Ja volim samo sebe

Na jednom hr. forumu sam nasla ovo i bas mi je bilo interesantno pa sam oducila da ga pastujem ovde.
********************************
Tvrdim da svaki čovjek u svakom momentu radi isključivo ono što njemu pričinjava zadovoljstvo.
Iz toga slijedi kako svaki čovjek voli samo sebe te da riječi "volim te" zapravo znače "volim sebe kad' sam s tobom".

A kako "egoistična ljubav" nije isto što i "bezuvjetna ljubav", ja svečano izjavljujem kako ne znam što je ljubav.
Vi koji znate, trebali bi znati i osporiti tvrdnju izrečenu u prvoj rečenici.

Ta hajte......

Ima tu istine. Ljubav kao emocija je licni osecaj usmeren ka odredjenoj osobi. Situacija da vas neko voli pa i bezuslovno, nece doneti srecu vama, niti ce vas to povuci da ga volite.

Dopada mi se, baš. Može o ovome sa različitih strana, ako hoćemo da razmišljamo, ili da se rastočimo ono baš. Pa ja ću po lokaciji, po tome što si u filozofiju smestila ovu temu.
Ljubav jeste vezana za osobu, u smislu da je ona oseća. Medjutim, polazna tvrdnja da svako radi ono što mu pričinjava zadovoljstvo (makar i zato da otkloni pritisak moranja, rasterećenja od pristiska da se obaveza ispuni...) možda bi mogla nekako (jedva) da prodje. Ali ovo: ''volim sebe kad sam sa tobom'' nekako nije (filolozofski) logično, izuzev u slučaju da taj koji to tvrdi misli da je on sam - ljubav. Čak ni u tom slučaju ne može da opstane takav zaključak, jer uzima ''identitet'' (valjda nema ega bez identiteta) koji ego ne može da podnese bez sopstvenog pucanja u paramparčad.
Druga je priča o uslovnosti ili bezuslovnosti ljubavi, i da li je to ljubav (u oba slučaja).
Lično mislim da je to vezano za tip osobe. Mislim da svi previše prestravljeni, zakopčani ne mogu lako voleti. Prosto time kakvi su blokiraju i sebe i drugog, pa nema pretakanja, prepuštanja. Ovo zato što čisto osećanje, kad te preplavi, ne možeš usloviti, sve i da to svom snagom hoćeš. To, samo u slučaju da imaš moć da pustiš da te preplavi. Tad prosto nestaju misli, nema te u tom smislu (kao u orgazmu). A kako da imaš tu moć tako prepun straha, kad si zakopčan do krajnosti, izujedan, izbogaljen...
Valjda nema identiteta, ega u pravoj ljubavi. Po polaznoj tvrdnji nema prepuštanja, ti ostaješ ti, nema sjedinjenja, utapanja, prepuštanja...
Šta stvarno mislim - pa to da su vanredno retki ljudi sposobni za bezuslovnu ljubav. Da nije tako, život bi bio raj. I retke su prave ljubavi. Ovako sakati, mi uslovljavamo ljubav prema svima, čak i prema svojim malim andjelima, hteli to priznati ili ne. I još nešto, mislim da su čak retki i ljudi koji stvarno, istinski vole sebe. Ne umemo biti srećni. Eto.

Oko, kad zavrsis svoj post sa "Eto" znam da si izvukla svoju misao iz leve logicne strane mozga uz konsultacije desne.
Pomenula sam ja u nekom svom prvom postu o toj bezuslovnoj ljubavi. Krajnje nespretno. Slusala sam Jerotica kad je pricao ljubavi i koliko je mozemo doziveti i preneti drugom. Kaze da tu kolicinu primimo u ranom detinjstvu ili je ne primimo (ne dovoljno). Samo u tom slucaju cemo osecati kasnije u zivotu ljubav i strast i moci da je podarimo drugome. Predavanje sebi drugome ili negiranje svojih zelja i potreba je prilicno dramaticno stanje. Tesko da se tu moze ostvariti sreca ni za onoga koji voli i za voljenu osobu. Svi smo mi individualci, produkt ovog drustva i 21 veka da bi krenuli za nekim na kraj sveta a makar ne pitajuci nesto.

'Es', Gea. Kad sam pročitala Deseti uvid (davno, vrlo mlada, ne sećam se ni autora) sećam se da sam dugo razmišljala. Jedino što sam zapamtila je to da materijalni i duhovni razvoj treba da budu u ravnoteži. A sada, čini mi se, imamo golem nesklad. Svi znamo da bogastvo ne znači unutrašnju sreću, ali pruža veće mogućnosti. Da, jesmo individualni, znam, ali smo i (sve više) emotivno zakopčani kao kaludjerice... Veliki broj ljudi je, ustvari, suštinski sam. Šteta.

Ovo o uslovljenosti izmedju doživljene ljubavi u detinjstvu i naše mogućnosti da je dajemo/primamo ljubav, nisam opredmećeno znala, a ima logike. Veliki sam protivnik razbijanja porodice, potcenjivanja njene uloge, pogotovo u tom smislu. A to nam se dešava.