bih da znam sta je vase misljenje.
Pogledaj profil korisnikaPošalji privatnu porukuPošalji email

Tema koju sam skorto na svakom forumu postavila i dobijala razne odgovore....neverovatno,kako ljudi razmisljaju?

Ja nebih nicemu dao znacajnu prednos,sve je povezano naravno da je ljubav bitna jako ali mnogo je lepsa ako ima dovoljno novca,tako da je to sve jako povezano bar za mene..

''Dobio je konje vrane, po livadi razigrane
sat sa zlatnim lancem i salase
dobio je njive plodne, vinograde blagorodne
u karuce pregnute cilase
sve je im’o - nista im’o nije''

Kad nema para ni za osnovne potrebe, pa to traje, ljubav jeste na velikom ispitu. Mislim da prirodna želja za ostvarenjem ljubavi dolazi tek posle zadovoljenja egzistencijalnih potreba. Bogastvo ne samo da ne treba podceniti no mu valja maksimalno težiti, jer samo po sebi jeste osnov za puniji, kvalitetniji život u svakom pogledu. Ali ne bogastvu po svaku cenu, do te mere da izgubimo dušu, sebe... Površno i kratko nas veseli sve sto steknemo, odmah ga podrazumevamo. Za čas se prilagodimo, pa trčimo za još i još... možda tražimo da se ispuni ''rupa u plucima'' :hug: A ko to ne oseća onog drugog sto mu ljubav treba biti...
Da li je status seksipilan - nije sigurno, ali moć ni najmanje nije za potcenjivanje. Privlači kao magnet. Ipak, i u ovim godinama, mislim da se ljubavne veze i zajednice zasnovane na čistoj kalkulaiciji-kad tad, samom kalkulantu (i onom sto drugom što to ko biva ne ''vidi'') ''obiju o glavu''

Kad sam bila mladja, bila sam mnogo naivna i mislila sam da je ljubav sve, da se od ljubavi moze ziveti, i prkosna, kakva sam uvek i bila, htela sam to da i dokazem....medjutim vrlo brzo uspostavilo se da se od ljubavi ne zivi i da ljubav kroz prozore skace kad nema novca....sada, kada me zivot naucio neke stvari, mislim da zivot nema nikakvog smisla, nema ljubavi, nema zadovoljstva kad nema novca. Neka mi zameri ko god hoce , ne lecim sebe kupovinama, niti patim za nekim bogatstvom ali jednostavno covek ima vise samopostovanja, samopuzdanja, srecniji je, zadovoljniji ... kad sebi moze da priusti, ne stvari koje su mu potrebne samo za golu egzistenciju vec stvari koje pozeli...
A sto se tice mladih devojaka, ovo drustvo se vec toliko izdeformisalo da vise nista nije cudno , ne da opravdavam takvo ponasanje ali razumem na neki nacin...

Mislim da je ljubav jaka kao smrt, i ljubavna sumnja tvrda kao grob.
Da je jaci onaj koji pobedi sebe nego onaj ko svlada najace bedeme.
Da je jaci onaj koji pobedi strast, nego ko svlada neprijatelja.
I da je prijateljstvo izmedju jednakih najcvrsce.
.(mislim da sam procitao u lat.citat.)

Prica o ljubavi,koja je bas u danasnje vreme izrazena.Sponzorstvo ili materijalnost.Ima jedna pesma-I bogati placu...Nije sva sreca u materijalnom,tren ljubavi je najvredniji.

Sta mislite o...

Zavisnost od Interneta

Da li se to stvara nova bolest i novi socijalni problem čovečanstva, ili je priča o novoj bolesti samo posledica kulture straha u kojoj danas živi bogati zapadni svet zaplašen terorizmom, sidom i rastućim kriminalom? Da li će se "variola vera" 21. veka zvati ZAVISNOST OD INTERNETA (Internet Addiction Disorder - IAD) ili PATOLOŠKA UPOTREBA INTERNETA (Pathologycal Internet Usage - PIU)?

Sve je počelo, naravno, u SAD. Strah od "nove epidemije" pokrenuo se oktobra 1997. godine, kada je gospoda Pcm Olbridž sa Floride izgubila starateljstvo nad svojom maloletnom decom. Ona je toliko vremena provodila u "onlajn životu" da je zaboravljala da svojoj deci priprema hranu u "oflajn životu".

A onda se saznalo da je danas u SAD jedan od čestih razloga za razvod braka prevelika opsednutost, naročito muževa, seksom i pornografijom na Internetu. Zene su se osećale manje vredne i manje poželjne svojim muževima. Od tog osećanja do bračnog prolema nije dugačak korak.

Naziv poremećaja

Termin "Internet zavisnost" nastao je u šali psihijatra Ivana Goldberga 1996. godine, koji je želelo da napravi parodiju na učestale anegdote o ljudima dji se život bitno promenio prekomernom upotrebom Interneta. No, da li se ovde radi samo o preteranom korišćenju Interneta, ili je to deo šire zavisnosti od kompjutera? Jer danas i u Srbiji srećemo, puno mladih koji nekontrolisano igraju video-igre i uopšte se "bave" računarom zapostavljajući obaveze.

