Globalni kreatori

KOMITET 300

Zvanično članovi Komiteta 300 su potomci britanskih i holandskih plemića koji su se obogatili trgovinom opijumom sa Kinom i prodajom robova iz Afrike. Danas oni, drže unosne poslove sa naftom, bankama, osiguravajućim kompanijama, proizvodnju i prodaju oružja i drugo. Proizvođači oružja čak imaju i jednu svoju masonsku ložu gde se okupljaju.Naziva se Xaspers! Komitet 300 znači čine neki od najuticajnijih ljudi na Planeti. Komitet 300 je u podeli vlasti neka vrsta Parlamenta, a Bilderberg grupa je ministarstvo za Evropu i Ameriku dok je Trilateralna komisija zadužena za Evropu, Ameriku i Aziju. Cilj je obezbeđivanje dominacije skrivenih upravljača sa vrha piramide. Metod je upravljanje poslom sa novcem.Krediti, otvorenost i zatvorenost tržišta su oružje tih centara moći. Tamo gde se pojavi neposlušnost lansiraju se ratovi, terorizam, bolesti, zemljotresi...

ROJAL TRIBUNAL

Na vrhu piramide planetarne vlasti je “Rojal tribunal”, koji čini britanska kruna, Rotšild i Rokfeler, bez obzira ko je kada aktuelan. Sada je to kraljica Elizabeta, Jakob Rotšild i Dejvid Rokfeler.

Pozivam za svjedoka
mastionicu i pero i ono
što se perom piše.
Pozivam za svjedoka
nesigurnu tamu sumraka
i noć i sve sto ona oživi.
Pozivam za svjedoka
mjesec kad najedri i
zoru kad zabijeli.
Pozivam za svjedoka
sudnji dan i dušu
sto sama sebe kori.
Pozivam za svjedoka
vrijeme, početak i svršetak svega
DA JE SVAKI ČOVJEK
UVIJEK NA GUBITKU!!!

Meša Selimović

http://srpski.narod.ru/brat.htm

https://www.youtube.com/watch?v=cJFllPVIcpg

Zen basna

Mudra je Zen zaba objasnjavala mladim zabama ravnotezu prirode:
Vidite kako je muha progutala komarca? A sad sam ja pojela muhu. Sve je to dio velikog prirodnog obrasca.

Zar nije lose ubiti da bi se zivelo? - upita jedna zamisljena zabica.
Pa, zavisi - odgovori mudra zaba, bas u trenu kada ju je zmija progutala, pre nego je mogla zavrsiti recenicu.

Zavisi o cemu? - povikase ucenici.

Zavisi gledas li stvar iznutra ili izvana - zacu se priguseni glas progutane zabe.

P.S. Ima li sansi da gledamo spolja

gorskooko ::

P.S. Ima li sansi da gledamo spolja

Ako postanemo samojedi:))))))))))))))))

Mozemo da se salimo, ali mene teorije zavere umeju da pomere, pa k`o biva, nesto dumam k`o svaka prava "velicina", sve dok se ne setim Skarlet. ;)

Garavo jare ::

Pozivam za svjedoka
mastionicu i pero i ono
što se perom piše.
Pozivam za svjedoka
nesigurnu tamu sumraka
i noć i sve sto ona oživi.
Pozivam za svjedoka
mjesec kad najedri i
zoru kad zabijeli.
Pozivam za svjedoka
sudnji dan i dušu
sto sama sebe kori.
Pozivam za svjedoka
vrijeme, početak i svršetak svega
DA JE SVAKI ČOVJEK
UVIJEK NA GUBITKU!!!

Meša Selimović

Jedino iz Kurana sa cim se slazem.

Veze nemam sta pise u Kuranu.

Ko je procitao Bibliju (oba Zaveta)?

gorskooko ::

Veze nemam sta pise u Kuranu.

Ko je procitao Bibliju (oba Zaveta)?

Ja sam procitala.

Bravo Zvrchak, ja nisam stari do kraja, ustvari u vecem delu. Manjka mi istorija, ni moderniju ne znam. A i Novi Zavet sam (u najvecem delu) samo procitala.

