SRPSKA NACIONALNA KUHINJA

Sve srpske kašike

Naših nacionalnih kuhinja ima koliko i srpskih zemalja, a razvile su se pod uticajem siromaštva, Turaka i Austrije...

Dok je Evropa pre šest-sedam vekova bila masna do guše i jela prstima, i naši preci jeli su prstima, car Dušan imao je zlatnu viljušku. Nešto kasnije i Evropa je pronašla escajg prikladniji od prstiju, a slično su učinili i naši. Pod Turcima, naši su od zlatnih, dvorskih viljuški i prstiju prešli na drvene kašike.
"Kašika je ono što obeležava tradicionalnu srpsku kuhinju", objasniće za NIN Danka Mudrinić, suvlasnik beogradskog restorana "Dačo", jednog od retkih koji nastoje da svojim jelovnikom očuvaju ono što su nam, pored fresaka i manastira, ostavili naši stari. "Sve do sredine ovog veka ishrana se na ovim prostorima zasnivala na čorbastim jelima. Moj deda je viljuškom i nožem jeo samo za praznike."
Ipak, može li se govoriti o samo jednoj kuhinji u Srba budući da su tada, kad je tradicija nastajala, oni bili raštrkani diljem Balkana, od Vojne krajine do juga i Makedonije? Može, kao što može da se govori o francuskoj, italijanskoj ili, recimo, kineskoj nacionalnoj kuhinji - dakle, samo uz debelu ogradu pošto se svaka od nabrojanih, pa i ova naša, razlikuje od regije do regije, za NIN kaže etnolog Dragomir Antonić. "Nijedna od nacionalnih kuhinja nije homogena, i ovaj termin koristimo samo uslovno", dodaje.
Kako ove razlike izgledaju na našem primeru? Za Kosovo i Bosnu karakteristične su razne pite, jela od jagnjetine i ovčetine, baklave, tulumbe..., sve vezano za uticaj Turaka, u Vojvodini, opet, preovladala je mađarsko-austrijska varijanta sa puno testa, rezancima, makaronima, buhtlama, "knedlama od zemičke" i "od rezanaca pašteticama"...
"Čak ni vojvođanska kuhinja nije jedna - razlikuje se, na primer, sremačka od banatske time što insistira na upotrebi oštrih začina", kaže Antonić.

Kajmak caruje

Idemo ka jugu: "Desno od Morave vlada sir dok kajmak nećete pronaći nigde, između Morave i Drine pak caruje upravo kajmak. Najbolji je onaj iz okoline Čačka", priča naš sagovornik. Na "pravu" pečenu prasetinu, opet, treba otići u kafane smeštene između Gornjeg Milanovca i Mrčajevaca, a jagnjetinu potražiti u Raškoj oblasti i istočnoj Srbiji. Iz južne Srbije, naravno, raširila su se jela od paprike. "U principu, ono što si imao u svojoj bašti, imao si i na trpezi", objašnjava Antonić.
Kajmak je, inače, jedan od retkih autohtono srpskih specijaliteta, iako je sama reč "kajmak" turskog porekla, prevod zapravo starijeg imena "skorup". Zanimljivo je takođe i da kajmak nikada nije uspeo da bude industrijski proizveden, a da pri tom zadrži prepoznatljivi izgled i ukus.
"Obavezni su u ishrani bili mleko i mlečni proizvodi, kajmak pogotovo, razne supe i čorbe, paprikaši, gulaši, pasulj, kupus...", navodi Danka Mudrinić. I, naravno, kačamak, popara, cicvara, gotovo zaboravljeni jufkara (prepečene kore za gibanicu kuvane u mleku) i balgur (sačinjen od lomljene, probalgurene, pšenice, crnog luka, ulja, soli i peršuna), proja i gibanica, čijih čak 17 vrsta beleži Sofija Maksimović u svom kuvaru izdatom na Vavedenje 1913. godine - od obične gibanice sa sirom, preko onih sa makom, kupusom, višnjama ili bundevom, pa sve do gibanica sa rezancima ili "grisom".
Proja i kukuruzni hleb othranili su Srbe pod Turcima, ali na tome hvala otkriću Amerike iz koje je kukuruz i stigao u Evropu. Prethodno, u srednjovekovnoj Srbiji, hleb se mesio od "sumješice" i "suražice", mešavina pšenice i ječma i raži, i bio osnovna, često i jedina hrana stanovništva. U nevolji se jeo i ovas - u boljim vremenima služio je za ishranu konja - a srpsku nacionalnu kuhinju počesto su činili i korenje, trava, lišće i kora sa drveta, kožni pojasevi i obuća, zabeležili su srednjovekovni letopisci a pre nekoliko godina današnjoj javnosti preneo prof. dr Momčilo Spremić, u predavanju održanom na Institutu za ekonomsku istoriju "Franćesko Datini" u italijanskom gradu Pratu.

