Virtuelni prijatelj

Citat :

Ergo:Prijateljstvo treba i mora se NEGOVATI ,bez obzira da li je virtuelno ili realno.

Kao i svaki dobar odnos!

Prijateljstvo sigurno kao i većina stvari ne opstaje bez razloga.
Sa prijateljima deliš dobro i loše. Na netu je to obično samo dobro.
Pa je malo teže steći nekog prijatelja koji je voljan da te sasluša
i podeli tvoju brigu.
Ovde se ne priča o stvarnim problemima kao što su bolesti, razvodi,
rastanci, nedaće na poslu i u privatnom životu.
Lepe i pozitivne stvari se mogu podeliti i sa poznanicima.
Zar ne?

Gea ::

Prijateljstvo sigurno kao i većina stvari ne opstaje bez razloga.
Sa prijateljima deliš dobro i loše. Na netu je to obično samo dobro.
Pa je malo teže steći nekog prijatelja koji je voljan da te sasluša
i podeli tvoju brigu.
Ovde se ne priča o stvarnim problemima kao što su bolesti, razvodi,
rastanci, nedaće na poslu i u privatnom životu.
Lepe i pozitivne stvari se mogu podeliti i sa poznanicima.


Zar ne?

Gea, nikada se ne zna kada i ko kome može mnogo pomoći u životu. Možda neke stvari nisu sasvim slučajne, pa ni ovo naše piskaranje ovde. Možda mi je već neko pomogao na javi odavde, možda sam nekima pomogla.
Moja deviza je da gradim mostove ispred sebe svuda i na svakom mestu, a i da ih sačuvam da bih se njima uvek mogla vratiti.

Gea, nikada se ne zna kada i ko kome može mnogo pomoći u životu. Možda neke stvari nisu sasvim slučajne, pa ni ovo naše piskaranje ovde. Možda mi je već neko pomogao na javi odavde, možda sam nekima pomogla.
Moja deviza je da gradim mostove ispred sebe svuda i na svakom mestu, a i da ih sačuvam da bih se njima uvek mogla vratiti.



jeste jare moje,ptico moja...sonato u de duru.....lepoto nasha:)

Pa gradimo mostove pričom, pisanjem. Nisam isključila mogućnost i sticanja pravih životnih prijatelja.
Ističem samo da se ovde iznose životne činjenice koje želimo i one ne sadrže naše strahove. U njima nema naše slabosti, njih pokazujemo prijateljima.

Evo ja cu jedan vama svojim virtuelnim - sklona sam porocima raznim
Juce smo se skoro svi okupili na slavi kod mojih roditelja. Bila su i 4 andjela. "Sutnuli" smo u aut sve moderne alkoholne zavrzlame i pili vrucu rakiju ("zlatiborski caj"), sva se kuca dimila od przenog secera. Veze vi nemate sta je to, a ja sam "guckala" s` nogu, znate ono - malo po malo, nabere se:))) Nabiralo se toliko da je moja stara majka intervenisala za moj "ugled". Pa ono "nevidljivo" - dodaj ovo, pa ono..."
Salu na stranu, divno nam je bilo. Od silne trke zaboravili smo porodicna okupljanja. Volim slave, onako tradicionalno, svu tu atmosferu, od priprema (cak i generalno ciscenje) do ova dva dana. Nikoljdan mi je jedna od najdrazih.

gorskooko manje pica,nemoj da obrukash mamu,neces se moci udati

Volim vruću rakiiicu (mora sa više i jer joj tepam .
Jedne nove godine sam se baš napila od nje. Nas šest zabasali na neki brod na Jojkićevom kanalu. Iza pančevačkog mosta levo, onda pravo dok ima puta, preko brane i tucanika, pa razrovanim putem i na kraju toga puta je brod. Bilo hladno i smrzli se dok smo stigli. Unutra lepo toplo na furuni lonac sa kuvanom rakijom, održava temperaturu i rakije i broda. Domaćini sipali prvu a ostalo je samoposluživanje. Na stolu kiso kupus posut alevom paprikom, hrska u ustima i odlično se slagao sa kuvanom rakijom. Čaše nisam brojala ali mislim da sam pojela tri činije kupusa i negde posle ponoći sam bila gotova, uspavana načisto.

Mi smo ovde kao porodica,zaista.Sigurna sam da vecina nas tako dozivljava ova nasa druzenja.Upravo sam saznala tuznu vest i zaista , zaista me je pogodilo jako.

