Produženje života - kako pobediti starost

Potraga za besmrtnošću, ili bar šansom da živimo znatno duže, stara je koliko i čovečanstvo. Svejedno da li se mazao čudotvornim blatom za podmlađivanje ili navlačio mumijsko odelo, čoveku se odvajkada vrzmala po glavi jedna te ista ideja - ostati „u igri" što duže!

Starenje je neizlečivo

Svetski poznati genetičar Miodrag Stojković, koji trenutno radi na Institutu „Princ Filip" u Valensiji, pojašnjava za Press Magazin da li je životni vek zaista genetski određen i može li se starenje „izlečiti".

Koliko duže ćemo živeti u budućnosti?
- Istorijski gledano, svaka generacija sve duže živi. Ono što je u doba starog Egipta bila duboka starost, danas je vek od 35 godina. Na produžetak životnog veka uticaće ishrana, novi lekovi, nova medicina...

Koja su današnja dostignuća, pre svega u oblasti genetike, koja mogu da budu u službi čovekove težnje da „odloži" starenje i smrt?
- Najpre u poboljšanju prevencije, sprečavanju bolesti, kao i u samom postupku lečenja. Zahvaljujući genetici u stanju smo da prepoznamo neke nasledne bolesti. Primer za to je vantelesna oplodnja. Ako na Zapadu jedan bračni par ima jedno ili dva deteta koja su nasledno bolesna, podvrgne se vantelesnoj oplodnji s namerom da ima zdravo potomstvo i da u plastičnoj šolji dokaže prisustvo te bolesti. Nema čekanja da se materijal uzme iz plodove vodice.

Koji su geni odgovorni za dužinu čovekovog života? Da li je životni vek genetski definisan?
- Životni vek jeste genetski definisan, ali uz pomoć uticaja sredine, ishrane, načina života i stresa. Veliki broj gena reguliše te funkcije i odgovora na svaku promenu i ne postoji univerzalni gen koji je sam po sebi odgovoran za to. Postoji, međutim, jedan mehanizam koji određuje dužinu delova hromozoma, tzv. telomera, pa se smatra da je njihova dužina proporcionalna dužini života.

Da li je isuviše smela teza da je starenje „izlečiva" bolest?
Starenje je proces praćen zamorom materijala. Ne može se izlečiti, ali se uz uredan život i odgovarajuću terapiju može olakšati.

Neki naučnici smatraju da će geni, poput majušnih softverskih programa, moći doslovno da se reprogramiraju u službi čovekove dugovečnosti. Koliko je ovaj scenario izvestan?
- Danas se zna da ljudski genom ima između 20 i 25.000 gena. Bitno je identifikovati 1500-1800 onih koji su odgovorni za bolesti. Tu nam veoma pomažu matične ćelije i dijagnostika putem gena jer su naučnici uspeli da reprogramiraju ćeliju kože ponovo u matičnu ćeliju. Sve to pomaže u raspoznavanju i lečenju bolesti, a samim tim i produžavanju života.

U kojoj meri je delotvorna genska terapija, poput RNK interferencije kojom se umiruju geni, odgovorni za fatalne bolesti?
Isključivanje gena da bi se videla njegova specifična funkcija ili da bi se odstranila neželjena akcija, tehnike su koje se najčešće, nažalost, rade uz pomoć virusa štetnih po ljudski organizam. Rezultati terapije gena, koja je tek u povoju, su zato veoma ograničeni ili čak praćeni fatalnim posledicama.
.........
Na koji način terapeutsko kloniranje, koje je cilj Vaših istraživanja, može da utiče na produženje života?
Terapeutsko kloniranje ima za cilj da pomogne da se nasledne bolesti prebace u plastičnu solju. To nema nikakve direktne veze sa produžavanjem života, već se ispituje uzrok jedne nasledne bolesti. Nažalost, neki ljudi misle da reproduktivno kloniranje jeste produžavanje života, a ko to misli, crpi znanje iz Holivuda!