Uloga šljivovice

Na dvoru su pak jadenia bila kakva i dolikuju: divljač, svinjsko i ovnujsko meso, pršuta, slanina i kobasice, ribe morske i rečne, u želatinu ili van njega, oktopodi, hobotnice i usoljena ikra, mladi i prošlogodišnji sirevi... Vlaški sir je, interesantno, bio skuplji od ovnujskog mesa, a uz njega se pilo crno vino s ledom, medovina čiji je recept nepovratno izgubljen i pivo domaće proizvodnje koje se u pirotskom kraju zvalo alovina. Po drugim izvorima, međutim, pivo kakvo je danas poznato, u masovnu je upotrebu ušlo tek u drugoj polovini prošlog veka, kada je dospelo iz Nemačke i Austrije. Čuvena se šljivovica u srednjovekovnim spisima ne spominje, ali zna se da je još pod Turcima Srbija postala poznati proizvođač rakije.
Kada je i kako "otkrivena" šljivovica nepoznato je, ali ona je u ishrani Srba imala zapaženu ulogu: ujutru se, po ustajanju, pila po čašica ljute, prepečene, od 40-45 stepeni, dok se ona blaža, prava šljivovica u stvari koja je bila tek nešto jača od piva (17-18 stepeni), konzumirala uz jelo. Recept za ovu blagu šljivovicu koja ne pali grlo danas je gotovo izgubljen.
Povrće, iliti "zelje" u tadašnjim tekstovima, koje se u srednjem veku jelo bilo je više-manje isto kao i danas (opet, zbog Amerike, osim krompira), sa naglaskom na kupus, crni i beli luk (ljuto zelje), repu i bostan, a jeo se i pirinač koji je uspevao oko Niša. Spomenimo da je kiseli kupus, kišeljen šest do osam nedelja, još jedno od malobrojnih autentično srpskih jela.
Propast srpske države i dolazak Turaka nisu mnogo uticali na jelovnik prosečnog srpskog domaćina - siromaštvo i snalaženje iz nužde ostali su isti. "Obični seljaci živeli su veoma loše, tako da je ishrana bila primitivna. Radnim danima za ručak je bilo samo jedno jelo, sladak kupus, krompir čorba ili pasulj, a uz to i obavezni sir i kajmak", govori Danka Mudrinić.
Jelo se u to vreme samo dva puta dnevno, govori etnolog Antonić - posle one jutarnje prepečenice ručak u 10 ili 11 sati pre podne, i večera pred smrkavanje. "Doručak je izmišljen kasnije, pod uticajem Zapadne Evrope", napominje. Samo je leti ubacivan još jedan obrok, užina za one koji rade u polju. Čobani su, tako, u svojim čantrama (drvenim posudama) nosili po parče proje, parče sira ili kajmaka, komad slanine, beli luk i šljivovicu. "To je izuzetno zdrava ishrana: kukuruzno brašno iz proje snižava holesterol, sir i kajmak daju belančevine, slanina daje masti i podiže pritisak, beli luk ga spušta dok šljivovica rastače masti", objašnjava Antonić. "Uopšteno uzev, tradicionalna ishrana naših predaka bila je izuzetno zdrava."

Jelo za sedam dana

Nutriciolog dr LJubomir Pfaf slaže se sa ovom konstatacijom samo delimično: istina je, hranljivo je sve pobrojano, ali problem je u tome što doručka uopšte nije bilo - baš to je najvažniji obrok, smatra dr Pfaf - a ni ručalo se nije kada bi to bilo najbolje za organizam, oko dva ili tri popodne. "Dodatni problem u našoj ishrani jeste njena odlika da se spravljaju jela koja se jedu po tri-četiri, pa i svih sedam dana. Ona se podgrevaju, čime se direktno umanjuje njihova biološka vrednost", kaže dr Pfaf.
Što se pak mesa u svakodnevnoj ishrani tiče, bilo ga je retko, tek jednom ili dvaput nedeljno, i to najčešće samo živina - piletina u unutrašnjosti Srbije, guska u Vojvodini. Pečenje, praseće ili jagnjeće svejedno, jelo se retko, makar i iz jednog sasvim prozaičnog razloga: ne kolje se svinja zbog tri-četiri šnicle, a kako sačuvati ostatak, pogotovo leti?