Sve moje iskrene zelje da sve bude u redu,idu iz duse.

tako mi je drago sto sam svoje virtuelne prijatelje videla,popila kafu,
i nastavljamo stvarnicko druzenje!1!!!

Virtualni prijateljima svo postovanje,ali stisak ruke i pogled u oci jos na cekanju..

neki ne vide ispruzenu ruku prijateljstva,

Ja stvarno i dalje mislim da je ovo odličan način upoznati zanimljive ljude.
Normalno da pod tim podrazumevam i upoznavanje van neta.

Znate sta - vise ljudi cak ne moram da upoznam licno - dragi su mi i ovako virtuelni, istina je.

Gea ::

Ja stvarno i dalje mislim da je ovo odličan način upoznati zanimljive ljude.
Normalno da pod tim podrazumevam i upoznavanje van neta.

Slažem se sa tobom. Ali se slažem i sa gorskimokom da neke ljude i ako ih nikada
nisam videla doživljavam kao vrlo bliske i drage ljude i naravno da bih želela da ih
upoznam i u realu.

Malo mi je to suprotno logici. One koje upoznaš na netu, forumu i zanimljivi su sagovornici, veruješ u njihovo iskreno pisanje a ne želiš da ih i lično upoznaš.

Baš bi volela da čujem tu analizu, prijatelji na netu ali ne i u životu.

Analiza...
Nema tu osecaja za prijateljstvo, ne virtualno, jer pojavite se po radi sebe i tako sebicni zaboravite da oslusnete druge...
Prazne su vam price, jedino vas krasi lepo izrazavanje sa manje gramatickih gresaka.
Imate iskrenosti, ali nemate volje da nesto promenite, bas kao ni ja, Gromovito udarate, po onim ko vas voli, a grlite lazi i velicinu ispraznih licnosti...
- Ima Virtualnog prijateljstva, Imam virtualnnog prijatelja, Ima gde"gazda" svog sina razbasini, a on ipak ostavlja svoje bogastvo u nadi da ce obogatiti siromastvo duha, i da ce forum preziveti...

Nevenko ovaj ce forum i dalje da zivi uz jos vecu svetlost,drugarstva i pravoga prijateljstva tek dolazi njegovo vreme samo ja da zavrsim neke obaveze..

Većini je ovako zgodnije druženje. Nema se vremena. Drugi gradovi i teško je ostvariti neko prisnije prijateljstvo. I ovako zapostavljamo dugogodišnje prijateljstvo. Nekad su nam i oni teret, sa svojim problemima i zahtevima.
Razumem. Dnevne obaveze, ritam koji samo dozvoljava malo opuštenog zezanja na netu.

Pa preduhitrili ste me - u vezi te tvoje analize, Gea. Upravo to sto si napisala. Vec sam napisala da ne vidim sebe u organizovanim druzenjima chatera, ono da dodju svi koji su zainteresovani, mada ne vidim nesto lose u tome, kome se dopada.

U odnosu na ljude koje sam ovde "prepoznala" (kao virtuelne prijatelje) - pa sa svakim od njih bih volela da se upoznam licno, i bice tako ako bude prilike. Istina je da, saglasno sadasnjim prilikama, ne bih konkretno putovala samo radi tog vidjenja, ali je sigurno da bih te ljude konkretno potrazila u njihovom gradu ili sacekala u svom. No videcemo, vreme je pred nama.

gorskooko ::

Upoznamo neke ljude, smatramo ih svojim, prijateljski smo im, naklonjeni sasvim sigurno, samo jesmo ili nismo prijatelji?

Ima li tu kriterija i kako se uopste mogu postaviti kad o tim ljudima istinski retko sta znamo? I da li su ti kriteriji znatno krhkiji, neobavezniji, nego u stvarnom zivotu? Zasto?

Jesmo prijatelji ako se obe strane postave maksimalno iskreno.
Kriterija ima uvek, kako i realu, tako i ovde na netu. Moze se postaviti i mora.
Ako se obe strane postave iskreno, ... (ne radi ono sto ne zelis da ti rade)... moze se imati divno prijateljstvo.

Slazem se, Rita. Ustvari uopste ne vidim razlog za neiskrenu komunikaciju. Naravno, zavisno od nase prirodne otvorenosti, mozemo nesto reci ili ne, ali stvarno nema potrebe biti neiskeren. Osim toga, kao i u reali, virtuelno prijateljstvo (po meni - vise je to svojevrsno drugarstvo)podrazumeva negu, prvenstveno u smislu da se potrudimo da razumemo napisano i u odnosu na to damo svoj stav.