P.S. Ako se "pojedini" usude da mi kritikuju "znanje" unapred obecavam da cu im oba zaveta kopirati i slati na pvt ili mejlic
Pride, platicu telefonsko budjenje svake noci negde oko 4h, pa ko voli - neka izvoli.

P.P.S Ubedjena sam da globalni kreatori nisu procitali ni slovce

gorskooko ::

P.P.S Ubedjena sam da globalni kreatori nisu procitali ni slovce

Tipujem na to što si napisala. Jer što reko naš narod: "Nema bogomolje bez nevolje" !
a oni su moćnici i sami glume bogove.

Ja jesam čitala sveto pismo i stari i novi zavet. Za sve ove godine koliko sam ih
sabila, pročitala sam svega tri puta. Što je sramota. I to sam najviše čitala
kada mi je život bio ugrožen.

Eto, nezahvalno, osiono, zaboravi na nevolju i na blagodat i milosrđe onog od koga
sve zavisi...

Šta reći dalje. Mislim da se većina nas ponaša tako. Dok smo u nevolji prizivamo i Boga
i sve svetce.. a čim nevolja prođe brzo se opustimo.

Tacno.
*****
Nego, da je globalna globalna je, a svako se snalazi po svome znanju/neznanju/moci/interesu/resursima... Evo jednog pragmentica>

Reakcije na "Kupuj američko"

Mera Obamine administracije "Kupuj američko" podrazumeva da svi javni radovi koriste samo američko gvožđe i čelik
Administracija predsednika SAD Baraka Obame saopštila je da preispituje klauzulu "Kupuj američko" u nabavci čelika, nakon reakcije američkih trgovinskih partnera, ali i Trgovinske komore SAD.

"Administracija će prespitati tu posebnu klazulu i doneće odluku o tome", rekao je portparol Bele kuće Robert Gibs povodom mere "Kupuj američko" koja je deo paketa za stimulaciju ekonomije. Predstavnički dom Kongresa SAD odobrio je tu meru kao deo paketa u vrednosti od 825 milijardi dolara za pokretanje američke ekonomije. Klauzula zahteva da svi javni radovi finansirani iz stimulacionog paketa koriste samo američko gvožđe i čelik. Paket treba da odobri i Senat.

Evroljani bi mogli da podnesu žalbu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji

Potpredsednik SAD Džo Bajden rekao je u četvrtak da smatra da je legitimno da u stimulacionom paketu postoji neki deo odredbe "Kupuj američko" i izrazio neslaganje da se time uvodi protekcionizam.

Negoduje Evropa ali i ...

Evropski proizvođači čelika protive se toj meri navodeći da ona krši obaveze SAD po sporazumu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), a zvaničnici EU su rekli da razmatraju da li postoje osnove za podnošenje žalbe u STO.

Britanski premijer Gordon Braun, kanadski ministar finansija Džim Flaerti i indijski ministar trgovine Kamal Nat ove su nedelje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu upozorili na opasnosti od protekcionizma.

Portparol Bele kuće je rekao da Obamina administracija proverava da li klauzula "Kupuj američko" krši američke trgovinske obaveze.

... Trgovinska komora SAD

Protivljenje toj meri izrazila je i Trgovinska komora SAD. "Takva klauzula koštala bi Amerikance posla, podstakla odmazdu naših trgovinskih partnera, usporila ekonomski oporavak odlaganjem za radove spremnih infrastrukturnih projekata i poništila naše liderstvo u dugom zagovaranju slobodne i pravične trgovine", rekao je predsednik Trgovinske komore SAD Tomas Donohju.

Očekuje se da bi američki proizvođači čelika mogli da pokrenu snažnu kampanju za odbranu mere "Kupuj američko".[i]

Pa sad> kopiram samo, sve je to tu oko nas


Počinje primena Trgovinskog sporazuma

Privremeni trgovinski sporazum znači smanjenje mnogih carinskih stopa
Srbija od 30. januara počinje da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sa Evropskom unijom (EU) pošto na snagu stupaju izmene Zakona o carinskoj tarifi.

