PUSENJE

E bolje i od pushenja da umrem....... nego od......necheg drugog (ili nije bolje?)

Sneza_))

SNEZA_ ::

E bolje i od pushenja da umrem....... nego od......necheg drugog (ili nije bolje?)

Snezo nije ti bash vreme za umiranje,ali kad se vetj mora onda bolje od...necheg drugog

Crna_ovca_chata ::

SNEZA_ ::

E bolje i od pushenja da umrem....... nego od......necheg drugog (ili nije bolje?)

Snezo nije ti bash vreme za umiranje,ali kad se vetj mora onda bolje od...necheg drugog

Nemash ti pojma, shta sam pod tim "drugim" ja mislila. Ali ja znam na shta ti mislish, sram te bilo, opeeet. Kada smo vetj kod "toga", umire li se i od "njega"? Dobro je da mi ti to reche, upamtitju.

Prevelika upotreba je uvek stetna,mislim nikotina-njega

Zbog Vas sam propusila! :GG Citam vas kako uzivate u pusenju, i nisam mogla odoleti da ne zapalim jednu.

Oci-ANDJELA^Z ::

Zbog Vas sam propusila! :GG Citam vas kako uzivate u pusenju, i nisam mogla odoleti da ne zapalim jednu.

Pogotovu zenski deo foruma uziva u pushenju....

Imamo mi ovde i finih sto nista ne rade

Upoznajte svoja pluća da bi ostavili cigarete

Strastveni pušači lakše ostavljaju duvan ukoliko znaju "starost" svojih pluća, pokazala je jedna studija sprovedena u Britaniji.
Strastveni pušači lakše ostavljaju duvan ukoliko znaju "starost" svojih pluća, pokazala je jedna studija sprovedena u Britaniji. Koncept "starosti" pluća predstavlja poređenje stanja tog organa kod pušača, sa realnom starošću zdrave osobe. U prevodu - ako vam u tridesetoj godini lekar saopšti da su vam pluća kao u sedamdesetogodišnjaka, nećete to baš olako shvatiti.

"Jasno predočavanje pušačima o 'starosti' pluća povećava šanse za ostavljanje duvana" smatra britanski lekar Geri Parks, vođa istraživanja objavljenog u "Britanskom medicinskom časopisu".

Duvan je jedan od najvećih izazivača zavisnosti i vodeći uzročnik raka i srčanih oboljenja.

Ispitivanje u medicinskom centru u Hertfordširu obuhvatilo je 560 dugogodišnjih pušača, starijih od 35 godina.

Prvi test jednostavno je utvrdio mogućnost izdisanja i kapaciteta vazduha u plućima. Jedna grupa ispitanika nije dobila precizne informacije o svom stanju, dok je drugoj direktno predočena "starost" njihovih pluća. Pokazan im je i dijagram koji prikazuje starenje tog organa, i rečeno im je da će šteta na plućima biti umanjena ukoliko ostave cigarete.

Svi ispitanici dobili su jak podstrek, i neophodnu pomoć da prestanu da puše. Godinu dana kasnije, analizama pljuvačke utvrđeno je da je 13 odsto pušača kojima je predočena "starost" pluća ostavilo pušenje, dok je u drugoj grupi to postiglo samo šest odsto. Uspeh je, dakle, bio dvostruko veći u grupi koja se zabrinula nad realnim stanjem svog organizma.

Ova studija opovrgla je ranija istraživanja, u kojima je utvrđeno da pušače ovakvi podaci ne podstiču na ostavljanje cigareta.

Pušenje svake godine usmrti oko četiri miliona ljudi u svetu, pokazali su podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Ma, more, ja bih morala imati preko 100, pa zato, ako te ja ''doooobroooo'' upoznam, ne'š mi više ''stajati na muku''

Pijem kafu i pusim, svoje zdravlje svesno rusim

Nintendo pravi video igru za odvikavanje od pušenja
[ www.blic.co.yu ]

Kompanija Nintendo napraviće novu video igru za odvikavanje od pušenja, a zasnivaće se na metodi Britanca Alena Kara, zahvaljujući kojoj je više od 10 miliona pušača zauvek ostavilo cigarete.

