DALI STE RAVNODUSNI PREMA NASILJU U VASEM OKRUZENJU...

Dali znate u vasm okruzenju neku porodicu u kojoj vidite da postoji nasilje,i dali ste sta uradili po tom pitanju,i imate li uopste hrabrosti da pokusate nesto da preduzmete da bih spasili nekoga.

Ispricacu konkretnu stvar. Svojevremeno mi se jedna stranka pozalila da je maltretira sin. Izmedju ostalog, da je vezuje za krevet kad izlazi iz stana na vise sati, sto nisam mogla da razumem. Kad sam predlozila da napisem prijavu - poceo je da vice, za malo me nije fizicki napao sto se masam u porodicne odnose. Samo me spasilo to sto sam zena, kako sam rece :affraid
Inace, u mom gradu postoji sigurna kuca.

niko nije ravnodusan kada je nasilje u pitanju.to je kategorija slabica,kompleksaha i malogradjana
nazalost,drustvo negoje takvu populaciju ljudi,nemenjajucu zakone i sireci kriminal....
odbraniti se moze,jedino :hrabroshcu i argumentom!

ako ne postoji neko ko moze uvek da vas zastiti,moj savet budite naoruzani makar kamenom i to je orudje.

O kom nasilju je rec,fizickom ili verbalnom,nisam vas bas razumela... ili da otvorimo jos jednu temu...

:suspect: Mozda, jednog dana i napishem poneku rech na ovu temu. Za sada, sam "ravnodushna"

Nasilje u porodici i prema deci je najgore u smislu da su najmanje zaštićeni.
Mislim da kod nas ima mnogo više nasilja (ne samo fizičkog) prema ženama i deci nego što to znamo ili hoćemo priznati. Čak se posmatra kao ''prirodno'' pravo muža ili roditelja. Milim da je psihičko nasilje mnogo suptilnije, teže uočljivo i da (najčešće) ostavlja teže posledice (nije bitno da li je tu prisutna (ili nije) namera nasilnika, ni negovo eventualno ''kajanje''... Tu su još više ugrožena deca
Teško je tu ljudski delovati sa strane. Odrediti meru u odnosu na mešanje u ''tudja posla''.

Bilo bi dobro da ponekad oćutim. Ali svašta nešto je dobro, pa opet prekršim. PlaFuša, pa to ti je;)

Uopšte nisam ravnodušna, ni malo, postavila sam pitanje i dala odgovor još pre nekoliko meseci ali mi niko nije odgovorio. Ne znam kako neko može biti ravnodušan, ja uvek reagujem u "zakonskim okvirima" a i šire. Ja sam vodolija i brinu me sve brige ovog sveta, možda čak i više nego moje, sopstvene...

Biti ravnodusan na nasilje?Postoji li takva osoba?Iskreno,svako bi trebao da podje od sebe.Sta da se njemu desi?Moramo reagovati za sve sto znamo i vidimo.Ja na sebi to nikada nisam trpela.Jedan jedini put sam dosla u sukob sa suprugom,krenuo je na mene...Ja uzmem kristalnu pikslu i kazem izvoli-Ako nisam jaca brza sam.Vise nikada.Mislim da svako treba tako.Mora se suprostaviti inace ode doope na reseto.

Ja mislim da nikad ne treba prećutati. Samo, to nije baš razborito uvek, pogotovo sa ljudima sklonim bilo kojoj vrsti nasilja. A tek ako su pozicionirani, majko moja. Sve imaju samo mera im fali. To su hendikepirani ljudi. Naravno njihov problem, ali ne moraju drugi da trpe. Svi smo mi ponekad nasilnici. Svesno ili nesvesno. Samo nam to jeste ili nije osobina. A, znate ono - zlo caruje kad dobri ljudi ništa ne čine.