Verski propisi

Pečenje se, stoga, jelo tek u posebnim prilikama. "Tradicionalno se za Božić jelo praseće, a za Uskrs jagnjeće pečenje", kaže Danka Mudrinić. Naglašeno obilno jelo se i pilo i za Poklade, pred božićni i uskršnji post, baš kao i na slavama, svadbama, zadušnicama. Svaki od ovih, "posebnih" dana, imao je i svoje posebno, ritualno jelo. Svadbarski kupus, recimo, spravljan u velikim zemljanim loncima u kojima se krčka po sedam-osam sati pomešan sa šest vrsta mesa, lukom i šargarepom, ili uštipci spremljeni za zadušnice, žito i slavski kolač za slavu, šarena jaja za Uskrs i česnica za Božić.
Tradicionalna ishrana u Srba bila je, osim siromaštvom, omeđena i verskim propisima, to jest postovima koji su, kad se saberu - veliki post i Strasna sedmica, petrovdanski post, Velikogospojinski i božićni post, plus svake nedelje sreda i petak - "zauzimali" i po pola godine.
I tako je tek u novije vreme, kad su drvene kašike zamenjene onima od nerđajućeg čelika, plus viljuškama i noževima, meso dospelo na trpezarijske stolove i običnim danima, i na njima se u mnogim kućama održalo i tokom ovih godina raspleta, iako su neke od kašika zarđale. Dospeli su, do današnjih dana, iz starije srpske kuhinje i punjene paprike, sarme od kiselog kupusa ili zelja (mešavina autentično srpske i orijentalne kuhinje), čorbast pasulj možda i pre ostalog.
"Sva ova jela kod nas su veoma pikantna, ali se u osnovi koristi vrlo malo začina - so, biber i aleva paprika, i na tome se spisak završava", navodi Danka Mudrinić. Svojevrstan civilizacijski iskorak izvršen je pronalaskom "vegete" i "začina C", ali je iz prošlosti ipak ostao onaj običaj nastao iz nužde da se ne eksperimentiše baš mnogo sa dodavanjem novih, "neobičnih" ukusa. Naravno, zato što i nije bilo s čime da se eksperimentiše.
Međutim, i biber je u naša jela stigao nedavno, tek nešto kasnije nego u ostatak Evrope, i "izbrisao razlike među nacionalnim kuhinjama", reći će etnolog Dragomir Antonić. "Kod nas su se ranije upotrebljavali samo bosiljak, paprika, ren, mirođija i peršun", kaže.
Danas, kada se pomisli na srpsku kuhinju, misli se pre svega na roštilj; uostalom, šta bi drugo i moglo kada nas na svakom ćošku zapahnjuju mirisi ćevapa s lukom, pljeskavica i leskovačkih uštipaka, kad svaki drugi kiosk pravi "original" banjalučki ili leskovački roštilj, kada se po restoranima nude Karađorđeva šnicla i svojevremeno u Zemunu pljeskavica "Šešelj" teška pola kilograma. Ali nije Karađorđe jeo šniclu poznatu i pod nešto vulgarnijim nadimkom, već je ona izmišljena mnogo kasnije iz poštovanja prema voždu, iz uvažavanja je verovatno i gomila mlevenog mesa sa kačkavaljem i slaninom prozvana po prvom srpskom radikalu, a ono što je izvesno jeste da je roštilj u raznim oblicima na velika vrata srpskih kafana ušao tek pošto smo dobrano zagazili u ovaj vek. Ranije citirani kuvar Sofije Mirković iz 1913. godine ne beleži ni jedan od spomenutih specijaliteta, a Danka Mudrinić kaže: "Moja porodica imala je kafanu u Guči još 1838. godine. Tada je na jelovniku bilo samo pečenja i čorbi, gulaša, paprikaša i džigerice."
S njom se slaže i etnolog Antonić, koji dodaje i da su sva jela koja u sebi sadrže mleveno meso stigla sa Orijenta, i raširila se po čitavom svetu. "Delom je to i zato što ono, mleveno meso, trpi sve vrste začina", kaže.
Šta je, ipak, ono po čemu je naša nacionalna kuhinja različita od ostalih, osim ono nekoliko jela koja smo izumeli? Teška je i masna, opisaće je stranac u Srbiji posle orgije u nekoj od kafana na glasu. A to je otuda, objašnjava Danka Mudrinić, što se u Srba najviše jede meso od koga pravoverni musliman ili Jevrejin s gađenjem okreću glavu. "Svinjetina se kod nas jede 70 do 80 posto više od ostalih vrsta mesa koje su zastupljene u drugim zemljama, pre svega junetine", govori Danka Mudrinić. Takođe, dodaje dr LJubomir Pfaf, "kod nas se nažalost preteruje sa upotrebom zaprške i masti, a karakteristično je i da se ovde jede mnogo više hleba nego drugde, i to nauštrb mlečnih proizvoda i zelenog povrća".

