Bozic i obicaji..

Božićni praznici i običaji

Iako je Vaskrs najveći hrišćanski praznik, praznik nad praznicima, kod Srba se Božić i praznici vezani za njega najsvečanije proslavljaju i obiluju našim lepim običajima, koji vreme od nekoliko nedelja oko Božića čine najlepšim i najsvečanijim periodom u celoj kalendarskoj godini.
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta. Ta činjenica da je to praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva očinstva i materinstva, ukrasio je kod Srba ovaj praznik najlepšim verskim običajima i obredima. Svi ti običaji i obredi imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan cilj: Umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina. Sve je to izraženo u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiću: "Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!"

U ovom periodu su najvažniji sledeći praznici: Detinci, Materice, Oci, Tucindan, Badnjidan, Božić. Za svaki od ovih dana i praznika vezani su naši lepi običaji.

Detinci
U treću nedelju pred Božić slavi se ovaj praznik. Toga dana ujutru rano, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, odrasli vežu svoju ili tuđu decu. Za vezivanje se obično koristi: kaiš, gajtan ili običan kanap, ili običan deblji konac. Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu. Vezivanje na Detince, Materice i Oce, ima višestruku simvoliku. Prvo simvolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama. Drugo, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela, lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde će se samo vrednovati ono šta je čovek dobro u svom životu učinio.

Materice
U drugu nedelju pred Božić pada ovaj praznik. Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena. Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način, kao što su njih majke vezivale na Detince. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se "dreši". Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.

Oci ili Očevi
Ovaj praznik se praznuje poslednje nedelje pred Božić. Toga dana, isto kao na Materice, deca vezuju svoje očeve, a ovi im se "dreše" poklonima, isto kao i majke.
Oci, Materice i Detinci su čisto porodični praznici i za taj dan domaćice pripremaju svečani ručak na kome se okupi cela porodica. Ovi praznici, i običaji vezani za njih, doprinose jačanju porodice, slozi u njoj, razumevanju, poštovanju između dece i roditelja, starijih i mlađih, što sve zajedno čini porodicu jakom i zdravom. A zna se, da je porodica temelj jednoga društva države i crkve.

Tucindan
Na dva dana pred Božić, 5. januara, je Tucindan. Toga dana se kolje i redi pečenica za Božić. Nekada se pečenica "tukla" ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ili jagnje klalo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.
Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu "ne valja" tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva

Badnjidan
Dan uoči Božića, 6. januara, zove se Badnjidan. Naziv je dobio po tome jer se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje. Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kući mese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić.

Šta je badnjak?
Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnjidan ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi U kuću.

Kako se seče badnjak?
Pre izlaska sunca, na Badnjidan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak. Bira se obično mlad i prav cerić, ako nema cerića, može i hrast. Stablo cerića treba da bude toliko, da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak. Badnjak se seče i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem (sukanjem). Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada i poželjno je da bude na svakom badnjaku. Vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju. Ne sme se, dakle, zaustaviti na nekom drvetu. Iver od badnjaka se uzima i stavlja među karlice, da kajmak bude debeo kao iver. Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.

Šta simboliše badnjak?
Badnjak simbolički predstavlja ono drvo, koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

Badnje veče
Badnje veče, praktično spaja Badnjidan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane da su kao "Božić i Badnjidan". Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: "Dobro veče! Čestit Božić i Badnje veče!" Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: "Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!" Pečenica se unosi u sobu gde se obavlja večera na Badnjidan i Božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo.
Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri dela, veličine da može da stane u šporet ili kakvu peć, unosi se u kuću. Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice.

Slama
Posle badnjaka u kuću se unosi slama. Prilikom unošenja slame domaćin i domaćica govore i postupaju kao kad se unosio badnjak i pečenica Slama se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simvolizuje onu slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio.
Večera uoči Božića
Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar "Roždestvo tvoje...", pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.

Božić
Najradosniji praznik među svim praznicima, kod Srba je Božić. Praznuje se tri dana. Prvi dan Božića je uvek 7. januara. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavlja.
Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo, i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima: "Hristos se rodi!" i otpozdravljaju: "Vaistinu se rodi!"
Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori sve od Božića do Bogojavljenja. Kada domaćin dođe kući iz crkve, pozdravi sve ukućane sa ovim radosnim božićnim pozdravom, i oni mu otpozdrave ljubeći se međusobno i čestitajući jedni drugima praznik.

