VERUJETE LI U SUDBINU?

Cemu nas zivot uci i dokle smo stigli?

QUO VADIS HOMINE?
Quo vadis Domine? (Kuda ides Gospode) Prema hriscanskoj legendi i verovanju, pitanje koje je apostol Petar postavio Isusu. Na sta je Isus prorocki odgovorio: "Dolazim u Rim, da ponovo budem razapet, jer to je moja sudbina".

Realna slika sveta izgleda tako da - uvek postoje oni koji veruju, ali i oni koji ne veruju u astrologiju ili u mogucnost predvidanja dogadjaja, tj. u sudbinu. Svidjalo se nekom ili ne, to je neosporna cinjenica koja odrazava realnu sliku naseg evolutivnog nivoa, odnosno nivoa saznanja! Naravno, uvek treba postavati razlicita misljenja (cak i ona suprotna), jer svako od nas zivi u svom licnom uverenju, da se sudbina svodi ili na "slobodu izbora", ili da - nasa "sudbina odredjuje sve, pa i slobodu izbora". Medjutim, oni koji su se bavili "slikama iz buducnosti", kao i predvidjanjem dogadjaja ili "prorokovanjem" tih buducih dogadjaja, bili su jednoglasni u uverenju, da nikada i nista nije slucajno. Dakle, svako vreme i podneblje je imalo i "svoje osvedocene proroke", i to pocevsi vec od Biblije. Naime, u okrilju svih religija postoji kult i verovanje u sudbinu, sto je narocito izrazeno na istoku, gde se posebno izdvajaju Islam i Budizam (kao najuticajnije religije). Zatim, verovanja u sudbinu i dokazi koji potvrdjuju "zapise" o tacnom predskazanju razlicitih dogadjaja (bilo da je rec o sudbini naroda ili o sudbini pojedinca, najcesce vladara) postoje u grckoj i rimskoj mitologiji (najcuvenija su: Pitijina prorocanstva, Prorocanstva Apolonovog hrama u Delfima - Delfijska prorocanstva, Sibila - Sibiline prorocke knjige i mnoga druga imena ili prorocki zapisi).

Cuveni proroci novijeg vremena su: M.Nostradamus, A.Krouvli, J.Kepler, A.Leo i ostali, koji su takode iza sebe ostavili osvedocene "zapise" (pisane tragove) o buducim dogadjajima. Poznato je, da se sa njihovim "zapisima" ili prorocanstvima cesto manipulise (iz razlicitih politickih i ekonomskih razloga, ili da bi se ocuvala "moc" odredjene grupe pojedinaca koja upravlja "vrhom piramide"). Najbolji primer za to su Nostradamusova prorocanstva koja su dosta cuvena, ali i "prepakivana" u razlicite verzije. Uostalom Nostradamusova prorocanstva su dosta obimna i "simbolicna", tj. dvosmislena ili metaforicna, tako da ostavljaju mogucnost za delimicnu promenu pri interpretaciji i tumacenju.

Sva prorocanstva jasno ukazuju na neospornu cinjenicu - da su cuveni proroci tacno predvideli sve sto su unapred najavljivali kao "predskazanje" ili sudbinu. Njihova prorocanstva su sacuvana u legendama - predanjima, ili kao "materijalni" dokazi (knjige i zapisi). Postoji jos jedna jako vazna cinjenica - oni su tacno predvideli i (godinu, mesec i dan) svoje smrti.

Sa psiholoskog stanovista, najzanimljiviji ili "najcudniji" momenat je da su to "mirno" prihvatili i da nista nisu ucinili u smislu "odlaganja", cak nisu pokazali ni strah (smatra se da je to jedan od urodjenih nagona za samoodrzanjem) u borbi za zivot, koji bi bio svojstven "obicnom" coveku. Ovo zaista deluje zbunjujuce sa stanovista psihologije, ali sigurno je da postoji i adekvatno objasnjenje. To objasnjenje za sada predstavlja nedokucivu tajnu ili neresivu zagonetku, jer "obican covek" jos uvek nema odgovor.

Naime, sustinski odgovor u tome da nikada i nista nije slucajno. Sto znaci da covek koji svoju sudbinu ne poznaje, mozda i ne treba da je zna. Dok onaj koji ima spoznaju o svojoj sudbini ili o sudbini naroda, ima i ogromnu privilegiju ili teret. Dakle, uvek postoji dobar ili opravdan razlog zbog cega se nesto desava ili ne desava. A da li je covecanstvo doseglo svoj evolutivni nivo spoznaje "dobrog", "bozanskog", koletivne svesti i Univerzuma; kao i da li covek dovoljno dobro poznaje samoga sebe? Razmislite o svemu tome i potrudite se da sto bolje upoznate sami sebe, kao i svet oko sebe - Sta Vi mislite o tome?

I verujem i ne verujem. Vise sam sklona da verujem da sami krojimo svoju sudbinu, da unutrasnjim i faktickim delovanjem uticemo na svoje sada i sutra, stvaramo uzroke iako njihovih posledica ne moramo biti svesni. Verujem u uzrocno posledicnu vezu u svemu. U tom smislu - verujem da nista nije slucajno.

Ne verujem da nam je zivot unapred upisan, da nista ne mozemo uciniti da nam bude bolje/gore.

Vecinu stvari sami odredjujemo, mada je mnogo lakse za sve neuspehe, promasaje i pogresne odluke okriviti sudbinu. Ali.... ipak postoji "nesto"....

Ne verujem. Istog sam misljenja kao Oko. Bilo akvo verovanje da nam je tamo negde zapisana sudbina, tok zivota nam oduzima veru da mozemo sami napraviti nesto od svog zivota. Uticati na njen tok. Odredjeni smo sa toliko stvari samim rodjenjem i to je sasvim dovoljno i sa tim se moramo pomiriti i u okviru toga delati.