MORAL I OBICHAJI

Obichaji su ustaljene navike koje pojedinac stiche dugim delovanjem tradicije.
Kada se dvoje poznanika rukuju, ili kada se Srbi kod nekog susreta tri puta ljube u obraz, retko ko od tih ljudi tje biti u stanju da odgovori zashto se bash to tako radi.
Zashto se, na primer, ispruzi desna ruka prilikom pozdravljanja, ili zashto se Srbi ljube bash tri puta?
Obichaje smo nauchili da upraznjavamo nesvesno, kao shto smo nauchili da udishemo vazduh, da hodamo...Postoje li obichaji u nashem okruzenju, medju nama za chije postojenje smo postavili sebi pitanje o smislu obichaja koji upraznjavamo?
Zashto izvodjene nekih radnji ili, pak njihovo ne izvodjenje, nailazi na manju ili vetju osudu.
Da li se slazete sa tim, da moralne radnje treba i moraju da se izvrshe, dok obichajni postupci mogu a i ne moraju?
Koliko u svemu tome ima laznog moralisanja?
Da li i na chatu ima obichaja? Da li se na chatu moralishe?

:scratch: :ljib:

Mi Srbi smo bash puni kojekakvih obicaja,pogotovu su izrazeni u centralnoj Srbiji,primera radi moj brat kada se ozenio snahu kada se pozdravljala sa mojim roditeljima poljubila ih je u ruku..Isto ja kada sam bio kum na svadbi kumov deda me je poljubio u ruku covek ima 80godina bio sam zapanjen,ali sam prihvatio to kao obicaj,a zaboravih reci da me je taj stari covek dvorio(stajao) celo vreme pored mene dok sam ja vecerao...
Shto se tice chata vecinski deoljudi koji chataju su dobri i moralni ljudi,ali sreo sam i puno laznih moralista koji se kao gade na sve..sve ima bljak..nemoze da se kao iscude koje cemu medjutim..sve oni to rade cak i josh gore,ali ipak je ovo chat tako da je sve dozvoljeno,ja se licno drzim onoga"CAST SVAKOM,OBRAZ NIKOM" kako ovde na chatu tako i u privatnom zivotu

Znam jedan zanimljiv: mladozenja ne sme dozvoliti mladi da, po dolasku sa vencanja, prva udje u kucu/stan. Sta mislite zasto?
Nema - dzentlmeni bash
Reci cu vam nesto u ''poverenju''. Ja sam mog matorog andjela ''nagazila'' na vencanju. Cak imam sliku na kojoj ''pucam'' od smeha. Al' uzalud-ne vredi, imam licno iskustvo...Ne padaju lako te ''grudi balkanske''

Svi znamo sta je opšte prihvaćeno kao dobro, a sta kao zlo. Često morala pravila osećamo kao lična, pa nećemo pogrešiti ako nikom ne činimo ono što ne želimo da neko učini nama. Naravno, samo ako smo empatični i savesni, ako imamo prirodni osećaj za druge ljude, za dobro i zlo, kao takvo, bez obzira na opšte prihvaćen socijalni stav. Kao licnu notu, dodamo i svoje, lične principe.
Medjutim, svi imamo i jake ambicije, želje, kako u odnosu na druge, tako i u karijeri, sticanju...

A upravo tu nastaje
Koliko smo moralni i principijelni na putu njihovog ostvarenja?
Jesmo li iskreni kada proklamujemo moralna pravila? Kako stvarno delujemo ako nam je interes suprotan?
Hoćemo li izdati prijatelja, kolegu, komšiju...
Kakvo je i koliko dugotrajno ''uzivanje'' u takvom ostvarenju

Nisam ''svetica'', ali ne volim pirove pobede. Istina, racionalno ponekad zažalim zbog (iz ovih razloga) propuštenih prilika, ali se bar osećam kao čovek. Ne samo da ne volim, nego mi se gadi na moralisanje ''na sve strane''. Ne volim ni preteranu ''principijelnost''.

