VEZA:Sloboda ili Prilagođavanje

Ili: da li je moguce naci optimalan balans izmedju davanja i potrazivanja u jednoj vezi...ili uvek jedna strana mora da povuce teret opstanka te veze? Sta je to sto je kumovalo prekidima nekih ljubavnih prica u nasem zivotu i kakav vam partner odgovara-preduzimljiv i zahtevan ili popustljiv, neko ko vam se sasvim posvecuje ili onaj ko zna sta zeli i to ostvaruje i po cenu da zrtvuje ljubav i opstanak veze?
Dakle-kakvi smo u vezama?

Svima nam je poznato mnogo najrazlicitijih razloga za raskid veze koja je imala dobre izglede za uspeh. Iskljucujem objektivne smetnje ili anomalije, ali mislim da je osnovni uslov za uspesnu, ispunjenu vezu, (uopste odnose izmedju ljudi) to da prihvatimo, volimo i postujemo sebe takvim kakve nas je Bog dao, onako objektivno, posteno, bez nekih fantazija i zavrzlama. Tako lakse odabiramo ali i razumemo pravog partnera, bez obzira sto emocije nisu racionalne. Kao drugi uslov, licno vidim - sto manje nametnutih ogranicenja. To ide sa poverenjem. Nikad nisam mogla da opstanem u vezi, cak ni odnosu koji me sputava, istinski gusi i samo u tom smislu mislim da sam prilicno nezgodna u vezi.Inace godi mi i volim da se posvetim odnosu, ali ne i da budem zrtva.
Prilagodjavanje je u razumnoj meri zaista neizbezno i po pravilu dominantniji partner prilagodi sebi drugog. Sve vise to nema veze sa polom, ali i dalje (kod nas) po pravilu - to je zena.Istovremeno mislim da je zena kljuc opstanka dobre veze, prvenstveno zbog jaceg senzibiliteta.

U svemu u zivotu, pa i u vezi, neko daje vise. Pitanje je smo da li onaj drugi to ume da primi.