Globalni kreatori

Svetska elita tajno o Srbiji
(http://www.vranjak.info)
Zoran Miljatović, 14.06.2008 Vecernje novosti

„Bilderberg grupa“

LAKO je biti skeptičan prema teorijama zavere, ali nije tako lako odgovoriti na pitanje čemu onda potreba političko-finansijsko elite planete da se redovno sastaje „iza sedam brava, krijući od javnosti i gde se sastaje, i o čemu raspravlja, i zbog čega, uostalom, takva tajnost ako nema šta da se prikriva...
Tako se prošle nedelje, od 5. do 8. juna, u apsolutnoj diskreciji, bez najava u javnosti i saopštenja bilo koje vrste, u američkom gradiću Čentili (u državi Virdžinija), što „Novosti“ prve otkrivaju domaćoj javnosti, okupilo oko 225, bez preterivanja se može reći, sadašnjih i budućih vladara sveta. Među njima i Karl Bilt, Joška Fišer, Ričard Holbruk, Jap de Hop Shefer, Henri Kisindžer, holandska kraljica Beatris, Kondoliza Rajs, Dejvid Rokfeler...
Sve ove ljude spaja jedno: 56. po redu sastanak grupe „Bilderberg“.

Od 1954, kada su se „odabrani“ prvi put sreli, na inicijativu holandskog princa Bernara, u hotelu „Bilderberg“ u ovoj zemlji, po čemu je čitava organizacija i dobila ime, ovi skupovi su redovni (prošle godine je održan u Istanbulu). Cilj prvog sastanka sredinom pedesetih, danas niko ne krije: stvaranje Evropske unije. Lideri okupljeni u „Bilderbergu“ videli su u tome jedinu šansu sučeljavanja, a pre toga snaženja, zapadnoevropskog bloka prema SSSR-u. Tako je i bilo... Džordž Mekgi, bivši američki ambasador u Zapadnoj Nemačkoj, kasnije je otvoreno govorio da je Rimski ugovor (potpisan 1957), kojim je stvoreno zajedničko tržište u Evropi, kreiran na sastancima „Bilderberga“. Tvrdi da su i sve kasnije evropske institucije osmišljavane od „Bilderberga“.
Sastanci se od tada održavaju svake godine na drugom mestu (uglavnom u Evropi), najčešće početkom juna, o njima se javnost ne obaveštava, ali je u svetu već dovoljno zagriženih novinara koji su celu svoju karijeru posvetili „otkrivanju tajne Bilderberga’“, stvorivši svoju paralelnu informativnu mrežu uhođenja, odnosno otkrivanja gde će se moćnici te godine okupiti i, ako je moguće, o čemu će raspravljati.

Ove godine, saznaje se, u hotelu „Vestfilds Meriot“ u Čentiliju našao se i Barak Obama, što mnogi već vide i kao siguran znak da je on „odabran“ za novog predsednika Amerike. Baš kao što su ranije, pre svojih strelovitih političkih uspona sa dugotrajnim dejstvom, na „Bilderberg“ sastanke pozivani Bil Klinton i Toni Bler...
Formalno, godišnji skup „Bilderberga“ izgleda ovako: na jednom mestu se okupi trećina top-političara i dve trećine finansijsko-poslovnih magnata, većaju tri dana bez straha da će njihovi stavovi dospeti u javnost (i obezbeđenje mora ostati izvan prostorije za sastanke), ništa se ne snima i ne beleži, a onda se raziđu, pojednostavljeno rečeno: na izvršenje zadataka. Tvrdi se da je „tajnovitost neophodna da bi diskusija bila stimulativnija“. Zanimljivo je, međutim, da udarni američki mediji o ovim skupovima, po pravilu, ne informišu. Objašnjenje je jednostavno: njihovi vlasnici i sami su na „Bilderberg“ listama.
Osnovni cilj „Bilderberga“ bio je jačanje evro-atlantskih veza, ali još odavno je to preraslo u odnos ove osovine prema pretnjama koje dolaze od ostatka planete. Odnosno, očuvanje i jačanje supremacije zapadne civilizacije. Tako se ove godine, nezvanično su saopštili pojedini učesnici, raspravljalo i o sajber-terorizmu, mogućem ratu sa Iranom, izboru američkog predsednika, Rusiji...
U okviru rasprave o odnosima SAD i EU pominjana je, navode pojedini mediji pozivajući se na neimenovane izvore, i Srbija. Izražena je zabrinutost zbog „neizvesnosti“ koju „Srbija ni na Istoku ni na Zapadu“ politički i bezbednosno nosi i zaključeno je da su dozvoljeni svi napori i troškovi (čitaj: sredstva) da se jedan naš orao otrgne od pogleda usmerenog na istok i da se zemlja ubrzano uključi, veže, u sve zapadne strukture kako bi se trajno „skinulo to pitanje“, jer pred Evropom i Amerikom stoje izazovi koje ne treba opterećivati sitnicama u sopstvenom dvorištu. Davanje nezavisnosti Kosovu se i posmatra u tom kontekstu, uz opasku jednog od prisutnih da će svoju punu funkciju ispuniti tek ako se na pravi način „nagradi“ (umiri) Srbija. Uzgred budi rečeno, ove godine u Čentiliju bio je i potpredsednik „Fijata“ Džon Elkan.

Zanimljivo je da je 1999. godine, nama po zlu znane, skup „Bilderberga“ održan u Sintri od 3. do 6. juna, a da je prva tema bilo Kosovo. Moderator rasprave bio je Henri Kisindžer, a prvi govornik Karl Bilt. Njih dvojica su i ove godine bili u Čentiliju. Uopšte, među „Bilderberg“ zvanicima uglavnom tradicionalno preovlađuju Srbiji ne baš naklonjeni političari.
Jedini predstavnik iz Češke, na primer, bio je ministar spoljnih poslova Karel

Švarcenberg, najtvrđi zagovornik priznavanja nezavisnosti Kosova, poznat već petnaestak godina po stavovima koji prava Srba stavljaju u drugi plan. Švarcenberg je, inače, i nasledni vitez reda „Zlatnog runa“, osnovanog u vreme Austro-Ugarske kao način priznanja monarhije najvernijim aristokratama, a posle njenog kraha ovaj red je nastavio da se bori za habzburške vrednosti i, pre svega, katoličanstvo. Upravo Švarcenbergovo odsustvo sa radnog mesta nagnalo je češke novinare da istraže gde se nalazi, i na kraju im je potvrđeno - na skupu je „Bilderberga“ u Čentiliju. „Kao privatno lice“, saopšteno je u češkom Ministarstvu.
A onda se u tamošnjim medijima oglasio i Jirži Pehe, politikolog (nekada desna ruka Vaclava Havela, još jedne Srbima nenaklonjene osobe), koji je na „Bilderberg“ skupu bio 2001. Nije želeo da iznosi detalje, jer, tvrdi, to je obaveza svih učesnika, ali je objasnio da je bio šokiran brojem značajnih ličnosti kojima je bio okružen kada se, po pozivu jednog nemačkog zvaničnika, našao na sastanku „Bilderberga“, kao o otvorenošću i „dalekovidošću“ diskusija. Ne smatra da je „Bilderberg“ organizacija koja može nekoga da „progura“ u politički vrh, ali kontakti koje tamo stekne svakako mogu više nego da pomognu.
Pa, nije ni čudo što su dve trećine učesnika iz poslovno-finansijske elite - to je njihov način da utiču na stvaranje svetskog političkog ambijenta za svoj biznis. Svojevrsna simbioza od koje moćnici imaju koristi, a običnim smrtnicima ostaje da veruju ili ne veruju u teorije zavere. Pehe se seća da je 2001. glavna glavna tema bio uspon Kine, ali i „sudar civilizacija“, odnosno zapadnog i islamskog sveta, iako je skup održan pre 11. septembra...
Kanadski pisac Danijel Estulin, autor knjige „Klub Bilderberg“, smatra da je konačni cilj ove „grupacije silnih“ da kreiraju svetsku vladu, „koju bi činili uticajni ljudi, s ciljem da kontrolišu sve značajne resurse na planeti gde neće postojati nacije, već samo regioni, jedna religija, jedan ustav, jedna crkva, jedna moneta i jedna država“.
Kao „organizacija kćerka“ „Bilderbergu“ formirana je kasnije „Trilaterala“, preko koje se ostvaruje dijalog s Japanom. Ka cilju koji navodi Estulin međukorak je, tvrdi se, stvaranje četiri velike svetske unije: evropske, američke, azijske i afričke. Tek da pomenemo, krajem maja ove godine u Sao Paolu formirana je Unija nacija Južne Amerike (UNASUR), zajednica 12 naroda južne hemisfere američkog kontinenta, po ugledu na EU.
Tako, zavere možda nema, ali jedno je sigurno: ako već ne želite da prihvatite da neko organizovano radi protiv vas, utešite se time da „neko misle za vas“. Da bi očuvao svoje pozicije, ne da bi popravio vaše.