Kao Francuzi?

Spomenimo, takođe, i sušeno meso koje se, istina, spravlja svuda u svetu, s tim što ga mi spremamo na poseban način: drži se na promaji i mrazu, a onda malo prodimi zbog ukusa i konzerviranja. Tradicionalno se i u čitavoj Srbiji, tako, jedu pršuta, slanina, suva rebra, ali i čvarci po kojima skoro da smo jedini u svetu - osim u Srbiji, naime, oni se na maltene isti način spravljaju još samo u Dominikanskoj Republici! Kasnije su, pod uticajem Austrijanaca, u Vojvodini počele da se prave kobasice, krvavice, švargle i ostale nešto složenije "svinjarije".
Sve u svemu, srpska nacionalna kuhinja svodi se uglavnom na naše varijacije već postojećih jela, a nastala je iz iznudice i pod uticajima sa strane ("Sa političkim uticajima stizali su i oni u ishrani, koji su se lakše primali jer nisu ideološki obojeni", smatra Antonić), evropskim u Vojvodini i orijentalnim u južnoj Srbiji, koji su se sreli i prepleli u Šumadiji, i bili dodatno začinjeni naseljavanjima iz Hercegovine. Ipak, kakva je da je, kuhinja koju imamo naša je i jedina nam, i verovatno ne bi bilo zgoreg razmisliti jednog dana o njenoj zakonskoj zaštiti, makar kajmaka i šljivovice za početak, kao što su to Francuzi učinili sa svojim sirevima. U suprotnom, ne čini li se mogućim da, zatrpani "Mek Donaldsima", picama i koka-kolama, jednog dana i recepti za kajmak, šljivovicu, paprikaše i pite ostanu poznati samo malim krugovima "posvećenih", kao što se to već dogodilo sa medovinom i pravom šljivovicom? I šta će onda ostati od Srbije, ako dopustimo da i naša nacionalna kuhinja postane žrtva globalizacije?

NIKOLA VRZIĆ

_________________

Sve je lepo ali shto volim sarmu iz zemljanog loncaa jaooooj upravo se krcka :kolo:

Uputstvo za pečenje praseta
_PRINT
Kako ispeći prase u 20 lakih koraka?
A sada korak po korak uputstvo za pečenje praseta (pogodno za
rođendane, slave i druga slavlja).

Kupite prase.
Popijte jednu rakiju.
Stavite prase u rernu.
Popijte još dve rakije.
Postavite celzijuse na 375 rerni.
Popijte još 3 rakije čašice.
Uključite rernu.
Rakijte još 4 čašice.
Prenite okrase.
Rakijte još bocu jednu.
Povi pilo na prase.
Časite još sipaj rakije jednu.
Pecite rakiju još 4 sata.
Izvadite rernu iz praseta.
Ohladite da se prase sačeka.
Uzmite rakije još bocu jednu.
Isprasite sece.
Stolirajte na servis.
Bogolite se mogu.
Prijatno!!!

zutaruzasadunava ::

Ukrasu gde se ovakav car uzgaja, a?

SVADBARSKI KUPUS

Potrebno je:

- 500 gr svinjskog mesa
- 500 gr juneceg mesa
- 300 gr suvih rebara
- 300 gr suve slanine
- 2 glavice kupusa
- 1 svinjska suva nogica
- 10 zrna bibera
- 4 lista lorbera
- 2 glavice crnog luka
- 2 suve crvene paprike
- 2 kasicice aleve paprike

Na dno zemljanog lonca staviti slaninu isecenu na listove.
Iz kupusa odstraniti koren, a obe glavice kupusa
preseci na 8 delova. U lonac preko slanine staviti red kupusa,
red pomesanog raznog mesa i po jednu polovinu date kolicine
isecenog crnog luka, lorbera i aleve paprike.
Slaganje ponoviti istim redom.
Odozgo staviti kupus, a preko njega suve crvene paprike.
Naliti hladnom vodom da ogrezne i kuvati na tihoj vatri oko 4-5 sati.
Za vreme kuvanja ne sme se mesati, vec lonac
povremeno protresti da ne zagori jelo.
Pri kuvanju voda treba da uvri, kako kupus ne bi bio corbast,
jelo probati i samo po potreni posoliti.
Uz svadbarski kupus sluziti proju.
http://kuvar.8m.com/svadbarskikupus.html