Iako nije baš pravi primer, setih se svog živog blama. Strastan sam pušač. Tog dana (za vreme bombardovanja), stajali smo preko 2 sata u redu za 1 kutiju ''dno'' cigara. Moja koleginica je bila ispred mene i kupila poslednju. Ponudila mi je pola, iako je strastan pušač, kao i njen muž. Odbila sam, jer sam imala preko pola kutije. Po podne smo krenuli kod svekrve. Njena komsinica (''razbija'' kad nema cigre) je mašući istrcala u dvoriste. Kad smo stali, pitala je koliko imam cigara. Rekoh da imam 5 (imala sam 11). ''Joj, za vas dvoje, cekaj, kupila sam 2 kutije'' - i dodaje celu kutiju. Mogla sam da ''umrem'' od stida. Slagala sam da mi je sestric rekao da će udveče doneti. Tad sam obećala sam sebi da cu prestati i - prekršila
:PAH: :PAH: :PAH:

Duško Radović je rekao: "Neki su se već razveli, neki su u razvodu, a neki su još na početku - tek treba da se venčaju." Šalu na stranu, ali brak odavno nije svetinja. Naime, svaki peti u Srbiji završi se razvodom, što je dva puta više nego pre pola veka.

Pre nego što odluče da sudu povere svoj život i ljubav, supružnici najviše zajedno provedu od jedne do četiri godine (gotovo 22 odsto). Za nijansu je manje onih koji su bili u braku od pet do devet godina (20,26 odsto), zatim od deset do 14 godina (17,5 odsto). Jedva desetak odsto od ukupnog broja brakova koji se sklope godišnje, njih oko četiri hiljade, traje duže od 25 godina.

"Ima i onih koji ne sastave ni godinu dana u braku", kaže za "Večernje novosti" Gordana Zorić, matičar u opštini Stari grad. "Nema tolerancije, supružnici su izričiti u svojim zahtevima. Gotovo da nema dana da nam ne stigne neko rešenje iz suda o razvedenom braku", kaže matičarka.

Rešenja o razvodima ne stižu iz Srbobrana, Ljubovije, Rače, Blaca, Crne Trave... Tamo statističari poslednjih godina ne beleže da se neki brak raspao, niti da je iko od venčanih poželeo da skine bračne okove. U Kikindi, medjutim, na dva braka beleži se jedan razvod!

Statistika govori da se godišnje razvede oko osam hiljada brakova u Srbiji. Isti broj razvoda zabeležen je u Srbiji 1991. godine, a dok je rekordna godina bila 2002. Tada su srpske sudije razvele gotovo deset hiljada naših brakova. Jedino se više parova razvelo 1987. godine u Srbiji - njih 11.689.

Uzroci razvoda se, sasvim je izvesno, nisu promenili. Bračni odnosi se poremete zbog različitosti u shvatanjima, navikama, karakteru i organizaciji života. Ljudi se razvode i na prve veće probleme u porodici, nedostatak ljubavi, mešanje roditelja, loše finansijske prilike...

Za razvod je dovoljno, uz izvod iz knjige venčanih (ako imaju potomstvo i izvod iz knjige rodjenih za decu) podneti zahtev i platiti taksu, ali tek onda kreću muke i problemi. Mesecima se čeka na razgovor kod socijalnog radnika, koji je obavezan ako supružnici imaju dece, a zatim se još toliko čeka da se zakaže ročište kod sudije. Prosečno, razvod traje gotovo dve godine, ali se mesecima čeka da stigne presuda.

Trajanje postupka može se skratiti sporazumnim predlogom o razvodu, ali se otežu procesi oko raspodele imovine, dodele dece... U tom slučaju, neophodno je pribaviti neophodnu dodatnu dokumentaciju.

"Teško je utvrditi ko je šta kupio i nabavio dok je ljubav cvetala, pa se onda sve deli na ravne časti", objašnjava Zoran Kovačević, advokat. Ako partneri ne mogu da se dogovore, sud može sve da proda i novac podeli, što je, naravno, gubitak, jer se stvari prodaju ispod prave cene.

Podela imovine može trajati i godinama. U sudskim analima zabeleženo je i da je jednoj ženi dozlogrdilo cepidlačenje oko podele imovine, pa je sekirom napola podelila frižider, veš-mašinu, ormare...