I CENA NAFTE
PRE tri godine na „Bilderberg“ skupu, kako je tada procurilo, zatraženo je drastično poskupljenje nafte. Henri Kisindžer je tražio je cenu barela od 150 dolara. Tada je bila samo 40, ubrzo je skočila na 70, a danas je nadomak tada projektovane cifre.

TVRDO JEZGRO
„BILDERBERG“ je neformalna organizacija političara, predstavnika vojnoindustrijskog sektora, bankara, poslovnih ljudi... Svojom tajnovitošću donekle podseća na slobodne zidare, masone.
Tvori ga tvrdo jezgro, u koje se, na primer, mogu svrstati Dejvid Rokfeler i Henri Kisindžer, a ostatak gostiju se poziva po trenutnoj aktuelnosti, odnosno po tome koliko je perspektivno „ulagati“ u njih. Štab je formalno u Hagu.

NAJMOĆNIJI U KLUBU MOĆNIH
Sastanku „Bilderberga“ u Čentiliju su, između ostalih, prisustvovali i:
Jozef Akerman, prvi čovek Dojče banke
Kejt Aleksander, direktor Nacionalne agencije za bezbednost SAD
Jan Peter Balkenende, premijer Holandije
Ben Bernanke, direktor američkih Federalnih rezervi
Karl Bilt, ministar spoljnih poslova Švedske
Mario Dragi, guverner Banke Italije
Ričard Holbruk, bivši političar, sada potpredsednik Perseusa
Džon Elkan, potpredsednik „Fijata“
Joška Fišer, bivši nemački ministar spoljnih poslova
Jap de Hop Shefer, generalni sekretar NATO
Volfgang Išinger, nemački diplomata
Henri Kisindžer, američki političar
Piter Mendelson, evropski komesar za trgovinu
Beatris, holandska kraljica
Kondoliza Rajs, američki državni sekretar
Dejvid Rokfeler, bivši predsednik Čejz Menhetn banke
Frans Timermans, holandski ministar za evropska pitanja
Sofija, španska kraljica
Žan-Klod Triše, predsednik Evropske centralne banke
Knut Volebek, visoki komesar za nacionalne manjine OEBS-a
Robert Zelik, predsednik Svetske banke.

IMPERIJALNI SKUP MASONA
U BEOGRADU je prošle nedelje (od 5. do 7. juna) održan veoma značajan masonski skup - 39. Skupština Regularne velike lože Srbije. Bio je to jedan od najvećih događaja u istoriji srpske masonerije, sa oko 70 stranih gostiju. Svog specijalnog izaslanika poslao je i vojvoda od Kenta, veliki majstor Ujedinjene velike lože Engleske (ova imperijalna loža retko šalje svoje predstavnike na skupove drugih masonskih organizacija).
Kako „Novosti“ saznaju iz pouzdanih izvora, bili su prisutni, između ostalih, i veliki majstori (prvi masoni) Vašington Di Sija, Austrije, Švajcarske, San Marina, Luksemburga, Crne Gore, BiH, zamenici velikih majstora Nemačke, Rumunije, Hrvatske, Italije, veliki kancelar Ilinoisa... Neki od njih su i visoki državni zvaničnici u svojim zemljama.
U našoj loži tumače da je to znak da se Regularna velika loža Srbije uvažava kao stožer masonerije u ovom delu Evrope.

Meni je ''zanimljivo'', a Vama?

Pa nisu nesto tajni kad su dostupni svi ti detalji. Pa nije tesko zamisliti skup mocnika koji odlucuju o pravcu kretanja kapitala. Mene to niti cudi niti zabrinjava. Kapital je taj koji vlada i diktira politiku neke zemlje. Globalizacija je jedna od potreba velikih da lakse plasiraju svoj novac. Pravila igre su radi razmene usluga. Mi cemo vam dati vize a mi vama trziste. I tako u ne dogled.

Na zalost.... poznato i istinito. Ne radi se samo plasiranju kapitala i velikim zaradama, vec o apsolutnom gospodarenju planetom. I ono sto je najtuznije (i mene zabrinjava) upravljanje ljudskim umom i potpuna kontrola ponasanja i volje pojedinaca. Prosto, mislim da je to neprirodno i nehumano (a dolazi od onih koji ubijaju iz milosrdnih i humanih razloga). Sto se mene tice, nikad necu ~progutati~ taj ~trip~.

Trip i realnost. Nema tu pomoci. Pa dovoljan nam je Miskovic koji je mocniji od drzave. Svi radimo za njegovu dobit. Platu dobijam preko njegove banke te iste pare trosim u njegovim radnjama Maksiju, Liliju. Osigurana sam preko njega. Od svake moje plate on ima debeli procenat i to kad se pomnozi na dva miliona isto takvih korisnika on svakog meseca moze da kupi jedan grad ili sta pozeli. Njegov kapital je prerastao ove prostore i ide dalje. Iskreno, sve mi je jedno da li moje pare trosim kod Miskovica, nekog slovenca ili nemca. Novac nema nacionalnost ni drzavu. Bitno mi je samo da postoji trzisna konkurencija koja spusta cene i daje bolji proizvod i uslugu. Zavaravanje je da se tu nesto moze uraditi. Kupovati domace, nacionalna parola koja bi trebala da znaci kupujte kod Miskovica da bi on mogao da kupi. Kupujem ono sto je dobro i sto ima adekvatnu cenu.

Meni smeta to što je organizacija tajna. Ne po faktu postojanja već po tome šta radi, njeni stvarni ciljevi, kome služe... I što je zasnovana na novcu i skoro neograničenoj moći. Gde su tu obični ljudi na ovoj našoj lepoj gei?
Zombi - pa to smo svi mi, više ili manje. Ne kažem da nismo sami doprineli tome. To nam radi i sopstvena država, čak i naše neposredno okruženje. Ispiranje mozgova većini za rad ''viših'' ciljeva na čelu sa ljudima koji su toliko daleko od onoga što čini stvarni život čovečanstva, da ga njegove potrebe i životni problemi nimalo ne dotiču. Bez zombija nema ni uspeha, po modelu da se popularizacijom i obznanjivanjem znanja gubi moć na znanju zasnovana...
Globalizaciju (koja je uslovljena gradjanskim društvom), sa pozitivne strane podržavam ali uz istinsko uvažavanja specifičnosti (što u praksi ne ide). Ona jeste trenutno najpovoljniji okvir za širenje uticaja, moći, za nesmetano i najbolje plasiranje i oplodnju kapitala bogatih, ali istovremeno istinski može da utiče na razvoj siromašnih, bez obzira na običnu ljudsku pravičnost ili prava...
Zašto onda tajnost ovoj, ili nekoj drugoj nadnacionalnoj moćnoj organizaciji? Sa druge strane, nisu mi previše bliske teorije zavere, možda zato što nisam dovoljno informisana - ali volim kad je delovanje u svrhu opšteg dobra javno. Činjenica je da smo dostigli taj stepen razvoja da to možemo razumeti u većini.
Ne može se zanemariti činjenica je da je novcu uvek dostupna upotreba najvećih umova, uopšte najsposobnijih. Nekako ne vidim da su na čelu ove (i dr. sličnih) organizacija neki ekstra prosvetljeni ljudi, istinski prvaci, da bih očekivala neko zaista sveopšte dobro. Naša skorašnja iskustva nam to opredmećeno potvrdjuju. Nisam sigurna šta u očima tih moćnika ne može biti prihvatljiva kolateralna šteta. I ne verujem da postoji država u kojoj su mediji apsolutno nekontrolisani. A ovde je javnost sasvim isključena...