Da li verujete da će ljudi čija su tela zamrznuta posle smrti, procesom krionike, ikada oživeti?
- Pod ovim uslovima sigurno neće. Imamo problem čak da zamrznemo ćelije koje su mnogo jednostavnije nego kompleksna tkiva, a kamoli ceo ljudski organizam. Nažalost, ideja da ćete se probuditi za nekih stotinak godina je zavaravajuća: nikome nije uspelo da probudi ni laboratorijskog miša posle zamrzavanja. Problem je u trenutnoj tehnici kao i raznovrsnosti vitalnog tkiva koje se time oštećuje.

Gde je moralna etička granica uplitanja u prirodne procese?
Uplitanje u prirodne procese kao što je nasledna bolest - da, ako je reč o poboljšanju kvaliteta života ljudi koji ne hodaju ili ne pamte ili ne čuju onda uvek da, ali ako je u pitanju nešto što se samo zove strah od smrti, onda je moj odgovor definitivno ne. Pravilnije je govoriti o produženju onog dela života u kome mogu aktivno i samostalno da učestvujem. Opasnost od prenaseljenosti i zagađivanja planete i nedostatka hrane nije povezana sa boljom medicinom, već sa ljudskom kratkovidošću i ignorisanjem činjenica koje su evidentne i pre pronalska DNK.
Današnji istraživači dugovečnosti sve više privlače pažnju velikih investitora koji bi voleli da obezbede više „kvalitetnog vremena" za druženje sa sopstvenim bogatstvom. Neke od ideja, nanoboti koji isceljuju telo na molekularnom nivou ili zamrzavanje tela umrlih osoba do trenutka kada medicina ne osmisli način da ih oživi u budućnosti, i dalje neodoljivo podsećaju na naučnu fantastiku.

Fontana mladosti

Kada je španski osvajač i istraživač Huan Ponse de Leon čuo glasine o fontani mladosti na Novom kontinentu 1508. godine, postao je opčinjen željom da srkne vodu sa tog magičnog izvora. Narednih pet godina je potrošio probijajući se kroz močvare naseljene zaraznim komarcima, aligatorima i neprijateljski raspoloženim plemenima kako bi ušao u trag fontani mladosti. Nju nikada nije našao, ali je otkrio Floridu 1513. godine! Skoro pet vekova kasnije, sve je više entuzijasta koji veruju da smo na korak do ostvarenja želje slavnog konkvistadora. Ali, umesto u kapljicama magičnog izvora, ključ večne mladosti vide u silovitoj sprezi tehnološkog i medicinskog napretka. Jedan od nekolicine takvih radikalnih mislilaca i naučnika sa Zapada jeste slavni američki inovator i futurolog Rej Kurcvajl.

- Produženje životnog veka nije nova priča. Kada su naši geni evoluirali hiljadama godina ranije, nije bilo u interesu ljudske vrste da živi posle mladosti jer su zalihe hrane bile veoma oskudne. Sve je u tim genima koje imamo, oni su mali softverski programi. Moderne tehnologije, koje će za 10 godina biti hiljadu puta, a za 20 godina milion puta moćnije nego danas, doslovno će reprogramirati te softvere. Prema mojim predviđanjima, za 15 godina očekivani životni vek svake godine produžavaće se za najmanje jednu godinu. To će biti prekretnica u produženju života. Naši životi će se eksponcijalno povećavati i mi ćemo postati praktično besmrtni - smeo je u svojim prognozama Kurcvajl.