Položajnik
Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik, i on se posebno dočekuje u kući, i zove se položajnik.
Položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peći, ranije na ognjištu, džara vatru i govori zdravicu: "Koliko varnica, toliko srećica, Koliko varnica toliko parica (novca) Koliko varnica toliko u toru ovaca, Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, A najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj".
Položajnik simvolički predstavlja one Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovek, koji na Božić, i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću.

Česnnca
Rano ujutro na Božić, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču, koja se zove česnica. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak. Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, glavu i deo od rebara. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Ukoliko neko zna peva božićni tropar, a ako ne, čita se "Oče naš" naglas. Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cele te godine. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.

Božićna pečenica
Prema narodnim običajima, jedna vrsta žrtve koja se prinosi Bogu i vuče korene iz vremena verovanja pre hrišćanstva, a pominje se i u starozavetnim knjigama. Poreklo je sigurno iz vremena mnogoboštva, a Crkva je ovaj običaj prihvatila i blagoslovila, sa obrazloženjem da pose Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jaka i mrsna hrana dobro dođe.
Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema pečenu ćurku, gusku ili kokoš. Običaj vezan za klanje pečenice, ostao je verovatno iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.

Božić u urbanoj sredini
Postavlja se pitanje kako slaviti Božić danas, u izmenjenim uslovima života, naročito u urbanim sredinama, gde nema ni vatre ni ognjišta, šume, drveća i gde je nemoguće na visoke spratove podizati veliko drvo i slamu. Srbi su Božić, isto kao i krsnu slavu, slavili u teškom ratnim uslovima u rovu, na straži, na frontu, tim pre ga je lakše slaviti u svetlim, prostranim, toplim i komfornim stanovima, u gradskim sredinama Umesto velikog drveta u crkvi se uzme osvećena grančica badnjaka i slame. Sve se to, zajedno sa pečenicom, uoči Božića unosi u kuću i stavlja ispod slavske ikone na istočnom zidu stana ili kuće.

"I svetlost svetli u tami, i tama me ne obuze…"
(Jovan 1,5)

Svetlost

Tema svetlosti proteze se kroz celu Bibliju. Istorija sveta počinje Bpžjim odvajanjem svetlosti od tame; "I reče Bog: neka bude svetlost. I bi svetlost." (Postanje.1,3). Kraj istorije ukinuće tamu u potpunosti. Nećе biti potrebe ni za suncem ni za mesecom, jer će Bog biti svetlost svemu-piše u Otrovenju Jovanovom, poslednjoj knjizi u Bibliji. A likovi iz tog novog sveta, carstva nestvorene svetlosti, gledaju nas sa pravoslavnih ikona, fresaka osvetljenih svetlošću bez senki. Sukob svetlosti i tame simbolički označva sukob života, smrti, dobra i zla.

Svetlost Boga, "sunca pravde" vodi izabrani narod kroz istoriju a tek trojici apostola, u preobraženju Gospodnjem na gori Tavoru biće otkrivena nestvorena svetlost Onoga u kome nema nikakve tame.
Posle silaska Svetog Duha na apostole i početka Crkve, nama je putem Svetoga pričešća data mogućnost da budemo sjedinjeni sa Hristom, tako da ta svetlost otkriva u nama i unutrašnje obasjava našu dušu. Od nas zavisi koliko ćemo tu svetlost osloboditi i čuvati. Oni koji se sjedinjuju sa Hristom (hrišćani, oni koji se pričešćuju) mogu sagledavati tu nestvorenu svetlost unuštrašnje u svojim srcima, mogu da razvijaju mogućnost ovoga dara i njegov božanski karakter sve više i više i sve dok ne nađu samoga Boga.
Ovo je temelj pravossavne mistike, posebno odbranjen u životu i delu svetog Grigorija Palame. Pravoslavni monasi i pre i posle njega često su sebi postavljali taj posebni cilj oboženja i time su oni proroci Novog zaveta, ali oboženje je dato kao mogućnost i cilj svim hrišćanima.