Svaka četvrta beba je vanbračna

"Bilo je slučajeva da neko od supružnika kaže "ne dam ti razvod" ili "neću da se razvedem", ali to jednostavno tako ne može", rekla je sudija Sekulić. To je regulisano zakonom i sudija je tu da zakon sprovodi.

Žene se na razvod odlučuju najčešće zbog nasilja ili nepoštovanja, dok muškarci teško podnose uplitanje njene porodice i robuju stereotipu po kojem se zna ko nosi pantalone.

"Zbog nasilja u porodici, na razvod se odlučuju obično žene koje su duže u braku, jer, prema našem iskustvu, retko koja se odluči da ode iz braka posle prvog incidenta", kažu u Savetovalištu za brak i porodicu.

Pre toga žena minimizira problem i stidi se o tome da govori. Na razvod se žena odlučuje i zbog alkoholizma, ali i neverstva. Kad muškarci saznaju da su im žene u vanbračnoj vezi sa drugim čovekom, o tome radije ćute, jer ih je sramota.

Statistika kaže da se najviše razvode parovi bez dece, a ako imaju potomstvo sud ih uglavnom dodeljuje majci na čuvanje. Na predaju zahteva za razvod češće se odlučuju visokoobrazovane žene, što je preduslov za materijalnu sigurnost.

Stručnjaci upozoravaju da je naša porodična slika siva. Ne povećava se samo broj razvoda, već se smanjuje i broj onih koji žive u klasičnim porodicama. Sve je više homoseksualnih, vanbračnih zajednica, ali i samohranih majki sa decom.

Gotovo svaka četvrta beba u Srbiji je vanbračna. Statističari su izračunali da je svaki treći čovek na planeti sam, odnosno da nije u braku. U Srbiji, medjutim, trećina mladjih od 30 godina nije u braku. Svaka deseta žena ili svaki peti muškarac u Srbiji izmedju 35. i 40. godine nikada nisu ni bili u braku.

"S druge strane, razvode se i mladi i stari. Nedavno nam je stigao dopis iz suda da je jedna sugradjanka od 83 godine dobila spor brakorazvodne parnice, koju je započela zbog toga što više nije želela da živi sa svojim dosadašnjim mužem", kaže matičarka Zorić

U porastu je broj onih koji posle razvoda sa prvim supružnikom, i kratkog drugog braka, još jednom pred sudom potraže svoja prava. Godišnje se i po treći put i više razvede gotovo hiljadu parova.

Predbračni ugovor je novina u odnosu na ranije ulaske u brak. Supružnici mogu pre braka, ali i tokom zajednice da ugovorima regulišu svoju postojeću imovinu. Ovakvih ugovora, zasada, ima veoma malo, ali umnogome olakšavaju podelu imovine ako dođe do razvoda braka.

Cena razvoda nije visoka, ako ne računamo advokatske usluge i duševni bol. U sudu navode da se plaća 1.800 dinara taksa i isto toliko za sudsku odluku.


(Mondo)

najveca KRIZA MORALA....jeste nazalost ovde.U socioloshkom smislu,predstavlja rak ranu nasheg drushtva koje je u krizi.
Zamislite ovoliko razvoda,......bele kuge,poshasti jedne male i vekovima rastrzane zemlje....i shvaticete samo dve stvari
Po tradiciji,mi smo zene,koje su vekovima ucene da vole i poshtuju svog supruga.
S druge strane,drushtvo VAS je nateralo,da se pre 35 ne udate,jer vam ne obezbedjuje osnovnu egzistenciju.Rezultat je novi obicaj,da se mladi cim se uzmu i razidju....ili josh gore,zive vanbracno...gaseci najvredniju kod coveka najvazniju stvar:EMOCIJU

''Po tradiciji,mi smo zene,koje su vekovima ucene da vole i poshtuju svog supruga.
S druge strane,drushtvo VAS je nateralo,da se pre 35 ne udate,jer vam ne obezbedjuje osnovnu egzistenciju.Rezultat je novi obicaj,da se mladi cim se uzmu i razidju....ili josh gore,zive vanbracno...gaseci najvredniju kod coveka najvazniju stvar:EMOCIJU''

'Es' ukrasu. Slazem se. Ali, ponekad drustvo nema veze sa tim. Primera radi, uvek su jednostrane ''kalkulacije'' (bilo koje vrste- kao razlog za sklapanje braka - buduće zlo.