Tim sporazumom koji je Srbija potpisala sa EU 29. aprila 2008. godine predviđeno da se u narednih šest godina postepeno uspostavi slobodna trgovina industrijskim i poljoprivrednim proizvodima.

Dinamika smanjenja carina u prvoj godini je spora, pošto će smanjenje biti u rasponu od pet do 20 odsto dosadašnjih carina, kazali su ranije u kabinetu potpredsenika Vlade Srbije Božidara Đelića. U prvoj godini primene sporazuma carine na sirovine i repromaterijale su smanjene na 70 odsto onih iz prošle godine, dok su na proizvode više faze prerade carine smanjene na 80 odsto ,odnosno 85 odsto od carinske stope u 2008, naveli su u kabinetu. Ukinute su carina na žive životinje za uzgoj i priplod i na neke poljoprivredne proizvode koji se ne proizvode u Srbiji, kao što su tropsko voće, začini i neke vrste semenske robe, ali su carine na te proizvode do sada bile simbolično male.

Poljoprivredni i prehrambeni proizvodi

Carinske stope na ostale poljoprivredne i prehrambene proizvode u prvoj godini su između 80 i 95 odsto od postojeće carine, istakli su u kabinetu potpredsednika Srbija zaduženog za evropske integracije. Izmenama Zakona o carinskoj tarifi carinska stopa za uvoz automobila iz EU smanjena je sa 20 odsto na 12,5 odsto. Veliki broj carina na hranu i poljoprivredne proizvode, oko 23 odsto, ostaće i nakon šeste godine primene Sporazuma, naveli su u

Đelićevom kabinetu. Prema prelaznom trgovinskom sporazumu sa EU, u zavisnosti od grupa proizvoda carine će se smanjivati u naredne tri, pet ili šest godina. Na industrijske proizvode carine će biti potpuno ukinute nakon šest godina, dok će na određene poljoprivredne proizvode ostati carine na nivou od 20 do 80 odsto od carina iz 2008. godine.

Najosetljiviji proizvodi

Domaća industrija će se, kako je ugovoreno, najduže štititi pri uvozu robe koja je na listi "najosetljivijih proizvoda", za koje bi u prvoj godini primene sporazuma carina iznosila 85 odsto sadašnje carinske stope. U drugoj godini carina bi se svela na 70 odsto, naredne godine na 55 odsto, zatim na 40, pa 20 odsto, da bi šeste godine bila ukinuta. Na spisku "najosetljivijih proizvoda" su traktori manje snage, bicikli, elektične mašine i oprema, motokultivatori, oružje,

municija, nameštaj i obuća. U grupi tih proizvoda su i hartija i karton, keramički proizvodi, staklo, gvožđe, čelik, bakar, aluiminijum i proizvodi od tih metala. Za sledeću kategoriju - "veoma osetljive" proizvode - carina bi se postepeno smanjivala četiri godina, i to prvo na 80 odsto, zatim na 60, 40 i 20 odsto, a pete godine bi bila ukinuta. Na toj listi su sapun i razni proizvodi hemijske industrije, plastične mase, prirodna i veštačka krzna, kaučuk i drvo i proizvodi od njih, zatim proivodi od kamena, gipsa, cementa, betona i azbesta, alati, železnički i tramvajski vagoni i igračke.

Osetljivi proizvodi

Za treću kategoriju - "osetljive proizvode" - ukidanje carine jepredviđeno u roku od tri godine, a prvo bi se smanjila na 70 a zatim na 40 odsto sadašnje carinske stope. U toj grupi su so, mineralna goriva i ulja, šeširi i kape, vozila za sneg, golf vozila, kao i merni, kontrolini, precizni, medicinski i hirurški instrumenti i aparati. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji i Prelazni trgovinski sporazum potpisani su 29. aprila ove godine u Briselu, a ratifikovani su u Skupštini Srbije 9. septembra. SSP ne može da stupi na snagu dok ga ne potvrdi Savet ministara EU i Evropski parlament i ne bude ratifikovan u svim državama potpisnicama, članicama EU. Savet ministara EU, zbog protivljenja Holandije, nije dao saglasnost da se primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, ali su zvaničnici EU preporučili Srbiji da jednostrano počne primenu tog sporazuma. Srpski zvaničnici ranije su naveli da EU od 2000. godine praktično primenjuje ono što je predviđeno tim sporaumom, jer je ukinula sve carine i kvote na uvoz robe iz Srbije.