Video igra, koju su osmislili Ubisoft i Nintendo DS, biće puštena u prodaju u novembru 2008. godine, navodi se u saopštenju kompanije.
U interaktivnoj igri pušači će unositi detalje o svojoj navici i birati trenera koji će im pomoći da primene metodu Kar.
"Pušači mogu potpuno da se prepuste igri tokom koje će shvatiti da se zabavljaju dok ostavljaju pušenje", rekao je potpredsednik Ubisofta Kristijan Salomon.
Alen Kar, nekadašnji računovođa, zaradio je bogatstvo 1983. godine na svojim priručnicima i klinikama za odvikavanje od pušenja, zasnovane na metodi nazvanoj "Laki način".
Kar, strastveni pušač koji je ostavio cigarete kao 40-godišnjak, umro je 2006. godine u 72. godini od raka pluća.

Nikotin

Prilikom pušenja, najveći deo nikotina odlazi u vazduh, dok jedna petina dolazi do pluća. Pušenjem lule proizvodi se nešto više nikotina nego pušenjem cigarete. Količina oslobođenog nikotina raste sa temperaturom žara. Zato se brzim uvlačenjem dima udiše više nikotina i, kako opušak postaje kraći, povećava se količina udahnutog nikotina.

Čist nikotin je veoma jak otrov. Kap nikotina na koži laboratorijskog kunića prouzrokuje trenutni šok. Ako svakodnevno pušite paklicu od 20 cigareta, tokom sedmice udahnete oko 400 mg nikotina. Trenutno ubrizgavanje ove količine nikotina bi vas ubilo na mestu.

U respiratorni trakt dospevaju razne štetne i iritirajuće supstance, poput hidrocijanične kiseline, akroleina, formaldehida i amonijaka. Naš disajni sistem poseduje "sistem za prečišćavanje" koji je brana za prašinu, bakterije i druge štetne supstance koje udišemo. Iritirajuće supstance sadržane u duvanskom dimu lako mogu oštetiti ovaj "sistem za prečišćavanje" i na taj način otvoriti put do pluća štetnim supstancama iz vazduha. Pušenjem ne samo da oštećujemo pluća, već ih dodatno izlažemo dejstvu smoga i drugih štetnih sastojaka iz vazduha jer prestaje dejstvo sistema za prečišćavanje.

Karakteristični pušaški kašalj i iskašljavanje su simptom neefikasnog sistema za prečišćavanje pluća, koji uzrokuje nagomilavanje sekreta, hronični bronhitis i emfizem pluća. Mnoge od supstanci koje se tako nagomilavaju u plućima povećavaju rizik od raka pluća, koji je u 85 do 90% slučajeva uzrokovan duvanskim dimom. Pušenje uzrokuje i druge vrste raka duž celog respiratornog trakta, naročito u usnoj šupljni, ždrelu i grkljanu, a takođe i u kardiovaskularnom sistemu.

Supstance koje oštećuju kardiovaskularni sistem su u osnovi NIKOTIN i OKSIDI UGLJENIKA. Oksidi ugljenika smanjuju količinu kiseonika koja je namenjena celom sistemu: srcu, mozgu, mišićima, itd. U sadejstvu sa nikotinom, oksidi ugljenika ubrzavaju formiranje arteriosklerotičnih suženja u krvnim sudovima, povećavajući rizik INFARKTA MIOKARDA i ŠLOGA.

Osim raka na plućima i respiratornom traktu, pušenjem se povećava rizik dobijanja raka na brojnim drugim organima, uključujući bešiku, jednjak, bubrege, pankreas, matericu, grlić materice. Među tegobe uzrokovane pušenjem spadaju i gubitak kose, loš zadah, fleke na koži i zubima, oštećenja kože, itd.

Pušenjem se umanjuju fizičke sposobnosti organizma. Danas nema pušača među profesionalnim sportistima.

Uticaj na kožu

Melanomi (tumori kože) nisu jedine štetne posledice po kožu koje prouzrokuje pušenje. Teški pušači su izloženi ozbiljnim rizicima od raznih oboljenja kože.

Veza između pušenja i oboljenja kože je ustanovljena još 1856. godine.

Dokaz da pušenje uzrokuje prerano starenje kože lica dali su Ippen i Ippen 1965. godine, kada su uočili promene na licu kod 79% žena pušača, i skovali termin "pušačko lice". Kod žena nepušača, slične promene su se javile u samo 19% slučajeva.

Dr Harry Daniell je 1969. godine sproveo studiju kojom je dokazao da pušači starosti između 40 i 49 godina imaju istu količinu bora kao i dvadeset godina stariji nepušači. Takođe je ustanovio da izlaganje jakom suncu oštećuje kožu lica u manjoj meri od pušenja. Tim istraživanjima su detaljno opisane promene na pušačkom licu, kod kog su osim izraženih brazdi i bora, primetne radijalne linije oko usana i uglova očiju, izražajnije kosti lica i u nekim slučajevima mlohavi obrazi.

