IVANJICA

Spomenik Revolucije-trenutno se renovira

ko li je ovo?Kazu stari tu mu zavicaj.Opasan neki narod

Storm ja sam se brckao u onom zatvorenom bazenu u ANEMIJI

Od krompira do satelita
Ivanjica ima zgradu železničke stanice za prugu koja nikada nije izgrađena. Nalazi se u centru grada, preko puta opštine, i danas pripada opštinskom odboru Socijalističke partije Srbije. Ivanjičani kažu da je zgrada izgrađena u doba kad se gradila pruga Beograd - Bar, koja je baš tuda trebalo da prođe, ali je intervencijom Slobodana Penezića Krcuna, pruga usmerena na drugu stranu.
Takođe u centru, na samo pedesetak metara jedan od drugog, nalaze se spomenik Draži Mihajloviću, koji je ovde rođen, i spomenik posvećen Narodnooslobodilačkoj borbi.
U nekadašnjoj SFRJ Ivanjica je bila prepoznatljiva po krompiru, satelitskom centru, fabrici montažnih kuća. Bila je jedan od retkih gradova koji neku od svojih ulica nije okitila imenom Josipa Broza Tita. Mnogo godina kasnije među prvima je jednoj svojoj ulici dodelila ime ubijenog premijera Zorana Đinđića.
Osim satelitskog centra, čija je fotografija krasila udžbenike širom SFRJ, jedan od vizuelnih simbola Ivanjice je vodopad na Moravici, na kojoj je 1911. izgrađena električna centrala. Bila je to peta hidrocentrala u Srbiji.
Ivanjica je okružena planinama: Golija, Javor, Mučanj i Čemerno. Nadomak grada, na 600 metara nadmorske visine, nalazi se Hadži-Prodanova pećina koja je kombinacija turističkog, speleološkog i arheološkog objekta. Osim dvorana sa stalagnitima i stalaktitima u pećini su pronađeni predmeti iz doba praistorije.
Svaki pijačni prodavac u Beogradu će vas ubeđivati da je njegov krompir baš ivanjički. Najbolje rešenje je, kažu Ivanjačani, pogledati registarske tablice kamiona ne biste li bili sigurni da je krompir došao baš iz ovih krajeva.
U Nušićevo vreme onom ko zgreši najčešće se govorilo "viđen si za Ivanjicu", jer su tada politički protivnici režima internirani ovamo, odakle nisu mogli da utiču na prestoničku politiku.

Na kraju sveta, tamo gde su se nekada završavali svi putevi
Srpski Sibir samo zimi
Pre dva veka izvozili su u Austriju, a uoči Balkanskih ratova igrali fudbal

Jeste Ivanjica i danas na kraju sveta, ali samo pomalo. Nije kao nekada, kad su se svi putevi završavali ispod Javora i Golije, pa se dalje nije moglo nikud, nego samo nazad, u Arilje i Požegu. Danas se iz Ivanjice može u Guč, "javorskom magistralom" ide se sve do Sjenice i dalje ka Novom Pazaru ili Bijelom Polju, može se iz Ivanjice i na Goliju. Jeste Ivanjica i danas "srpski Sibir", ali samo zimi, kad se oluje sa okolnih planinčina stušte na grad, pa Ivanjica na tren više liči na kakvu sibirsku varoš...
Pa i nekad, kad je ono Ivanjica baš bila na kraju sveta, i kad je bila "srpski Sibir" nije bilo baš sve tako. Još 1838. gradili su Ivanjičani crkvu u sred svoje varoši, 1868. otvorili su biblioteku, koju u to vreme nisu imale ni mnogo veće srpske varoši. A još pre toga, 1833. na obalama Moravice počela je da niče varošica Ivanjica. Na mestu podbarnom, močvarnom gde su rasle silne vrbe - ive, pa je po ivama, vele neke legende, dobila ime. Prvi stanovnici nove varoši bili su - Novovarošani. U stvari, te godine je knez srpski Miloš za sreskog starešinu Ivanjice postavio Sima Jakovića, dotadašnjeg novovaroškog sreskog starešinu.
A starešina Simo, već naredne 1834. godine počeo je da parceliše varoš, da preseca ulice, da određuje gde će biti kuća, a gde dućan. Na nevolju, trud Sima Jakovića nije dao mnogo rezultata, 12 godina kasnije veliki požar progutao je dobar deo tadašnje Ivanjice, pa su se Ivanjičani onda, okrenuli da grade kuće od tvrđeg materijala, a ne daščare pokrivene slamom...
Simo Jaković umro je 1862. godine, sahranjen je u crkvenoj porti, grob mu nikad nije nađen, ali je seme koje je ostavio nastavilo da buja. Ukazom kneza Mihaila, Ivanjica je 1866. godine proglašena varošicom. Dvadesetak godina kasnije, Ivanjica je već živela svoj zlatni period, Ivanjičani su izvozili pekmez i suve šljive pravo u Austriju, preko Save išli su dželapi govedi sa Javora, promućurni ivanjički trgovci stizali su svuda, u gradu su cvetali zanati...
Godine 1876. u varoši je sijala prva lampa na gas, 1889. otvorena je prva banka, a četrdesetak godina kasnije, pred Drugi svetski rat, Ivanjica, mesto sa 2.000 duša, imala je tri banke.
A kad Ivanjičanima neko pomene da su bili "srpski Sibir", oni obično još podsete da su na obali Moravice, oni, Ivanjičani, igrali fudbal još 1912. godine, u predvečerje Balkanskih ratova ... Kažu, tek toliko o "srpskom Sibiru"...