Oko 1 kg. pasulja prebranca kuvati dok ne proključa, zatim ocediti, pa nasuti vrućom vodom i pristaviti da se ujednačeno kuva, zajedno sa dve veće glavice crnog luka, 1-2 lista lovora i malo bibera u zrnu, a sve dok ne omekša. (radi bržeg kuvanja, pasulj potopiti - uveče u prohladnu, ili rano izutra u toplu vodu). Paziti da se ne prekuva (da graške ostanu cele). Kad je gotov ostaviti da se prohladi zajedno sa vodom.

U medjuvremenu sitno iseckati preko 1 kg. crnog luka (lično volim dodati 1 praziluk) i polako dinstati u ulju sve dok ne postane staklasto mekan (u toku prženja dodavati vodu, mešati kako bi se dobila kompaktna masa). Ispržen luk izmaći sa ringe i odmah dodati kašiku aleve paprika (po ½ slatke i ljute) i dobro izmešati. Zatim dodati dobro izgnječene cele glavice luka (kuvane u pasulju) i mešanjem izjednačiti sadržinu.

U dobro nauljenu posudu (djuvečara, tepsija, plitka šerpa), redjati - red skuvanog pasulja pa red luka, svaki soliti i biberiti po ukusu dok se material ne utroši, ali da red na vrhu bude pasulj, ubaciti u rernu i zapeći dok se jelo ne sjedini (oko 23-30 min).

Ako se ne koristi kao posno jelo, odozgo se može staviti sveža kobasica, sečena uzdužno, krmenadle, svinjski vrat, s’ tim sto se prethodno proprži u tiganju sa jedne strane, koja se stavlja do pasulja.

Kad se ne slaže u redove, onda se u dinstani luk doda so (začin C, Bio začin) i biber pa se sve to sipa u pasulj sa vodom (vode – ni previse ni premalo, po osećaju, tako da pasulj lepo ogrezne), izmeša se i stavi u rernu (na nepunih 200o) i peče dok se voda ne ispari do mere da pasulj bude saftast, svetlo braonkast sa gornje strane (peče se u rerni duže nego sa slaganjem redova oko 1h)

Sluzi se topao uz oslić (ili drugu ribu) i uz vino. Prijatno.

BAKIN KREDENAC

Bakina kuhinja je bila utocište (i deci i nama koji to odavno nismo), gde pucketaju drva u šporetu, šuška krevet sa slamaricom (što miriše na decije snove) i nešto lepo krije stari, tamno-zeleni kredenac, sa krunom od tegli.
Toplo je i sigurno.
Dugo pamte i baka i kredenac. Donela ga je u miraz. Daske su upile mirise kakvih više nema, na vanilu, sušeno voce, cajeve, a ostao je i dašak onog strašnog, ledenog mirisa, iz vremena kada u kredencu nije bilo nicega.
Kredenac baku seca na unuka mezimca. Bio je majušan i bolešljiv. Sve je ona volela, a on je bio najvoljeniji od svih.
Jednom se izgubio, svuda ga je tražila, gledala i u bunar. Po ko zna koji put se vracala u kuhinju, gledala ispod kreveta, (tamo se po nekad skrivao), a onda je videla da su vrata kredenca odškrinuta.
Prišla je i zasmejala se kroz suze.
U kredencu, pored šerpe uprženog paradajza, on spava, sa brkovima od moce.
I sad se smeši kroz suze, gledajuci ga na televiziji. Odrastao je njen maleni, piše knjige, mudro govori, ucen, lep.
Postao je veliki covek.
Srce pretesno za toliko ljubavi, srece i ponosa.
On retko dolazi. Radi. Ne stiže.
Ona ceka, i podstice vatru, da ne bude soba hladna, ako iznenada dode.
Volela je celim bicem i onakve kakvi smo bili i ovakve kakvi smo sada.
Zalepljeni su tapeti u kuhinji. Iznesen je zeleni kredenac. Umesto njega je moderna "viseca kuhinja". Kauc ne ume da šuška pred san. Vatru niko ne podstice.
Utocišta i topline više nema.

Kad zauvek ode neko, u kome je živelo vreme kad smo bili još neranjavani i dobri, odnese i deo nas, i ljubav, kakvu, više nikada, necemo imati.