Ako se ljudski život bude merio vekovima umesto decenijama, nemoguće je izbeći pitanje da li će želju za životom ugroziti dosada. Poklonici besmrtnosti imaju spreman odgovor: duboku starost nećemo čekati u koži 90-godišnjaka jer će nam moderna tehnologija dati šansu da proživimo prvu, drugu i ko zna koju po redu mladost. U budućnosti koju nam predviđa Kurcvajl, ne tako dalekoj, ljudima će život biti sve sem dosadan. Ne samo da tristagodišnjaci neće biti prirodni fenomen, već će stvarni život biti u nerazdvojivoj vezi sa virtuelnom realnošću. Moćne mašine praviće gotovo sve od sunčevih zraka i prašine, što će dovesti do ogromnog porasta bogatstva u svetu. U takvom svetu prosečan stanovnik planete moći će sebi da priušti izlet u svemir (i to bez plaćanja na odloženo). Pored dugoročnih prognoza, ovaj nadahnuti futurolog u poslednje vreme zaokupljen je postojećim fenomenom rasta ljudske dugovečnosti. Četiri miliona godina stari fosilni ostaci hominida, pronađeni u Etiopiji, otkrili su da njihov životni vek nije bio duži od 16 godina. Pre hiljadu godina ljudi su živeli 20 godina, a na početku 19. veka očekivani životni vek bio je skromnih 37 godina....

Sta mislite o kloniranju? Do kojih granica? Plašite li se zloupotreba? Ide li nauka ispred razvoja svesti? :vrata:

Kloniranje samo za lečenje

Miodrag Stojković, svetsko ime u genetici, koji je klonirao ljudske embrionske ćelije, najavio je juče u Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu da će, najverovatnije, ove godine biti završena izgradnja kuće u njegovom rodnom Leskovcu, u koju bi se on vratio da živi i tu stvorio bazu za razvoj ove nauke u Srbiji.

Na predavanju, koje je na VMA održao za domaće stručnjake, a na kom je Stojković govorio o primeni matičnih ćelija u modernoj medicini, on je imenovan za počasnog profesora ove ustanove, a uprava mu je uručila i plaketu VMA.

Stojković je rekao kako bi "rezultati u plastičnoj čaši", kako naziva kloniranje ćelija ljudskog embriona, mogli da pomognu obolelima od najtežih bolesti, poput dijabetesa, multiplaskleroze, Parkinsonove, Alchajmerove bolesti, povrede kičmene moždine, bolesti srca i druge.

- Sledeća faza u mom radu je da putem kloniranja u plastičnu čašu dovedem šećernu bolest tipa jedan, radi njenog studiranja. Ideja je da se pronađu uzročnici ove bolesti, kako bi se lakše bolest lečila - izjavio je on.

Stojković je najavio da će, već krajem ove godine, stručnjaci u Kaliforniji započeti kliničko korišćenje matičnih ćelija u lečenju povreda kičmene moždine. On je objasnio da je lečenje povrede kičmene moždine matičnim ćelijama, uspešno samo ako je povreda mlađa od deset meseci.

- Reproduktivno kloniranje bi trebalo strogo zabraniti - ističe naš stručnjak - zato što su posledice takvog kloniranja po čoveka katastrofalne. Ovaj metod treba koristiti samo za lečenje.
S. T
''Glas javnosti''

Ne volim ja to kloniranje, ni u granicama ni bez granica. Čovek se mnogo poigrava prirodom i sasvim je logično da će mu ona to vratiti...istom merom. Tante za kukuriku... A onaj što je klonirao...u granicama...onaj sa Azurne obale,on je sada za glavu kraći, baš zbog rada...u granicama...Mnogo isplativ biznis, isplativiji od narkodileraja...

Tu nema granica, covek je proklet.
I uvek se sve svodi samo na materijalnu korist.
A sto se tice pobedjivanja starosti...cemu to?
Iskreno....da li ima svrhe ziveti 150 ili ne daj Boze 200 godina?
bzvz, nekih 80 je sasvim dovoljno ako je covek donekle zdrav i pokretan.

Kreiran embrion koji sadrži DNK troje ljudi

Britanski naučnici kreirali su ljudski embrion koji sadrži DNK dveju žena i jednog muškarca, što je procedura koja bi možda mogla da spreči obolevanje od epilepsije, dijabetesa i pojavu srčanih problema, prenosi AP. Iako su preliminarna istraživanja izazvala zabrinutost zbog mogućnosti stvaranja genetski modifikovanih beba, naučnici kažu da je embrion i dalje potomak jedne žene i jednog muškarca.