Teško mi je shvatiti te makroekonmske zavrzlame.
Ono što mi je jasno da ulazak u EU donosi otvaranje tržišta našeg za upliv strane robe, sa minimalnom carinom ili bez nje. Kako će se naša proizvodnja boriti sa konkurencijom razvijenih zemalja je veliko pitanje, tj. nikako, po mom laičkom uvidu.
Uporno se guramo u tu trku sa industrijama drugih još od vremena Broza koji je pokrenu tu migraciju selo grad. To se nastavlja godinama i u svim ekonomskim planovima.
Sela i sve ostalo što nije par gradova u Srbiji je u katastrofalnom stanju.
Prosto to svakoj vladi prestavlja ogroman poduhvat da se krene ozbiljno u revitalizaciju sela.
To oni zovu tako u kampanjama i završi se na tome ili marketinpti obradi sa sitnom akcijom davanja kredita poljoprivrednicima. Prosto se iznenadim kad u emisiji "Znanje na poklon" vidim nekog entuzijastu koji je uspeo da nešto uradi u poljoprivredi. Kad bi se ozbiljno krenula sa poljoprivredom od samog početka. Izgradnjom puteva, saobraćajnim vezama, školama i svim ostalim da se mladi zadrže u tim mestima.Omogućiti da se od poljoprivrede živi.

Da. Selo je odavno maksimalno zanemareno - kasno Marko na Kosovo stize, sve i da se ima zdrave, dugorocne strategije. Skoro da tu nema ko da ostane, a ni da se vrati.
Bar na Zlatiboru je tako.
Prigradska sela istina zivotare zbog neposredne veze selo-grad, gde ljudi sa posla dolaze na imanja i to nekako kombinuju, u minimalnim okvirima, da opstane, cast izuzecima. U zlatiborskim selima je niz napustenih domacinstava a oni sto su ostali su stari, pa nema efekta, iako su idealni uslovi, recimo za stocarstvo.
O konkurentnosti nasih proizvoda na EU trzistu da ne pricamo.

Meni je karakteristicno koliko su ljudi indolentni u odnosu na krizu kao da se na njih ne odnosi. Ocigledno smo stigli smo do onog - nista nas ne moze iznenaditi (i svodi se na to), a ovo samo kotrlja.

P.S. Sta je ova skala lica ispod avatara?

Sećam se za vreme hiperinflacije da je pijaca bila najskuplja i jedina koja je nudila neke namirnice. Jedno jaje je bilo 1 marka i jedino se tom valutom moglo kupiti nešto.


ps. Neznam, verovatno pokazuje skalu po broju postova. To sam zaključila jer ti imaš najviše postova, pa je parametar za druge. Pitaj Milovana.

Ljudi kupujte uvozno, malko je skuplje al je obogaceno sa E od 300 i nesto do 600 i nesto....

Nisam baš usmerena na naše proizvode osim hrane. Biram uvek domaće iz razloga što su dobri, ukusni i mislim da je više kontrolisana od onih uvoznih što se tiče tih dodataka hemije, boje i ostalog.Par puta sam se prešla i kupila strano. Špansku šunku, koja je izgledala kao slika sa časopisa i verujte, imala je i takav ukus. Ni kuca nije hteo da jede. Imala je svu moguću "abecedu" hemije, a kuca je bila domaća.

Kupujte "TAKOVO" proizvode,ja radim tu i znam da je sve ispravno...

Kupujemo,potpisujem

Baš nisam ljubitelj sokova ali kad kupujem onda je to takovo. Obično sok od pomoranđe, lep je i nije puno zašećeren.