Inače, jesam za razumevanje, strpljenje, postovanje, toleranciju, paznju ... ali nisam za to da je zena jedini amortizer svega toga, makar i na svoju stetu. Vremena su se promenila. Nije vise materijalno zavisna. Ono sto manjka, pored emocija je nezrelost i neogovornost. I dalje mislim da je zdrava porodica centar sveta svakog od nas. Ali brak - ne po svaku cenu.

Jedan otac je više nego stotinu učitelja!
Georg Herbert

Mnogo je lakše postati nego ostati otac.
V.O. Ključevski

Majke daju našem duhu toplinu, a očevi svetlost.
Pol Žan

Onoga dana kada je majka umrla, počela je starost.
Narodna poslovica

Roditelji su često zli prema tuđoj deci kada nisu srećni s vlastitom.
G. Hajberg

Kod majke dete je gladno, a kod maćehe žedno.
Narodna poslovica

Majka je genije deteta.
Hegel

Čestita majka daje svome pastorku isto toliko veliki komad kolača kao i vlastitom detetu, samo što ga daje na drukčiji način.
Ludvig Born

Neka ti očeve ludorije budu opomena, a ne isprika za tvoje.
B.Šo

Bog nije mogao biti na svakom mestu pa je zato stvorio majke.
Jevrejska narodna poslovica

Svaka se ljudska ljubav mora steći, osvojiti,zavrediti i uprkos zaprekama sačuvati. Samo se majčina ljubav niti stiče niti zavređuje.
B.Ojerbah

Ma šta na svetu čovek činio i ma kako to bilo dalekosežno ako prema svojim roditeljima nije ispunio svoju dužnost sve ostalo je bezvredno.
B.Ojerbah[b]

Imam obicaj da za Novu godinu svojim najdrazim smislim po jednu specijalnu zelju. To smisljam kad spremam po kuci ili u kuhinji. Bude spremno. Svakom zavirujem u dusu i pozelim bas. Cesto sam sebi smesna, ali to radim uvek, godinama.
Pa, aj po obicaju, veceras da cekamo, pozelimo i docekamo svako dobro, a posebno ono sto nas obogacuje iznutra i cini nas boljim same sebi, a time i drugima. :SSSS:

Ja cu nesto otpevati na ovu temu.... Selo moje kraj Morave volim tvoje obicaje,volim pesme i veselja.....

E, zna li neko zasto je, po tradicionalnom običaju, mladina vencanica bele boje? :igra: :igra: :igra:

Pre nekoliko godina oženio se unuk moje prve komšinke. Mlada je bila trudna, veza duga. Par skladan. Svadba megalomanska ali vesela, razigrana, muzika prvoklasna. Mlada u beloj venčanici, stvarno lepa, puna uskladjene energije, opuštena, pozitivna, kao i mladoženja. Vidi se da su spontani, da pripadaju jedno drugom.
Sledeći dan, uz kafu kod bake, pričamo o svadbi. U jednom momentu, kaže baka da mlada nije trebala da obuče belu venčanicu, zato što je trudna. Nas dve ''prečujemo'', komentarišemo slike.
Ponovo baka ''grdi'' devojke što se udaju ''na stomak'' pa još obuku belu venčanicu. Smejemo se. Ona se pomalo ljuti. Pitam je u šali - da li je mladin ''greh'' stomak ili venčanica. Ona će meni, sasvim ozbiljno, da belu venčanicu mogu da obuku samo nevine devojke. Da se sve izopačilo u smislu da nema razlike između veze i braka, da nema poštovanja mladih prema porodici onog drugog, žene prema mužu, da je previše slobode, da ''niko ne može ni sa kim'', da će to uništiti porodice (osećam potrebu da kažem da je baka sasvim u redu, pozitivna, da voli snahu, da nije previše tradicionalna).
Sta mislite, je li baka pomalo u pravu?

