MORAL I OBICHAJI

Zepp_ellin ::

I opet moram se zapitati....Sta je moral?
Je li to nesto urodjeno ili nauceno?
Sto znaci biti moralna osoba?
Je li to sinonim za postenje, dobrotu, empatiju, altruizam, ili to znaci biti savrseno (u)suglasen s drustvenim normama?
Vredi li za sve isti moral - (pravila) ili za neke manje ili vise?
Ko je taj koji odredjuje sto je moralno a sto ne?....Mozda je ovo pitanje i naj celishodnje za postavljene Moralnih vrednisti...da Ko je TAJ!!!!!??????(ako bi znali ko je taj mozda bi i moral postojao)..Sto nekazem da nema..Morala.ali............

Meni se svidja stav Uspenskog - da su moralna pravila različita (od društva do društva), ali je savest svuda ista. Ona nepogrešivo odvaja dobro od zla, osećajem ''zna''.

Istina je da neka moralna pravila, čija god da su, ugradimo u se onda kad ih prihvatamo, pa se ''nosimo'' sa njima kao sa sopstevenim. A neka kršimo jer smatramo da su prevazidjena. Nisu ista, niti su njihova tumačenja ista.
Istina je i to da pripadamo odredjenom, svom društvu. Nemamo ''rezervno'' u čijim bi se normama bolje osećali. Kao što je istina i to da sukobljeni sa svojom zajednicom nemamo štansi. Ne u smislu puke obaveznosti poštovanja neformalnih normi već što ume da nam bude tesno u sopstvenoj koži kad se suočimo sa ''osudom''
Pa kao što reče Gea: ''Pravilo za svako drustvo. Biti dovoljno blizu da bi imao sigurnost zajednice i drzati dovoljno odstojanje da ne bi bio uboden.''

Gea ::

Cula sam davno jesnu, slatku pricicu koja se moze primeniti i na obicaje i na moral.

Kako se ogreju jezici onako bodljikavi i sklupcani u jedno kulupko. Drze pavo odstojanje.

Pravilo za svako drustvo. Biti dovoljno blizu da bi imao sigurnost zajednice i drzati dovoljno
odstojanje da ne bi bio uboden.

Pa neznam tamo negde u vasioni ili na cejlonu kakav je moral svako ima svoj izgradjen
vremenom i okolnostima. Ali u svakom vazi ovo pravilo netalasaj puno.

Othranio sam jezice! To su divne i veoma brze zivotinice, veoma skloni zarazama, brzo oboljevaju i verovatno ce u skorije vreme nestati.
Njihove bodlje ne bodu, možes da ih mazis ako si im mio, i imaju u tebe poverenje,.

neven ::

Nist ja ne razumem. Mnogo filozofirate. Moram pitati SNEZA_
- Odgovor sasvim je jednstavan vi filozofi ( Ljiljana i Zepp). Samo odredjujete granice svog morala i sebi i svojoj deci... Od pamtiveka otac je bio vas ucitelj, vi svojoj deci i tako vekovima... manite se filozofiranja uceni ljudi.

Morall, je pitanje normalnih ljudi, normalnih stavova. Filozofi su naucnici za mene bezvz. Proslo je vreme filozofa, danas su najveci i najbolji filozofi "Reperi"

neven ::

Brak, je sacuvao generacije. ono je vrednost, da znas sta je ispravno. Nije nametnuto, vec da se zna, da nije braka, spavao bi svako sa svakim, sestra sa bratom, majka sa sinom, i obratno... svi sa svima... A niko nije postavio pitanje sto je to ne moralno.
Incest postoji, u Bibliji...

.
Vidim da je odredjena osoba, bas, protiv braka, ne znam zasto. Deset godina, kaze predivnih u braku. Uz sve duzno postovanje, smatram da ona nije zrela osoba.
Nije raskrstila, moralno od nemoralnog, bracnog od vanbracnog, mesa vrednosti, nije vernik zbog ?... a opet, plasi se nekog suda u dogledno vreme.
A dici ce i to... Majka dvoje zenske dece bas kao i ja otac, treba da zna sta je dobro, moralno i da samo u zdravoj bracnoj zajednici deca su spremna za zivot.