Dirnula me je jedna prica, kratki prikaz u novinama. Velika farmaceutska kuca je odlucila da gaji biljku koji busmani u Bocuani koriste pri lovu zivotinja. Busmani love zivotinje tako sto trce za njom ceo dan, dok je ne zamore i dok se ona sama od iscrpljenosti ne srusi. Onda je zamole za oprostaj sto je eto moraju ubiti jer su mu grladna deca, uspavaju je i ubiju. Takvom plemenitom coveku su objasnili da su tamo neki ljudi bolesni i da im je potrebna ta biljka da bi ozdravili. Biljku su inace nameravali da iskoriste za izradu tablete za mrsavljenje jer daje energiju i suzbija apetit. Busmanin je pozvao da oni mogu doci kod njega da koriste tu biljku. Posto su ga ubedili da je to tesko, busman je dao dozvolu da se na teritoriji gde oni zive, naprave plantaze te biljke i da se ona nosi "bolesnim ljudima".
Svakom ko nije busman moze pretpostaviti posledice tok dogovora.

gorskooko ::

Meni smeta to što je organizacija tajna. Ne po faktu postojanja već po tome šta radi, njeni stvarni ciljevi, kome služe... I što je zasnovana na novcu i skoro neograničenoj moći. Gde su tu obični ljudi na ovoj našoj lepoj gei?
Zombi - pa to smo svi mi, više ili manje. Ne kažem da nismo sami doprineli tome. To nam radi i sopstvena država, čak i naše neposredno okruženje. Ispiranje mozgova većini za rad ''viših'' ciljeva na čelu sa ljudima koji su toliko daleko od onoga što čini stvarni život čovečanstva, da ga njegove potrebe i životni problemi nimalo ne dotiču. Bez zombija nema ni uspeha, po modelu da se popularizacijom i obznanjivanjem znanja gubi moć na znanju zasnovana...
Globalizaciju (koja je uslovljena gradjanskim društvom), sa pozitivne strane podržavam ali uz istinsko uvažavanja specifičnosti (što u praksi ne ide). Ona jeste trenutno najpovoljniji okvir za širenje uticaja, moći, za nesmetano i najbolje plasiranje i oplodnju kapitala bogatih, ali istovremeno istinski može da utiče na razvoj siromašnih, bez obzira na običnu ljudsku pravičnost ili prava...
Zašto onda tajnost ovoj, ili nekoj drugoj nadnacionalnoj moćnoj organizaciji? Sa druge strane, nisu mi previše bliske teorije zavere, možda zato što nisam dovoljno informisana - ali volim kad je delovanje u svrhu opšteg dobra javno. Činjenica je da smo dostigli taj stepen razvoja da to možemo razumeti u većini.
Ne može se zanemariti činjenica je da je novcu uvek dostupna upotreba najvećih umova, uopšte najsposobnijih. Nekako ne vidim da su na čelu ove (i dr. sličnih) organizacija neki ekstra prosvetljeni ljudi, istinski prvaci, da bih očekivala neko zaista sveopšte dobro. Naša skorašnja iskustva nam to opredmećeno potvrdjuju. Nisam sigurna šta u očima tih moćnika ne može biti prihvatljiva kolateralna šteta. I ne verujem da postoji država u kojoj su mediji apsolutno nekontrolisani. A ovde je javnost sasvim isključena...

Bas tako nekako.
Upravo oni koji su najveci zagovornici prava i sloboda - pokusavaju da kontrolisu celu planetu. Sve sto im stane na put, ili tako izgleda - kolateralna je steta. Da su toliko humani, za sta se prodaju, ne bi svake godine umiralo sve vise gladne dece a njihovo bogatstvo prevazilazilo, za obicne smrtnike, nepojmljive iznose. A ti isti - i te kako stite svoju proizvodnju. A nama, uglavnom, prodaju sve ono sto sadrzi aditive i konzervanse koji si u njihovim zemljama zabranjeni za upotrebu. Naravno, sve to vrlo ~povoljno, kvalitetno i jeftino~, uz svesrdnu pomoc nas samih (drzave u kojoj zivimo, gde ne postoji valjana pravna regulativa i adekvatna briga i zastita potrosaca). Nije Miskovic jedini koji proizvodi u ovoj zemlji, nisu Maxi diskonti i Lilly jedini distributivni i prodajni kanali u ovoj zemlji, niti su ~njegova banka i osiguranje~ unikatni. Da bi dosli do situacije vezano za finansijske institucije, koju danas imamo, neko je godinama predano gasio domace banke i osiguranja... Dal samo zato sto su bili losi?????? Nije Miskovic sam sebe stvorio. A zasto to nisu mogli drugi???? Zbog nedostatka znanja i pameti, reci ce neko.... Nisam sigurna da je to tako kako izgleda, i to je onaj deo iz pozadine koji mene uzasava.

"Hipici su za veoma kratko vreme prešli put od potkulturne grupacije do kontrakulture koja je ozbiljno poljuljala dominantne društvene vrednosti. Mahom su bili omladina srednje klase koja se odriče svojih građanskih privilegija i udobnosti i odlazi živeti na ulici, u komuni na granici zakona. Hipici odbacuju osnovne poluge na kojima počiva savremeno industrijsko društvo, a posebno “američki način života”. Materijalnim vrednostima potrošačkog društva suprotstavljaju “vrednosti bića”. Zbog nenaklonog stava prema industriji, kao i zbog naklonosti koju su gajili prema prirodi, hipici su prozvani decom cveća.
Hipi pokret se veoma brzo proširio Amerikom, Evropom i drugim delovima sveta. Meditativni duh istoka je suprotstavljen racionalističkoj filozofiji zapada."
Mislim da je to bio pokret koji je mogao da nesto uradi na globalnom nivou. Da usmeri i oplemeni tok industrijalizacije. Osetili su to mocnici i da bi taj masovni bunt koji je bio tako veliki, obesmislili ubacili su drogu. Ovo tumacenje sam cula odavno i sad ga razumem bolje.
Zbog slike "demokratije" na koju se pozivaju oni dopustaju Zelenima, Dzemsu Muru da prave pozoriste i reklamiraju tu laznu slobodu sve dok se ne pojavi stvarno neki pokret koji moze nesto ugroziti.

Gea, dobar ti je primer, i slazem se sa tobom u odnosu na tumacenje. Cinjenica je da se drustvo relativno lako moze kontrolisati i usmeravati sa vrha, kao i od interesnih mocnika (interesnih grupacija zasnovanih na kapitalu, sekti...) Naravno, to ima dobre (materijalni i duhvoni razvoj...), ali i lose strane (upotreba ljudi do samog dna). Ljudi su sami, otudjeni, a ono sto ih je, takodje, povezivalo - bila je pripadnost, spadanje u nesto sto su smatrali svojim, ciji su deo, kao pandam otudjenosti... Hteli to priznati ili ne, sto je drustvo razvijenije (materijalno i po odgovarajucoj formi) - to je ranjivije. Prosto, ljudi su nerazvijene svesti, rasute, razbijene snage, intelektualno lenji, licno i medjusobno neorganizovani, usko orjentisani... prosto pogodni za upotrebu, rodjene sluge... Zacas se odreknu onog najcistijeg, vrednog za rad najsitnijeg interesa. Valjda sve ima svoj proces, unutrasnju tehnologiju, pa i mi...

Osećala sam se lepo u demonstracijama 2000 godine. Velika, pozitivna energija usmerena ka jednom cilju promenama i boljem zivotu. Bila sam deo mase, sto inače ne volim. Sutradan sam, valjda iz navike i već ugradjene potrebe otišla peške do grada. Onako, ponosna kao oslobodioc. Osmeh mi je bio na licu i bilo mi je malo i nezgodno, jer ga nisam mogla obuzdati od sreće što će biti sve bolje. Sve mi je bilo lepo, ljudi nasmejani, lepe ulice i zgrade. Taj dan cu pamtiti po unutrašnjem zadovoljstvu što sam bila deo te revolucije. Promene su došle svakakve ali očekivanja su bila mnogo veća.

Ono zbog cega sam te 1999. (a i pre toga) bila na ulici i trosila djonove tesko zaradjenih patika, nije ovo sto ~uzivam~ danas. Definitivno je ljubav pocela izpocetka. Oni zbog kojih su nas svojevremeno bombardovali, za te iste su danas jako bitni i pozeljni za stabilnost. TRT..... Osecam se prevareno, a verujem i veliki broj onih koji su zeleli sutra a dobili juce.

Posle izvesnog vremena i konkretnih iskustava (vezanih za delovanje i ponasanje aktuelne vlasti u to doba uopste) izjasnila sam se da me je sramota za koga sam glasala... upravo zbog ``debelog`` razocarenja. Sada sam daleko od toga da lako moze da me dotakne. Politiku posmatram samo informativno, prosto necu da gubim nerve ni na sta, obzirom da na to ne mogu uticati. Konkretno sam opredeljena po onom sto se svodi na racio i energiju konkretne stranke. Trenutna koalicija - iskrena da budem zaista sam je ocekivala. Vise nemam iluzija kad je politika i nasi politicari (kao i uopste) po sredi. Inace, ni jednu ponudu za clanstvo nisam prihvatila iako sam delovala poput najaktivnijih clanova, a i necu (znam da bih zbog svoje prirode uspela samo da sebi navucem bedu na vrat).
I jos nesto - zaista ima puno istine u onom da svaki narod ima vlast kakvu zasluzuje, mozda grubo, ali tako mislim.

