Ljudska nezahvalnost

Postoje vrlo nezahvalni ljudi i svi smo sreli neke takve.

Kako se nosite sa njima?

Cuj ti nju, da li smo ih sreli? U kom svetu ti zivis ljikico, a? Pa to nam je bolest svakodnevnice, ne mozes maci a da ih ne sretnes - u familiji,komsiluku, na poslu... Ljudi jesu nezahvalni, ja, ti, svi mi. Kao da smo rodjeni da nam drugi cine, sve sto ucine podrazumevamo, najcesce.

Oni ortodoksno nezahvalni - e njima mnogo fali. Oni imaju najgore drustvo - sami sebe!

Ja sam se malo razočarala u jedno dugogodišnje prijateljstvo. Moram ga preispitati koliko je to suštinski zdrav odnos ili interes.

Mozda minus faza. Ako je dugogodisnje, ne bi trebalo da mnogo oscilira. No, nikad se ne zna.

Pustiću da vreme pokaže. Možda shvati greške sada ili kroz godinu dana ali me više neće biti za nju.

Ne ocekujem zahvalnost ni od koga. Ako sam nekom nesto dala ili ucinila - istog trena sam zaboravila. To je bilo od srca i ne ocekujem bas nista zauzvrat. Ne volim cak ni da se spominje i totalno je bez ikakve obaveze - cak i bez hvala.

Normalno je da među prijateljima nema taj poslovičan odnos "pamti pa vrati". Ako se druženje svodi samo na jednostranu potrebu i samo kad mi trebaš onda to izlazi iz okvira prijateljstva.

Gea ::

Normalno je da među prijateljima nema taj poslovičan odnos "pamti pa vrati". Ako se druženje svodi samo na jednostranu potrebu i samo kad mi trebaš onda to izlazi iz okvira prijateljstva.

U pravu si Gea, ali ja se nikad nisam druzila sa neprijateljima.

zvrchak ::

Gea ::

Normalno je da među prijateljima nema taj poslovičan odnos "pamti pa vrati". Ako se druženje svodi samo na jednostranu potrebu i samo kad mi trebaš onda to izlazi iz okvira prijateljstva.

U pravu si Gea, ali ja se nikad nisam druzila sa neprijateljima.

Pa nije niko zvrchak, izuzev sa zaovom, svekrvom, grdnom strinom i ostalim crnim andjelima

Salu na stranu, samo ima i ovo - ponekad neko ko nam je prijatelj bude zatrpan obavezama ili nekom licnom situaciom, pa zapostavi prijatelje, ali podrazumeva da prijateljsvo traje i "cimne" prijatelja kad mu bas treba. Ili, duze je u nekim prilikama koje ga maksimalno okupiraju, a ne zeli prijatelja opterecivati sa tim, jer ne moze da se promeni, a prijatelj to i da hoce ne moze razumeti, jer nije u tome.
Medjutim, ako to nije tako, a druzenje nam godi, valja se samo prilagoditi tako da svoje vreme rezervisemo za to druzenje i prema sebi, ne samo prema njemu. Jednostavno, tesko se odricem starog prijateljstva, uvek ostavljam sansu, tako malo prijatelja steknemo. Istina, u takvim situacijama (dvoumljenja ili ako se osetim povredjenom) prilicno sam otvorena, ne ostavljam previse dilema. No, to ljudi ne vole.

Svaka nezahvalnost je ogromna.
U narodu vazi poslovica :"Shto si bolji,to si gori "ili "Hrani kuce da te ujede"
U mom zivotu puno primera na ovu temu al` shta da se radi ....zivot ide dalje .

Ja bih se nadovezala u smislu da je to istina, kao po nekom prirodnom zakonu da tece, valjda zbog toga sto najvise boli, sto na te ljude i obracamo paznju. Nezahvalnosti ima i zbog razlicitih arsina, postoje ljudi kojima je prirodno da uzimaju, a ne daju....

Istina je, sto si bolji to si gori (ma da to ima veze sa upotrebom ljudi).

Kad prijatelji, pa i porodica očekuje od vas da će te nešto uraditi, bez da pitaju, treba se zabrinuti. Nekad to zaboli jer može biti znak ne poštovanja. Svako ima pravo da izabere gde će svoju energiju, vreme utrošiti ako to radimo zbog ljubavi prema nekom onda to treba reći. Često se zaboravi. I taj ručak na stolu treba spremiti i pohvaliti.

Stalno u poslednje vreme slusam kako svi traze da budu ispostovani, saslusani, da ih neko razume i sl. a pri tom da ih niko ne opterecuje, da ne trosi njihovo vreme i ne smara ih!!!!!! DIVNO!!!!!! Prijateljstvo je proces uzimanja i davanja - ako vas prijatelj smara - nesto nije u redu il sa prijateljem il sa vama samima (sa nama samima u svakom slucaju jer ili nismo znali da prepoznamo ko nam je prijatelj ili smo dovoljno egocentricni i odvratno samozivi da vidimo samo svoje potrebe - a za potrebe drugih ljudi -sta nas briga).
Ja ono malo mojih prijatelja mogu da pozovem bilo kad i bilo za sta a isto tako i oni mene. I ako mi nije ni docega-osecam se bolje ako sam mogla da im pomognem - barem sedenjem iz njih ili slusanjem njihovih problema.
Smatram da ako to nije tako - to nije prijateljsvo: pravi prijatelji nikad nisu smaraci.
A sto se tice energetskih vampira i psihopata koji nemilice pokusavaju da trose tudju energiju i vreme - sa nima se raskrstim za tili cas - ne zelim ih i ne podnosim u svojoj blizini.

Gde si ti zvrku jedan. Odavno te nema.

Izgleda da se taj energetski vampirizam koti ko zecevi. Ljudi su u problemima, oni ih tiste, imaju potrebu da se zale. Mnogi su zaboravili na opusten zivot, prosto kriza je za najveci broj.