"Ne pokušavamo da prepravljamo gene, cilj nam je samo da mali procenat loših zamenimo boljim genima", izjavio je profesor Patrik Čineri sa Univerziteta u Njukaslu koji je učestvovao u projektu.

Ovaj proces trebalo bi da, u slučajevima u kojima je to neophodno, omogući izbegavanje prenošenja gena koji se nalaze u mitohondrijama, izvan jedra jajne ćelije žene. Mitohondrije su izvor ćelijske energije, ali greške u genetskom kodu koji se nalazi u njima mogu da izazovu veoma teške poremećaje, kao što su epilepsija ili mentalna zaostalost.

U istraživanju je korišćen normalan embrion, sa genetskim materijalom jednog muškarca i jedne žene čija je mitohondrijska DNK bila oštećena. Zatim je taj embrion spojen sa jajnom ćelijom druge žene iz koje je prethodno izvađeno jedro, tako da je u njemu ostala samo zdrava mitohondrijska DNK.

"U mitohondrijama se nalazi neznatan broj gena", izjavio je Fransoa Šenfild, stručnjak za plodnost, koji nije učestvovao u istraživanju Univerziteta u Njukaslu.

On je dodao da zanemarljivo mali procenat genetskog materijala čoveka potiče iz mitihondrija, tako da se, po njegovom mišljenju, ne može reći da embrion ima troje roditelja.

"Većina gena koji nas čine onim što jesmo potiču iz ćelijskog jedra", kaže Čineri, dodajući da na taj DNK materijal naučnici nisu ni pokušali da utiču.

Do sad je napravljeno deset ovakvih embriona, ali se ni jedan od njih, odlukom stručnjaka, nije razvijao duže od pet dana.

Čineri i njegove kolege nadaju se da će eksperimenti koji će biti vršeni tokom narednih par godina dovesti do toga da ovaj tretman bude omogućen parovima koji postaju roditelji putem veštačke oplodnje.

Slična istraživanja bila su sprovođena nad životinjama u Japanu, a kao rezultat su imala rođenje savršeno zdravih miševa čija je mitohondrijska DNK "ispravljena".

(MONDO)

Ko je star

Ja sam na granici.
A, iako je zastarelo shvatanje, ja se bojim kloniranja, odnosno zloupotrebe. Samo po sebi, zaista ima prednosti, naravno u zdravstvene svrhe. Golem sam protivnik kloniranja kompletnih organizama. Poštujem staru prirodu. Eto.

Neko vreme sam suocena sa nekim samo meni vaznim problemima, nista bitno, no ja mu poklanjam paznju i opterecujem me jer je vezano licno za mene, za moj dozivljaj i razumevanje. Smatram da zdrav um i odnos prema svemu sto nas zadesi cini jedan od boljih recepata da stvari sagledamo i izaberemo sebi najbolje prilagodjenu opciju, bez bega u depresiju ili bilo sto sto nas dodatno potapa.

Juce sam bila direktno suocena sa stvarnim problemom (drugih ljudi) koji se najintezivnije dozivljava kad ljude poznajete, jos jace ako su nam bliski po bilo kom osnovu. Pa onda, da bih se malo sredila, udjem na net i prvo sto nabodem je trgovina ljudskim organima/ljudima, a u vezi sa Kosovom, kao jednom realnoscu u stvarnim zbivanjima ovde kod nas. A to su stvarni, ekstremni problemi koje su konkretni ljudi doziveli, dok ih drugi uzasnuto prelete u crnim hronikama.

Naravno, uvek je najveci problem onaj licno tvoj i tvojih najprecih, ma koliko da je neuporediv sa ovim gore sto sam napisala, kao i mnogim, mnogim drugim sto ljudi oko nas nose kao svoj krst, a mi ne samo da ih ne primecujemo, sto zbog straha, izbegavanja neprijatnog, no ne cinimo ni ono sto mozemo da se ponovo (mozda nekom nasem, ili licno nama)ne dogode. Sve jedno sto postoji teza da nisu vazni sami dogadjaji vec kako ih dozivljavamo i sta nam porucuju.

