"Svet cutanja dovoljno je prostran s one strane groba&q

Svako od nas ima nekoga koga je ostao zeljan...necijeg osmeha, necijeg dodira, necije tople reci...
Ostavite svojoj voljenoj-voljenom poruku ovde...ko zna, mozda nekada, neko procita reci upucene bas njemu ili njoj.....

I...verujte u svoje snove...mozda neki od njih cekaju svoj trenutak...mozda za neke nedostaje samo jos jedna kockica da bi se carobni mozaik sklopio...

Mozda Vam zivot, uskoro, priredi prijatno iznenadjenje...

Strahujem da necu uspeeti, znati da ti pokazem koliko mi znacis(jer sam zatvorila srce, a mozda i svoje osecaje)...ti si jedini koji postoji za mene i molim te nemoj nikada otici, previse ce boleti...volim te

Danas zelim da Ti zazvone svi zvoncici naseg aprila u Ovcar Banji
I da zahvalim Bogu sto sam te srela, sto mogu da volim i da prastam :kis3:

Silvy ::

Strahujem da necu uspeeti, znati da ti pokazem koliko mi znacis(jer sam zatvorila srce, a mozda i svoje osecaje)...ti si jedini koji postoji za mene i molim te nemoj nikada otici, previse ce boleti...volim te

Ovako pise osoba koja je povredila svoju ljubav, i spoznaje vrednost ljubavi u strahu da ce je izgubiti.
Silvy - ?.
Ljubav je prastanje, priznanje. To sto si nama pisala, jednostavnije je njemu reci... Ljubav je to.

gorskooko ::

Danas zelim da Ti zazvone svi zvoncici naseg aprila u Ovcar Banji
I da zahvalim Bogu sto sam te srela, sto mogu da volim i da prastam :kis3:

Ovo je Ljubav...
Recena sa nekoliko lepih i ne suvicnih reci, zene koja jos uvek voli, gorskoko.

neven ::

Silvy ::

Strahujem da necu uspeeti, znati da ti pokazem koliko mi znacis(jer sam zatvorila srce, a mozda i svoje osecaje)...ti si jedini koji postoji za mene i molim te nemoj nikada otici, previse ce boleti...volim te

Ovako pise osoba koja je povredila svoju ljubav, i spoznaje vrednost ljubavi u strahu da ce je izgubiti.
Silvy - ?.
Ljubav je prastanje, priznanje. To sto si nama pisala, jednostavnije je njemu reci... Ljubav je to.

Nevene, ovo pise osoba koja je bila povredjena, jako...i pokusava ponovo da otvori svoje srece, da voli i da se nesebicno da, ali ovoga puta oprezno...drhtavom rukom ponovo dajem svoje srece, u strahu da ne bude povredjeno.
Mnogo puta povredjena, sve sam oprostila i mirne,ciste duse idem napred.Ko ume mene voleti - nikada nece biti povredjen :AA:

Silvy jako te shvata i razumem zelim ti da istrajesh i dozivis pobedu i da ti se ispune sve zelje po pitanju toga sto si napisala,ali samo jednu dobro namernu sugestiju da ti dam,kamen spoticanja je svuda oko nas,nadam se da ces savladati sve moguce prpreke i prepoznati pravu stvar koja ce te usreciti,manogi ljudi na tudjoj muci ili patnji grade sebi srecu i neosvrcu se na to dali josh neko oko njih ima srce,dusu i osecanja,zato hrabro napred drzim ti palceve :RU:

Silvy ::

neven ::

Silvy ::

Strahujem da necu uspeeti, znati da ti pokazem koliko mi znacis(jer sam zatvorila srce, a mozda i svoje osecaje)...ti si jedini koji postoji za mene i molim te nemoj nikada otici, previse ce boleti...volim te

Ovako pise osoba koja je povredila svoju ljubav, i spoznaje vrednost ljubavi u strahu da ce je izgubiti.
Silvy - ?.
Ljubav je prastanje, priznanje. To sto si nama pisala, jednostavnije je njemu reci... Ljubav je to.