Stvorena svetlost koja potiče od materijalnih izvora, u crkvi sluuži kao simbolički putokaz na putu ka nestvorenoj svetlosti i ima značajnu obrednu ulogu. Liturgijska pravila propisuju da hram treba da bude osvetljen u jednim, a zamračen u drugim trenucima. Sveća se daje novokrštenome, kao i novovenčanima. Svi sabrani ljudi drže sveće na opelu. Svetlost u crkvi predstavlja Hrista (Svetčpst sveta) i prosvetljenje koje nam je On doneo- poznanje istinskoga Boga, mogućnost da dosegnemo Boga i dar opštenja s Njim.

Sveća i kandilo

Svetlost je simbol dobra, Boga. Smisao sveće i kandila kao kulta izvora svetlosti je u vatri od koje zrači svetlost. Vatra čisti nečisto, a svetlost odgoni tamu i time razgoni nečiste duhove.
Svetlost sveće na bogosluženju, kao i na slavi, zamena je za žrtveni oganj. Sveća je pored starozavetnog kandila uđla u upotrebu hrišćanskog kulta u prvim vekovima hrišćanstva.
Sveća se pravi od pčelinjeg voska, a pčela je simbol marljivosti i čistote, pa je upravo zato uzet njen proizvod kao obredni elemenat. U novije vreme, usled nedostatka čistog voska, upotrebljava se parafin kao zamena.

Svetlost iz kandila dolazi od ulja. nekad je bilo isključivo maslinovo ulje, a sad se upotrebljava i od drugih biljaka. Maslina je imala veliku vrednost u ekonomiji mediteranskih zemalja, ali je mnogo važnije za Crkvu i njene obrede da je maslina biblijski simbol mira.

Nema dana bez očinjeg vida,

Niti prave slave bez Božića!

Slavio sam Božić u Vitlejem

Slavio ga u Atonsku Goru,

Slavio ga u Sveto Kijevo;

Al' je ova slava odvojila,

Sa prostotom i sa veselošću,

Vatra bolje nego igda plama,

Prostrta je ispred ognja slama,

Prekršćeni na ognju badnjaci,

Puške puču, vrte se peciva,

Gusle gude, a kola pevaju,

S unučadi đedovi igraju...

(cteba.tripod.com/obicaji.htm)

Badnji dan

Badnji dan je uoci Bozica (24 Januar po starom ili 6 po novom kalendaru). Na Badnji dan se priprema za proslavu Bozica. Jos u ranu zoru pucanjem iz puske ili prangije objavljuje se odlazak u sumu na secenje badnjaka. Dok muskarci odlaze u sumu da seku badnjak zene kod kuce mese razne kolace za Bozic. U nekim krajevima Bozicna pecenica se pece vec na Badnjidan i pocinje se sa proslavljanjem.

U raznim krajevima mese se razni kolaci za Bozic
Bozicni kolac
Rogatice
Pletenice
Badnjacki kolac
Kolac za vola desnjaka
Kravajski kolac
Cesnica

Secenje badnjaka je na Badnji dan kad domacin još pre izlaska sunca sa muškarcima iz kuće odlazi u šumu da seče badnjak. Badnjak je obično mlad prav Cer ili Hrast . Ponegde je obicaj da ko seče badnjak nosi rukavice dok ga seče a negde se seku 2 badnjaka veći - badnjak i manji - badnjačica a u nekim krajevima seku 3 badnjaka jedan veći i dva manja. Badnjak se seče jer su pastiri na znak zvezde da se rodio Isus Hristos Izbavitelj, u šumi nasekli granje i odneli u pećinu gde su naložili vatru da ogreju Hrista i Majku Božiju.