Svi bismo verovatno virtuelnom drugaru pomogli, kao i inace ljudima u realnom zivotu. Ipak, pored kriterija da li uopste komunicirati, postoji i labilnija granica koju tolerisemo, bar ja tako vidim. Naravno to je pitanje opreza, izbegavanja zamaranja tamo gde treba da se opustimo, no to je drugo.

Prosto receno - koliko smo spremni uciniti za virtuelnog prijatelja - isto sto i za prijatelja u stvarnom zivotu, ili manje? Mislim na situacije koje podrazumevaju nasu pomoc bez razlike koliko nas to opterecuje.

Na nasem prijateljskom forumu Slovenska, dopalo mi se jedno razmisljanje jer mislim da u njemu ima istine, kada su pojedine ljudske prirode po sredi, ne mislim na sve.
Jedan fini forumas je napisao da su ljudi na netu otvoreniji, iskreniji, ne zato sto to ne vole u reali, nego im je valjda lakse.
Iako ne mislim da sam u realnom zivotu drugacija, mislim da tu ima istine.Ljudi su razliciti, nekome je lakse da svoju potrebu iskaze nekom koga ne vidi, ne poznaje, mozda zato sto u reali ljudi cesto vode gluve razgovore. Ako je tako, ovo moze biti jedan od signala da je otvorenost, iskrenost potisnuta kojekakvim glupostima koje nas sputavaju da budemo to sto smo. Opet kazem, takvi smo kakvim nas je Bog dao, ne treba da igramo kada to nije nuzno. Samo ako je nekom tako lakse, da u virtuelnom svetu bude otvoreniji, pa dobro, zasto da ne

REKAO SAM...
Necu vise pisati komentare, ako nisu iskreni i bez razloga...
Postoje danas iskrena virtualna prijateljstva, kad sam poceo catovati vecinom nisu postojala takva virtualna iskrena prijateljstva... Takva spoznaja me gusila, - kao sve se svodi na dobro zezanje i druzenje. Danas su osobe mnogo iskrenije i poverljivije i lako se nalaze srodnosti i razumevanje i ista interesovanja. Prijateljstvo...
- Velika moja greska je bila sto sam silom hteo da se dopadnem osobama koji su sa mnom kuckali, neke svoje principe i slicno - danas to ide spontano, nematih viska reci, uvredljivih nepotrebnih...

Kao i realnom zivotu i ovde je potrebno odredjeno iskustvo u komunikaciji. Svakom od nas je sve ovo izgledalo drugacije kada smo poceli sa pisanjem na forumu, pogotovo cetu. Kao i svuda, za dobru komunikaciju potrebno je razumevanje i tolerancija razlicitosti. Ti nevene lepo pises, pusti periferne stvari, zaboravi ih i uzivaj

Za sve moje virtuelne prijatelje
https://www.youtube.com/watch?v=cVi59F-g_Ts&feature=player_embedded

Eh... evo mne da kazem da virtualna prijateljstva posteoje, i slucajni susreti virtualnih prijatelja postoji. Desio se meni, i bio je ugodan, zasmetalo mi je smao sto ime osobe i grad nije bio iskren... Slucajni suret u Banci, je bio radostan, gotovo vriska... Prisla mi osoba, i viknula nevene, okrenuo sam se gledajuci u predivnu i lepu zenu, nasmesenu i obrazovanu. Pomogla mi je svojim svetima, a ja toliko zaljubljeno u nju gledao, da me je zena opominjala na tu nepristojnost. i na kraju da zavrsim, - jedno drugom smo bili iznenadjenje, njoj moja jednostavnost, i zivahnost i zbunjenost... Ja fanciniran, samo sam pitao zasto se cinila glupom a toliko je pametna...
Prosudite sami...

Još jedna priča da se komuniciranje sa nekom osobom nemože dokučiti sve.
Lepo je što ste se prepoznali i popričali. Nije ona gluplja niti pametnija samo
se držala po strani iz sramžljivosti, skromnosti ili je to samo površna ocena nekog.

Mnogo sam dobrih i losih reci napisao, susreo sam sasvim slucajno par virtualnih prijatelja, u istinu Gea, ne kazu se sve istine, nisu to neistiine recene... Devojka me je prepoznala, razlog sto janisam nju je jer nisam znao kako izgleda... Umiljata je, nasmesna sluzbenica... au prepiskama je obrazovana starija, udata zena, sa zdravim razmisljanjem, i mudrim pogledom na zivot...
Osim " Fejsa" vise ne obilazim cesto forume ili sajtove, tako da se sada dopiusjemo cesto privatno. - Dobri smo drugari...