Vasi komentari na ovo Moje Razmisljanje!

Kao što Srbiju boli Kosovo, hrvatske Srbe boli Knin, bosanske Srbe boli Sarajevo, Bošnjake boli Srebrenica, da ne nabrajam dalje sve te užasne ishode politike koja je započeta pre 20 godina. Mi se sa tom politikom nismo rastali. To u naše ime neće učiniti niko. To moramo da uradimo mi sami.
Osam godina Srbija ne može da se promeni i tokom tih osam godina Srbija kvari svoju međunarodnu poziciju. Nismo dobili odgovor na nekoliko teških pitanja. Kako je moguće da smo izgubili sve istorijske i tradicionalne partnere i zaštitnike? Kako je moguće da danas Francuska, a kojoj smo podigli Spomenik zahvalnosti ovde u našoj prestonici, ima više razumevanja za albanski narod, a ne srpski? Kako je moguće da više razumevanja za Albance imaju Englezi, čiji je kralj izvukao mač iz svojih korica u Prvom svetskom ratu i rekao da ga neće spustiti dok Srbija ponovo ne bude slobodna zemlja? Kako je moguće da kolevka demokratije, koja je bila inspiracija mnogih političara ovde u Srbiji, a mislim na Ameriku, danas ima tako argogantan stav prema nama i zbog čega je to tako?
Danas je međunarodno pravo na našoj strani i povelja UN i helsinški dokument i Rezolucija 1244, ali, na žalost, toliko puta do sada smo zaobišli svoje međunarodne obaveze i bili nepravedni prema drugima, da su i drugi osetili tu slobodu koju smo mi nekada davali sebi i pogazili to isto međunarodno pravo na koje se danas pozivamo.
Ne postoji druga Evropa od one na koju smo upućeni i koliko god to bilo teško, mi u ovom trenutku moramo imati snage da sa tom Evropom razgovaramo. Na to nas obavezuju oni ljudi koji su ostali da žive na Kosovu, oni ljudi koji su poverovali da više sigurnosti i sreće treba da traže u takvom i takvom Kosovu, jer su videli kako su prošli oni koji su krenuli pre njih putem Srbije 1999. godine izvršili na periferiji naših opština i gradova, kao građani drugog i trećeg reda. Neki su priznali Kosovo. Oni koji ne osećaju potrebu za tim, to nikada neće činiti. Srbija se sa tim neće pomiriti, ali nažalost, ta nepomirljivost neće zaustaviti proces propadanja Srbije i o tome treba da razmišljamo. Najmanje mislim na dalji gubitak teritorija. Mislim na nestanak života. Moramo razmišljati i o svim onim ljudima koji na Kosovu danas žive i koji od Srbije očekuju razumnu politiku.

Tema od koje mi se povraca u zadnje vreme

DA JE DO MENE I DA MOGU BILO STA PROMENITI,ALI TO JE TAKO...Cudne stvari je desavaju sa ovom zemljom,iskreno sto jedna tema na Danubius kaze ja sam Jugonostalgicar.Sta god ko da kaze najlepse je bilo tada.Kamo srece da je jos jedan TITO.(sad ce me neki na linc ali samo iznosim osecaj iz duse,bash)

Pogažena nebesa
Onima koji su doživeli da se sete, mladima da pamte, a novorođenima da znaju za srpsku tragediju u proleće 1999 godine.

POGAŽENA NEBESA

Novembar 2006, kao i život pri kraju pedeset druge, već su na izmaku. Možda će novembar ponovo doći, ali pedeset druga nikako više. A, vala dosta je i bilo. Po nekom pravilu novembra bi moralo još biti, a života? Trebalo bi? Šta je to pedeset dve? Zar to nisu najbolja leta? Samo, zar to nisam govorio i u dvadeset drugoj i trideset trećoj?

»Iz globočine te kličem gospod, skrbno usliši mojo prošnjo!«
Sedeći na klupi »mirnog puta«, ispod krošnji, u aleji starih kestenova, zaista nisam bio siguran da li je dosta ovakvog života ili bi moglo još? Dok sam bio mlad i »istinit«, govorili su:
»Ti si još mlad, za tebe ima vremena, tvoje vreme tek dolazi. Daj nama.«
Sada kada sam umoran, kažu:
»Tvoje je već prošlo, šta tebi više treba? Daj nama?
A ja sam trebao i onda i sada. I nikako samo za sebe. Želeo sam podeliti, učiniti, pomoći. I nikada mi neće biti jasno: Zašto svi od najmlađeg do najstarijeg misle samo na dobitak.
Koga bih pitao gde je put?