Badnjak treba da je toliko velik koliko badnjičar (onaj ko ga je posekao) može na ramenu da nosi kući. Kad se seče badnjak se zaseca ukuso i to sa istične strane a treba ga preseći iz 3 udarca a ako nije potpuno persečen više se ne seče vec lomi rukama. Lomljeni deo badnjaka se zove "brada" i poželjno je da bude na svakom badnjaku. Kad pada badnjak treba da padne na istočnu stranu i pazi se da se ne zaustavi na nekom drvetu da se nebi sreća kuće zaustavila. Prvi iver kad se badwak seče se donosi kući i stavlja kod mleka da se hvata kajmak debeo ko iver, među pčele da budu napredne, u kokošinjac da živina bude na okupu, pod kvasac da u u kući sve raste kao kvasac.

Čim domaćin krene u šumu iz kuće se sklanjaju sve tronožne stolice da stoka ne ramlje, metle da ukućanima ne izlazi čmičak na oči, kudelje i vretena da se ne rađaju ženska deca, igle da kad se kosi žeteoce ne bodu klasi u oči. U raznim krajevima su razni običaju negde se badnjak okreše jos u šumi a negde ga donose sa granama i usprave ga pored ulaznih vrata do uveče.

Badnjak se sveti kad izađe prva zvezda . Osvećen badnjak domaćin (ili neki drugi odrasli muškarac) unosi u kuću obavezno stupajući desnom nogom preko praga i pozdravlja ukućane "Sretno vam Badnje veče" ukućani odgovaraju "Bog ti dobro dao i sreće imao". Kad badnjačar uđe domaćica ga posipa sa žitom. Posipanje žitom na Badnji dan i Božić je uobičajeno jer je Majka Božija, kad se Isus rodio, bacila žito stoci koja je bila u štali da nebi jela slamu na kojoj je Hristos ležao.

Kad se badnjak unosi vatra treba da bude naložena a kandilo i sveća upaljeni. Sveća u nekim krajevima je obična sveća, negde je upletena a negde trokraka, negde se pale tri sveće. Badnjak se stavlja na ognjište da malo pređe na drugu stranu pa se onda malo pomeri unapred da u kući sve napreduje. Na kraj ognjišta gde je deblji kraj badnjaka stavlja se raonik od pluga i sito sa svim vrstama žita, kolačima, medom, vinom, soli itd.

U nekim krajevima se kraj badnjaka namaže sa medom pa ga čobani ližu govoreći "Ko mi za badnjakom, tako ovce za jaganjcima, krave za telcima". Gde se donose dva badnjaka oni se ukrste na ognjištu krajevi se namažu medom pa kraj od badnjaka ljube muškarci a žene badnjačicu. Negde se badnjak preseče na 3 dela pa se najdeblji iscepa u cepanice a tanji se ostave kao oblice, a negde se donesu 3 badnjaka pa se stave u ognjište. U nekim krajevima se na ognjište stavljaju samo grane dok u nekim krajevima badnjak uopšte ne unose u kuću. U nekim krajevima badnjak se ne dira na ognjištu sve do sutradan dok ne dođe polaženik a negde se čara dok gore govoreći "Koliko varnica toliko jaganjaca, koliko varnica toliko gusaka, koliko varnica toliko parica itd."

Božićna sveća se obično stavi u sito ili rešeto ( a ponegde je običaj da se stavi u nov sud) napunjeno sa pšenicom, kukuruzom, ostalim žitaricama, raznim voćem, orasima itd. Negde se drži na stolu, negde se zalepi na istočni zid, negde se stavi na ragastov iznad vrata ili prozora a negde se stavi u prozor.

Kad se badnjak stavi na ognjište razbacava se slama i peva Roždestvo i Kondakt Djeva dnes. Sa obzirom da je Hristos rođen u štali na slami naš običaj je da se na Badnje veče unosi slama u kuću. Slama se obicno pripremi još za videla pa se uvuje u snop i unosi posle badnjaka a negde se pravi specijalan džak u kome se unosi pa se taj džak upotrebljava kao stolnjak za badnju večeru. Slama se unosi po istom obredu kao i badnjak s'tim da kad ga domaćica pospe žitom domaćin spušta slamu, savije ruke u laktu (kao krila) maše sa njima i imitira kokošku govoreći " Kvo, kvo, kvo, kvo,......" dok deca imitiraju piliće i čupkaju po slami govoreći " Piju, piju, piju ......." ovo je uobičajeno da bi pernata živina bila zdrava i da bi dobro napredovala. Slama se rastre po celoj kući naročito gde se spava a u nekim krajevima je običaj da se preko slame prostru čaršavi i da na njoj spavaju svi zajedno. Ukoliko se ne živi na selu gde ima dosta slame malo slame se obično stavi pod sto ili u jedan kraj kuće. U nekim krajevima slama se nosi 3 puta oko kuće pre nego što se unese u kuću. Sa nestankom ognjišta grančice badnjaka se spaljuju u šporetu, furuni ili kaminu. Ako nema ni jedne od tih stvari mala grančica se zapali u nekom sudu i ostavi da izgore. Na badnje veče se pije vruća rakija a ako badnjak nije donet iz crkve ili osvećen, domaćin ga prelije vinom dok se peva ''Roždestvo''. Badnjak se ne izgori sav već se na njemu sutradan peče pečenica i ostalo.