Uspon Laleta Sekulića
Pamti se u ovom gradu vrtoglavi uspon Lala Sekulića, rođenog u selu Radaljevo, koji je od magacionera postao generalni direktor "Javora". Kažu da je tih godina lično radio na gotovo svim ugovorima "Javora" sa inostranstvom, da je prema radnicima bio široke ruke, davao je, prisećaju se neki, i po 14 ili 16 plata godišnje. Pre nekoliko godina u blizini Ivanjice podigao je pogon za sklapanje televizora, pogon za proizvodnju košulja, otvorio apoteku u Ivanjici. Bolji poznavaoci prilika kažu da je Sekulić mnoge Ivanjičane zadužio i da se zato malo ko usuđuje za javne komentare. Ljudi iz nove vlasti kratko kažu - neka svako odgovara za ono što je radio, a drugi bliži Sekuliću kažu da će sve ono što je Sekulić napravio i doneo u Ivanjicu tu i ostati, i da je šteta što nije još više urađeno.Storm deli isto misljenje.Toliko je radio na izgledu grada da svi oni koji nisu posecivali Ivanjicu neko vreme sada ostaju bez daha neverujuci koliko promena u kratkom razdoblju a skoro sve zahvaljujuci jednom coveku.
Bez Tita
Ivanjica je jedan od retkih srbijanskih gradova u kome drug Tito nikada nije dobio ulicu. Nikada se ljudi iz ovog kraja nisu istrčavali, nikada izuvali "pre broda", nikada prvi na trulu dasku, uvek su bili za to da malo pričeka, kažu Ivanjičani.
Lepotica Lela
Tridesetih godina prošlog veka Beogradom je ponosno šetala Ivanjičanka Lela Salević, prva lepotica grada. Zaljubi se tada u Lelu sin gradskog upravnika Lazarevića, a upravnik da bi odvojio sina, protera Lelu u Ivanjicu. Lela se, međutim, ubrzo udala za nekog ivanjičkog krojača, i sa mužem brzo se vratila u Beograd, a plan upravnika Lazarevića tako je propao.

Storm_z ::

Imamo Banju,dodji I muski nisu bas losi

samo ako su bolji od banje,
rezervitaj mi sobu s balkonom oma dolazim :twisted:

dogovorenooooo

E, a kad ja dodjem ima li neshto za mene?

Dve plafuse El ti dosta

Ajde ti "zaboravljena" s decom na uranak.I nemoj da se napijes...

el ja ?

Joj,kako su slatki da mi je da ste ovde Svi oko rostilja,dobri.Zezaju se,sve doneli klinci_muski i oni sve rade,cure uzivaju

Uvek je to tako.Muski sve rade, a cure uzivaju

Ej, pa ja ovu tetu znam sto je na slici

Nego šta ćeš

Ne, nego tju da chekam da me ti upoznash sa njom

Pa i mogao bi, možda bih se ovajdila, svakom njegovo zadovoljstvo, k'o velim da probam, nikad se ne zna

Leleee,ova lichi na provodadziju...

Ne bleji nego put pod papke i pravac Ivanjica...

Ima i blizih mesta od Ivanjice...

Hvalaaa :dok:

Hotel-Park,recepcija