Baviti se svojim zivotom

Sve dok je covek ziv - ima nade. Nemoj da mislis da manje boli onog ko ujutru ima 500 evra a nema kome da ih da za dorucak.
Moji nekakvi zakljuchci iz druzenja sa ljudima iz razlicitih slojeva su - da mnogo vise znaju da se raduju i da su zadovoljniji oni koji najmanje imaju (materijalno). Od njih treba uciti kako biti nasmejan i kad se ima samo parce hleba namazano mascu. Definitivno, unutrasnji mir se sigurno ne nalazi u materijalnom bogatstvu. Oni koji zive na ivici materijalne bede najbolje znaju koliko svaka sitnica znaci i znaju da prihvate zivot onakav kakav jeste i da istinski uzivaju u ono malo sto imaju.

Zivot je onakav kakav ga napravimo. Da bi imali onaj smesak zadovoljstva kad ujutru ustanemo moramo pomisliti na lepe stvari koje nas cekaju, na dan pun dogadjanja. Novac stvarno ne cini srecu u ma kolikim novcanim relacijama. Nekad je to dovoljno za kaficu i cigaru pa da se covek oseti bogat a nekada je ta granica je mnogo veca. U sustini to zadovoljstvo nije vezano za materijalno blagostanje nego u stvaranju srece. Sreca moze biti i u sticanju statusa, materijalnog bogatstva ili jednostavna sreca da su svi mili i dragi zdravi i zadovoljni. U ovoj trecoj grupo je vecina koja balansira izmedju sticanja sigurnosti i emocijalne srece. U svemu se valja posvetiti termeljno jer ako pustimo stvari da se eto tako otaljavaju zivot ce krenuti nizbrdo.

Ne slazem se.
Mi ne mozemo da uticemo na mnoge stvari u ovom zivotu ,da bi ga napravili po svojoj meri.
Tako da nisam bas uverena u onu narodnu...covek je sam kovac svoje srece.
Novac cini srecu i nije zanemarljiva njegova uloga u zivotu.
To ne moze da zna onaj koji nikad nije oskudevao ni u cemu i koji nije osetio kako je to kad se nema

Pa svako je osetio neko nemanje ali pitanje je kako se ko odnosi prema tome. Da li se pomiriti sa situacijom ili se boriti sa okolnostima. Malo toga je neizmenjivo kad se covek zalozi da to promeni. Pomiriti se sa cinjenicom da je to tako je u stvari licni strah da se potrudis da ih izmenis. Nekada su to licna ogranicenja i sumnja u vlastite sposobnosti a da su sve ostalo izgovori za nedace u vlastitom zivotu.

Najlakse je sedeti i kukati na "losu srecu". Vecinu stvari sami odredjujemo. (Kako se u onoj pojednostavljenoj pricici kaze kad se covek danima molio Bogu da dobije na lutriju a Bog mu rece - Hocu da ti pomognem, al kupi listic!). Moze zivot biti bolji i lepsi al se moramo malo potruditi oko toga, narocito kad se radi o materijalnim stvarima.

Ako nista drugo, onda kupis srecku i cekas, kao u pricici. Po meni je to najnizi oblik cekanja da "ti svane". Sve igre na srecu, vracare, bajanje u karte, solje i ostale aktivnosti se pojavljuju kad ljudi izgube veru da sami mogu da pronadju resenje i urade nesto u svom zivotu. Sete se onda drugi, kako iskoristiti to beznadje i smisle razne igrice, SMS porukice koje pune dzepove pojedincima. Ja imam jedan zivot da bi se snjim igrala na srecu.

Sory, pogresno shvaceno. Ne kupis srecku i cekas, nego - MORAS NESTO DA URADIS ZA SEBE (u prenesenom znacenji-kupi srecku, odnosno svako gradi svoju srecu).

Shvatila sam samo sam dodala nesto toj konstataciji. Volim kad su ljudi energicni, imaju planove za koje su spremni da uloze napor da ih ostvare.