Trpeza se okadi a pod čaršav se stavi malo slame koja tu stoji 3 dana zatim se iznosi posna večera. Večera je obilata iako posna a sve sto ostane osim pasulja (koji stoji do Krstovdana) se sutradan da stoci da pojede. Posle večere domaćin uzima iz rešeta 4 oraha i baca ih na 4 strane sveta "U ime oca" na istok " i Sina" na zapad "i Svjatoga Duha" na sever "i na prisno ivo vjek i vjekova amin" na jug. Posle večere familija sedi i krcka orahe i jede ih sa medom kao i razno voće i vruću rakiju. Obično se pevaju Božićne pesme a stariji pričaju deci priče iz starih vremena. Ponegde deca prave od slame lopte i druge ukrase pa njima na treći dan Božića kite voćke.

Pred večeru domaćin izađe pred kuću i zove sve štetočine, neprijatelje i dušmane na večeru "Dođi (ime neprijatelja i dušmana) , vuče, lijo, kobcu itd. na večeru sad pa dogodine ako Bog da". Ovim se kuća sačuva od štetočina i dušmana za godinu dana.

................................................................................................

Ako je u kući udavača, ona pokupi posle večere viljuške, noževe, kašike i malo mrva sa stola i stavi u kecelju, izađe u dvoriste i osluškuje pa ako čuje da neko izgovori muško ime ili putem naiđe muškarac te godine će se udati.

Pred spavanje svi ukućani skidaju obuću istovremeno i bacaju obuću preko sebe da bi usevi jednako nicali, da se pilići legu istovremeno i ovce da se istovremeno ojagnje.

Za spavanje svi ukućani ležu na istu stranu da se žito ne ukršta.

Nesme se zaspati dok badnjak ne pregori da ukućani ne umiru bez predznaka.

Nesme se ići bos po slami da ne bole noge.

Kad svi poležu baba (ili neka starija žena) zabode nož u ulazna vrata (iznutra a negde se stavi Glogov kolac) i o njega obesi beli luk da se ukućani sačuvaju od uroka, veštica itd.

U nekim prajevima pre, negde posle a negde za vreme večere svi jedu po malo belog luka da bi bili cele godine zdravi.

Negde muškarci paze da se vatra na ognjištu preko noći ne ugasi.

Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće a pozajmljeno se vraća da ne bude izvan kuće preko Božića.

Na Badnji dan žene zatvaraju (sklapaju) grebene da se zverima zatvore usta.

Na Badnji dan i Božić vatra se ne raspiruje već se maše lisnatom granom ili sličnim da se raspali.

Da se sačuva od čini na Badnji dan stoka se pospe sa solju, projom i žitom.

.........................................................................................................................

Na Badnji dan čobani nose kamičak pod jezikom da se vuku skameni vilica čim se približi stoci.

Ako je na Badnjidan oblačno biće rodna godina.

Ako od badnjaka ostane dosta pepela zima će biti jaka i sa dosta snega.

Ako varnice same skaču kad gori badnjak biće dosta meda.

U nekim krajevima svo suvo meso se skine iz pušnice ili tavana i veša se nazad tek posle Božića.

Ne valja da se božićna slama zapali da se pilićima ne zapale krila.

Grehota je badnjak gaziti ili preskakati.