Pogledah u flašu. Rosna od novembarske magle, stajala je na uvelom, tamno braon kestenovom listu.Zelena. I ja sam nekada, kada su svi govorili »Daj«, bio zelen, a sada? Polako je podigoh ka ustima. Te ruke: Da li sam gledao u njih? Još uvek su bile nežne, još uvek bi mogle toplinom grejati, Ali kome ih pokazati? Kome ih ponuditi? Kome pričati kakve su bile?
Njoj.
Ko je ona?
Kilovača se zavuče u šaku. Spremno se otvori, iskusno napući svoje okrugle usne, zelene usne i dotače moje. Njena utroba se preli u moju. Da li me samo još ona voli? Da li me još samo ona greje? Da li mi se na ovome svetu još samo ona bespogovorno daje? Da li je moguće, da mi je samo ona verna.?

Zadnje lišće je opadalo sa drveća.
Gledam.
Jedan list leti prema meni.
Zašto? Šta ti ja mogu ponuditi? Ne mogu ti ništa pomoći! U meni ne traži mira, i sam ga nemam!
A on kao da mi pročita misli. Napravi zaokret i drhteći slete pored.klupe na već ispražnjenu i prevrnutu flašu. Mokar, zalepi se na hladno staklo ispijene utrobe. Izgledala je jadno-prazno. Da, i ona mi je nekad bila verna.Isto kao i ova sada što je u ruci držim.
Svi varaju. Ko mi to postavlja prepreke na putu? Gde je taj mir, ima li ga u opšte? Svi samo govore o miru. Mir! mir! viču. I svi pucaju i svi ratuju, i svi lažu. I flaša laže i njena ledena utroba laže. Pa, šta me onda to greje? Kako led može grejati? Laž! Šta me onda u mozgu greje? Laž! Ko koga laže!? Izvitlah rukom i tresnuh flašu o asfalt. Milion parčadi jedne celine
Milion nesreća moga života. Ustadoh sa ledene, lažljive klupe. Skupljao sam parčiće svoje tuge i plakao. Klupa nije bila moj dom.

»Iz globočine te kličem gospod« .
Gle! Ni molitva nije bila moja..Zna li neko moju molitvu?
Trubenta se oglasi sa brda.
Opet neko putuje? Opet je neko pre mene otišao mirnim putem.Opet će neko, ležao ili hodao, hrana zemaljskih životinja biti.
Prevrnute, raznobojne, prazne, i po koja razbijena, ostadoše ljubavnice pored tuđe klupe, na tuđem putu, u tuđem lišću. Podigoh kragnu, zavukoh ruke u džepove i kretoh. Trubenta je svirala tišinu.. Ne, ni ova nije moja.. A biće, jednom će jedna biti za mene.Koračao sam ka vrhu. Kojem vrhu? Približavao sam se kraju mirnog puta, misleći da će mi nebo tamo biti bliže.Želeo sam ga dotaći, pogledati i pitati:
Da li je istina ovo što se priča?

Želeo sam dotaknuti nebesku maglu, opipati milost, družiti se sa milosrđem.Hteo sam saznati imam li pravo na zavičaj, na zemlju i dom.Uplakan stajao sam uz grobljansku česmu moleći Boga da se ne srdi na nas, da nas ne veje po svetu, da se ne ljuti. Na žalost nije me čuo..
Odsutnih misli, umrlog pogleda, posmatrao sam zastavu na čelu pogrebne povorke. Kao predvodnik išla je napred ka mraku života. Ozlojeđeni unutarnji vulkani besneli su na iskonski presto, na nebo, na grmljavinu.Utihnu truba, povorka stade i podiže se zastava. Još jedna ljudskost odlazi isušenim koritima života, dok bezbožnici umnožavaju bogastvo, mržnjom podstiču svađu, zaklinju se krivo i lažu.
Da li je istina ovo što se priča?
Rasprhnu se magla, otvori se nebo munje mi ispuniše mozak.
Da istina je.

Zadrhtaše mi ruke, Gledao sam u njih, nisam znao kome sklopljene da ih ponudim. Koga da molim. Kome još trebaju ovako drhtave i nemoćne. Jedino njoj, ali i nje više nema.O svetla nebesa ! Otvorite vratnice vaše, da uđem, da pitam ima li pravde? Da zamolim nevidljivu ruku iskonskih visina da prekine mržnju, da jedna krv ne stiže drugu, da mir zavlada dole u visokoj gori, u zemlji manastirskih šuma, u zemlji crnih ptica. I gle čuda? Blagi povetarac zameni novembarsku hladnoću. Obrisa mi suze i reče:
»Prijatelju. Molitva je samo ostala. Moli se. Nije važno da li je tvoja ili tuđa. Da li je na tvom ili tuđem jeziku, samo neka je poštena, neka je iz srca.«
I opet mi hladni vetar obuze telo. Osvrtao sam se po Celjskom groblju, tražeći glas, osluškujući neslušano, gledajući nevidljivo.
Ima li pravde-prošaputah, ima li poštenja ili zaista jedna krv drugu tera.Zapitah bojažljivo.
»Nema pravde, nema poštenja, kurvarski duh zavlada svetom. Zar ti to neznaš. Ako si zaboravio milosrdne anđele davnog proleća, sačekaj novo i uverićeš se.
Znači istina je.
»Istina«