Zepp_ellin ::

Evo i mene...Brak i moral..Hmm,Tesko pitanje!?, jos tezi Odgovor.Elem da ne duzim pricu ...Ovo je jedna od tema na koju niko i nikada neće dati odgovor. Jer odgovor ne postoji. Niko nije kompetentan da da odgovor na ovo pitanje. I niko nikada neće biti. Može da se iznese 1001 teorija, ali ni jedna od njih neće biti ni približno tačna.

Ako krenemo sa religijske strane, moralno je ono što je dozvoljeno u Bibliji, Kuranu, Tori i ostalim svetim knjigama... Jedna definicija morala, a nekoliko (svaka religija za sebe) skupina pravila po kojima se treba voditi. Ako nešto nije po religijskim zakonima, nije moralno: prasetina, alkohol, košir hrana... Čista matematička teorija preseka - ćao!

Civilizacije. Ova (naša) civilizacija ima neke svoje normative, odnosno pravila ponašanja, odnosno dojam morala. Mi, tj naši "stari" su osmislili ta pravila. Odakle nama pravo da ta pravila proglasimo moralom? Naravno, ako ta pravila smatramo nečim višim. Postoje neke civilizacije, verovatno, u Amazoniji, na Novoj Gvineji, u Sibiru, čija su (društvena) pravila možda drugačija od naših. Možda je njima sasvim normalno da se "pare" sa članovima svoje porodice. Koliko to god nama izgledalo nenormalno. To je loše, zar ne? Ali odakle nama pravo da naša pravila ponašanja proglasimo za tačna, ako ima i drugih?

Možda postoji i inteligentnog života negde u svemiru. Ko zna šta oni smatraju moralnim ponašanjem. Dobro, to je malo daleko, ali...

Znam da nisam otkrio toplu vodu, ali, mislim, da je nekako ovako...

Ali svi mi, svako za sebe imamo ''odgovor''. Brak, u socijalnom smislu, kao osnov porodice - ima punog smisla. Tačno je da su mnoga pravila vezana za očuvanje porodice. Potreba za organizacijom društva iz ''horde'', stvaranja i zaštite ''viška vrednosti'', odnosno zbog imovine, plus ona bitna psihološka komponenta vezana za odgoj mladih članova zajednice...Sa druge strane, porodica ostaje kao najtoplije, lično svoje mestašce u ovom svetu lepom. Tačno je da se brak intitucionalizovao u socijalne svrhe. Ali to mu nije osnovna komponenta. Zavisi kako ga ko vidi. I tačno je da je brak u krizi. Iz najrazličitijih, prihvatljivih i neprihvatljivih razloga. Lično smatram da nismo toliko razvijeni da negiramo njegov značaj, i u odnosu na supružnike a posebno u odnosu na decu.

Tacno gorskooko, tu se slazemo da je porodica osnov za dobar Brak.Ali dali je Brak samo u krizi ili je i sam Moral se negde "sapleo".Hajde da definisem Moral(neko ce kazati da nije tako)!?..ali Svako ima svoj stav.E sad Sta je moral!?Tamo negde sam se vec zapitao sta je to Moral,tj ko je to?? Moral je skup nepisanih pravila i obicaja koji utvrđuju međuljudske odnose i prosuđuju sta je dobro, a sta zlo. Moral je nesto objektivno kao oblik drustvene SVESTI, sistem obicaja, navika, normi. To je zahtev drustva za određenim ponasanjem, odnosno, principima koji određuju kako nesto treba da bude. On je relativan, nije isti u svim drustvenim grupama i istoriskim periodima. Centralne vrednosti morala su: dobro, ispravno i pravedno.

Moral se oslanja na svet i svest pojedinca, a kao sankcije za nemoralno ponasanje javljaju se griza savesti, prekor ili bojkot okoline.

Dobro je najveća moralna vrednost. To je ljudska osobina koja odgovara biti coveka. Covecnost je duznost svakog pojedinca, uslov dobrog života. To podrazumijeva saradnju sa drugim ljudima, dijalog, ljubav i dostojanstvo osobe.