Badnjak se ne dira kad hoće da pregore već se ostavi da gore sam od sebe a ko prvi vidi da je pregoreo dobija poklon od domaćina.

U štali kad se Hristos rodio bili su konj, vo i mazga dok su konj i vo bili zadovoljni sa bačenim žitom, mazga je počela da grize slamu. Zbog toga je Bogorodica proklela mazgu i ona je ostala neplodna.

Mir Boжији Христос се јави

"Pokajte se, jer se priblizi Carstvo nebesko"

"Prije nego li covek dodje do vrata pokajanja, Gospod mu ih otvara, prije nego li padne nicice, Gospod mu pruza ruke milosrdja, prije nego li ispovedi grehe, Bog daje oprostaj".

"Ovaj zivot na zemlji je slican putovanju. Desi se da se covek na putu saplete i padne kada naidje na nezgodan a nepoznat teren, ali ustaje i ide dalje, ne sedi i ne ceka da se cudo desi kako bi on nastavio put. Isto tako trebamo ciniti i kada u greh upadnemo. Ne treba se valjati u grehu i ulaziti u jos veci nego se treba odmah kajati i moliti za oprostaj Gospoda". Sveti Jefrem Sirin daje divan savet: "Ako te rani strela lukavoga vraga, nimalo nemoj ocajavati; naprotiv, ma koliko ti bilo tesko, nemoj se predavati, ne priznaj da si pobedjen, nego ustani i bori se sa vragom. Cim ti pruzis ruke ka Gospodu i On ce te primiti i podici".

(http://glassrbije.org/index.php?option=com_content&task=view&id=4240&Itemid=28)

''Za Bogojavljenje se proslavlja događaj krštenja Gospoda Isusa Krsta na vodama Jordana.
.........
Dok se to dešavalo pojavi se Duh Sveti u vidu goluba i začu se glas Boga Oca: „Ti si Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji“. Ovim krštenjem Isus je označio početak svoje misije na zemlji i propovedi. Prvo što je rekao, poručio ljudima, bilo je: „Pokajte se, jer se približi Carstvo Nebesko“. Time je na simboličan način iskazao suštinu hrišćanstva, pokajanje. Jer, ukoliko se čovek ne pokaje za sve ono rđavo što je činio, nema mogućnosti ni da se popravi i bude bolji. Tako su rođene i Svete tajne koje se i danas primenjuju čineći suštinu Crkve. Prva, niko ne može postati hrišćanin ako se ne krsti, kao što je uradio i Gospod Isus Hristos. Zatim je ustanovio Svetu tajnu Pokajanja uz koju obavezno ide ispovest.
.........
Od trenutka krštenja pa do smrti Gospod Isus Hristos je ljudima davao poruke, govorio je, propovedao, ali je i celim svojim životom činio ono o čemu je govorio. Tako je ljudima i na taj način pokazao da nije dovoljno samo govoriti, deklarativno se zalagati za nešto, već je nužno i životom pokazati ono za šta se čoveo opredeljuje.
.........
Pomenimo i to da je za praznik Bogojavljenja kod Srba razvijeno puno lepih običaja. Veruje se da se u ponoć nebesa otvaraju i da se tad izrečena želja može ostvariti. Bogojavljenjem se završava i slavljenje Božića, rođenje Isusa Hrista, pa su do Bogojavljenja po selima i gradovima išle povorke „koledara“, „vodičara“ od kuće do kuće izgovarajući reči, delove molitve za dobru godinu. Na Bogojavljenje će se u svim crkvama, nakon Svete Liturgije, osvetiti velika količina vode koju će vernici nositi kući i koristiti tokom godine, jer se veruje da je ona lekovita i ima čudotvornu moć. Takođe, već nekoliko godina u Beogradu i drugim gradovima koje imaju reke i jezera, organizuje se vađenje Bogojavljenskog krsta iz vode. Takmičari, mladi najčešće iz sportske organizacije Svebor, mladi koji rade u policiji ili vojsci, u Beogradu iz Savskog jezera će izroniti krst iz vode. I ove godine najhrabriji će usred zime roniti na Dunavu, u Zemunu, nedaleko od hrama Svetog Nikole. Oprobaće se i u Smederevu, Šapcu i drugim gradovima. Ovo takmičenje prati veliki broj građana, a ono simbolično ima značenje da se svima ove godine želi, pre svega, puno zdravlja i svako dobro.''