Čini sa da normalna potreba za boravkom na mreži prelazi u patološku kada se ispune dva kriterijuma. Prvi kriterijum je provedeno vreme na Internetu. Prema nekima, to je četiri sata svakodnevno u dužem vremenskom periodu, a prema drugima, šest sati dnevno.

Drugi graničnik Internet normalnosti možemo nazvati kriterijumom "spajanja svetova". Prema njemu, patološka upotreba nastaje kada sajber-život postane svet za sebe i kada nije integrisan u stvarni život, nego je zamena realnosti ili beg od stvarnosti.

Koreni zavisnosti

Zavisnost od Interneta ili pnekomerna upotreba Intemeta ima najmanje četiri korena.

Prvi je socijalno-kulturološki. Ta zavisnost može predstavljati bekstvo od društvene realnosti koje nastaje kao posledica različitih životnih osujećenosti i nezadovoljstava.

Drugi uzrok je vezan za karakter Interneta. Na mreži se mogu graditi društvene veze -laka upoznavanja, jednostavna komunikacija... Takode, Internet lako simulira realan život.

Treći uzrok je socijalnopsi-hološke prirode. Na Internetu možete postati neko drugi, što naročito prija stidljivim, usamljenim i zatvorenim osobama. Preko mreže možete izbeći osećaje usamljenosti i bespomoćnosti.

Četvrti uzrok zavisnusti leži i u nekim psihičkim faktorima. Istraživači smatraju da osobe koje su sklone fantazijama, koje su stidljive, socijalno fobične, nezadovoljne socijalnim stutusom u sredini, depresivne, nesigurne - spadaju u rizične grupe.

Na kraju, koliko god da je čovek razvijao tehnologiju i širio granice svog uma, on je u isto vreme tu tehnologiju i um koristio i za (auto)destruktivna ponašanja. Možda je i zavisnost od Interneta samo kolateralna šteta razvoja ljudskog uma i tehnologije.

Tipovi Intenet zavisnika:
1. Kompulzivni pretraživaći informacija (Information overload)
2. Opsednuti sajber-seksom (Cybersexual addiction)
3. Zavisni od virtuelnih veza i prijateljstava (Cyber-relational addiction)
4. Opsesivni igrači na mreži: kockanje, interaktivno igranje (Net gaming)
5. Patološki korisnici elektronske pošte ili mejloholičari (Mailholism)

EEEeee, bilo nekad, sad se pevuši i prepričava.

Savremeni Ladački se lepo adaptirao u novokomponovane tajkune:))
Oženio bogatu, otvorio neki biznis i bole njega:)))) Ima para,
vozi dzip i mazi mlade cica - mace?
Da li mu je zaista lepo? Uglavnom ode Vasa umesto u alkose u
biznismene i šta je njemu u stvari lepo, šta je njemu ljubav danas????

Danas se sa neprocenjivim vrednostima skoro ismevamo. Sve je vise onih sto ih ne prepoznaju. Sigurna sam da smo sami krivi. Vraga su srecni, svi to znamo.

Pitanje je šta je sreća.Kažu da je to unutrašnje stanje, lični osećaj... Ako neko želi i čini ga srećnim ferari - zalud sve priče o tome koliko je je to skupo plaćeno drugim stvarima (iz ugla onih koji ga kao ne žele al ljubomorno merkaju). Šalu na stranu - danas je sistem vrednosti malo drugačiji nego sto je bio kad sam ja bila klinka. Današnji klinci su prilično lišeni emocija a da ne pričam o tome da vrlo retko (čitaj NIKAD) čitaju poeziju i tešku rusku prozu uz koju je moja generacija odrastala i formila sebe samu i sopstvenu ličnost. Ismevanje nekih vrednostima ne znači njihovo podcenjivanje - to je jednostavno ne shvatanje. Mnogo je ružno i jadno ono sto ću reći - al duhovna sirotinja, sužena svest i jedna totalna praznina i glupost kao zaraza obuzima ovu naciju. I nije to slučajno. Matrix je počeo biti stvarnost, samo oni unutra to ne vide.

Slazem se sa zvrchkom. Skoro, na sajmu knjiga na Trgu, duze sam stajala sa kolegom koji je radio na sajmu. Iznenadilo me interesovanje za vrste. Neverovatno je kako se ljudi interesuju za razne prirucnike tipa - kako ostvariti srecu, misliti pozitivno, prepoznati sansu, i sve te komercijalne zvucne naslove, u kojima cete naci samo po koju dobru (prepisanu i izvitoperenu) recenicu, pasus.

Istina bilo je i drugih, sto iz poteza opredeljuju autrora i naslov, no sama prodaja nije isla. Kolega je rekao da su zene vise kupovale knjige za poklon, medju kojima su retke one sto su znale sta zele. Najveci promet (inace vrlo slab) ostvaren je na decjim knjigama, opet onim za poklon.

Smatra da je razlog film i internet.