Moralom i njegovim vrijednostima bavi se ETIKA- filozofija morala- prakticna filozofska disciplina.
Covek mora imati SVEST o dužnosti, a dužnost se svata kao dobro delovanje. Ko nema savest o dužnost nema ni prava...A ETIKA.....Hmmm..I ovo je previse,sto sam napisao(daleko cemo stici)

Zepp_ellin, i ja mislim da moral kod nas jeste u krizi, i što je dodatna nezgoda, da ima mnogo moralisanja. Nezavisno od etike, ili definicije morala (ne volim definicije), jednostavno mislim da svako društvo treba da ima odredjene vrednosti koje će, nezavisno od pravnih, zasnivati i štititi moralnim normama. Mislim na one vrednosti koje su nam svima bitne da ostanu. I baš tako, da se zasnivaju na našoj svesti, poimanju da su same po sebi vredne, da su u opštem interesu... Lično, ne poštujem sva moralna, pogotovo običajna pravila. Jednostavno ih ne smatram pravim vrednostima po mojim kriterijumima, iako zaista poštujem tradiciju.
I mislim tako kako si napisao - dobro, pozitivno delovati, voleti, razumeti, graditi, poštovati... Ili što ne želiš sebi, ne čini drugima. Dužnost, nego šta je nego dužnost? Prosto nema tog formalnog mehanizma koji bi obuhvatio i zaštitio sve moguće oblike ponašanja ako nemamo zajedničku svest o tome da je nešto svima nama dobro ili loše. Ali ne zauvek i ne u crno-beloj tehnici.
A ko nema takvu svest - pa naravno da ima sva prava, ali se mora suočiti sa osudom najbliže zajednice kojoj pripada. Prosto zato što ugrožava ono što ona smatra smojim vrednostima.
Savest je nešto drugo. Peče, ne da mira... ma koliko pokušali da se opravdamo. Ako čovek uopšte nema savesti, teško da nije oštećen, hendikepiran kao ljudsko biće. Eto.

Licne, eticke i moralne norme se grade u porodici, koja je deo odredjenog drustva. Ono sto smo dobili u porodici, kroz vaspitanje ili zivljenje u njoj nas prati kroz ceo zivot. Odvajajuci se od porodice, kroz brak ili odlaskom u drugu sredinu, drzavu ... nosimo uvek taj normativno eticki kod. I onda kada postupamo drugacije od toga i donosimo odluke suprotno od njih u nama ostaje svesnost da radimo drugacije.
Drustvo se menja, pa se menja i porodica. Brzina drustvenih zbivanja se ogleda i kroz porodicu. Uglavnom se mnoge porodice ne snalaze u tome. To je posebna i duga prica. Manjak vremena za bavljenjem porodicom, svodi tu zajednicu na organizaciju elementarnih potreba pojedinca. Govorim o vecini porodica. Pojave velike agresije kod dece, prerano ulzenje u seksualne odnose, postavljanje medijskih uzora u ponasanju i oblacenju ...

El i kod vas ovakav obicaj: Tokom ceremonije venčanja, kada se mladenci izjasne da pristaju da sklope brak, običaj je da mlada ili mladoženja nagazi supružnika. Običaj kaže da će onaj ko to prvi učini voditi glavnu reč u kući.
Postoji verovanje, koje je pagansko, da se kućni duhovi nalaze u pragu (to je i razlog zašto se mlada prenosi preko praga - da ih ne ometa i ne gazi), zato kada je mladoženja prenosi preko praga, ona jako udari od štok vrata, da bi je duhovi prihvatili i da bi se odobrovoljili. (Izvor: "narodna verovanja i običaji" Prof.dr.Zoja Karanović)

Običaj je stari u Šumadiji da mlada posle crkvenog obreda venčanja, za vreme čestitanja upita neudate devojke "Hoćes da te povučem za nos?" i verovanje je da će se ona koju je mlada povukla za nos udati ubrzo!

Hahaha ovo teshko sada: Po starim srpskim običajima mlada treba da bude čedna, i nakon obavljenog posla mladoženja nosi trofej/čaršav da pokaže svatovima. Ovaj običaj je potpuno zaboravljen. :DD:

Zaborawio si bidermajer-to je cwetje koja mlada nosi na wenchanje i posle ceremonije baca preko glawe.Koja gospojca uhwati udaje se sledetja.