Nevene, ovo pise osoba koja je bila povredjena, jako...i pokusava ponovo da otvori svoje srece, da voli i da se nesebicno da, ali ovoga puta oprezno...drhtavom rukom ponovo dajem svoje srece, u strahu da ne bude povredjeno.
Mnogo puta povredjena, sve sam oprostila i mirne,ciste duse idem napred.Ko ume mene voleti - nikada nece biti povredjen :AA:

Silvy. - Govorimo isto:
Na, neki nacin - pisao sam sebi, (povredila svoju ljubav,- nesigurnost u njeno postojanje), U svojoj dusi znas vrednost ljubavi i strah da ces je izgubiti.( Ja sam je kasno spoznao, i nisam postvao vrednost "Volim")
Ljubav je prastanje - prvi je korak njenom savrsenstvu i opstanku.
Priznanje njenog postojanja i vrednosti je drugi korak njenoj lepoti i poverenju.
Reci, treba, njemu, sve njegove greske bez emocija i prebacivanja, i osloboditi ga njegovih lazi i tvog skrivanja da nisi znala... Ozenjen sam. Mnogo bi me vise povredilo kad bih saznao nesto, o tajnoj ljubavi moje zene od nekog, koga manje postivam, a ne od nje same. Svima se moze desiti neka emotivna veza u trenutku bracne krize. Ja sam tu da oprostim, da razumem, da razgovaramo, i ne mogu prestati da volim.
Jedno kresanje sa strane ne mora znaciti ljubav, vec do same greska trenutne njegove slabosti. neven

Idemo dalje....
Nema te osobe na svetu koja nije bila povredjena ali ne treba dramiti, zivot je lep, dignes se, obrises kolena, dignes glavu i ides dalje....

ljiljana ::

Idemo dalje....
Nema te osobe na svetu koja nije bila povredjena ali ne treba dramiti, zivot je lep, dignes se, obrises kolena, dignes glavu i ides dalje....

Potpuno se slazem,uvek kazem ustani covece,kreni mozes ti to..

neven ::

gorskooko ::

Danas zelim da Ti zazvone svi zvoncici naseg aprila u Ovcar Banji
I da zahvalim Bogu sto sam te srela, sto mogu da volim i da prastam :kis3:

Ovo je Ljubav...
Recena sa nekoliko lepih i ne suvicnih reci, zene koja jos uvek voli, gorskoko.

Hvala Ti nevene. I ja mislim. Sve sto volis nije tesko
Volela bih da svi mi imamo vise organizacije, da uvek mozemo odvojiti bitno od nebitnog... prepoznati, posvetiti se, dograditi, zahvaliti. I onda kad izgleda da nije tako, jer u ovoj besmislenoj trci svi umemo zapostaviti ono najprece.
Znam da mozemo.

neven ::

Ljubav je prastanje, priznanje. To sto si nama pisala, jednostavnije je njemu reci... Ljubav je to.

Sta ako "on" nije vredan mog priznanja, prastanja.I nije vredan, ni jedne moje suze, neprespavanih noci...Valjda cu nekada shvatiti da ne trebam verovati svekome...

"Ako pozelis da mi se vratis, gledaj da to ne bude skoro...
Vremena daj mi da te prebolim, dodji kad prestanem da te volim..."

Kako je divna moć prihvatanja, pomirenja sa onim sto nas zadesi. Moj metod je da razumem, ali stvarno da razumem potpuno. Bez romantičnih, magličastih zavrzlama. Naravno, mora da se odboluje. I dobro je da je tako. Samo, ne valja opcija da potonemo u tugu. Destruktivna je. Razara nas kad predugo drži. :GRL:

gorskooko ::

Kako je divna moć prihvatanja, pomirenja sa onim sto nas zadesi. Moj metod je da razumem, ali stvarno da razumem potpuno. Bez romantičnih, magličastih zavrzlama. Naravno, mora da se odboluje. I dobro je da je tako. Samo, ne valja opcija da potonemo u tugu. Destruktivna je. Razara nas kad predugo drži. :GRL:

Lepo receno

Sneza tje odtjutati i u ovom prostoru i ovom prostranstvu. To je moja poruka. Mada, ne znam kome, evo i ja se pitam?

