Zanimljivosti

Špargla za zdravlje i... sreću







08. Septembar 2008.





Špargla je niskokalorično povrće, koje ne samo da je dobro za figuru,
nego nas čak čini srećnim. Uostalom, ko želi dugo da ostane mlad, treba
često da jede šparglu.












Ovo povrće snabdeva organizam magnezijumom, bakrom, folnom
kiselinom i vitaminom E, čime se jačaju srce i krvotok i usporava
prerano starenje kože i slabljenje vida. špargla je takođe bogata
kalijumom, koji pomaže čišćenje bubrega i mokraćnih kanala i poboljšava
probavu. Glavni sastojak u špargli je aminokiselina asparagin koja
podstiče rad bubrega, aktivira jetru i žuč a time i podstiče
izbacivanje otrovnih materija iz organizma. špargla pomaže
koncentraciju i jača nerve. Najnovije studije potvrdile su još jedno
dejstvo špargle: špargla u našem mozgu aktivira hormon sreće.
Kad
je reč o kalorijama, špargla spada u onu vrstu povrća, koja ima
najmanje kalorija. Količina od 100 grama sadrži samo 17 kalorija. Pored
toga, špargla sadrži mikroelement hrom, koji usporava glad. Profesor
Bankhofer savetuje one koji žele da smršaju, da 14 dana jedu 200 grama
špargle i ništa drugo.
Prema najnovijim saznanjima, ko boluje od
gihta i ima visoke vrednosti mokraćne kiseline, ne mora da se u
potpunosti odrekne špargle, ali ipak treba da je konzumira u manjoj
meri, savetuje bečki profesor Hademar Bankhofer. špargla sadrži veliku
količinu organskog jedinjenja purina, koje se u organizmu pretvara u
mokraćnu kiselinu.
Bela i zelena šparga imaju skoro iste vitalne
sastojke: zelena špargla sadrži više hlorofila za bolje pamćenje i
protiv stresa, a bela špargla ima više asparagina i daje više snage.
Najzdraviji način kako se jede špargla izgleda ovako:
špargla se skuva da bude mekana, poprska se maslinovim uljem, na kraju se pospe sitno seckanim začinskim biljem i parmezanom.
Uz šparglu profesor Bankhofer savetuje da se pije samo belo vino a
nikako crno, jer sastojak tanin u crnom vinu ostavlja vitamin B1 bez
dejstva, a on nam je potreban kao hrana za nerve.

Grožđe nas podmlađuje







13. Oktobar 2008.





Poznata je izreka da je „jedna čaša crnog vina dnevno, dobra za srce".
Crno vino jača srce i krvotok i štiti ćelije od preranog starenja. To
je potvrdila naučna studija sa Harvardskog univerziteta u Bostonu još
1996. godine.












Tom prilikom takođe je dokazano da pozitivne osobine crnog vina
potiču pre svega od bioaktivne supstance resveratrol koja se nalazi u
crnom grožđu i to posebno u ljusci. Iz naučnh studija proizilazi da ova
bioaktivna supstanca ljudske ćelije štiti od spoljnih otrova i
oboljenja srca i krvotoka.
Bečki zdravstveni stručnjak, profesor
Hademar Bankhofer, tvrdi ipak da se ne radi o nekom prekomernom
produženju života konzumiranjem grožđa, već više o tome da kvalitet
života u starosti bude kao u mladim danima.
Najbolji način
snabdevanja resveratrolom nije redovno konzumiranje crnog vina, jer
previše alkohola opterećuje jetru i mozak, objašnjava Bankhofer.
Najkorisnije je što više jesti crno zrelo grožđe ili redovno piti sok
od grožđa.