A zaista. Jednog proleća nebom zagrme anđeo. »Milosrdni Anđeo«..Zapravo bilo ih je devetnaest. »Devetnaest anđela«, jednog proleća, zbog jednog čoveka, na jedan narod. Sećanje izazava bol, istera vrisak i krik do neba.
»O! Vi pogažena nebesa moja, što dozvoljavate nesreći da nesreću tuče, ubijeno da ubijate, sahranjeno da sahranjujete, jadno da jadite. Pitajte njega, koji se predstavlja kao ON. »Da li mu je teško što krv, krvlju tera?«
Skrhan od bola, slomljen od tuge zbog sećanja na proleće koje kao da je juče bilo, skliznuh na zemlju pored česme na Celjskom groblju.Sedeo sam na hladnom mermeru i još više ga smrzavao telom bez života, životom bez duše. Tuga je kipila oko mene. Moja tuga na tuđim stazama..

Šta to bi!?
Stisnuh se uz česmu. Oči mi se širom otvoriše. Zanemeh. Tamo gde su mi do malopre stajale noge, mermerno zrnevlje se polako vrtelo u krug, dižući u vis.Stvarao se vrtlog. Da li je to vrtlog moje duše? Da li će je sada odneti? Kamen propiska suzama.
»Naći ću ga , pitaću ga. Čekaj me na istom mestu, vidimo se se za tri meseca«
Zafijuka vetar, vrtlog se diže, levak se raširi. Skočih bez, duše. Leteo sam mirnim putem po opalom lišću, gazio ljubavnice.. Dalje, što dalje. Barjak se ponovo dizao u vis, trubenta se opet oglasi. Ne ni ova nije za mene. Ne još, moja će uskoro, moja će za tri mesca.
U isčekivanju sam brojao dane. Čekao odgovor, čekao trubentu, i brojao žrtve. A bilo ih je mnogo tog davnog proleća. Mnogo žrtava i mnogo krvi. »Ljudska krv je rana pregolema« reče neko. A taj, koji se predstavljao kao ON, to nije znao, a kažu da je bio vernik.

O pogažena nebesa moja! pa zar za takve ima mesta u okrilju Tvome? Gde će mo mi! jadom ojađeni, čemerom zavijeni.Zar u vama ima mesta za njega koji krv, krvlju tera, pa gde je Milica onda? Kakvi su ti to anđeli što smrt seju, što pleme zatiru, što uranijumsku vatru bljuju, što »humanitarnu« katastrofu ekološkom zamenjuju.Devetnaest anđela tvojuh, trinaest hiljada tona gada, na visoku goru, na zemlju crnih ptica i manastirskih šuma povratiše. Kakvi su ti to anđeli što porodilišta uništiše i škole porušiše. I sve samo zbog njega jednoga.

»Dosta više! Koja ti je to zemlja visokih gora, zemlja crnih ptica i manastirskih šuma. Kaži da te razumem!?
»Ona zemlja u kojoj je Dunav najširi«
»A ko je Milica?«
»Ja znam, a da li znade taj koji se predstavja kao On? »
»Reci jednom!«
»Reći ću ti samo šta »ON« kaže:

» Dana sedamnaestog aprila 1999 god. U 21h 45min, posle pažljivo pripremljene, precizno i sjajno izvedene akcije, likvidirana je opasna teroristkinja zemlje gde je Dunav najširi, članica zločinačkog udruženja, Milica Rakić ( 3 god.) Likvidirana je u trenutku dok je u kupatilu, sedeći na noši planirala nova krvoprolića«

»Dosta više! Ne mogu to slušati, to boli!«
»I meni je dosta. Ali se moram sećati i Milice i Marka i Sanje, a valjda će i kameni vrtlog brzo sa odgovorima, valjda će i moja trubenta brzo.« Rekoh i klonuh.