Pa nećemo o politici. Što si rekla Oko, pratim je informativno u šali dodam da gledam neki dnevnik "da vidim dal će biti rata". Sa ovakvim političarima i narodom je uvek moguća i takva opcija.
Navela sam svoje vidjenje ili doživljaj svoje revolucije. Priključenju nekom masovnom pokretu radi nekog cilja. Uredno izlazim na glasanje ali to je sve što ću uraditi povodom stanja ovde. Mislim da me je prošla volja, čak i da razmišljam o opštim problemima u zemlji ili šire. Znam da je iza politike interes velikog kapitala uvek bio i biće.
Demokratija je vladavina većine ali to nemora da bude i dobro za većinu. Išli smo godinama putem nebeski, sad nam obećavaju evropske staze. Doneće nekom posao od 250 evra i potčinjenost ne dostojno čoveku 21 veka. Žao mi je sposobnih i pametnih ljudi koji odlaze bez problema van zemlje zato što im se ne daje nikakva šansa ovde.

Kako rece OKO - svaki narod ima vlast kakvu zasluzuje.Tako i ovaj ovde. Ako jednog dana ne bude mogao da se seti ko je, uopste, - i to je zasluzio. I kao u Domanovicevom ~Vodji~ (uvek aktualnom) uvek postoji neki ~slepac~ i masa onih koji su, i pored ociju, veci slepci od njega i koji ga predano prate u bespucu - do konacnog NISTA. Neki imaju harizmu, rodjeni su da budu vodje, neki su slepi poslusnici - robovi celog svog zivota svemu i svacemu i uvek u korist tudjeg dobra i ideja, a neki su, prosto, ~soleri~ - usamljeni ratnici u borbi za pravo na sopstveni izbor i sopstveno misljenje. I putevi, i putici, i stazice i puteljci.... sve je to ispred svih nas. Na svakom je da odluci kuda ce se zaputiti. Nekad je manje zapravo vise... Ali svako ima pravo da veruje u obecanu zemlju nedodjiju. Jednostavno - nismo svi isti. Neki nisu rodjeni da budu dobre sluge, a neki su bas najodaniji kad je gazda los.

Generacije su ziveli u društvu gde je propagirana jednakost, pripadnost istomišljenika. Potpuno negiranje pojedinca.Svako isticanje, bilo ono vrlo uspešno i pozitivno stavljano je na preispitivanje.Uspesi sportista su bili uspesi društa.Razvojnii životni put je skoro svakom bio odredjen. Završiti školu i zaposliti se i tu provesti ceo radni vek. Posao se menjao samo sa promenom grada. Plata je pružala neku sigurnost i pokrivala osnovne potrebe pa se išlo i na more, preko sindikata.
Vremena su se mnogo promenila i menjaće se sve brže. Mnogi su ostali u raskoraku tih promena čekajući da im neko, društvo pruži ili reši probleme, egzistencijalne.
Država se povlači iz takvih obaveza, prebacujući labavu obavezu na nove
vlasnike i moćnike.

Pa dodala bih i ``naviku`` da neko treci brine o nasim problemima... najsitniji interesi, strah od promena, praznoglavost i kratkovidost, preterani egoizam, linija manjeg otpora... samo su neki od licnih razloga za to da smo podobni za upotrebu (onih koje lako mozemo otkloniti). Krilatice, tkz visi ciljevi, uopste instrumenti za zombiranje, otvoreni ili indirektni, tu nisu bitni. Lakse nam da svoje prebacimo na druge i da se posle zalimo bez odgovornosti

Da to je to! Većina nije naviknuta da se bavi svojim životom i preuzme
odgovornost. Mnogo je teže nego naći izgovor za stanje u društvu...

Nije nego.... Ni dana jednog, nikada nisam radila u drzavnoj ili drustvenoj firmi. Niko mi nikad nista nije poklonio a da to posteno nisam zaradila. Ali, nebavljenje politikom, ili simpatije opozicionoj strani jednostavno - zatvaraju mnoga vrata. Da sam, recimo, bila clan G-17 (sto mi je vise puta nudjeno) moj profesionalni put bi izgledao mnogo drugacije. Isto kao sto i svi mi placamo zdravstvenu zastitu, obavezno iz zarade - a kad dodje vreme lecenja placamo sve ponovo po privatnim ordinacijama i klinikama. Neozbiljno je zakazivati skener, magnetnu ili obican ultrazvuk mesecima unapred. Pa ako bolestan treba da ponovo plati sve, cemu mu uzimati novac za zdravstveno osiguranje? Ja sam se za sebe i sopstveni zivot uvek borila i boricu se - al u poslednje vreme je to sve vise borba sa vetrenjacama. Sve vise kalup u koji ako se ne skockas, moras da zagines. Vrhunski sudija i izvrsna vlast je politicki podoban salterski radnik kome ako se ne svidjas i ako mu je los dan, mozes samo na njegov prostakluk da se osmehnes i okrenes na levokrug jer sve ostalo je uzaludno gubljenje vremena i energije. Bas tako to izgleda danas... Kad vec prepisujemo sa zapada onda treba prepisati sve a ne selektivno kako kome sta odgovara.

Ima toga dosta, prosto institucije ne funkcionisu (ni blizu)kako bi trebalo.

Samo, ponekad treba biti ``u masini`` da bi se odredjene stvari bolje razumele. Mnogo toga internog ima u javnom sektoru, i to u svim segmentima. Mislim na ljudski faktor i ne samo one na vrhu. Jedno su pojavni oblici, a drugo je izunutra i to je prilicno slozen kompleks. Nije bas da tim ljudima nije stalo, da ne trose svoju energiju na sire dobro, da i oni nemaju svoje vetrenjace... cak menjaju nacin razmisljanja, daleko od samo sopstvenog interesa.

Meni je ``najinteresantnije`` plasiranje i masovno gutanje sarenih zvaka. Prihvatanje bez razmisljanja, podloznost, ubacivanje u zakon mase, a prvenstveno zbog linije manjeg otpora. I ta intelektualna, uopste psihicka ukotvljenost, statiranje na istom, ili tendencija ka dole, golo trajanje, eto.

Hoću da verujem da se nešto menja u društvu i u samoj svesti ljudi.
Mada me uvek razuvere.
Opštine kao neposredni eksponenti vlasti otvore informativni web kontakt.
Svi mediji su to oglasili kao veliki napredak u poslovanju i trudu da se
olakša granđanstvu pri dobijanju raznih informacija vezanih za aktivnosti
optine. Super, baš transparentno i savremeno. Pošaljem uljudno pismo sa
jednostavnim pitanjem kad će proći gasovod u mom delu opštine. dobijem
brzi odgovor da se mogu javiti na taj i taj telefone. Pozovem i devojčica
mi kaže da nema nikakvu informaciju i da će biti javno obaveštenje kad se
bude znalo.

Informacije od javnog znacaja zaista jesu dostupne. Osnovno je da se ovo pravo pravilno shvati i pravilno primenjuje/ostvaruje (na obe strane), i zbog toga sto javnost (delimicno) moze uticati na bolji rad institucija, samo to je jos u zacetku.
Licno sam se u ovom delu nosila sa cistom zloupotrebom ovog prava i to u krajnje prljavu svrhu. Opet kazem, cast vecini gradjana, ali postoji i onaj deo u radu drzavnih institucija koji je, i pored najbolje volje, vrlo, vrlo naporno nositi, sto moze uticati na odnos tih ljudi prema javnom segmentu posla, hteli oni to ili ne. Prosto, nista nije u crno-beloj tehnici.

U konkretnom slucaju, pitanje je ko se javio, njegove karakteristike, ali i sama mogucnost preciznijeg odgovora, pogotovo kad je gasovod po sredi. Opstina je na zadnjoj lestvici, cesto formalni nosioc i cesto bez mogucnosti da ostvari dovoljne prihode budzeta za sve sto je od neposrednog opsteg interesa, tim pre sto je raspored budzeta najcesce suocen sa suprostavljenim interesima onih koji ga donose (sto najcesce zavisi od odnosa politickih snaga, cak i licne eksponaze pol. predstavnika). Usput, opstina nije globalni kreator, cak ni u svom dvoristu. Eto.

CRNO PLEMSTVO, ILUMINATI

Red Iluminata osnovao je Adam Weishaupt, rođen 6. februara 1748. u Ingolštatu u tada nezavisnoj državi Bavarskoj. Vodi poreklo iz jevrejske familije koja je prihvatila hrišćanstvo. Bio je profesor na Katedri za prirodni i kanonski zakon univerziteta u Ingolštatu. Oko 1768. godine, Adam Weishaupt je počeo sakupljati velike količine spisa pomoću kojih je nameravao osnovati vlastitu akademiju za učene ljude. Posebno se zanimao za okultizam i bio je fasciniran piramidom u Gizi, koja će postati kasnije osnova poznate piramide moći, simbolom njegovog Reda. Veruje se da ga je već tada vrlo uticajna familija Rotšild privolila da joj pomogne u planovima vladanja svijetom.