Ne volim kad se ljudi igraju bogova!!!
Ne smatram kloniranje kao vid humanog produžetka vrste! Genetski inženjering je nešto što priznajem, prihvatam i smatram velikim i značajnim otkrićem za čovečanstvo.
Ono što je nekada bio Luj Paster sa otkrićem vakcine to je genetski inženjering danas.
Ako u tim još nedovoljno izučenim RNK i DNK možemo naći mogućnost oboljevanja i prenošenje nepoželjnih genetskih kodova i uticati na njih da ne dođe do bolesti nije li to zaista vrednije od pravljenja "Mery" ovaca i mutanta ljudskih bića.

Što se starosti tiče, ma budimo srećni da udjemo u to doba. Kako se danas živi, oboljeva i umire zahvalimo nekome ili nečemu što nam dozvoljava da doživimo neke
godine i sazremo kao voće.
Sve mora da ima svoj prirodni tok.
Ne treba klonuti duhom, on je taj koji će u našoj duši zadržati prolećni osmeh i u
dubokoj starosti.

Delovaće surovo i sirovo ali ja se sklanjam negativnih priča.
Naročito politike, koliko je to moguće. Bila sam u periodu kad sam gledala paralelno dnevnike na više kanala i upoređivala informacije da bi donela neki zaključak.
Mnoga saznanja me neće obogatiti, niti mi doneti ikakav boljitak. Prosto se prirodno treba čuvati stresova i koliko je to moguće.

Starenje je prirodan proces i treba ziveti u skladu sa njim.

Pre bih rekla da se treba baviti više sobom, ne izgledom već zdravljem tu ubrajam i neko lično zadovoljstvo. Generalno, više misliti na sebe.

Slazem se sa Geom da se treba baviti sobom i zdravljem. Ali starenje je proces koji pocinje od momenta radjanja. Treba znati prihvatiti svoje godine i lepo ih nositi i ziveti sa njima. Kako stari kazu - sve u svoje vreme. Najvece umece je lepo ostariti.

Opsednutost svojim izgledom žene čine smešnim. Operacije koje se vrše za zatezanje, poupnjavanje samo ističu njihovu emotivnu nestabilnost i čine krajnji rezultat smešnim.
Druga suprotnost je odustajanje od one vrste pažnje i nege sebe, kao žene.
Uvek sam se divila negovanim ženama, smirenim, koje zrače svojom unutrašnjom snagom.

Slazem se, kao i svaka opsesija.

Znate sta je jedan od boljih nacina - nemati vremena da ostaris. Zvuci prazno i povrsno, ali istina je. Dokon um dozvoljava sebi luksuz svake vrste. Samo se prisetite da `ne vidite` kako izgleda ispunjen covek. Ego je cudo golemo, krut, i zato lomljiv. Mudraci kazu da nam je to jedan od zescih neprijatelja.

Ono sto mene umara je cinjenica da mi je dozlogrdilo da uvek ocekujem bolje. Sve znam zato je tako, ne manjka mi razmisljanje, ali sam se umorila. Odavno imam zelju da putujem, neobavezno putujem, no i to ce morati da ceka bolja vremena. Tako je kako je.

Mislim da se ne treba boriti protiv vremena i starosti - to je unapred izgubljen rat. Samo vreme treba najbolje moguce iskoristiti - ni jedan protekli delic sekunde se nikad nece vratiti. Kazu da je se bolje kajati (da manje boli) zbog onoga sto smo smo uradili nego zaliti za onim sto smo propustili da uradimo.

Potpuno se slazem sa ovim u vezi kajanja.
Nego, bitke i ne treba da bude, nego da se stvari lako prihvate kakve jesu. Definitivno, masi ljudi to ide tesko. Sa tim se susrecem bas svaki dan. Cak me smaraju vise nego sto zelim. Licno mislim da je kvalitet zivota kljuc igre. Onaj koji ti konkretno vidis, ali i mnogo toga na sta ne obracamo paznju dok smo mladi i zdravi.
Evo jednog primera, kako pise B 92>

Citat :

Kako izgleda doživeti stotu

Doživeti 100 i više godina danas nije retkost. Naučnici sada pokušavaju da nađu odgovore na neka osnovna pitanja: ko može doživeti 100 godina? Da li su stogodišnjaci drugačiji od svih ostalih? I da li je vredno živeti tako dugo?