Fenske i Smith su u svom radu opisali i druge primetne promene uzrokovane pušenjem. To je gubitak boje noktiju na pristima kojima se drži cigareta, koji je toliko izražen da granična linija na noktima postaje jasno vidljiva kada se naglo prestane sa pušenjem.

Kada organizam apsorbuje 4000 otrovnih komponenti duvanskog dima, dolazi do oštećenja epiderma i do vaskularnih promena.

Na kraju, apsorbovani dim dovodi do promena na elastičnim vlaknima u dubljim slojevima kože. Ove promene su veće od onih do kojih dolazi usled dejstva Sunčevog zračenja.

Još jedna bolest koja se vezuje isključivo za pušenje je oblik nekrotizujućeg ulcerativnog gingivitisa (ANUG) kog prate bolne ranice u ustima, krvarenje i loš zadah.

Uticaj na žene

Porast broja pušača među ženama je doveo do rasta kancerogenih oboljenja pluća (povećanje od 5,5% u periodu od 1975. do 1993. godine).

Pušenje smanjuje plodnost. Obimno istraživanje je pokazalo da dok svega 5% žena nepušača ne uspeva da zatrudni tokom 5 godina po prestanku uzimanja kontraceptivnih sredstava, kod žena pušača taj procenat iznosi 11%.

Žene koje puše imaju dva puta veći rizik od vanmaterične trudnoće. Takođe su podložnije dismenoreji (bolnim menstruacijama), raku grlića materice, osteoporoza je izraženija i ulaze u menopauzu u proseku dve godine ranije od žena nepušača.Fetus je takođe izložen raznim opasnostima, a spontani pobačaji su učestaliji. Ugljen-monoksid i nikotin uzrokuju ubrzanje pulsa i prevremene porođaje, rađanje hipotrofične dece, koja su u proseku 200 grama lakša, i povećanje perinatalne smrtnosti. Žene koje istovremeno puše i doje, mlekom prenose nikotin svojoj deci. Deca roditelja pušača su usled pasivnog pušenja podložna bronhitisu, zapaljenju pluća i zapaljenju ušiju. Ta opasnost je dvostruko veća tokom prve godine života. Isto se može reći i za podložnost astmi, čije su posledice svakako teže. Žene koje puše i uzimaju oralna kontraceptivna sredstva, imaju veći rizik od srčanog udara, šloga, flebotromboze i embolije, naročito ako su starije od 40 godina. Što se tiče izgleda kože, primetni su znaci preranog starenja usled distrofije, gubitka elastičnosti i gubitka prirodne boje kože. Uticaj nikotina je pojačan dejstvom oksidizujućih radikala koji se nalaze u preko 4000 hemijskih jedinjenja sadržanih u dimu cigarete.

[b]Stephen Hecht, naučnik sa University of Minnesota Cancer Center, je analizirao prvu mokraću tek rođenih beba od majki koje su pušile tokom trudnoće, i u njoj otkrio prisustvo NNK (nitrosamin 4-(methylnitrosamin)-1-(3- pyridyl)-1-butanon), jedne od najkancerogenijih supstanci sadržanih u dimu cigarete.

Cigarete ubijaju

Većina ljudi je upoznata sa opasnostima vezanim za pušenje i sa činjenicom da je duvanski dim uzrok raka pluća i mnogih drugih ozbiljnih oboljenja.

Osim toga, svaki pušač zna kako navika pušenja može biti duboko ukorenjena i kako je teško napustiti je oslanjajući se isključivo na snagu svoje volje. Zbog toga je većini pušača potrebna pomoć da bi prestali sa pušenjem.

Pušenje je rašireno u svim društvenim slojevima i grupama i što je posebno zabrinjavajuće veoma je rašireno među mladima.

Zbog neophodnog bolničkog lečenja kao posledice narušavanja zdravlja, pušenje značajno povećava troškove zdravstva širom sveta. Statiskički je utvrđeno da pušenje i bolesti koje ono uzrokuje čine primarni uzrok smrtnosti u industrijalizovanim zemljama.

ZAVISNOST

Nikotin je tek nedavno zvanično klasifikovan kao droga iako je stvaranje zavisnosti od nikotina već decenijama poznato istraživačima iz duvanske industrije. Prilikom nedavnih upoređivanja osobina nikotina i drugih raširenih droga, poput heroina, kokaina i alkohola, otkriveno je da nikotin ima najveću sposobnost stvaranja zavisnosti. Zavisnost nastala usred upotrebe neke supstance se ogleda u: naporu potrebnom da se prekine sa njenom upotrebom; u učestalosti recidiva; procentu populacije koja je zavisna; i "značaja" koji joj pridaju njeni uživaoci bez obzira na dokaze o njenoj štetnosti.