Weishaupt je od tog trenutka počeo sa planovima 'transformacije' ljudske rase i kreiranju novog svetskog poretka.Tako je 1.aprila 1776. osnovao red Iluminata. Ime Iluminati je preuzeo od prevedenog naziva starog španskog kulta ' alumbrados'.Članovi ovog kulta verovali su da primaju znanje sa onog sveta.Iluminatus znači 'prosvetljeni', onaj koji vlada pomoću razuma, oslobođen od mraka u kojem ljude drži organizirana religija. Wieshaupt je u početku oko sebe okupio oko dve hiljade plaćenih sledbenika kojima je obećao svjetsku moć. To su bili pripadnici tadašnje intelektualne elite, iz sveta književnosti, nauke, ekonomije. Weishaupt je uložio mnogo truda kako bi se na fakultetima odgajali budući članovi Iluminata, koji su bili pogodni za njegove ciljeve. Stoga bi odabrani i talentirani učenici dobili stipendije za takvu obuku. Glavni cilj Iluminata je bio ukidanje monarhije, privatnog vlasništva, patriotizma, institucije braka i svih religija. Svima koji rade ka tom cilju bila su dozvoljena sva sredstva na korišćenje, a regrutovanje novih članova bio je lak posao. Ubrzo nakon osnivanja, Weishaupt je shvatio kako je najbolji put za sprovođenje svojih planova infiltracija članova Iluminata u masonske lože. Masoni su u to vreme bili polutajno društvo sa dosta uticaja na tadašnja dešavanja i u svoje redove je takođe okupljalo elitno društvo.Infiltracija u masonske lože imala je za iluminate dve prednosti: pošto su tada za društvo masona svi znali a njihovi obredi su bili tajni, Weishaupt je računao na to da će njegovi planovi biti obavijeni velom tajnosti, ali javnost na njih neće obraćati pažnju jer je znala i navikla na masone. Drugo, pošto su mnogi masoni bili vrlo uticajni ljudi, oni bi se lako mogli iskoristiti za iluminatske ciljeve. Tako je Adam Weishaupt zajedno sa svojim drugom masonom Knigeom, regrutovao brojne iluminate iz najviših redova masona.

I društvo Iluminata Weishaupt je organizovao hijerarhijski po klasama. Postojale su tri klase Iluminata: Nursery, koja se sastojala od Pripravnika, Početnika, Minervala i Iluminatusa minora. Druga, Masonska klasa, je sadržavala stepene Iluminatus major i Iluminatus dirigens. Treća klasa zvana Misteriji je bila podeljena u Niže (Prezbiter i Regent) i više misterije (Magus i Rex). U najnižoj klasi napredovanje se postizalo pisanjem naučne disertacije, napredovanje u srednjoj klasi je bilo slično kao i kod masona i obavljalo se određenim ritualima inicijacije, dok je za najviše klase obavijeno velom tajnosti.

Iluminati svom cilju planetarne vlasti pristupaju tajno. Njihova metoda dolaska na svetsku vlast nije vojnim putem ni javnom pobunom, već delovanjem iza kulisa. Iluminati nikada ne istupaju javno, oni rade tajno, infiltriraju svoje članove u visoke položaje vlada moćnih država, koriste se podmićivanjem i ucenama visokih dužnosnika kako bi oni provodili njihovu volju. To je vladavina nevidljive ruke. Članovima iluminata nije cilj ostvariti svjetsku vladu za vreme njihovog života, već postupno obavljati pripreme i voditi svetsku politiku ka centralizaciji, sa Ujedinjenim narodima kao centrom svih operacija.

Manipulacija medijima ovdje ima glavnu ulogu, kao i postavljanje ključnih ljudi na čelo važnih organizacija. Jedna metoda postizanja njihovih ciljeva je u teoriji zavjere poznata kao Problem-Reakcija-Rešenje.To na primeru Ujedinjenih Naroda znači sledeće, nakon 2.svetskog rata osnovan je UN kao organizacija koja će osigurati mir u svetu kroz internacionalnu politiku i "svetsku policiju". Veruje se da su iluminati bili ti koji su potaknuli svetske ratove (Problem). Svetska populacija je reagirala na te ratove (Reakcija) težnjom da se osnuje institucija koja će regulirati ratove. Stoga su iluminati kreirali Rešenje, to jest UN. Teoretičari zavera smatraju Ujedinjene narode institucijom koja će ostvariti novi svetski poredak. Već poznata činjenica da je David Rokefeler donirao zemljište za Zgradu UN-a daje povoda raznim nagađanjima. Ujedinjeni narodi su organizacija sa svetskim uticajem. Europska unija ima istu svrhu kao i UN: ujediniti evropske države pod zajednički Ustav i valutu. Time svaka država ima manje moći koja se tako sve više sakuplja u rukama elite. Kao prvi veliki uspeh iluminata u stvaranju novog svetskog poretka smatra se Francuska Revolucija. Tada su agenti iluminata navodno naveli ljude na pobunu i inspirisali jakobince i prosvetitelje svojim idejama.Skoro nakon Napoleonovih ratova, iluminati su uvideli da je Evropa toliko pogođena ratnim stradanjima da će prihvatiti svaku političku soluciju koja će je izvući iz krize. Veruje se da je obitelj Rotšild ta koja je organizovala Bečki kongres 1814. godine kako bi pokušala skrojiti političku kartu Evrope po svojoj viziji Novog svetskog poretka. Nakon prvog svetskog rata, osnovana je Liga naroda kao prvi pokušaj političkog ujedinjenja sveta. Tada je navodno ruski car prozreo njihove planove i bojkotirao Ligu. Međutim Liga naroda je propala a jedan od razloga za to smatra se što nije imala stvoren način kojim bi se kažnjavale države koje su prekršile međunarodne zakone. Danas je to malo drugačije.Sud u Hagu je danas njihovo sredstvo kažnjavanja neposlušnih naroda i pojedinaca.Ujedinjeni narodi se smatraju nastavkom Lige naroda i njenih planova.

Kao jedan od velikih svetskih vođa, ni Hitler nije pošteđen toga da se oko njegove ličnosti ispletu teorije zavere koje su povezane sa iluminatima. Smatra se da su već u vreme njegove mladosti, Rotšildovi uočili njegovu karizmu i talent. Kad je završio u zatvoru, napisana je knjiga "Mein Kampf" u njegovo ime i dana mu je puna financijska i politička podrška kako bi došao na mesto nemačkog kancelara. Neki čak i tvrde da je Hitler bio izdanak obitelji Rotšild, a progon jevreja imao je svrhu da se skrene pažnja sa ljudi koji zapravo stoje iza svega.

Takođe smatra se da postoji veza između iluminata i Karla Marksa.Po toj teoriji Karlu Marksu je pristupila grupa koja se nazivala "Društvom pravednih ljudi" i ona ga je navodno nagovorila da napiše "Komunistički manifest".Ta knjiga je trebala u stvari da posluži kao mamac koji će siromašno stanovništvo lako progutati.

Prema knjizi 'Verske sekte' Zorana Lukovića ciljevi iluminata su sledeći:
- Rimokatolicizam jezuitskog tipa jete predhodio redu, ali više nije neophodna veroispovest iluminata.
- Unapređenje odnosa poverenja, te tolerancija između pripadnika različitih kofesija i na taj način se obezbeđuje preduslov za nastanak jedne svetske religije.
- Građanska i socijalna jednakost.
- Pravilna raspodela materijalnih dobara.
- Ravnomernije vrednovanje ljudskog rada.Racionalnije korišćenje prirodnih resusra.
- Očuvanje životne sredine.
- Oslobađanje ljudskih intelektualnih moći radi opšte dobrobiti.

Prema delu 'Novi svetski poredak' Per Robertsona, ciljevi iluminata učlanjenih u razne javne i tajne organizacije bili su:
- Ukidanje privatne svojine.
- Ukidanje nacionalnih vlada i nacionalne suverenosti.
- Stvaranje svetske vladajuće elite.
- Borba protiv judeo-hrišćanskog teizma.

Običan svet verujući da se iluminati bore za socijalne reforme i građansku jednakost, masovno pristupa redu, kako duhovno, tako i materijalno. Samo su oni u najvišim redovima znali kolika se bogastva zgrću i koliko brzo se osvaja politička moć. Oni tako postaju među prvim komercijalno verskim grupama - sektama (kako ih danas zovemo).

Njima su pripadali komunistički šefovi – Lenjin, Trocki, Zinovjev a i Tito...