Meni je uvek zao kad ljudi tonu bez potrebe. Kad to pojme, prosao voz... Novac jeste bitan, pogotovo u egzisencijalnom smislu, bogastvu treba teziti, obezbedjuje mnogo toga (npr - da imam priliku - proputovala bih svet ovaj lepi). Razliciti su nam problemi, interesovanja, teznje... Sreca jeste krajnje relativna, jos uvek zna da me zaprepasti koliko je malo potrebno da zaleprsam, i obrnuto. Slazem se sa misljenjima da uvek mozemo uciniti da nam bude bolje, tim pre sto to iskustveno znam. U cemu god da smo, samo valja sto pre shvatiti sta nas ispunjava pa mu opredeliti prioritet, na sta ne mozemo da uticemo, ili da to nije previse vazno, pa krenuti dalje u onom sto mozemo. Posebno za sebe, iznutra. Vrlo, vrlo cesto, nismo svesni koliko uticemo na sopstveno slepilo. Rad na sebi, za sebe (sve svoje) i druge pomaze otvaranju okica.

Lakoca zivljenja, kako je steci. Biti zadovoljan sobom. Neko je to bez icega i nista ga ne sekira. Bogat je i srecan jer ne zeli nista. Neko ima tu potrebu da se sebi dokazuje trudom i ostvarenjem zelja. Nije to uvek samo novac, nego uspeh, potvrda da si bolji da mozes vise.
Oluja pocinje, zavrsicu misao sutra.

Ja cekam, cekam...

Pa evo prošla vrtutma po kući a i vremenska nepogoda. Pa da se vratim na misao.
Uvek me je zbunjivalo tudja bezbriznost prema problemima koji su izgleda samo meni očita. Uvek sam gledala dalje i to me je sprečavalo da budem opuštena i zadovoljna. Samo dinamika u životu čini da se osećam dobro, sadržajno. Nije to zelja za imanjem ili sticanjem nečega. Imam potrebu da stvaram nesto svoje, da budem kreator svog života i odbijam da mi to obična sitna životna zadovoljstva budu sadržaj života. Jednostavno to mi je malo.

Gea, pa bez promene nema napretka, razvoja u svakom smislu... a ni stvarnog zadovoljstva zbog ostvarenja cilja za koji smo ulozili svoju snagu, energiju. Kao ni bez racionalnog rizika. Biti bezbrizan zaista nije lako, iako to jedan od obrazaca za tu tvoju lakocu, odnosno zadovoljstvo zivljenja. Ovo jer se mnoge nase brige ili opterecenja pokazu bespotrebnim. Prosto nam promakne neka sitnica, ma koliko bili ``vidoviti``. Samo ja nisam zato da zbog te dinamike ne vidimo (ne zivimo) te sarene sitnice, sto zivot cine. Ovde prvenstveno mislim na ugodjaje svojim dragim i sebi. Prosto dajem prednost emocijama. Ne zelim biti masina. Eto.

Smeh je vaša teretana!
Pored toga što podmlađuje srce i mozak, stručnjaci tvrde da smanjuje bol, jača krvne sudove, povećava odbrambenu moć, ubrzava postoperativni oporavak. Dobre strane zdravog smeha tu, razume se, ne prestaju...


Koliko se puta čovek nasmeje za godinu dana? Tačan odgovor glasi: 6.205 puta. Tako bar piše u novoj studiji koja otkriva šta se sve događa u našem organizmu kad se slatko smejemo. Precizno prebrojavanje pokazalo bi da se odrastao čovek u toku dana nasmeje 17 puta, što je malo u poređenju sa detetom koje, prema istom naučnom tumačenju, u smeh prsne bar 40 puta dnevno.

"Provala" zdravlja
Nove studije pokazuju da smeh jača prirodnu odbranu organizma. Postoji i nova grana nauke psiho-neuro-endokrino-imunologija (PNEI) koja proučava odnos između nervnog, endokrinog i imunog sistema. Oni su u međusobnoj vezi posredstvom biohemijskih "glasnika". Drugim rečima, kada ste depresivni, lakše se razbolite; ukoliko, međutim, spadate u veseljake, imuni sistem će se "razigrati" i bolje vas braniti.