Daleko od klupe, od ostavljenih ljubavnica, od uvelog lišća, daleko od jeseni i još dalje od proleća, sanjao sam nebeske orgije. Sanjao sam okrugle salone plavog bluda, muziku saksofona, levinski smeh, i grmljavinu »milosrdnih anđela«. Sanjao sam vrisak, bol raskrvavljenih telesa, jecaj zemlje na izdisaju, majčinsku suzu. Sanjao sam svoju zemlju. Šćućurih se u postelji. Drhtim, a misli naviru, pitanja se roje.Da li je rat od Boga, da li smrt iz nebesa dolazi, ima li u njima mesta za duše, kakve to ona anđele gaji?
Retko sam izlazio, izbegavao razgovore, oči držao zatvorene i brojao dane do sastanka. Čekao sam odgovor, čekao kameni vrtlog, jer samo kamen sa kamenom preko bare može razgovarati.
Zima je bila čudna bez snega. Rascvetalo cveće, trava zelena, drveće u skorom berićetu.. Evo još par dana i biće odgovora.

Februar 2007.
Žurio sam ka grobljanskoj česmi. Moja klupa beše zauzeta. Moje ljubavnice tuđe telo greju. Zadrhtah. Opet laž i one lažu. Kakav li će odgovor biti?. A voda je tekla, ponirala i opet tekla. Život se rađao, ponirao i opet rađao. Sve je išlo napred. Izdrži, šta god bi čuo izdrži. Ne očekuj trubentu, živi i pamti.
Uskomeša se vazduh, nemir se probi, olovni oblak je jurio iz daljine. Stade iznad Celjskog groblja, osvrte se i pogleda dole. Zanjiha levo, desno, kao da me ugleda i silovito, kao kada je odlazio spusti se na zemlju.
»Jesi li ga našao? Je si li ga pitao, je si li odgovor dobio?«
A vrtlog se smirivao, otresao umor od dalekog puta, pretvarao u kamen i sipao odgovor po grobljanskoj stazii. Znao sam da je mogao biti ispisan samo bezbožnim jezikom.. Skupljao sam kamen na dlanove. Bio sam spreman da čujem.

Vođa »Milosrdnih Anđela, govorio je o vođi zemlje crnih ptica i manastirskih šuma:

»Druga stvar koju sam zapazio posmatrajući ga, možda zbog tragedije u njegovom životu, vi to znate, i meni je teško zbog toga, ali, svejedno, mislim da on ne oseća na isti način kako bi trebalo da osećaju normalni ljudi donoseći odluke koje će ljude koštati života.
Vidite, svestan sam, kada sam naredio da lete avioni iznad Srbije, znao sam da će i nevini ljudi poginuti. I mrzeo sam to. I jedini razlog što sam to učinio bio je što sam znao da ću spasiti mnogo, mnogo desetina hiljada ljudskih života. Da ću spasiti više ljudi od broja onih koji će poginuti.«

Tresnuh kamenje na put.
Lažljivče! Ti što obuče anđeoske odežde, što mi vodu, vazduh i zemlju zatrova, što izazva mutaciju ćelija i deformitet budućih pokolenja, što krv krvlju teraš, a Bogu se moliš lažno, što posla sina divizije vikingške sramne da mi zemlju cepa, što nezadovoljan, izlazeći iz plavog salona govoriš o osećajima normalnih ljudi, jedno moraš znati. Moj narod kaže: »Ničija nije do zore«-pa neće ni tvoja.

Podigoh glavu ka prestolu pravde svestan bezpredmetnosti svađe. Strpljenjem me obdari Bože. Ako mi otmu, ako mi iscepaju zemlju snage mi daj da čekam.
Napustih groblje. Nisam čuo trubentu, nisam video povorku, nisam čekao svoju. Moja trubenta, moja povorka moja zemlja, ležala je duboko u mome srcu. Zavijena, ušuškana od potresa, zaštićena čekajući bolja vremena.

Koračao sam Slovenskom zemljom ostavljajući klupu, ostavljajući ljubavnice, odbacujući nemir sa njima.Moram pomoći sebi..Moram uspostaviti odnos sa zemljom u kojoj živim.
»Iz globočine te kličem gospod skrbno usliši mojo prošnjo.«
Pevušila je molitva iz mene, »tražeći dobro za grad, za zemlju u koju se preselih moleći se za nju Gospodu, jer u dobru njenom biće dobro i meni«----(Jer.29:7) i susedu njenom.
Gledao sam cveće oko sebe, vesele ljude, decu u igri i napola rascvetale trešnje. Gledao sam susede oko sebe i bregove moje. Gledao sam pogažena nebesa moja što sa visina plavetnilom zagrliše svet i rekoše:
»,,Umijte se, očistite se, uklonite zloću dela svojih ispred očiju mojih, prestanite zlo činiti.Učite se dobro činiti.Tražite pravdu.«

RADOVAN B. MILIĆ
Novembar 2006-Februar 2007
Celje; Slovenija

Zepp_ellin, ma, uvek je to neko drugi. Otkud mi, bre ;). Ni sada ne mogu da poverujem da nas, preko 55% - glasa na osnovu sadržaja političke kampanje. Svi zombi, a? Ili ono ''od mene baš ništa ne zavisi''...šta god. Ne ide to nekako sa onim da je uvek drugi kriv. Niti ide to da smo mi, obični smrtnici, zaista toliko kadri da sami učinimo nešto suštinski bitno. Posle zaokruživanja i dalje radimo toliko malo da su nam plate goleme i slušamo grand ;) ... Toliko o tome od ova malenkost.