Službeni simbol iluminata je piramida moći, koja je inače preuzeta od masona. Taj simbol predstavlja piramidu na čijem vrhu se nalazi oko okruženo svetlosnim zracima.Piramida je staroegipatski okultni simbol koji predstavlja konvergenciju prema vrhuncu prosvetljenja. U ovom slučaju taj vrhunac je "oko koje sve vidi", a zovu ga još i "trinacria". Iluminati su verovali da če najinteligentniji čovek zauzeti mesto oka i vladati pomoću apsolutne moći i razuma. Može se zaključiti kako je celokupni simbol prosvetljenja odabran zbog illuminatskih ciljeva da rasprše mit religije i dovedu svetlo uma i znanosti. Iako je prvi i najvažniji cilj iluminata bio svetska dominacija, oni su imali i druge aspiracije. To su bile transcendentalna iluminacija (oslobađanje uma od svih ovozemaljskih okova), besmrtnost, te apsolutno znanje i moć. Da bi to postigli, intenzivno su proučavali stare magijske spise i bavili se metodama astralne projekcije.Američki dolar je čisti primer kako se iluminati služe simbolima i magijom u svojim namerama ka uspostavljanja apsolutne planetarne moći.

Američki dolar je simbol farisejsko-lihvarske internacionale i praktično sredstvo kojim planeri Novog svtskog poretka uspostavljaju planetarnu vlast.

Novčanica od jednog dolara je ugaoni kamen u piramidi svetske monetarne vlasti.Stvorena je po zamisli teozofa Sergeja Makronovskog, a naručena od potpredsednika SAD, masona Henrija Valasa.

Simbolička osnova zelene novčanice preuzeta je od Iluminata koje je osnovao Adam Vajshaupt. Njegove ideje rado su prihvatili i širom sveta razvili farisejski bankari i masoni.

Centralni simbol na desnoj polovini novčanice je 'američki' orao (velika slika dole) koji nosi štit sa trinaest pruga.U desnoj kandži orao drži maslinovu ili po nekima bagramovu grančicu sa trinaest listova i trinaest pupoljaka.

Bagrem je sveto drvo na grobu Hirama, graditelja Solomonovog hrama i navodnog osnivača masonerije.Simboliše trajnost masonske tradicije i posedovanje moćnih tajnih znanja.

U levoj kandži orao nosi trinaest strela.One simbolišu snagu kroćenja, porobljavanja ili uništavanja nepokornih naroda ili pobunjenih podanika.Svaka od trinaest strela preti jednom od trinaest nizova cigala u piramidi pokorenog čovečanstva.

Piramida je predstavljena na levoj polovini novčanice.
Orao u kljunu drži traku sa latinskim izrazom od trinaest slova, E Pluribus Unum - Iz Mnoštva Jedno.Ovo predstavlja osnovno masonsko geslo.
Naime, da bi se vlast lakše ostvarila neophodno je jednoobrazno suziti raznoliko bogatstvo mnogih naroda.Na svim tačkama sveta pije se koka kola i jede fast food, reklamama nametnuto običnom svetu.Svuda haraju američki filmovi i njihove fabrikovane vesti.Smućeni ljudi batrgaju se uhvaćeni u farisejsku mrežu.Lihvarski bankari ih zadužuju zelenim novčanicama bez pokrića, a nadnacionalne kompanije pljačkaju.
Zatupljivanjem svetskih razmera (KONTROLA UMA I Ljudi, je sledeća tema) proizvodi se bezoblična masa poslušnika u kojima se brišu bogolika svojstva čoveka.
Iznad glave orla lebdi kruna - Davidova zvezda sastavljena od trinaest masonskih petokraka,One simbolišu magijsko pomirenje suprotnosti, Kako je gore, tako je i dole.

Pitate se zbog čega se simbolika na dolarskoj novčanici oslanja na Judin i farisejski broj trinaest? U širem smislu on označava nesklad i nepotpunost ovoga sveta i naroda koji ga nastanjuju.I tu se sada farisejski masoni javljaju kao 'spasioci'.Oni proturaju ideju da se jedino pod njihovom svetskom nadvladom mogu izbeći opasnosti na koje ukazuje Judin broj.

Na levoj polovini novčanice simbolički je prikaz 'novog svetskog poretka'. Dat je u obliku zaravljene piramide nad kojom, u bleštavoj svetlosti, vlada izdvojeni trouglasti vrh sa svevidećim okom masonskog božanstva - Velikog Arhitekte Univerzuma.

Time je jasno naglašeno na kog boga se odnosi geslo sa središta zelene novčanice, In God We Trust (Mi verujemo u Boga). To nije vera u živoga Boga, nego u mrtvi kosmički princip.

Zaravljena masonska piramida sastavljena je od trinaest nizova cigala.Svaka cigla označava pojedini narod ili državu sa njenom monetom.
Iznad piramide je trouglasto oko, a nad njim stoji latinski natpis od trinaest slova, Annuit coeptis - koji ističe da je 'izabrana klasa' predodređena da vlada svetom.

Era farisejske vlasti data je još jednim izrazom koji je upisan ispod piramide, 'Novus ordo seclorum' - Novi svetski poredak.Težnju za svevlašćem potvrđuje i engleski natpis pri dnu novčanice, The Great Seal - Veliki Pečat.On simboliše gospodarstvo koje imaju posednici pečata nad bogatstvima, uslugama i radnom snagom celog sveta.

PROSVETLJENI MASONI


Slobodno zidarstvo, masonstvo, je manje više tajni internacionalni religiozno-mistički, hijerarhijsko organizovani pokret, nastao u XVIII veku u Engleskoj, mada izgleda vuče korene još od antičkog sveta a koreni "slobodnog zidarstva" nalaze se i u drevnom Babilonu i Egipatskim školama misterija. Pet hiljada godina kasnije jedan od najviše rangiranih masona (33+stepen) , George Bush Stariji, se može sresti na njihovim sastancima u Houstonu. Navodni cilj masona bio je moralno usavršavanje ljudi na osnovu bratske ljubavi, a stvarni je potpomaganje raznih vidova društveno-političkih pokreta,Svoje članove nalazi u redovima aristokratije, krupne buržoazije, političara i javnih radnika. Organizacije na koje je masonstvo podeljeno nazivaju se lože i hijerarhijski su uređene. Primanje novih članova u lože vrši se po određenom ritualu koji treba da ostavi upečatljiv utisak na novog člana i uveri ga u veliki značaj masonstva.

Slobodni zidar može postati svaki muškarac koji naravno ispunjava određene uslove. Prvi i osnovni uslov je vera u "Vrhovno Biće", koje Slobodni Zidari nazivaju Vrhovni Neimar Svemira. Oni koji su ateisti ne mogu postati masoni. Takođe kandidat ne sme da ima krivični dosije. Ako su ispunjeni ti uslovi, kanditat treba da uputi molbu nekom masonu za prijem. Onda, Majstor sa Savetom poseti mogućeg člana i njegovu porodicu da bi ih upoznao, saznao zbog čega osoba želi da postane mason i slično. Na osnovu dobijenog izveštaja masoni odlučuju da li će primiti novog brata ili ne, mada je obično odgovor pozitivan. Može se takođe desiti da sam mason izabere neku osobu istaknutu u društvu za budućeg brata. Osoba može postati mason i ako joj je otac bio mason. Takve osobe se nazivaju lufoni. Većina informacija o masonima potiče od samih masona ili pristalica antimasonskih pokreta. Sociolozi koje zanima ovo društvo ne mogu ga istraživati zbog njegove tajnovitosti. Ako odluče da uđu u bratstvo, onda se moraju povinovati kodeksima koji u njemu vladaju.

Američki Kongres nepodeljeno podržava sintagmu o "Novom svjetskom poretku" i sa Republikanskog (pretežno uticaj francuskih masona) i sa Demokratskog (britanski masoni) kraja.Nižerangirani članovi nikada ne dokuće suštinu delovanja organizacije. Stoga se s ove strane paravana masoni predstavljaju humanitarnim.

Tri su osnovna nivoa masonskih loža: Plava loža za inicirane sa tri početna stepena; sledi York Rite sa deset stepeni. Iznad njih je Škotska loža sa ukupno 32 stepena inicijacije. Nakon toga sledi 33-i stepen i hijerarhija sa, javnosti nepoznatim, brojem tajnih nivoa.

U svetskoj vlasti svi bitni ljudi su masoni ili članovi nekih viteških redova. Ako izuzmemo podelu po ložama i hijerarhiji i među masonima postoji podela na borce za slobodu svoga naroda, u okviru hijerarhije moći, i na one koji su slepi poslušnici centara moći iz inostranstva. Rat se vodi unutar tajnih loža, bitka za slobodu je unutar-masonska borba. To je isto kao što se u jednopartijskom sistemu sve završava pre Kongresa. Tako je i u okviru masonerije. Masonerija je svetska partija u kojoj postoje frakcije

VITEZOVI MALTE

Vitezovi Malte osnovani su u XI veku i iza sebe imaju hiljadugodišnju tradiciju vojnog i političkog uticaja širom sveta. Podružnice raširene preko celog sveta učestvuju u akcijama humanitarnog karaktera, dok njihovi lideri pripadaju vodećim elitama koje vladaju svetom.Ova organizacija ima veliki značaj za Rimokatoličku crkvu a najbolji pokazatelj tome je taj što Velikog Majstora koji stoji na čelu Vitezova Malte bira isto telo kardinala koje bira i samog papu.Članovi reda u pogledu ranga, privilegija i protokola imaju isti status kao i kardinali. Zvanična titula Velikog Majstora glasi: "Dei gratia Sacrae Domus Hospitalis Saneti Johannis Hierosolumitani et Militaris Ordinis Saneti Sepulchre Dominici Magister hummilis pauperumljue Jesu Christi Gusos".