SNEZA_ ::

Sneza tje odtjutati i u ovom prostoru i ovom prostranstvu. To je moja poruka. Mada, ne znam kome, evo i ja se pitam?

gorskooko ::

SNEZA_ ::

Sneza tje odtjutati i u ovom prostoru i ovom prostranstvu. To je moja poruka. Mada, ne znam kome, evo i ja se pitam?

SNEZA_ ::

gorskooko ::

SNEZA_ ::

Sneza tje odtjutati i u ovom prostoru i ovom prostranstvu. To je moja poruka. Mada, ne znam kome, evo i ja se pitam?

Zbog tebe bi na meku travu spustio zvezdice.
Zbog tebe bi na cvetove male dozvao leptire.

Ovaj je dan
kao otkinut list,
samo tisina
i zrak i ti,
on je zarobljen
u velikoj krletki sunca
koju si nosio kroz ulice,
ovaj je dan uhvacen
u mrezu tvog lica
i ne moze izici iz tebe,
ne moze se otkotrljati
poput lopte
natrag do mojih nogu,
on je ptica
koja ne dise,
koja se ne cuje,
njega naprosto nema.
Ovaj sam dan izgubila
kao sto se gube kljucevi,
kao sto se topi snijeg,
ili zaboravljaju prijatelji,
i ja se vise ne sjecam
njegova okusa
njegove obline,
ti si iz njega sve izbacio,
sasvim si ga ocistio,
ispraznio, prozracio,
taj dan zbog toga lagan,
poletio je poput balona
nekamo izvan mene,
da bi postao oblak ili kap kise,
taj dan,
bez mirisa, trajanja i boje
potpuno se osamostalio
i ostavio je za sobom
samo tebe.

Ti ne znas sta se sa mnom dogadja,
i nikada neces znati,

Sve naše tanane, pesničke dušice

Ja cutim...
Hiljadu tajfuna u meni bije...

Desanka Maksimovic




Nasa tajna

O tebi neću govoriti ljudima.
Neću im reći da li si mi samo
poznanik bio, ili prijatelj drag;
ni kakav je, ni da li je
u našim snovima i žudima
dana ovih ostao trag.

Neću im reći da li iz osame,
žeđi, umora, ni da li je ikada
ma koje od nas drugo volelo;
niti srce naše
da li nas je radi nas
ili radi drugih
kadgod bolelo.

Neću im reći kakav je sklad
oči naše često spajao
u sazvežđe žedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad
da tako bude -
ili nam je bilo svejedno.

Neću im reći da li je život
ili od smrti strah
spajao naše ruke;
ni da li zvuke
smeha voleli smo više
od šuma suza.

Neću im reći ni jedan slog jedini,
šta je moglo, ni da li je moglo nešto,
da uplete i sjedini
duše naše kroz čitav vek;
ni da li je otrov ili lek
ovo što je došlo
onome što je bilo.

Nikome neću reći kakva se
zbog tebe pesma događa
u meni večito:
da li opija toplo
kao šume naše s proleća;
ili tiha i tužna
ćuti u meni rečito.
O, nikome neću reči
da li se radona ili boleća
pesma događa u meni.

Ja više volim da prećutane
odemo ona i ja
tamo gde istom svetlošću sja
i yora i noć i dan;
tako gde su podjednako tople
i sreća i bol živa;
tamo gde je od istog večnog tkiva
i čovek i njegov san.

"BESMRTNA PESMA", Miroslav Antić

Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
možda će i u tebi
odjednom nešto posiveti.

Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?

Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?

Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al lukava duga.

I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh.
Prestiži vetar i ptice.

Jer svaka večnost je kratka.

Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.

Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.

Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.

Zato živi, al sasvim!

I ja sam živeo tako.
Za pola veka samo
stoleća sam obišao.
Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Večno sam išao.
Išao...

Ispredi iz svoje aorte
pozlaćen konac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte čuđenja.

I nikad ne zamišljaj život
kao uplašen oproštaj,
već kao stalni doček
i stalni početak buđenja.


A onda, već jednom ozbiljno
razmisli šta znači i umreti
i gde to nestaje čovek.

Šta ga to zauvek ište.

Nemoj ići na groblja.
Ništa nećeš razumeti.
Groblja su najcrnji vašar
i tužno pozorište.

Igrajući se nemira
i svojih bezobličja,
zar nemaš ponekad potrebu
da malo krišom zađeš
u nove slojeve razuma?
U susedne budućnosti?

Objasniću ti to nekada
ako me tamo nađeš.

Znaš šta ću ti učiniti:
pokvariću ti igračku
koja se zove bol,
ako se budes odvažio.

Ne lažem te.
Ja izmišljam
ono što mora postojati,
samo ga nisi još otkrio,
jer ga nisi ni tražio.

Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodaš nestvarnog.

Prepoznaćeš me po ćutanju.
Večni ne razgovaraju.

Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj veštinu slušanja.

Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.

Posle bezbroj rođenja
i nekih sitničavih smrti,
kad jednom budeš shvatio
da sve to što si disao

ne znači jedan život,

stvarno naiđi do mene
da te dotaknem svetlošću
i pretvorim u misao.

I najdalja budućnost
ima svoju budućnost,
koja u sebi čuje
svoje budućnosti glas.

I nema praznih svetova.

To, čega nismo svesni,
nije nepostojanje,
već postojanje bez nas.


Ako ti jave: umro sam,
evo šta će to biti.

Hiljade šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
već samo trenutnih granica.

Jedriću nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
Razgrtaću ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore budućnosti
lepotom nevidljivih krila.

I kao nečujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visiću sam o sebi
kao o zlatnom remenu.

Prostor je brzina uma
što sama sebe odmotava.
Lebdeću u mestu, a stizaću
i nestajaću u vremenu.

Odmoriću se od sporednog
kao galaktička jata,
koja su srasla pulsiranjem
što im u nedrima traje.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne šume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
još dok se nisu ni srele.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava?

Da neka malecka tajna,
il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
tišina,
tama
i prah?

Znaš, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.

Ništa se u meni neće
ugasiti ni skratiti.

Samo ću,
obično tako,
jedne slučajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se očiju vratiti.

Kažnjavan za sve što pomislim,
a kamoli što počinim,
osumnjičen sam za nežnost
i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama,
već novom, većom ljubavlju
i život ne gasim smrtima,
već nečim drukčije živim.

Poslednji rubovi beskraja
tek su početak beskrajnijeg.

Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.
Nikad se nemoj mučiti
pitanjem: kako preživeti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.


Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stoleću
neko me slučajno pobrka
sa umornima i starima.

Nigde toliko ljudi
kao u jednom čoveku.

Nigde toliko drukčijeg
kao u istim stvarima.

Pročeprkaš li prostore,
iskopaćeš me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.

Biti ljudski višestruk,
ne znači biti raščovečen.

Ja jesam deljiv sa svačim,
ali ne i razoriv.

A sva ta čudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.

Znaš šta su proročanstava?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
što vija sebe ukrug.

Pa što bismo se opraštali?
Čega da nam je žao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znaš - ja to ne umem.

Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.

Nemoj da budeš tužan.

Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
čudno drag.

Noću kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.

To neka bude tajna.

Uprkos danima sivim,
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim.

Nigde toliko ljudi
kao u jednom čoveku.