A ta stara, izgubljena prijateljstva, odnosno zaštitnike malo drugačije psomatram. Zašto je tako kako je, pa, pored ostalog, manjka nam znanje, potpuna, stvarna informacija upakovana u diplomatski rečnik. Periferan je stav jedne kapljice u okeanu, makar bila i general posle bitke. Npr. iz običnog života znamo da je jezik interesa uvek prepoznatljiv, kakav god da je (a u vezi sa tim, da su pravda i poštenje bajka za materijalno siromašne).

Boli, naravno da boli, i još dugo, dugo će. Samo mnogo manje nego one koje je to zlo neposredno zadesilo. I duboko se slažem se sa opisanim položajem prognanih. Inače, u najmanju ruku, nije ljudski, nije pošteno upotrebljavavati nikog, a posebno ugrožene, veštom manipulaciom sa subjektivnim, emotivnim u svakom od nas, njima. Pogotovo ne ljude koji su ostali. Užas jedan, ali koga je to briga. Važno je dobiti poen. A dobija ga onaj kome trebaju glasovi.

A čega je faktička situacja rezultat, zbog čega nam se sve ovo dešavalo i dešava - pa čini mi se da nije baš tako jednostavno, ali nije ni tema.

Da li Evropa ima alternativu. Naravno da ne. Čak i ne zavisi od nas. Samo nisam razumela šta smatraš pod ''razumna politika'' koju naši ljudi na Kosovu očekuju od Srbije.

P.S. Znam da je to osećaj nemoćnog, ali bukvalno mi se gadi na sam izraz ''medjunarodna zajednica'', ''razgovarati'' sa Evropom, ustvari na način na koji se upotrebljava i šta se u to pakuje. Uopšte na tu političku frazologiju i zato se često svadjam sa TV. Čak naglas. Glupo, jadno, ali tako je.

Svi vrlo dobro znamo sta je "razumna politika".Neka ovi dani koji su pred nama budu dani naše spremnosti da se pomirimo, ali ne sa politkom koja nas je uništila, nego sa činjenicom da su Srbiji potrebni državnici i budućnost, a ne političari i istorijska opravdanja. Vlada nudi je politika alibija i nespremnosti sa kojom ja ne želim da se mirim i na koju neću pristati. Izbori su raspisani, sve ovo pisem jer verujem da u ovoj zemlji ima dovoljno snage, potencijala i hrabrosti za život u budućnosti, umesto bežanja u prošlost, na koju kao da smo osuđeni voljom političara koji danas nemaju hrabrosti čak ni da se osvrnu na tu prošlost i kažu gde su u njoj pogrešili.
A sto se Tice ostalog komentara, sama uvidi dali si u pravu.Kad kazem u"pravu" mislim na tvoje floskule..''medjunarodna zajednica'',''razgovarati''.Pa nego kako nego samo razgovarati a skim pa sa medjunarodnom zajednicom

Zepp_ellin, moram da Ti kažem da, eto, ja ne znam šta je ''razumna politika''. Volela bih da me lepo edukuješ. Slusam, čitam, gledam, i to svaki dan, al' nikako da naučim ovako plava, da znas.

Ču njega, da sama vidim da li sam u pravu - pa jesam, kao i obično, naravno.
Eto, ceo zivot sam učila i učila da razgovaram al' mi, nekako, to ''razgovaranje'' sa ''medjunarodnom zajednicom'' ne ide, pa ne ide. A pravo da Ti kazem, nisam razumela ni sa kim treba da se pomirimo Medjusobno? I to razumno. Veruješ u to?

I još da Ti kažem, mene nikad Vlada nije pitala da li na nešto pristajem. Verujem ni Tebe.
Valjda nije imala sluha, ima neki prirodni hendikep.