Veliki majstor upravlja redom uz pomoć suverenog saveta viteškog reda Malte. Broj članova danas je dostigao 8.000 članova koji su razvrstani u tri klase. Prijem novih članova u članstvo vrši se uz specijalni ritual koji je star hiljadu godina i liturgijsku tradiciju u svečanim odeždama, koje su stilska mešavina crkvenih i viteških odeždi. Vitezovi nose insignije, zavisno od ranga kojem pripadaju.

Vitezove od Malte kao suvereno međunarodno telo priznaje danas 38 država, sa kojima ova organizacija ima uspostavljene stalne diplomatske odnose.

Mnoge značajne ličnosti iz svetskog političkog života bili su članovi ovog reda, između ostalih i predsednik SAD Kenedi, nemački kanselar Adenauer, bivši direktor CIA-e Kejsi, Aldo Moro i drugi. Danas su članovi ovog reda vodeće ličnosti NATO i Evropske unije.

Vitezovi od Malte svake godine izdaju svoj Godišnjak i prema njemu oni imaju svoje nacionalne grupe i angažovani su na humanitarnom planu, o čemu postoje brojne studije. Na primer, jedna takva grupa, nemački ogranak Maltezer Hilfsdienst imao je svoj tim od 45 medicinskih radnika koji su bili u Vijetnamu za vreme rata, od septembra 1966. do marta 1970. Vrlo snažne i uticajne svoje ogranke Vitezovi Malte imaju danas u Irskoj, SAD i Holandiji.

U Velikoj Britaniji ovaj red formiran je tek 1960. Humanitarna delatnost Vitezova od Malte je samo vidljivi deo njihove delatnosti dok ipak samu suštinu čine političke akcije koje se izvode prikriveno. Na terenu nekadašnje Jugoslavije postoji nekoliko individualnih članova.

Tri simbola elite su plamena baklja, crvena ruža i golubica (simbol Semiramide). Simboli tri glavne političke partije u Velikoj Britaniji su: plamena baklja (Konzervativna partija), crvena ruža (Laburistička partija) i golubica (Liberalni demokrati). Njihova tri lidera početkom XXI stoljeća su: Tony Blair (Bilderberg Grupa), William Haig (Bilderberg Grupa) i Pedi Ašdaun (Bilderberg Grupa). Da li je ovo puka koincidencija!? Naravno ...

KRALJEVSKI INSTITUT ZA VANJSKE POSLOVE I AMERIČKI SAVET ZA VANJSKE POSLOVE

Savet za vanjske veze (Council on Foreign Relations; CFR) je osnovan oko 1921. kao neprofitna i nestranačka civilna organizacija kako bi privatne osobe mogle sudelovati u američkoj politici. Njihova službeni cilj je poboljšavanje američkog razumevanja sveta i predlozi za vanjsku politiku SAD-a. To postiže konstruktivnim debatama o svetskim problemima i izdavanjem službenog časopisa.

CFR trenutačno ima oko 4000 članova, mahom bivših predsednika, ambasadora, burzovnih brokera, bogatih poduzetnika, vlasnika medija, probranih senatora, direktora i profesora. Zbog svoje istorije, veza i uticaja CFR je popularno poznat kao jedan od trijumvirata elitnih organizacija (druga dvojica su Bilderberg grupa i Trilateralna komisija).

Na CFR se gleda kao na zatvorenu grupu za diskusiju u kojoj se donose odluke koje utiču na svetsku politiku. Zbog toga su na meti mnogih teoretičara zavjere koji tvrde da ta organizacija radi na uspostavljanju novog svjetskog poretka. Autor Pat Robertson u svojoj knjizi New World Order, (Robertson, 1991.) povlači vezu između CFR-a i iluminata. Pozivajući se na iskaze podadmirala Chestera Warda, nekadašnjeg člana CFR-a, tvrdi se da je cilj te organizacije, objavljen vrlo uskom krugu svojih članova, razoružanje, marginalizacija suvereniteta SAD-a i stvaranje svemoćne svetske vlade. U centru njihove politike je ideja da prosvetljeni monopolistički kapitalizam može omogućiti spajanje svih različitih valuta, sistema bankarstva i proizvodnje i upravljanje prirodnih resursa u jednu cjelinu koju kontrolira svjetska vlada, a kojoj je na raspolaganju svetska policija (pretpostavlja se da je to vojska Ujedinjenih naroda).

Na sastancima Saveta članovi se potiču da slobodno i otvoreno predstave svoje ideje i razmišljanja, jer je ostalim članovima zabranjeno njegove reči prenositi medijima, osim ako ne dobiju posebnu dozvolu za to. Njihove ideje i ciljeve je teško provoditi bez masovnih medija, koje drže u šaci. Vjeruje se da je CFR samo ogranak velike svetske grupe urotnika koja se naziva Okrugli sto, (prema mnogima, sinonim za iluminate) čiji je cilj kontrola javnog mijenja kroz razne psihološke operacije.

Harold Pratt House je dve godine nakon izgradnje postala sedištem CFR-a. Familija Pratt je u velikom prijateljstvu sa Rokefelerima. Treba li reči da su Rokfeleri ( zajedno sa J. P. Morganom i pukovnikom Mandel Houseom) i osnivali CFR? CFR je uskoro postao vladarem SAD i to je, nakon osamdeset godina, još uvek i danas.Preko tri hiljade vodećih američkih imena: sadašnji, prošli i budući američki predsednici, ambasadori, svi ministri vanjskih poslova, investitori sa Wall Streeta, vojni lideri Pentagona i NATO-a, bogati industrijalci i korporacijski lideri, vlasnici medija i glavni urednici, bankari, predsednici univerziteta i vodeći profesori, izabrani senatori i kongresmeni, sudije vrhovnog i ustavnog suda...Svi, bez razlike, svi su bili članovi CFR-a.

TRILATERALNA KOMISIJA

U njihovom osnivanju veliku ulogu je odigrao Poljak Zbignjev Brzezinski koji je bio najuticajniji čovek u vladi američkog predsjednika Džimija Kartera (1977-1981). Marksista po uvjerenju, postaće profesorom na Harvardu i univerzitetu da bi ubrzo stekao reputaciju "anti-komuniste". David Rokefeler ga je zapazio 1970. kada je objavio knjigu "Između dva vremena". U njoj Brzezinski zastupa tezu o globalizaciji u svetskoj politici i ekonomiji.Tri godine kasnije Zbignjev Brzezinski postaje desnom rukom Davidu Rokfeleru i pomaže mu u osnivanju organizacije koja će okupljati vrhunske političke i biznis lidere Amerike, Zapadne Evrope i Japana (Trilaterala).

Prvobitni plan je bio da svaki od tri regiona daje po 100 članova. Danas je to nešto izmenjeno.Severnoamerička grupa se sastoji od 107 članova: 85 Amerikanaca, 15 Kanađana i 7 Meksikanaca. Japanska se proširila i uz 75 Japanaca tu je 11 Južnokorejanaca, 7 iz Australije i 15 iz zemalja ASEAN-a, Kine i Hong Konga. Evropljana je najviše: 150.Severnoamerički predsednik je Paul Volker, bivši šef Američkog Sistema Federalnih Rezervi (najmočnije financijske institucije u svijetu). Evropljane predvodi Peter Saterland šef naftnog carstva BP Amoco. Pacifik zastupa čelnik konglomerata Fuji Xeroc, Yotaro Kobayashi.U užem krugu ("Izvršni Komitet") su i: Umberto Agnjeli, Zbignjew Brzezinski, Robert Haas (Levi Strauss), Lee Honk-Koo (bivši korejanski premijer), Minoru Makihara (šef Mitsubishija), Thorvald Stoltenberg (naš znanac kao predstavnik UN za bivšu Jugoslaviju), Bjorn Svedberg (Ericsson) i drugi.

Trilateralna Komisija odlučuje slično kao i Bilderberg grupa.Održavaju se redovni godišnji susreti, svaki puta na drugom mestu. Lokacija održavanja susreta je tajna, prisutni su samo članovi i posebno izabrani gosti.

Kod Bilderberg Grupe se, uz uži krug, većina članova rotira. U Trilaterali mandat članovima je od tri godine naviše i svakog od njih bira Rokfeler lično.