Shto se tiche charsawa ima boja mozhe se chaskom okrechi.

Pa nasi obicaji su iznikli iz pagamskih verovanja i prate neka desavanja u priodi.
Uglavnom su mi simpaticna kad se neshvataju bukvalno, nego kao drustvena igra.
U izvornom obliku oni nisu tako naporni kao sto ih mi prevodimo i karikiramo do
besmisla.
Prestoji nam jedan lep praznik sa puno obicaja i radosti i kao uvek oni su vezani za porodicu.
Sta ima lepse od srecne porodice skupljene oko trpeze. Pa i sama priprema praznika ima svoj
ritual.
Volim da farbam jaja i to na onaj starinski nacin. Uberem razno lisce i travke koje obmotavam
oko jajeta i stavljam u carapu. Uvek me vesele neobicni oblici i sare koje dobijem.
Ostavljam uvek jedno, najlepse u korpicu, narod ga zove cuvarkuca.

Dolazi li zeka kod vas ;)

Mi zeku imamo na placu. A bogami nekad i na tpezi

Gea, znash one mrezaste dzakove u kojima se obichno prodaju jabuke, kromiri, paprike, pomorandze....
Umotaj jaje u komad tog mrezastog dzaka, dobro vezi koncem (jachim), zategni. Kuvash jaja u toj mrezi, a onda spusti u boju. kasnije makazama uklonish dzak, na jajetu ce ostati predivne share. Celo tje biti shareno:)))

Po meni najbolje se jaje oboji u lukovini,uberete detelinu ili neku zanimljivu travcicu zalepite za jaje i to stavite u zansku carapu,pa u farbu ma exstra je,a moze da se sara i voskom vosak neprima boju pa ko je talentovan za sharanje i to je dobro.

Znam tu tehniku sa voskom. Pokusala ali je komplikovana. Potrebna je vestina i alat za istakanje tankog mlaza voska. Lukovina je dobra samim tim sto je prirodna boja ali se nedobija intenzivna crvena.
Hvala snezo probacu sa tim dzakom , zanimljivo zvuci.
Videla sam jednu ideju koja izgleda lako izvodljiva. Ima u prodaji zlatne zvezdice, perlice i drugi oblici koje se mogu zalepiti na jaja. Premazati obicnim lepkom jedan deo jaja i umociti u npr.zvezdice.
Meni su posebno ispadale lepo sare sa obicnim vlatima trave + carapa+boja.
Ubacim ih u korpicu u koju rasporedim prethodno cvece.

Ovo sa dzakovima je super,travcice su teze i treba vremena.Ja imam zezanje sa klincima jos uvek oko zeke.Uoci Uskrsa uzmem dve korpice,stavim trave i nekih sitnih pokloncica,jaje obavezno i sakrijem.Oni ujutru krenu u potragu gde je zeka sakrio darove.Vise ne veruju u bajke ali nastavljamo i dalje

Volim porodične praznike, atmosferu koja ih prati, pripreme, običaje...
Oba načina farbanja jaja sam probala (sa dzakom i čarapom) i dobri su. Uskršnja jaja farbam u lukovini koju pripremam unapred, odvajajući čistu i po boji intezivniju ljusku. Ukrašavam ih najčešće sa travčicama i primetila sam da je intezivniji otisak ako se travčice prethodno potope u vrelu vodu da odmeknu. Ali samo toliko da budu mekane kako bi se potpuno fiksirale na jaje. Stavljam različite, sitnije kombinacije po celoj površini.Malo je pipavije ali se rezultat isplati, jer je intezivan i prelep. Farbam puno jaja, provodim običaj da ih darujem svakom ko dodje u kuću za vreme uskršnjih praznika. Vezivanje u čarape traje prilično dugo, ali mi nikada ne dosadi. Kada je tu, pomaže mi ćerka. Volim to. Prvo jaje koje spustim u veliku šerpu za kuvanje (ono koje što najlepše ušarenim) opredelim i ostavim za čuvarkuću. Skuvana jaja premazujem sa uljem zbog sjaja. Rasporedjujem ih u ukrasne korpice ili posude i uživam u njihovom izgledu.