Uz farmakološku zavisnost od nikotina, odlučujuću ulogu u stvaranju veze između pušača i cigarete igra i psihološka zavisnost. Uzroci leže u sociološkim i kulturološkim faktorima, u samom ritualu pušenja i u efektima sličnim delovanju amfetamina. Svi ti faktori dovode do stvaranja lažne slike da će osoba sa cigaretom bolje funkcionisati pod stresom ili pritiskom.

Farmakološka i psihološka zavisnost su izraženi u različitoj meri kod različitih osoba. Pušenje uzrokuje zavisnost i čini ljude robovima te navike i na fizičkom i na psihološkom nivou.

Od 1000 odraslih muškaraca pušača:
1 će nasilno poginuti
6 će poginuti u automobilskim nesrećama
250 će umreti usled bolesti uzrokovanih pušenjem.

Oci-ANDJELA^Z ::

Ja upravo pokusavam da smanjim. Jao, sto je tesko. Za pocetak gledam da ih stavim van domasaja ruke. Makar da eliminisem neku koju popusim po inerciji.

Isti slučaj je kod mene. Ponekad mi pomaže (ali i pronerevozi) zabrana pušenja na sastancima, koji znaju trajati preko 2h. Samo, posle toga idu 2-3 jedna iza druge. Pomaže mi i svaki posao koji nije vezan za sedenje. Osnovno što mi za sprovodjenje te odluke nedostaje je snažna volja. Zavisnik, pa to ti je

Ja svako jutro kupujem samo jednu kutiju cigareta.
Tako sebi ne dam sansu da pusim vise od jedne kutije, mada je i to mnogo.
Uvece ostanu dve ali ako ih popusim, nemam ujutro uz kafu.
Eto recept koji meni pomaze vec godinama jer ako kupim box , nemam meru.
I jos nesto, sa klasika, kojeg sam pusila godinama, presla sam na ronhil slims, slabije, manje nikotina,tanje, ma, bash damske

Sex je jedini nacin na koji mogu da se uzdrzim od pusenja

Na poslu najvise pusim. Sedim radim i palim jednu za drugom. Neprave mi neke zdravstvene probleme. Jedino sto mi smeta, to je osecaj duvana u ustuma ujutru. To bas ne volim. Meni je cilj da pusim kao Ljiljana, jedna kutija dnevno. Ako bi ostala bez cigara uvece, bojim se da bi krenula da obijam neku trafiku.

Ne bi Gea, veruj, malo u pocetku neobicno ali jednostavno prisiljen si da ih rasporedis, znas ono, ostalo jos 5,,, ma ne moram sad da zapalim, pojescu jabuku ili neko drugo voce, a zapalicu za pola sata da bi razvukla.

zvrchak ::

Sex je jedini nacin na koji mogu da se uzdrzim od pusenja

Ja plaFusa, niš' ne kacim koliko 1/2? kutija ?

zvrchak ::

Sex je jedini nacin na koji mogu da se uzdrzim od pusenja

Slabo ces ti izgleda ostaviti cigarete....

zvrchak ::

Sex je jedini nacin na koji mogu da se uzdrzim od pusenja

Ako se navucem na seks, kao zamena za dve pakle cigara. To bi tek bio problem

Gea, samo se Ti navuci, nego - imaj milosti prema muškoj sujeti (koji ovo pročita ''nestaće'' u vidu magle

Ma ne vredi ko ce mi parirati u tom odvikavanju.

Proslog leta sam kupila tu knjigu "Prestati pusiti na lak nacin". Nije me ubedio, a tako sam ocekivala neku caroliju koju ce izneti. Uglavnom se svodi na ubdjivanje da prave zavisnosti ne postoji i da je samo to u nasoj psihi. Jedina recenica koja je uticala da malo podrobnije razmislim o tom poroku je da "se mnogih lepih stvari odreknemo svesno" pa ne patimo za njima, sta bi bio problem ostaviti neku tako ruznu i za zdravlje pogubnu naviku.

Pa kazem ja, bolje se navuci na sex.... Da se popusi jedna cigareta treba 10-ak minuta. Tri sata sexa dnevno !!!! Em se ne mucis, lepo ti, a koliko je to nepopusenih cigara za to vreme