Šalu na stranu, naravno da verujem u budućnost ove zemlje lepe, kao i svih nas.
Uživaj

Zepp_ellin, moram da Ti kažem da, eto, ja ne znam šta je ''razumna politika'' Nemam nameru nikoga edukovati,a pogotovu ne tebe,jer ko je ceo zivot ucio, i samo ucio a nista razumeo cemu "Edukazica".! U pravu nisi,pogotovu ako kazes Skim da se pomirimo medjusobno.Da, Medjusobno da sagledamo cinjenicno stanje,stanje do koje nas je dovde i dovelo(dve razlicite politike u jednoj vladi).Da tacni je sto si kazala da vlada nikog nije pitala za nista.Pa nije pitala ni za ustav pa je ipak donet,unatoc svim pokusajima da se otvori debata o tom "Famoznom ustavu",koji je na prevaru donet(manipulacija za glasackim listicima).A sto si plava Lepse za Mene Volim Plavuse.

Ostavite se politike, mlacenja prazne slame,ne zanosite se stvarima na koje ni u kom slucaju ne mozete da uticete, niti da promenite, duze cete ziveti

ljiljana ::

Ostavite se politike, mlacenja prazne slame,ne zanosite se stvarima na koje ni u kom slucaju ne mozete da uticete, niti da promenite, duze cete ziveti

Slažem se, i to sam napisala. Čak i više. Ali čovek je predložio da napišemo komentare na njegovo razmišljanje. I ja komentarišem. E, sad, kako da komentarišem kad neće lepo da kaže šta je to razumna politika Vlade RS za ljude koji žive na Kosovu. (I opet se ta nesreća upotrebljava za rad političkih poena u izbornoj kampanji). Rekao je da mi to dugujemo ljudima koji faktom žive na Kosovu. Pa fino, ali nije napisao šta je i po čemu je to što smatra da jeste - razumna politika za njih. I nismo političari, već obični smrtnici. A daleko je od istog - živeti u Srbiji i živeti na Kosovu.
Daleko sam od politike. Samo mi para uši ''trpanje'' MZ i Evrope u sve i svašta, onako jednokratno, samo za jedan trenutak i u svrhu tog trenutka, poena, ne možeš ni sudove oprati a da ti svaka ''sila'' ne umetne komunikaciju sa, ili integraciju u EZ, ili se ne pere prošlim vremenima i tudjim greškama. Eto.

Najiskrenije cu i shto kratje mogu pokushtati, shta bih zelela. A kako je to ostvarljivo, koja je to "razumna" politika koja do toga vodi, ne znam.
Zelim da Kosovo, ostane shto definitivno i jeste za Srbiju, a to je srce Srbije. Nije fraza, to je istina.
Takodje zelim, da ja, moja deca i sav moj narod, dozivimo da zivimo "kao sav normalan svet". Kada to kazem, mislim na zivot sasvim obichan, svakodnevni. Ne zelim da zivim izolovana od drugih, zelim da sebi i svojoj deci mogu da priushtim da jednom 9ako ne vishe) otputuju na letovanje, da se shkoluju u svojoj zemlji, da se zaposle u svojoj zemlji i da pristojno zive u svojoj zemlji. Pitam se da li ce to biti moguce?
Sve mi se nesto chini ( mozda sam preterani pesimista), da je pitanje Kosova (nazalost) usko povezano sa nashom budutjom "golom" egzistencijom.
A mozda se to i ovako moze resiti, ponos, chast na prvom mestu, ako treba idemo sami protiv vecine. A egzistenciju, nju cemo zadovoljiti i reshiti tako, da krenemo u svet "trbuhom za kruhom", za boljim zivotom. u neku Veliku seobu Srba u beli svet. Mozda, ako imamo srece, neko od nas otvori i poneku firmu u tom neprijateljskom inostranstvu, a ovde zivimo i PONOSNI smo. Ili preselimo skroz na skroz opet u TU neku neprijateljsku zemlju, zaradjujemo, zivimo i opet ostanemo PONOSNI?
Zato, evo kazem ne znam, stvarno ne znam koja je to razumna politika koja moze sve postaviti na svoje mesto, a da budemo zadovoljni. Ne zelim nigde da odem. Zelim i hocu ovde da ostanem. Ali hocu i moja deca lepo da zive, i ja hocu da zivim!!!!! ne da prezivljavam, ne da putujem na Sejshele. Hocu da zivim.

Pa Snezo svi mi to zelimo ali vecina nas se bori za golu egzistenciju.
Kakvo Kosovo, sto pre shvati ovaj narod u Srbiji da je nesto izgubljeno, to bolje po njih.
Sve poskupljuje, hrana dostigla toliku cenu da je skuplja nego u inostranstvu,kako preziveti, kako prehraniti decu, kako ih obuci, obuti, skolovati, a plate, penzije.....
Ali ne, to nije bitno, jer Kosovo je bitnije, gluposti, fuj, povraca mi se i od medjunarodne zajednice i od razumne politike grupe idiota koji predstavljaju ovu zemlju.