Zamirisase mi sad Bakine krofne i caj ..pa i ustipci sa dzemom i dunja na ormanu

Hvala ti Ruzo sto si sa nama podelila ovo secanje na baku i toplinu koju vam je podarila za secanje i zivot.
Rado se secam i svoje bake i dana koje sam provodila kod nje. Imala je isto zeleni kredenac u kome je stavljala hleb. Mesila ga je dugo, do svoje duboke starosti. Volela sam da je pratim dok je to radila. Imala je ustaljene, odavno uvezbane pokrete cvrstih i koscatih ruku. Takve imam i ja nasledila od bake. Hleb je mesila u kucici sa dve prostorije u jednoj se cuvalo brasno u velikom drvenom kovcegu sa vratima odozgo. Drvo je bilo kao vosak zuto i sijalo je toplo. Na njemu su se drzali velike dvrvene posude gde se hleb mesio a onda prebacivao na sanduk gde bi se valjao ili razvlacio radi pravljenja pita "banica", bakinog specijaliteta. Na zidovima su visile druge posude, lejke, osuseni venci luka, crvenih paprika. Cela prostorija je mirisala na brasno u sve je bilo pokriveno blagim slojem brasna. Secam se njenih ruku koje su uranjale u testo, razvlacile ga, okretale i tapsale testo kao da je bebina guza. Zavolela sam i ja taj osecaj pravljenja testa. Ima neceg kreativnog u tom cinu kad od praha i vode dobijas masu glatku, okruglu i shvatam bakino tapkanje te loptice. Kao da potvrdjujes svoje delo. Kad hleb bude ispecen, baka ga uvije u lanenu krpu, ususka ga i stavi u taj zeleni kredenac.

Potopiti beli pasulj u mlaku vodu i ostaviti da prenoći. Sutradan skuvati i na kraju kuvanja dodati iseckanu mladu koprivu u količini po želji. Ne treba je iskuvavati. Samo da ''prebaci'' ključ. Što više to zdravije, zavisi ko to voli. Začiniti sa mladim kajmakom. Bez zaprške. Ovo je spremala moja baka, svakog proleća, često.

I pila je čaj od koprive, kuvala ga za sve nas, vrlo često. Mladu koprivu je vadila sa korenom koji bi lepo isprala, sušila na krpi od beza i taj čaj kuvala od cele biljke. Zasladjivala (prilično prohladjen, duže stoji sa poprarnom koprivom) sa medom. Prvo taj čaj, pa kafu. Kako je ona umela da priča. I uvek je imala bezgranično vreme i toplo strpljenje za nas.

Bas zanimljiv recept Oko. Vredi ga probati. Moja mama, verovatno na ugledu na svoju mamu, koristi mladu koprivu. Stavlja je u pite, proju umesto zelja. Kopriva je dobra i za kosu. Napravi se jak caj i kosa se na kraju pranja prelije tim cajem. Koristi se za jacanje kose.

Trpeza






Ima u bajkama jedno sredstvo, pomagač junaka, gedžet. Ima ih više, ali na listi sigurno vodi san svake domaćice: Stočiću, postavi se! Ni da kuvaš, ni da sklanjaš, a pogostiš se.

E, pa nekad se postavi prazni boršč, iliti čorba od cvekle, a nekad kavijar ili kozačka jagnjetina. I to, a i knedličke, gibanice i slične đakonije moći ćete da pojedete u restoranu Kalemegdanska terasa.

A, za preduzimljive domaćice, evo jedan recept:



Raspućinova čorba od bakalara (Oslić!)

Sastojci: Dva manja cela bakalare ili 1 ipo kg fileta, 1 šolja mleka, 1 šolja punomasne kisele pavlake, so, biber
Priprema:

1. Ovo je prilagođena verzija čorbe za koju je Raspućin uvek govorio da mu obnavlja snagu i zdravlje
2. i muškost.
3. Prema sećanjima njegove ćerke ovo mu je bilo omiljeno jelo.
4. "Restorani u Petrogradu i Moskvi uvek su pripremali ovo jelo ako bi se samo očekivalo da bi Raspućin mogao doći na ručak.”
5. U ovo jelo može se dodati i aleva paprika i mleveni đumbir.
6. Očistite ribu.
7. Odstranite glavu i isecite filete.
8. Izvadite kosti.
9. Tanko isečene filete stavite u tiganj.
10. Dodajte mleko i pavlaku.
11. Kuvajte na tihoj vatri.
12. Ne sme da ključa.
13. Još smanjite temperaturu i pustite da se krčka.
14. Posolite i pobiberite po ukusu.
15. Sipajte u činiju i servirajte toplo. Količina je za četiri osobe.

hahahah ovo je bash nasha kuhinja ;PPpppppp;

Možda nije tipična srpska kuhinja ali pošto sam ja pravila može se delimičn uvažiti kao mogući recept kao tradicija u nastanku.
Ala lupam.
Pravi se brzo i lako. To je poenta i samo takve pravim.