Zarazna "bolest"
Ako nam je smešan i sam pogled na osobu koja se smeje, znači da je smeh stvarno zarazan. Stručnjaci za ponašanje pojavu objašnjavaju kao prirodnu čovekovu sklonost da imitira svoje bližnje. Neka istraživanja pokazuju da se mišići lica automatski aktiviraju čim vidimo nekog ko se smeje kako bi, često i neprimetno, reprodukovali mimiku.
Pored toga, naglašavaju stručnjaci, smeh je idealan način za zbližavanje ljudi koji omogućava trenutni i gotovo fizički kontakt (otud izraz "pucati od smeha") između pripadnika najrazličitijih svetova. To je, u stvari, jedan od malobrojnih instrumenata za rušenje barijera među odraslima.
Čemu se osmehujemo...
Razni su stručnjaci pokušavali da objasne razloge koji čoveka teraju na smeh. Ova teško objašnjiva pojava u poslednje vreme dobija nova tumačenja. U prošlosti je, naime, na snazi bila teorija po kojoj je osmeh plod neurovegetativnih pražnjenja, neka vrsta spontane reakcije organizma na spoljne nadražaje.
Kasnije su rađena nova istraživanja koja su pokazala da beba već u trećem mesecu počinje da se osmehuje nekoj osobi zato što joj se dopalo njeno lice. I - nije to samo stresna reakcija već otvoreno ispoljavanje neagresivnosti, nežnosti, želje za bliskošću. Osmeh je izraz pozitivnih osećanja i nedvosmislena objava - mira.

...ili smejemo
Šta se, međutim, događa kada prsnemo u glasan i neobuzdani smeh? Najuverljivija je teorija po kojoj nas na smeh tera nesporazum, zbrka ili sudar suprotnosti. Smejemo se, dakle, paradoksu: neusklađenosti pokreta i akcija ili fizičkim razlikama (visoki i niski, mršavi i debeli...). Nasmejaće nas i geg za koji, zbog apsurdne ili nemoguće situacije, unapred znamo kako će završiti.
Mogli bismo nazvati i teorijom opadanja to kad se smejemo nečem što bi moralo da ima neki nivo a - nema ga. Nasmejaće nas, recimo, osoba koja se spotakla zato što očekujemo da zdrav i prav čovek zna gde staje i kako ide, a onda odjednom shvatimo da nije uvek tako. Osoba se, dakle, nije snašla u (neopisivo lakoj) ulozi pešaka, postala je smešna i okolina je kažnjava - smehom.

