Prva poslanica Korincanima, glava 13
1. Ako jezike čovečije i anđeoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči.
2. I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu vjeru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam.
3. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže.
4. Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne veliča, ne nadima se,
5. Ne čini što ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu,
6. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,
7. Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.
8. Ljubav nikad ne prestaje, a proroštvo ako će i prestati, jezici ako će umuknuti, razuma ako će nestati.
9. Jer nešto znamo, i nešto prorokujemo;
10. A kad dođe savršeno, onda će prestati što je nešto.
11. Kad ja bijah malo dete, kao dete govorah, kao dete mišljah, kao dete razmišljavah; a kad postadoh čovjek, odbacih detinjstvo.
12. Tako sad vidimo kao kroz staklo u zagonetki, a onda ćemo licem k licu; sad poznajem nešto, a onda cu poznati kao što sam poznat.
13. A sad ostaje vjera, nada, ljubav, ovo troje; ali je ljubav najveća među njima.