Dusha ili telo?

Lako pitanje a odgovor mi vi dajte (ali ne tipa: dusa... telo; vec opsirniji odgovor):

Da li dusa pokrece telo ili telo dusu??

Ajd da malo filozofiramo o tome

I jedno i drugo. Primat bih uvek dala duši. Ali, valjda mora biti ravnoteže, medjusobne uslovljenosti...
Uostalom, šta to (pored ostalog) razdvaja fizički zdrave osobe, istih godina i pola, obrazovanja, sličnih materijalnih mogućnosti, odrasle u istoj sredini, sličnim porodicama...dostupne im iste informacije, podjednake šanse... Ali, jedna je depresivna... druga puna života, treća uživa u svetu umetnosti, mudra četvrta gazduje u kući lepote... ))

Opšte poznato je da pre ili kasnije, preterane stresne situacije, unutrašnji svesni ili nesvesni konflikti i drugi psihički uzroci dovode do bolesti tela. Ali i da telesni hendikep i te kako remeti psihu. Ima i ono drevno: ''U zdravom telu zdrav duh'' ali i ona da je telo zdravo ako je zdrav duh.

Ili iz drugog ugla: Duša je ono božije u nama, stanište ljubavi. Svako bira svoj put. Samo, šta ko od nas zna o svojoj duši. Je li za ''prodaju''? Umire li?

Ne moze se tako

Ima li ovdje jedno mjesto za mene
htio bih samo malo sjesti kraj tebe
htio bih samo malo da te gledam
samo malo, samo malo
a ti mi uvijek okrenes ledja
a to me vrijedja

Ref.
Ne moze to tako
ne moze to tako
ne moze to tako
jer srcu nije lako

A bas tebe briga
sto mi srce igra
i igra i skace
lupa mi sve jace

Ne moze to tako
ne moze to tako
ne moze to tako
jer sve u meni gori

I dusa i tijelo
jagnje moje bijelo

Sva ta skitanja, potraga, nemiri u nama istu da se pokupimo, nekako vratimo sebi. Prosto se bojimo istinski prepustiti osecajima koliko to mozemo, kao da smo ludi. Pa u nekom besmislenom beganju iz mraka nerazjasnjenih nam strahova - utacemo se u tudje babe zdravlje, ili besujemo na druge, dok sami zanemarujemo najprece, ali najvise sebe, kao da smo sazdani od gluposti. Sva ta igra za ``sta ce reci (pomisliti) svet``, odnosi nam delic po delic, a mi slepci mislimo da smo kadri ostvariti i dati drugom (ili on nama) nesto sto nismo sposobni darivati sebi. Verujem da u svakom ima dovoljno snage da nadje sebi svojstven put ka miru sa sobom. A onda je sve lako. Ako nista drugo, mozemo bar malo vise ``oke i mozak na vajdu`` kad nam ih Bog dao.