Zdravlje u talasima
Smeh važi za malo čudo koje se događa u organizmu. Kad se smejemo, zatvaramo oči, pustimo i neku suzicu, otkrivamo zube, menjamo ritam disanja, presamitimo se (od smeha), povećava nam se broj srčanih otkucaja, javlja se spazam dijafragme i ispuštamo čudne glasove. Otkud sve to, zapitala se grupa američkih i nemačkih neurologa i prepoznala isti cerebralni mehanizam za sve vrste smeha (tih, glasan, grohotan, eksplozivan, jedva primetan, "ludački").
Primećeno je da smeh ne dotiče samo neke deliće mozga već pokreće ceo neuronski krug koji prolazi kroz sve delove tela. Polazna stanica je desna moždana hemisfera, ona koja nam pomaže da zapazimo predmete oko sebe: zahvaljujući tome, prepoznajemo lice na karikaturi, a odvojene pojedinosti spajamo u celinu.
Kad odjekne, smeh se kao talas širi po telu, uz posredovanje hipotalamusa (deo mozga) koji reguliše intenzitet i određuje da li ćemo se smejati uzdržano ili - do suza.
Za prenos emotivne reakcije zaduženi su neurotransmiteri, hemijski sastojci koje oslobađaju neuroni. U procesu smejanja, najaktivnije učestvuju:
• dopamin, koji podešava emocije vezane za šalu,
• acetilkolin, koji izaziva kontrakciju mišića,
• serotonin, zadužen za kontrolu raspoloženja,
• noradrenalin, koji održava mozak u budnom stanju.
Ovi neurotransmiteri "voze" do autonomnog nervnog sistema koji kontroliše kardiovaskularne, respiratorne, endokrine, digestivne i odbrambene funkcije i obuhvata dva nervna podsistema: simpatični (zadužen za ubrzanje) i parasimpatični (zadužen za usporavanje). Iz ovog vidimo da postoji direktna veza sa celim telom. Rezultat? Što se više smejemo, blagotvorno dejstvo smeha duže traje. Pored ostalog:
Aktivira mišiće. - Talas smeha se brzo širi. Smejanje, naime, pokreće brojne grupe mišića, pre svega petnaest malih mišića lica čijom se kontrakcijom podižu uglovi usana i očnih kapaka. A mišići larinksa i glasne žice odgovorni su za karakteristične zvuke koje ispuštamo dok se kikoćemo.
Ako veselje potraje, reći ćemo: "Zaboleo me je stomak od smeha". U tom slučaju, prekovremeno "rade" trbušnjaci dijafragma. Učestvuju i mišići respiratornog aparata što znači da se disanje značajno poboljšava (kad se smejemo, vazduh u plućima obnavlja se tri puta brže u odnosu na stanje mirovanja). Smeh donosi i niz fizičkih i psiholoških prednosti. Sa fizičkog aspekta, deluje potpuno isto kao gimnastika, što znači da:
• ubrzava srčani i disajni ritam,
• stežu se dijafragma i trbušnjaci,
• mišići se opuštaju,
• krvni pritisak pada.
Čisti krv. - Pokreti mišića i bolje disanje čiste i oslobađaju gornje disajne puteve: smeh, na primer, može da prekine lakši napad astme, budući da rad parasimpatičnog sistema opušta glatku muskulaturu bronhija. "Akciji čišćenja" doprinosi i lakše izdisanje ugljen dioksida, a kad u krvi ostane više kiseonika, manji je rizik od masnih naslaga. Rad trbušnih mišića odlična je masaža za trbušne organe: poboljšava, na primer, rad jetre i creva.
Sprečava bol. - Smejanjem ubrzavamo proizvodnju endorfina, prirodnih telesnih morfina koji deluju kao jako sredstvo protiv bola i anksioznih stanja. Smeh posebno pojačava lučenje katekolamina i beta-endorfina, prirodnih analgetika koji poboljšavaju opšte stanje i povećavaju toleranciju na bol. Smanjuje se i proizvodnja kortizola, hormona stresa, pa smo vedriji i smireniji.
Donosi radost. - Smeh je moćan faktor i na psihološkom planu. Tu pre svega mislimo na blagodeti endorfina koji, dok se od srca smejemo:
1. smiruje nerve i olakšava san; 2. popravlja opšte raspoloženje što pozitivno utiče na zdravlje.
Osvežava mozak. - Između tolikih prednosti, treba istaći i bolje snabdevanje mozga kiseonikom. Rezultat? Čovek je lucidniji, brže misli a, zahvaljujući dejstvu noradrenalina, bolje je raspoložen i otporniji na depresiju. Kad se smejemo, smanjuje se adrenalin, a s njim i nervoza, napetost i stres. Drugim rečima, vedar čovek stvarnost gleda drugim očima, a život mu je prijatniji i lakši.
Ne zaboravite: Glasan smeh opušta kao seansa joge!

dopamin, koji podešava emocije vezane za šalu,
• acetilkolin, koji izaziva kontrakciju mišića,
• serotonin, zadužen za kontrolu raspoloženja,
• noradrenalin, koji održava mozak u budnom stanju
SVE OVO IMAM,u druzenju sa uistinu duhovitim ljudima

[img]

Pogledajte u sopstveni život

Mnogo toga je prešlo u rutinu, životarimo i često izgovorimo rečenicu „što vreme brzo prolazi". Pritom često zaboravimo da proverimo da li živimo svoj život, naime, onaj koji odgovara sopstvenom biću. Bečki psiholog Julia Umek daje odgovore na pitanja poput šta u stvari radim sa mojim životom, da li koristim šanse, da li možda sam/a sebi otežavam, da li propuštam prilike da se usrećim, da li mogu spontano da odgovorim na važna pitanja koja se tiču mene, da li poznajem sebe i da li mi odgovara moj stil života. Ovakva pitanja su s vremena na vreme važna da bismo eventualno preduzeli promenu kursa.