Razumeti kako i zašto neki ljudi požive vek i duže - ključno je za redefinisanje samog procesa starenja, smatraju stručnjaci.

Doktor Tomas Perls, s medicinskog fakulteta u Bostonu, još od 1992. istražuje mentalno, fizičko i duševno zdravlje stogodišnjaka, kojih u SAD trenutno ima oko 40.000.

Toliki broj stogodišnjaka delimično se pripisuje medicinskim i dostignućima u zdravstvenoj zaštiti. Međutim, stogodišnjaci imaju i vlastite recepte koji su im pomogli da nadžive većinu pripadnika svoje generacije. To su uglavnom navike za koje svi znaju, ali ih se retki pridržavaju.

Uglavnom se radi o zdravoj ishrani i redovnoj fizičkoj aktivnosti kojom se održava zdrava telesna težina. Zdrav život u mladosti presudan je za zdraviji i duži život u starosti, kaže Perls.

Lin Adler, koja sa dugovečnima radi duže od dve decenije, ističe da je najupadljivija zajednička crta svih stogodišnjaka - njihova volja za životom.

U knjizi "Stogodišnjaci: dodatne godine", Adlerova je sažela i ostale zajednčke karakteristike: pozitivan, ali realističan stav prema životu. Snažno duhovno ili religijsko verovanje. Lična hrabrost, jer proces starenja nije lak i mnogo stvari može krenuti naopako.

Poslednja, i kako smatra Adlerova, najvažnija zajednička crta stogodišnjaka jeste izvanredna sposobnost savladavanja svakog životnog izazova odnosno prihvatanje gubitaka i promena koje dolaze s godinama.

Lin Adler kaže da je impresivno to što su mnogi stogodišnjaci zdrave osobe koje žive kvalitetnim životom, neki sami, neki uz minimalnu pomoć, u vlastitom stanu. Neki još voze auto, savremenih su shvatanja i uživaju u životu.

Iako je dugovečnih svuda sve više, na svetu ipak postoje tri mesta koja predstavljaju fenomene po broju stogodišnjaka. To su japansko ostrvo Okinava, gradić Ovoda na Sardiniji i kalifornijski gradić Loma Linda.

"Kada kalendar govori da imaju 70, njihova tela pokazuju 50", kažu stručnjaci. Najimpresivnije je to što je većina tih ljudi zdrava prakticno do kraja života, a njihova tajna se velikim delom krije za njihovom trpezom.

Oni jedu ribu, mnogo soje i žitarica, povrća i voća, izbegavaju alkohol i kafu, ne puše. U proseku dnevno unesu 1.200 kalorija, što je za oko 1.000 kalorija manje nego što prosečno unese čovek na Zapadu.

Naučnici veruju da bi i duhovni život mogao biti jedan od razloga dugovečnosti ovih ljudi jer im pomaže da se lakše nose sa stresom i životnim izazovima.

Stručnjaci su zapazili da je u ovim zonama dugovečnosti zajedničko i to da ljudi ne rade ekstremno teške fizičke poslove. Oni, doduše, fizički rade celog života, ali na sasvim drugačiji način nego što to čini "moderni Zapad".

Ne rade ništa što enormno troši mišiće i snagu, tegovi i teretane nisu popularni, ali zato ceo život rade umereno i svakodnevno.

U ovim oazama dugovečnih, stari ljudi žive u socijalnim strukturama koje im daju smisao postojanja, veoma su dobro integrisani u porodicu, među prijatelje i celu zajednicu.

U svim tim kulturama postoji deo dana kad se ljudi odmaraju, kad se okreću sebi i umire na neko vreme. Negde se to zove molitva, drugde meditacija, negde je to samo vreme za popodnevno dremanje.