Izvršni komiteti se sastaju nekoliko puta godišnje i oni razrađuju zadatke koje im formulira uži krug.Uži prsten se sastoji od regionalnih direktora i posebno proverenih članova svetskih elitnih organizacija.

I, na vrhu, je centar, koji se sastoji od cara i najuže grupe močnika.

Procentualno, to bi izgledalo ovako: Centar je 100% informiran o svemu. Oni donose odluke. David Rokefeler je na vrhu ove piramide. Brzezinski je uz njega. O nekolicini ostalih možemo špekulirati: Henri Kisindžer, Robert McNamara, Edmund de Rotšild, Džordž Buš, Džordž Šulc...

Ispod njih je "uži krug" koji je 90% obavešten. Oni odluke primaju direktno od cara. U ovom krugu se nalaze trostruki članovi (sve tri elitističke organizacije: Bilderberg, Trilaterala, CFR).

Sliedi "centralni prsten" u kome su dvostruki članovi elitnih organizacija. Do njih dolazi 80% svih odluka.

U "vanjskom prstenu" su članovi koji su tu uglavnom za potrebe kamuflaže. Pola stvari znaju, o drugoj polovini ne znaju. Ali, sprovode zaključke vrha.Ovo je najbolja ilustracija kako funkcionira vlast Elite. Izabiru svoje kandidate, a ruše "neposlušne".

Da li je slučajno i “rušenje” američkog kongresmena Larry McDonalda koji je 1980. tražio od Kongresa da se sprovede zvanična istraga o utecajima elitnih i tajnih organizacija na američku politiku? Njegova energična kritika je tragično zaustavljena prvog septembra 1983. kada je stradao kao putnik u korejanskom avionu koji je "slučajno skrenuo s kursa" pa ga je srušila sovjetska raketa iznad Pacifika.

OKRUGLI STO

Okrugli sto, društvo koje postaje srce elitističkih organizacija koje će se javljati tokom XX veka.Prvi lider postaje super bogati Cecil Rhodes.Iza scene nalaze se još dve moće familije: Rotšild i Astor. Ovi financijski magnati su omogućili upumpavanje dovoljnih količina novca da se razvije mreža elitistićkih organizacija koje će zagospodariti svetom.

Prva je pala Afrika.Rhodes je bio na čelu South Africa Company, a zatim je osnovao i De Beers Consolidated Mines i Consolidated Gold Fields. Bezobzirno pljačkanje juga Afrike bilo je na delu. Da bi se osigurao, Rhodes je bio i premijerom Cape Colony.

Cecil Rhodes je imao cilj, da stvori svjetsku vladu sa centrom u Britaniji.Kada je Cecil Rhodes umro, Okrugli Sto je 1902. dobio naslednika.Bio je to Alfred Milnera. On je zaslužan da se ostvari jedan od ciljeva Okruglog stola: stvaranje Južnoafričke Unije. Pljačka i genocid se nastavljaju sve do današnjih dana sa familijom Oppenheimer. Zlato, dijamanti, minerali sa juga Afrike išli su u ruke šačice.Rhodes je ostavio značajnu količinu novca kojom je osnovana fondacija za stipendiranje: Rhodes Scholarship. Riječ je o selektiranim studentima iz prekomorskih zemalja na univerzitetu Oxford. Najpoznatiji njihov stipendist bio je Bill Clinton. U njegovoj pratnji je i George Stephanopoulos, koji je bio Clintonov savjetnik u obe izborne kampanje.

Do 1915. godine Okrugli Sto ima svoje ogranke u Južnoj Africi, Kanadi, Americi, Australiji, Novom Zelandu i Indiji. U Americi su njihovi predstavnici finansijeri koji su došli iz Evrope: Rockefeller, J.P. Morgan i Edward Harriman. Oni su koristili kapital familija Rotšild i Pajseur da bi izgradili vlastite korporacijske i bankarske imperije a i da bi upravljali američkom ekonomijom. Slično kao i Oppenheimer u Južnoafričkoj Uniji.

Homogenizaciji doprinose postojeće organizacije kao Skull & Bones Society (na Yale univerzitetu) koje vrše selekciju "novih" članova i treniraju nove generacije starim pravilima.

Poseban zamajac Okruglom stolu dalo je osnivanje "Instituta za međunarodne odnose". U Britaniji je to bilo 1920., a samo šest godina posle kraljevska kuća institutu daje atribut "kraljevski". Otada je britanski suveren formalno na čelu Kraljevskog instituta za međunarodne odnose. Godinu dana nakon britanskog, 1921., osnovan je američki pandan - CFR.

Uloga Okruglog stola je da koordinira rad mreže elitističkih organizacija. Mrežu sačinjavaju: Bilderberg Grupa, Trilateralna Komisija, Savet za međunarodne odnose, Kraljevski institut za međunarodne odnose, Skull & Bones Society.

Tu je i niz drugih:

- Rimski Klub, za koji se naivno misli da je kreirao ekološki pokret. Aurelio Peccei, broj dva u FIAT-u, odmah do Agnellija inače člana Bilderberg Grupe, je startao ovu organizaciju po uputama Rokfelera, prilikom njihovog susreta 1968. na Rokefelerovom imanju u Belađiu, u Italiji. Vodeći industrijalci kreću u kampanju da "spase planetu"?!. Nešto tu ne štima.

- Budimpeštanski Klub (na čelu sa Ervin Laszioom, kompanjonom Pecceia. Što je Rimski Klub za ekologiju, to je Budimpeštanski Klub za spiritualizam. Ovo već postaje interesantno. Bogati formiraju organizacije koje bi vjerovatno, vremenom, iz potrebe, formirali obični građani. Ovako, bogati manipuliraju: navodno daju malo oduška energiji stanovništva, a u stvari, situaciju vode u smeru koji njima odgovara.

- Bohemian Klub (selektirana grupa američkih bogataša koja se godišnje sastaje u Bohemian Grove u severnoj Kaliforniji i u tajnosti donose odluke koje kasnije glatko prolaze u Kongresu; na primer, Nikson i Regan su se tu 1967. dogovorili da Regan odustane od kandidature za predsednika u korist Niksona).

Pored ovih, tu su i ostale polutajne i tajne organizacije i one za koje ne znamo da postoje. Mreža. Postoje indicije da je Okrugli stol u njihovom centru.Neki čak znaju da "okrugli sto", preko britanskog ambasadora u Vašingtonu, ima veliki uticaj na politiku SAD.

LOBANJE I KOSTI, SKULL & BONES


Tajna društva su uvek postojala na elitnim američkim univerzitetima i predstavljaju neku vrstu tradicije. Ova udruženja postoje već skoro 200 godina i predstavljala su mesto odakle su se regrutovali budući predsjednici, senatori i vlasnici korporacija. Svake godine, manje od 1% najbogatijih i najuspješnijih studenata postaje članovima ovih ekskluzivnih društava.Time su dobili veliki preduslov i garanciju da će uspeti u budućnosti.

'The Skull and Bones Society' nalazi se na Yale Univerzitetu. Slične grupe postoje i na: Princeton, Cornell, Penn, Brown, Harvardu itd. Iz 'Lobanja i Kosti' se regrutuju kadrovi za tri daljnja elitistička udruženja: Bilderberg, CFR (Council on Foreign Relations) i Trilateralnu komisiju. Inače kadrovi sa Yalea, su između ostalog bili i: Bush Senior i Rokefeler. Svi su se oni zavetovali na ćutanje. Prema tradiciji, poslednju godinu na Yaleu, svake godine selektira se isključivo petnaest novih članova. To daje broj od 2.500 članova u zadnjih 150 godina. Danas ih je oko 500 živih. Godišnji sastanci su u njihovom zamku na Deer Islandu na rijeci St. Lawrence River.

Ovo udruženje je osnovao general Wilijam Huntington 1833. sa Alfonsom Taftom koji je 1876. postao ministar rata. Taftov sin Wilijam Hauard Taft je bio jedini američki predsednik koji je imao i funkciju vrhovnog suca. Američki red 'Lobanja i Kosti' je proizašao iz nemačkog tajnog društva kao Chapter 322.

Kip Natana Hejla diplomca Yalea i člana 'Lobanja i Kosti' nalazi se u okviru kampusa Yalea. Kopija kipa se nalazi i ispred sedišta CIA-e u Lengliju. Još jedna kopija nalazi se nalazi ispred Philips Academy Andoveru Massachusetts. U tu je školu, išao Džordže Buš Senior. Današnji američki predsednik, Džordž W. Buš, koji je bio jedvaprolazni student, je takođe pohađao Yale. Tamo je studirao i njegov protukandidat na izborima 2004. demokratski senator Džon Keri koji je takođe kojeg čuda bio član'Lobanja i Kosti'.