Zivela SRBIJA!!! Kosovo je srce Srbije

Hmmmmm, poslao sam poruku nije mi Objavljena...

Nesto nisi dobro uradio.ponovi ponovo.Molim te

U redu.Vidim da mnogi nece da shvate da ulaskom Srbije u EU,dobija se ogromno trziste od 400 miliona stanovnika.Znaci sad treba i raditi i biti konkurentan sa proizvodima na trzistu.Izgleda da smo navikli na nedisciplinu,nerad,korupciju,kriminal,monopol itd.Pitam bilo koga sada:KOLIKO SRBIJA IMA INDUSTRIJSKIH PROIZVODA KOJI SU KONKURENTNI U EU?????Uvozimo sve:belu tehniku,hranu,auta,itd,itd.Na to placamo ogromnu carinu,akcize,pa na kraju i ogromne trgovacke marze.Spoljno-trgovacki deficit je ogroman.Nama takodje niko nece braniti da imamo tesnu saradnju sa Rusijom.Imamo primer Nemacke.Znaci jos vece trziste gde mozemo da plasiramo svoje proizvode.Sad sve zavisi od nas samih.Budemo li se trgnuli i krenuli da radimo,postovali sebe i druge,menjali neke navike,buducnost nam je svetla.Uspeh sigurno nece izostati.Znate i sami da je nekoliko desetina hiljada obazovanih ljudi napustilo Srbiju i otislo u svet.Sada rade i veoma su uspesni.Sta bi bilo da su ostali u Srbiji da su imali bar neku mogucnost da rade.Sad zamislite gde bi smo bili sa njima.Niko vise nema prava na zivot gradjana Srbije...Elem, Verovao sam da ćemo moći da ispravimo greške koje smo nasledili od svojih prethodnika. Verovao sam da možda možemo da vratimo Kosovo u Srbiju, ali sam isto tako bi siguran da se Kosovo neće vratiti u Srbiju ukoliko se Srbija sama pre toga ne promeni. Ne može se braniti interes Srbije tako što će se svakog dana društvu nuditi izgovori i opravdanja, umesto spremnosti da se to društvo menja.
Sve ovo do sada je Bila pogresna poitika,Vlade, Politicara Koji su se Busali u grudi da je Kosovo neotudjivi deo Srbije....I....dali je to bila "razumna"politika(po nekom da)ali To što se desilo "juče" na Kosovu, to moramo posmatrati kao posledicu grubih propusta, slabosti i nemoći koja nas je na kraju suočila sa tako dubokim istorijskim porazom. Da li ponavljanjem fraze da je Kosovo lažna država? Zašto se bavimo lažima? Nažalost, Kosovo je nesrećna istina za Srbiju, tužna, tragična, ali je istinita. Da li možemo da verujemo da će zakletve i pozivanje na mitove biti dovoljno racionalno uporište za onaj željeni ishod na koji Srbija ima pravo. Mislim da je dovoljan teret odgovornosti od koje su mnogi ostali osramoceni da na to ne treba trošiti reči. Treba spremnost da se hrabro pogleda vreme koje je pred nama i da se Srbiji pošalje poruka da će u tom vremenu ona biti oslobođena onih predrasuda i grešaka koje su tako skupo koštale i koje su ispostavljene na kraju.Plave jeste po svemu sudeci, a kako stvari stoje mislim da je i RADASIN isto kao i ......neki!!PS Znaci da Moramo saradjivati sa svetom, a ne Ponos,Cemu nas je Ponos doveo samo ratovi i gubljenjem teritorije.

Politika je politika uvek.To je samo borba za fotelju.Nista novo,svako se bori za sebe :evil:

Ovo nije kraj....bice toga jos :evil:

haha,al covek voli plavuse LJiljo ti si na potezu SNEZA_i ja otpadamo

Znaci sad treba i raditi i biti konkurentan sa proizvodima na trzistu.Izgleda da smo navikli na nedisciplinu,nerad,korupciju,kriminal,monopol itd.Pitam bilo koga sada:KOLIKO SRBIJA IMA INDUSTRIJSKIH PROIZVODA KOJI SU KONKURENTNI U EU?????Uvozimo sve:belu tehniku,hranu,auta,itd,itd.Na to placamo ogromnu carinu,akcize,pa na kraju i ogromne trgovacke marze.Spoljno-trgovacki deficit je ogroman.