Evo pet svetlih misli koji omogućavaju pogled u sopstveni život.

1. Glumite savetnika u sopstvenom stanu

Pokaži mi tvoj stan i reći ću ti ko si. Prvom sledećom prilikom uđite u Vaš stan kao stranac. Od trenutka ulaska u stan posmatrajte sve predmete, koju funkciju imaju, kako su poređani, da li postoji neki prepoznatljiv princip reda? Koji dezen je na tapeti? šta je pokvareno i trebalo odavno da se baci? Da li nešto stoji a nema nikakvu funkciju, zašto nije bačeno? šta biste promenili?

2. Kako mi je zapravo?

Pitajte se koliko poslova radim koje ne želim da radim, šta bih rado radio/la a nemam vremena za to. Da li znam zašto radim to što radim. Da li živim prema jasno formulisanim vrednostima i ciljevima? Koliko su mi važne materijalne stvari. Oslobodite se stvari koji vaš život opterećuju umesto da ih rasterećuju.

3. Svaki obrok je praznik

Zapisujte nedelju dana sve namirnice koje jedete. Zatim proverite šta od toga zaista volite. Od sada izbegavajte namirnice koje vi licno smatrate nezdravim, za koje znate da vam ne čine dobro kao i one koje zapravo ne volite ali ipak jedete. Neka vaši obroci postanu mala slavlja, počnite da uživate u vašoj hrani, to će vam ulepšati život.

4. Da li se smejem? Da li osećam sebe?

Pitajte se, šta me pokreće, oko čega se angažujem? Da li se dovoljno smejem, da li sam zadržao/la moj humor? šta mi je nekad bilo zabavno, da li tako nešto i dalje imam u životu. Da li postoje aktivnosti koje mi pružaju osećaj zadovoljstva. Da li postoje situacije koje me obuzimaju ili sam prazan/prazna, hladan/na iznutra, da li me dotiče nevolja drugih ljudi? Da li imam dovoljno dobrih razgovora sa drugima, da li mogu da zastupam sopstveno misljenje o stvarima koje su mi važne? Da li znam šta drugi ljudi vole na meni, da li mogu to da usavršim? Da li ja sam/a kreiram svoj život, da li sam/a određujem kako pravilno da živim MOJ život?

5. Analizirajte unutrašnje bogatstvo

Da li sam zadržao/la moju hrabrost za život ili bi trebalo da budem hrabriji/a i uviđajniji/a? Da li znam koja su bogatstva moje duše? Sastavite listu vašeg duševnog bogatstva u koje spadaju prijatelji, porodice, vaše sposobnosti i talenti, vaša stručnja znanja, vaša otvorenost, velikodušnost, vaša dnevna porcija humora i mnogo toga. Zacrtajte sebi da želite da usavršite vaše bogatstvo što ste ljubazni, pažljivi, duhoviti itd. Sami producirajte dobre misli, pogledajte u prošlost sa pitanjem šta sam uradio/la dobro. To će služiti utvrđivanju sopstvenih resursa i sposobnosti.

Vaš pogled u sadašnjost pomaže da prepoznate šanse koje se nude i da ih prihvatite, a pogled u budućnost služi planiranju i sticanju novih životnih perspektiva. Pitanja poput kako mogu da uvećam moje mogućnosti za srećan život održaće vašu psihu zdravom.
(http://www.poslovnazena.biz/)

Pa dosta stvari sam obavila u životu unazad par godina.
Krenula od najvažnijih i ostala sredjivanja su sama došla.
Da bi sve to obavila sama, odlučno i bez kompromisa, morala sam da budem jaka, promišljena. Izgubila sam negde svoju veselost i bezbrižnost.
Moram se posle tolikih prepravki u životu, vratiti sebi, mislima i delima.