Da li se kajemo i kajanjem čistimo. Po Uspenjskom, pokajali smo se samo onda ako emocionalno znamo da smo grešili, toliko da taj greh više ne možemo počiniti. Svidja mi se. A vama?

Da li se ispovedamo. Ja ne. Ali i te kako ''odbolujem'' svoje grehe. A vi?

Vaskrs

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svima ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život. Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikada pak ne pre te ravnodnevnice. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.
Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezan običaj darivanja jajima.

Jaje je simbol obnavljanja prirode i života I kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.

Farbanje vaskrnih jaja

Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio, čak ni u gradovima, jeste farbanje jaja za Vaskrs. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji (farba) na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su sve naše misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu.

Kako se farbaju jaja?

Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice vaskršnje ili bogojavljenske. Na šporetu vri voda sa bojom (varzilom), domaćica u njega spušta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena, a deca obigravaju oko matere, i broje sveže ofarbana jaja, čiji broj raste svakoga časa. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove "čuvarkuća". Pre farbanja jaja se mogu "šarati". Naime, sa rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili nečim sličnim, na jaje se nanosi topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju, posle, prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obično piše X. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse), crtaju krstići, cvetići i druge lepe figurice. U novije vreme, izrađuju se specijalne nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lepiti na jaja.

Simbolika

Farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica (to je ona devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: "Hristos Vaskrse". Crvena boja simboliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je, dakle, prvenstveno boja hrišćana i crkve, bez obzira što su neki pojedinci i pokreti kroz istoriju pokušavali da ovu boju prisvoje i kompromituju.

Vaskršnje slavlje

Kada svane dan Vaskrsenja Hristova, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo, zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin sa svojom čeljadi odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima:
"Hristos Vaskrse!" i "Vaistinu Vaskrse!"
Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.
Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko se ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas se čita "Oče naš" i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.

Tucanje jajima

Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, "Hristos Vaskrse" i "Vaistinu Vaskrse". Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.
Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.
U nekim našim krajevima, sačuvan je dirljiv običaj, da se farbana vaskršnja jaja nose na grobove preminulih predaka To svedoči o narodnoj veri, da su svi ljudi pred Bogom živi, i da umrli naši preci treba da osete vaskršnju radost i slavlje.

"A posle subote, u svanuce prvoga dana nedelje, dode Marija Magdalina i druga Marija da pogledaju grob. I gle, zemljotres bi veliki, jer andeo Gospodnji side s neba, pristupi, odvali kamen i sedaše na njemu. A lik mu je bio kao munja, i odelo njegovo belo kao sneg. Od straha pred njim uzdrhtaše strazari i postaše kao mrtvi. Tada andeo progovori i rece zenama: Vi se ne bojte; znam naime da trazite Isusa raspetoga. Nema Ga ovde. Jer vaskrse kao što rece; dodite i vidite mesto gde je lezao. I idite brzo pa recite njegovim ucenicima da je vaskrsao iz mrtvih i gle, on ide pred vama u Galileju, onde cete ga videti. Eto, rekoh vam. I otišavši od groba sa strahom i velikom radošcu potrcaše da jave njegovim ucenicima. I gle, Isus ih srete i rece: Zdravo. A one prišavši uhvatiše njegove noge i pokloniše mu se. Tada im Isus rece: "Ne bojte se; idite i javite mojoj braci neka idu u Galileju, i tamo ce me videti".

A kada su one išle, neki od straze dodoše u grad i javiše prvosveštenicima sve što se dogodilo. I sastaše se starešine, te se dogovoriše i dadoše vojnicima mnogo novca govoreci: Kzite da su njegovi ucenici došli i ukrali ga dok smo spavali. I ako to docuje namesnik, mi cemo ga ubediti i vas oprostiti brige. A oni uzeše novac i uciniše kako su ih naucili. I razglasi se ova prica kod Judeja do današnjeg dana." (Mat. 16,1-15).