Kud ti ode bre.A ako udjemo u EU odmah cemo da imamo konkurentne proizvode za onih 400000000 stanovnika.Pa mi ni za nas 9 000 000 nemamo,a kamoli za njih.I to nema veze sa tim da li smo navikli na rad i disciplinu ili ne.Godinama je nasa privreda propadala i sistematski unistavana.A nisu je unistili radnici.Pitas nas koliko imamo konkurentskih proizvoda ,a onda naglasavas da sve uvozimo.Zakljucak je prost.Da imamo bilo sta, ne bi uvozili.

I mozemo mi ovde na stranicama foruma mrsiti muda do besvesti,promeniti mnogo necemo.Sa EU ili bez, nama se dobro ne pise.Kad kazem "nama" mislim na obican narod koji zivi od svog rada i ne zanima ga politika.A da nije dobro, nije.

Zepp_ellin ,ne citas poruke,moze ovaj avatar

TakoE ovco, u pravu si

Mozda sam preterano "plava", ali, ipak dotichni nick koji je otvorio ovu temu, ne razumem bash najbolje. Sve mi se chini da ni sam ne razume shta zeli reci. :suspect:

Bash ti lepo stoji "plavo". Eto ja "crn" pa mi nishta ne vredi.

Crna_ovca_chata ::

Bash ti lepo stoji "plavo". Eto ja "crn" pa mi nishta ne vredi.

mislim da bi Zepelin trebao svoje stanovishte nama "ovakvima" , malo da bolje obrazlozi.

A, slava, ljudi. Od sveg bogastava, slava i prkos, ostaju kao najduze i najvrednije bogatvo kroz godine, kroz vekove. Najvrednija je zemlja sa najslavnijim ljudima. Ja imam dve kceri, dobri djaci... Oni ce s', punih usta, bez srama reci, gde su se rodile, koliko vredi ovo tlo po kojem hodaju. koje vredi braniti, pa ako i oruzijem.
Samo cu kratko reci, " bolje je travu jesti, no proklestvo meda lizati".
Samo srbi s Kosovom u evropu idemo. U spomen, i ime svih koji su zivote za tu pokrajinu dali... One slavne one nase, ne za ove koje cemo sutra zaboraviti... Borba nije gotova.
:nev:

SNEZA_ ::

Mozda sam preterano "plava", ali, ipak dotichni nick koji je otvorio ovu temu, ne razumem bash najbolje. Sve mi se chini da ni sam ne razume shta zeli reci. :suspect:

Nebi da na ovakav nacin Razglanam Stobom.Ocigledno da si i previse Plava..(zalosno)

neven ::

A, slava, ljudi. Od sveg bogastava, slava i prkos, ostaju kao najduze i najvrednije bogatvo kroz godine, kroz vekove. Najvrednija je zemlja sa najslavnijim ljudima. Ja imam dve kceri, dobri djaci... Oni ce s', punih usta, bez srama reci, gde su se rodile, koliko vredi ovo tlo po kojem hodaju. koje vredi braniti, pa ako i oruzijem.
Samo cu kratko reci, " bolje je travu jesti, no proklestvo meda lizati".
Samo srbi s Kosovom u evropu idemo. U spomen, i ime svih koji su zivote za tu pokrajinu dali... One slavne one nase, ne za ove koje cemo sutra zaboraviti... Borba nije gotova.
:nev:

Na zalost Nevene nije gotovo...samo, meni se cini da je ta nesretna Evropa jos vrlo daleko

Imam potrebu da kazem "nekom" i ovo...Gledao sam jednom neku Ršumovu emisiju za decu gde je on objašnjavao šta znači reč "kobajagi". Nisam siguran, ali mi se čini da ima i pesmicu na tu temu. Bio je veoma efektan, razumljiv i jasan, tako da je skoro svako dete koje je gledalo tu emisiju moglo da shvati da je "kobajagi" zapravo pretvaranje, dogovoreno ili nedogovoreno glumljenje i odigravanje onoga što nije, da bi se prikrilo ono što jeste. Kobajagi u sebi nosi elemente zavaravanja, ali i elemnte igre. Zavisi sa koje pozicije to gledaš i šta su mu stvarne namere i stvarne posledice. E sad ako je neko Dete ovde shvatice ,ako ne dzaba mu i ponos i slava.Cemu zatvarati Oci, i pri Tom kazati da ce i Travu jesti(trava se zna za koga je)mislim da nisi u tom fazonu.Imam i ja Decu,imaju i Drugi pa i moja i njihova ce s`punim ustima kazati odakle su(nadam se da se slazes).Ali nije poenta u Punim ustima, vec sta ima u usta(ne travu)kako je neko kazao,sve ovo kazem(pisem) iz jednog jedinog razloga.Mi kao narod se moramo depolarizovati,dali mi hocemo da zivimo kao sav normalan svet il da se vratimo u kameno Doba(mada tamo vec i jesmo )..Mozda smo svi mi Kobajagi...