Sve ide na šolje, nema zamornog odmeravanja i samim tim i mogućnost za grešku.

posuda za mućenje i mikser, krećemo
3 jaja
1 š. šećera
umutiti
2 š- brašna + prašak za pecivo
1 pavlaka
1 mleko
1 ulja
1 kašika džema
seckani orasi, koliko se ima,
seckana čpkolada, koliko se ima ( 50 g)
vanil šećer i ja sam dodala cemet, volim ga, eto ispalo je dobro.
Pravila u nedelju i još malo ostalo.

Musaka od krompira
Potrebno je:
- 2 g krompira, 500 g mesanog mlevenog mmesa
- 1 glavica luka, 2 cena belog luka, 1 ssargarepa
- 50 g paradajz koncetrata, 3 dl ulja, sso, biber
- malo muskatnog orascica, nekoliko listtova persuna
Preliv:
- 4 jaja, 50 g brasna, 1 pavlaka
- 1 dl mleka, 1 dl mineralne vode

Na ulju izdinstati luk, beli luk i u to dodati mleveno meso. Kada je gotovo dodati so, biber, brasno i zacin, nastaviti sa dinstanjem i kada je gotovo dodati paradajz i malo supe i jos malo prokuvati. Zatim dodati malo muskatnog orascica i ostaviti da se kuva na laganoj temperatauri oko 30 minuta.
Dok se umak kuva, pripremiti krompir. Ocistiti ga i oprati pa iseci na kolutove. Proprziti ga na ulju da malo porumeni i izvaditi ga da se ocedi od viska ulja. U posudu za pecenje na dno sloziti jedan deo krompira, zatim staviti meso i preko drugi deo krompira.U posebnoj posudi umutiti jaja, brasno, pavlaku, mleko, mineralnu vodu i malo soli. Slozenu musaku preliti ovim umakom i staviti da se pece u rernu. Posle 20 minuta izvaditi musaku i iseci je na kocke. Zatim vratiti u rernu da se jos pece oko 20 minuta. Kada je gotova posuti seckanim persunom i sluziti dok je topla, uz zelenu salatu ili neku drugu salatu.

Upravo pravim musaku od tikvica i šampinjona.

Propržila sam luk, malo paprika, šargarepu i pečurke dodala biber i so. U posudu sam izmešala sa kolutovima tikvica. Na vrh stavila kolutove paradajza i preko seckani peršun. Zalila vodom.
sutra ću reći kako je ispalo.

Ne zna Sjaj-ni da se snadje, ihihihihi

Sočni gulaš







Meso
dobro oprati i prosušiti, a crni i beli luk sitno iseckati. Paprike
oprati, preseći napola i očistiti od semenki. Kiseli kupus sitno
iseckati. Paradajz oprati i takođe sitno iseckati. Zagrejati ulje u
jednoj posudi i zapeći meso sa svih strana. U to dodati crni i beli luk
i sve zajedno propržiti. Zatim dodati kockice paprike, kiseli kupus i
paradajz sa sopstvenim sokom.








Sastojci

• 600 grama svinjskog mesa
  
• 2 glavice crnog luka
  
• 2 čena belog luka
  
• 2 crvene paprike
  
• 400-500 grama kiselog kupusa
  
• 200 grama paradajza
  
• 4 kašike ulja
  
• so, biber
  
• 1 list lorbera
  
• 1 kašičica kima
  
• po kašičica ljute i blage aleve paprike
  
• 150 grama kisele pavlake
  

Način pripreme


Meso
dobro oprati i prosušiti, a crni i beli luk sitno iseckati. Paprike
oprati, preseći napola i očistiti od semenki. Kiseli kupus sitno
iseckati. Paradajz oprati i takođe sitno iseckati. Zagrejati ulje u
jednoj posudi i zapeći meso sa svih strana. U to dodati crni i beli luk
i sve zajedno propržiti. Zatim dodati kockice paprike, kiseli kupus i
paradajz sa sopstvenim sokom. Začiniti solju, biberom, kimom i mlevenom
paprikom. Dodati list lorbera. Pustiti da gulaš provri, poklopiti i
ostaviti da se krčka na tihoj vatri oko 60 minuta. Pre serviranja, jelu dodati kiselu pavlaku. Uz ovo jelo služiti kuvani krompir ili testo, u zavisnosti od ukusa.