Našla sam jedan fin članak, koji meni nešto govori, možda se još nekom dopadne.

Zauzimanje pozitivističkog stava prema životu pomoći će nam da lakše prebrodimo prepreke, lakše ostvarimo svoje ciljeve, da prevladamo nesigurnost i uopšte da se počnemo osećati bolje u vlastitoj koži, a onda ćemo živeti kvalitetnijim i punijim životom.

Budite istrajni, menjajte se i napredujte svakodnevno; na učenje i promene gledajte kao na prednost; očuvajte kontinuitet svog duhovnog i fizičkog zdravlja, a iznad svega gradite i negujte vlastiti optimizam. Kad sebe budete gledali kao nekoga ko će uspeti, tada će uspeh dolaziti mnogo brže. Sve dok sebe budete videli kao osobu koja je "pretplaćena" na promašaje neće biti važni ni vaš talent ni rad - negativne misli bi će vaša najjača kočnica.


Pravite planove za uspeh na duge staze, jer samo vi kontrolišete vlastiti uspeh; gradite alternative za slučaj nepovoljnih situacija; ne paničite nad propustima; sačuvajte integritet; budite ono što jeste; neprestano imajte na umu da svaki novi dan pruža nove mogućnosti; održavajte fizičku kondiciju; uvek budite otvoreni za nove ideje.

Brojne studije su pokazale da su optimisti u dobrim vremenima pobednici, a u teškim vremenima mnogo lakše preživljavaju od pesimista. Stoga uvek tražite pozitivne osobe i nastojte što češće biti u njihovom društvu. U svemu tražite onu zanimljiviju stranu, sa svima koji vas okružuju podelite svoja pozitivna razmišljanja. Širite pozitivne, dobre vibracije i život će vam biti mnogo lepši, jednostavniji.
Krenite odmah sad jer, ne zaboravite, ono ste što mislite, što osećate. Ono što želite, to ćete i biti.

Gea:

Citat :

Pa dosta stvari sam obavila u životu unazad par godina.
Krenula od najvažnijih i ostala sredjivanja su sama došla.
Da bi sve to obavila sama, odlučno i bez kompromisa, morala sam da budem jaka, promišljena. Izgubila sam negde svoju veselost i bezbrižnost.
Moram se posle tolikih prepravki u životu, vratiti sebi, mislima i delima.

Razumem potpuno. I i tvrdim da to ne moze drugacije, tim pre sto si to obavila kao zena i to kod nas. Uzeti svoj zivot u sopstvene ruke samo sa sobom iza ledja i to kroz radikalne promene - mora da podrazumeva veliko posvecivanje, dobru organizaciju, snagu, doslednost i energiju.

Prirodno je da tu nema mnogo opustenosti, razbribrige, bezbriznosti. Bojim se da ce je tako opredmecene sve manje biti, ali je i veliko zadovoljstvo u svemu tome uspeti.

Meni pomaze boravak u prirodi, bilo da sam sama ili u drustvu. Ne umem da ga organizujem sto cesce, ali definitivno me regenerise, daleko vise nego bilo koji oblik druzenja u zatvorenom.

Pozitivan stav i odstranjivanje predrasuda jeste dobar. Samo podrazumeva mentalnu disciplinu, to u pocetku ide tesko, kasnije sve lakse, ali i bude blokirano, zavisi od desavanja. U svakom slucaju koristan je, samo da je istinski. Stici do toga nije lako.

Skoro me je pitala jedna žena, mamina prijateljica, koja me dugo nije videla, da li se još uvek onako lepo smejem. To retoričko pitanje me je zamislilo. Žena me je upamtila po smehu. Da li sam još uvek ista ta osoba i koliko sam se promenila.
Koliko nas dogadjaji i život mogu izmeniti? Kako pronaći onu bezbrižnost sa iskustvom i znanjem kroz koje se prolazi?

Ha! Pa to je lepo.

Ovo je vreme presinga, Gea. Sa mnogo strana, bas se spakovalo.
Nema te organizacije koja dozvoljava nekadasnje opustanje. A ima tu i jos ponesto...