Savremen zivot

Zna se kako je bilo nekada-muskarac je radio, doprinosio, a zene su mahom bile domacice i brinule se o deci. Naravno, vremenom su se i zene zaposljavale, ali je to i dalje bio klasican odnos-rade, dodju kuci, brinu se o deci i 'zivotare'. Ko je tu nezadovoljan a ko ne-i nije se postavljalo neko veliko pitanje. Nekako se podrazumevalo da ostare zajedno.
Danas je situacija malo drugacija. Zene su veoma aktivne i idu 'rame uz rame' sa muskarcem. Osecaju se korisnije i imaju vece samopouzdanje.
Medjutim, sve cesce zive-svako svoj zivot. On svrcka sa strane, a bogami i ona. Oni se cak i vole na neki nacin, imovina je zajednicka, deca su tu...Nekako im se ne menja sve to i tako 'plivaju'. Godinama. Prava, iskrena ljubav i poverenje izmedju njih ne postoji, ali idu linijom manjeg otpora. Idu porodicno na svadbe, slave, letovanja i naizgled su savrsen, uspesan par, ali-on jedva ceka da se vrati i da ponovo nazove svoju ljubavnicu, a ona, cak i pretpostavljajuci to, zuri da obraduje svog ljubavnika novim vesom. Udobno im je i navikli su tako da funkcionisu.

Sta mislite da li je potrebno ziveti kao noj, sa covekom/zenom, sa kojim imate precutni dogovor u vezi takvog zajednickog zivota ili treba napraviti rez, okrenuti se i potraziti istinsku srecu na drugoj strani?
Koliko su ljudi spremni da menjaju svoj, za druge, idealan zivot? Da li je ipak kompromis pravo resenje i negde ste svesni da cete sa svakim doci u tu fazu?
Da li ste za 'savremeni' zivot?

Ko želi neka 'oda, ovako opredeljenim, savremenim životom. Ja sam konzervativna po tom pitanju, nemam ljubavnika koga jedva čekam da obradujem, a matorom andjelu bih ''izvadila'' oko plavo, da ima ljubavnicu.

Ne bih prihvatila paralelnu vezu nikad. Jednostavno ja to ne mogu.
Ali ne bih ni ostala u braku i varala.