Čokoladni mus










Sastojci

• 300 grama čokolade za kuvanje
  
• 9 jaja
  
• 50 grama putera
  
  

Način pripreme Istopiti
čokoladu s puterom. Odvojiti žumanca od belanaca i umutiti belanca.
Zatim žumanca dodati u istopljenu čokoladu i tu smesu sipati u belanca.
Staviti u frižider i ostaviti da se ohladi. hahaha bas sam kulinar,ma da ja ipak ovde ovo stavljam moze mi uskoro zatrebati,mislim ovi recepti.

Milovane to su jela dobra kad se prave baš u količinama za one kazane na slici.Ujutru ubaciš, založiš i naliješ rakiju i tako dok se neskuva, pola dana.
Mora biti dobro ako ništa onda zbog količine pića koja se popije tokom spremanja.
Potsetio si me svojom slikom na tradicijonalni etno festival hrane, pića koji se održava jedan dan tokom leta u Novom Sadu na Štrandu. To im je gradsko kupalište kao naša Ada. Bila sam pre dve godine. Lepo su to novosadjani organizovali. Zastupljene su bile sve nacionalnosti, svojom hranom i umećem u plesu i igri. Šareneli su se štandovi na zelenoj travi, okićeni vezovima i raznim đakonijama, slatkim slanim. Bilo je tu puno kotlića iz kojih se širio zamaman miris ribe, kupusa, pasulja, gulaša. Bilo je i specifičnih specijaliteta kao puževi i žablji bataci . Ja nisam probala, bilo je izobilja druge zanosne hrane kao riblji paprikaš. Prvo je otišao pasulj iz kazana. Dok smo se smislila šta ćemo jesti drugi su ga smazali.
Izgubila sam baš lepu sliku sa tog izleta u reinstaliranju windovsa. Grupa autentičnih svirača i posebno lik na violini koji je pravi profesionalac i sa guštom je to radio. Nakrivio kapu, širok osmeh, zlatan zub, violina divno i tužno cvili, u pozadini se vide nošnje učesnika festivala i narod kao na takvim skupovima luta i radoznalo belaži svaki dogadjaj.

Admin ::

E ovo da ste probali uff,samo se preporucuje u manjim kolicinam,u zamljanim loncima se kuvao kupus,ono red mesa red kupusa hahahha,u jednoj od ranije se kuvao gulash,u drugoj corba a u trecoj vruca rakija ili (sumadiski caj)

Sjajni vracaj se ovamo ....si cuooooooooooo??!


Samo ti uzivaj a mi ?

Zakuske





Uštipci sa sirom







20. Oktobar 2008.
















Sastojci: * 1 mala
kašika šećera * 1 dl mleka * 500 brašna * 5 jaja, 500g svežeg kravljeg
sira * malo soli * dosta ulja za prženje * 1 svež kvasac
Priprema: Kvasac
otopiti u mlakom mleku sa malo šećera pa ga staviti na toplo da se
podigne. Pomešajte jaja, brašno, sir i malo soli pa dodajte kvasac. Sve
dobro pomešajte i ostavite na toplom mestu da testo naraste
(dvostruko). Premesite. Ako se lepi za ruke, dodajte još brašna.
Uštipke oblikujte rukom i stavljajte u vruće, duboko ulje. Testo možete
seći I kalupom.
Uštipci od sira su sjajan prilog slanim jelima, a mogu se poslužiti i sami.

Kukuruzna čorba sa kiselim mlekom







03. Jul 2008.


Pritkinova dijeta















Sastojci: * 5 kašike kukuruznog griza * 1/2 kašičice aleve
paprike * 1/2 šolje kiselog mleka * 1 čen belog luka * 1 kašika sitno
seckanog lišća peršuna * 5 šolja vode * začin * list lorbera
Na
tihoj vatri u suvom tiganju, pržite kukuruzno brašno uz neprestano
mešanje dok ne porumeni. Dodajte alevu papriku i sitno iseckani beli
luk. Nalijte vodu, stavite začin i lorberov list i kuvajte 20 minuta.
Kada je čorba gotova, skinite sa vatre, umešajte kiselo mleko i
ukrasite peršunom.
Vidi ostale recepte Pritkinove dijete