Slazem se sa bakinim mishljenjem u velikom delu

Moral. Skup svih tih nepisanih normi - strpljivo gradjenih i usadjivanih u kolektivnu i našu svest da bi lakše živieli zajedno, zaštitili opšte vrednosti u ovom šarenom svetu lepom... Prihvatamo ih, ugrađujemo u se, sami ili kroz nametanje, često i nesvesno, jer se načelno uklapaju u naše stavove i odgovaraju našim željama, potrebi da zaštitimo sebe, svoje, druge, da ne povredimo, ili zbog straha da nas okolina ne osudi...

I sve je to lepo dok se sa moralnim (opravdano) ne ''sudarimo'' u sebi samima. Sve dok nam lična živa situacija ne nametne istinsku, ljudski prirodnu potrebu - čijem zadovoljenju se protivi prihvaćeno opšte pravilu, iako prirodno želimo a mislimo da je nemoralno, kad smo u duševnom, emocijalnom oklopu... sve u nama se komeša, istinski patimo i samo trajemo - al' neka ''živi'' pravilo umesto nas... dok život ovaj jedan neumitno teče mimo nas.
Zaista poštujem moralno i ista prava drugih u istim situacijama, ali sam za istinsku pravičnost, za prirodno pravo na ono što nas (i druge) čini radosnim, srećnim, potpunim, zadovoljnim... naravno, sve u meri koju to savest dozvoljava - Kad osećam da bih opravdala drugog da u identičnoj situaciji čini to što istinski želim
Da li je naša savest (normalnog, prosečnog čoveka) mera, granica, koja će nam pomoći da pravično (čak do finesa) u sebi razgraničimo ''moralno'' od ''nemoralnog'' (u tim posebnim situacijama)?

Onaj ko ne zna, a ne zna da ne zna, budala je - izbjegavaj ga.
Onaj ko ne zna, a zna da ne zna, dete je - nauči ga.
Onaj ko zna, a ne zna da zna, zaspao je - probudi ga.
Ali onaj ko zna i zna da zna, mudrac je - sledi ga!

Mladenci se praznuju 22. marta a posvećeni su uspomeni na stradanje svetih četrdeset Mučenika Sevastijskih, koji su za Hristovu veru postradali 320. godine. Svi ovi mučenici behu mladići, pa je naš narod taj dan uzeo kao praznik na koji mladi supružnici (mladenci) u svome domu primaju goste, a ovi im donose poklone i na taj način im pomažu na započetku njihovog braka i života u bračnoj zajednici. Mlade domaćice toga dana dočekuju goste u svojoj kući i pokazuju svoje umeće i spretnost domaćice. Ovde valja napomenuti da Mladenci uvek padaju uz post, jer Časni post počinje obično početkom ili sredinom marta, i zato svaka gozba koja se sprema ovog dana, mora biti posna, radi zdravlja i napretka dece mladih supružnika. (http://sr.wikipedia.org/sr-el/Младенци).

Volim mladence. I mladenčiće. Uvek me ispune smislom, energijom, nadom... Iskreno im unapred smišljam željice. A uživam birajući poklone. A kad ''ubodem'' pravo, dupla je radost. Ne volim kad se pokloni ''odradjuju''.

E da vam ispricam na danashnji dan na mladence je rodjen jedan moj kolega koji voli jako da pije,i za vreme radnog vremena zakaci se sa nekom zenom na poslu i loopi joj shamar,ovi zovnu policiju odveduga u sup i pitaju ga; kad si rodjen? on kaze na mladence oni pomisle da ih zeza i lope ga pendrekom,vrate ga u firmu i on napishe u knjigu dezurstva ; Bio sam U 'RUPU" umesto u supu i kaze dobio sam po njushci shto sam rekao kad sam rodjen,joj ja mu tad bio shef nosio sam knjigu svima redom da citaju to je bilo padanje

SJaj ::

E da vam ispricam na danashnji dan na mladence je rodjen jedan moj kolega koji voli jako da pije,i za vreme radnog vremena zakaci se sa nekom zenom na poslu i loopi joj shamar,ovi zovnu policiju odveduga u sup i pitaju ga; kad si rodjen? on kaze na mladence oni pomisle da ih zeza i lope ga pendrekom,vrate ga u firmu i on napishe u knjigu dezurstva ; Bio sam U 'RUPU" umesto u supu i kaze dobio sam po njushci shto sam rekao kad sam rodjen,joj ja mu tad bio shef nosio sam knjigu svima redom da citaju to je bilo padanje

ocel nas SJaj u RUPU :opa: SUPU :sta:

Rezultat je novi obicaj,da se mladi cim se uzmu i razidju....ili josh gore,zive vanbracno...gaseci najvredniju kod coveka najvazniju stvar:EMOCIJU

Ruzo, kako si to povezala da u vanbracnim zajednicama nema emocija i ljubavi. Takve zajednice se prave suprotno obicajima iz raznih razloga ali sigurno iz emocija. Rastanci su manje komplikovana sto ih cini vise naklonjenih jedan drugom. Mozda to nije preporuka zbog dece koja bi dosla takodje u nesklad sa okolinom. Mislim da je dobro ziveti jedan period u takvoj zajednici. Upoznati partnera i sa odlukom pravljenja potomstva sklapati brak. Bilo bi manje pompe oko svadbi i svih ostalih zamornih obicaja a vise bi se usmerili na sebe. Obicaji znaju ljude gurnuti u zajednicu za koju nisu spremni i zbog toga ima dosta razvoda u prvoj godini braka.

Ma kakav brak danas, samo vece komplikacije, maltretiranje po sudovima, podela imovine, bzvz.
Bolje cuvaju jedno drugo ako zive vanbracno, boje se da ce izgubiti jedno drugo, dok onaj papir kao nesto znaci, zene se opuste, zapuste, muskarci otrombolje, misle sve su resili kad su se vencali.
Sad nosi kao moje prezime i tu je kraj.
Ja imam dve cerke i nikad se ne bih ljutila da odluce da zive sa nekim vanbracno, jednostavnije je.
Takvo vreme doslo.

Jednostavno se ne slažem. Brak je osnova porodice. Što je bolji to smo srećniji, a i andjeli će nam biti sigurniji u se i kvalitetniji ljudi. Ono što je istina jeste činjenica da u brakove pomalo ulazimo slepi. Moguće je da sam tradicionalna, ali ipak sam dubokog ubedjenja da porodicu ne može da zameni nijedna društvena institucija. I da samo treba prilagoditi odnose datom vremenu. U osnovi se to svodi na ravnopravnost i veće medjusobno uvažavanje. Nikako se ne slažem sa ''modernim'' shvatanjem braka. To ''brzo udji još brže izadji'', pa ne znaš ni što si se venčao ni razveo. Ozbiljniji, zreo izbor je ključ rešenja. I malo više odgovornosti i poštovanja - i prema sebi i prema drugim. I da ponovo biram, izabrala bih brak. I volela bih da moja deca isto izaberu.
Naravno, ne brak radi braka, ne po svaku cenu. Slažem se da je zdrava sadržina odnosa najvažnija.
Poštujem da svako ima pravo na svoje mišljenje i delovanje.

Nisam protivnik da moja deca sutra prvo zive i upoznaju tog "nekog"u zajednici.Nije isto imati momka i nekog sa kim se zivi 24h.Bolje tako nego let u nepoznato.Vecina je fina dok se ne udje u brak a posle...I nije me briga sta ce "selo"da kaze,nek oni budu srecni.

Evo i mene...Brak i moral..Hmm,Tesko pitanje!?, jos tezi Odgovor.Elem da ne duzim pricu ...Ovo je jedna od tema na koju niko i nikada neće dati odgovor. Jer odgovor ne postoji. Niko nije kompetentan da da odgovor na ovo pitanje. I niko nikada neće biti. Može da se iznese 1001 teorija, ali ni jedna od njih neće biti ni približno tačna.

Ako krenemo sa religijske strane, moralno je ono što je dozvoljeno u Bibliji, Kuranu, Tori i ostalim svetim knjigama... Jedna definicija morala, a nekoliko (svaka religija za sebe) skupina pravila po kojima se treba voditi. Ako nešto nije po religijskim zakonima, nije moralno: prasetina, alkohol, košir hrana... Čista matematička teorija preseka - ćao!

Civilizacije. Ova (naša) civilizacija ima neke svoje normative, odnosno pravila ponašanja, odnosno dojam morala. Mi, tj naši "stari" su osmislili ta pravila. Odakle nama pravo da ta pravila proglasimo moralom? Naravno, ako ta pravila smatramo nečim višim. Postoje neke civilizacije, verovatno, u Amazoniji, na Novoj Gvineji, u Sibiru, čija su (društvena) pravila možda drugačija od naših. Možda je njima sasvim normalno da se "pare" sa članovima svoje porodice. Koliko to god nama izgledalo nenormalno. To je loše, zar ne? Ali odakle nama pravo da naša pravila ponašanja proglasimo za tačna, ako ima i drugih?

Možda postoji i inteligentnog života negde u svemiru. Ko zna šta oni smatraju moralnim ponašanjem. Dobro, to je malo daleko, ali...

Znam da nisam otkrio toplu vodu, ali, mislim, da je nekako ovako...

I opet moram se zapitati....Sta je moral?
Je li to nesto urodjeno ili nauceno?
Sto znaci biti moralna osoba?
Je li to sinonim za postenje, dobrotu, empatiju, altruizam, ili to znaci biti savrseno (u)suglasen s drustvenim normama?
Vredi li za sve isti moral - (pravila) ili za neke manje ili vise?
Ko je taj koji odredjuje sto je moralno a sto ne?....Mozda je ovo pitanje i naj celishodnje za postavljene Moralnih vrednisti...da Ko je TAJ!!!!!??????(ako bi znali ko je taj mozda bi i moral postojao)..Sto nekazem da nema..Morala.ali............

Cula sam davno jesnu, slatku pricicu koja se moze primeniti i na obicaje i na moral.

Kako se ogreju jezici onako bodljikavi i sklupcani u jedno kulupko. Drze pavo odstojanje.

Pravilo za svako drustvo. Biti dovoljno blizu da bi imao sigurnost zajednice i drzati dovoljno
odstojanje da ne bi bio uboden.

Pa neznam tamo negde u vasioni ili na cejlonu kakav je moral svako ima svoj izgradjen
vremenom i okolnostima. Ali u svakom vazi ovo pravilo netalasaj puno.

Zepp_ellin ::

I opet moram se zapitati....Sta je moral?
Je li to nesto urodjeno ili nauceno?
Sto znaci biti moralna osoba?
Je li to sinonim za postenje, dobrotu, empatiju, altruizam, ili to znaci biti savrseno (u)suglasen s drustvenim normama?
Vredi li za sve isti moral - (pravila) ili za neke manje ili vise?
Ko je taj koji odredjuje sto je moralno a sto ne?....Mozda je ovo pitanje i naj celishodnje za postavljene Moralnih vrednisti...da Ko je TAJ!!!!!??????(ako bi znali ko je taj mozda bi i moral postojao)..Sto nekazem da nema..Morala.ali............

Bravo Zepp_ellin.....i mene zanima Ko je taj?

Znam samo da je rodjen za pricu

Gea ::

Cula sam davno jesnu, slatku pricicu koja se moze primeniti i na obicaje i na moral.

Kako se ogreju jezici onako bodljikavi i sklupcani u jedno kulupko. Drze pavo odstojanje.

Pravilo za svako drustvo. Biti dovoljno blizu da bi imao sigurnost zajednice i drzati dovoljno
odstojanje da ne bi bio uboden.

Pa neznam tamo negde u vasioni ili na cejlonu kakav je moral svako ima svoj izgradjen
vremenom i okolnostima. Ali u svakom vazi ovo pravilo netalasaj puno.

Slažem se. Svi živimo u svom okruženju. I nisu moralna pravila uvek naša pravila. Taman tako.

Nist ja ne razumem. Mnogo filozofirate. Moram pitati SNEZA_
- Odgovor sasvim je jednstavan vi filozofi ( Ljiljana i Zepp). Samo odredjujete granice svog morala i sebi i svojoj deci... Od pamtiveka otac je bio vas ucitelj, vi svojoj deci i tako vekovima... manite se filozofiranja uceni ljudi.

Brak, je sacuvao generacije. ono je vrednost, da znas sta je ispravno. Nije nametnuto, vec da se zna, da nije braka, spavao bi svako sa svakim, sestra sa bratom, majka sa sinom, i obratno... svi sa svima... A niko nije postavio pitanje sto je to ne moralno.
Incest postoji, u Bibliji...