pesma

Pokusava da te shvatim
Prije ili kasnije uvijek dolaze neprilike ako se ne kaze istinam da te shvatim,
da te srce razume,
da ti iz oka setu maknem,
da bude kao nekad pre.

Zelim andjele da te potaknem
u zivot i ljubav i veru,
da radost u tvoje oci vratim,
zbog tvoje sete andjele patim.

Znam da te slomilo vreme,
prijatelj i neprijatelj zivota,
prijatelj kad zaceljuje rane,
neprijatelj u kojem nestaje lepota.


Vreme ti je prosaralo kosu,
na licu ti ostavilo traga,
u ocima kao da vidim rosu,
pomalo te izdala i snaga.

Odbaci sve tmurne misli,
sto jih donosi zivota zima,
budi kao nekada pre,
kada te nezno dotaknem mislima.

Seti se kako smo zagrljeni,
gledali dugu posle kise,
vetrovima ljubavi poneseni
nikad ne reci andjele: ne reci "nikad vise"..

"Gledam te bledu, i bez shminke...

Nisi vishe tako ni lepa, ni mlada...

Pijane mi notji ulepshaju slike...

Na njima si i ti lepsha nego sadaaaaaaaaaa



Tjutim, jer ne znam shta da ti kazhem...

Nema ovde sretje ni tebi, ni meni...

Navik`o nisam nikog` da lazhem...

Nisi ti za mene, zato bolje kreniiiiiiiiiiiiii



Gde ti je ona lepota od sinotj,

Kada si bila zvezda notji...

Gde ti je ona lepota i motj,

Kojom zavela si PIJANE mi ochiiiiiii!!!!!"

"***
Kad padne noc tiha i tamna
Potrazicu te u zagrljaju mraka,
Potrazicu tvoje oci boje neba
I kosu boje zita,
Potrazicu tvoj osmeh vedrine
Tvoj glas topline...
Potrazicu tebe cudni Nemiru
Sto sinoc mi pokloni igru nade
I neke nezne, nemirne osecaje,
Potrazicu te veceras
Sa jednom zeljom i nadom u srcu
I znaj bicu tuzna ako te ne bude bilo..."

"***

Dugo slusam tihe jecaje u noci,
zov ranjenog srca i poslednje nade
i razumem dobro sav bol mlade duse
koja zadnje iskre od ljubavi krade...

Placi neutesno, svu noc, nemoj kriti
jer dok tuzit umes ti pun zivot imas
Znaj - lepe su suze, biseri su duse
jer njima ti kazes da i srecu poznas

A malo je onih koji zbog nje placu,
njima zivot dade zal za samim njima
K`o sto place Mesec sto Sunce ne dirnu
sto nikad ne sazna da te srece ima..."

"Nocu

Kad usni grad u zagrljaju noci
U meni luda zelja se rodi
I tiho, lagano sklizne u mrak...
Kad zvezde orose modrinu neba,
Kad gluha ponoc gospodari svud,
U meni cudne misli se pletu
I ljuti bol me razdirati stane...
Kad bledi mesec na pocinak krene,
Prevaren budjenjem mlade zore,
U meni bolna ceznja se stegne
I zalud pokusavam prigrliti san..."

Sam, nesretan i usamljen,
kao da sam zarobljen u svetu tame,
zauvek osudjen da lutam nepreglednim dinama.
Sve dok odjednom
tracak svetla u daljini,
To svetlo si ti, moj spas, moja nada i moj zivot.
Ti si jedina cije ime je na mojim usnama,
jedina koja mi dolazis u snove.
Ti si moje sve.
Svaki put kad te vidim, cujem ili pomislim na tebe
srce mi poskoci i ubrza,
ubrza da tebe stigne i pokaze da sam tvoj.
Tvoja ljubav je moje gorivo
a tvoje usne moja snaga,
moja ljubav prema tebi je jedan,
NE, JEDINI razlog zbog kojeg sam sada
sretan, ushicen i ziv.
Ostani moja zauvek i ucini me potpunim
kao sto cu i ja tebi darivati svu svoju ljubav
kako bih ja ostao tvoj, zauvek.

LJUBAV

Je li ovo ljubav, ili bolna jedna
Potreba da ljubim? Ova zelja plava,
Je li zelja srca mocnoga i cedna?
Ili napor duse koja malaksava?

Je li ovo zena koju ljubim, zbilja?
Il' sen na prolasku preko moga puta,
Tumaranje misli bez svesti i cilja,
I sve delo jednog bolnoga minuta!

Ne znam; no na medji toga sna i jave,
Vidim moje srce da cezne i pati.
I suze kad dodju, rane zakrvave -
Ja ni onda od tog nista necu znati.

Jovan Ducic

OVE NOCI

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Napisati na primer: "Noc je puna zvezda,
trepere modre zvezde u daljini".
Nocni vetar kruzi nebom i peva.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Volio sam je, a katkad je i ona mene volela.
U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osjecaj da sam je izgubio.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.
Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvezdovita i ona nije uz mene.
I to je sve.U daljini netko peva. U daljini.
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Kao da je zeli pribliziti moj je pogled trazi.
Moje srce je trazi, a ona nije uz mene.
Ista noc odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.
Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.
Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pisem.

Pablo Neruda

LJUBAVNA PESMA

Kako da dusu sputam
da se tvoje takne?
Kako, mimo tebe,
da njom da grlim
druge stvari i daljine?
Ali, rado bih je sklonio
na neko zaboravljeno mesto
usred tmine
u neki izgubljen kut,
u kom nece je tvoje
njihati daljine.

ali, ipak, sve sto dodirne
nas dvoje
ko gudalo nas
nekako spaja
koje iz dveju struna
jedan mami glas.

Na kom smo instrumentu?
Ko nas satka?
I koji ovo svirac drzi nas?
O, pesmo slatka.

R.M. Rilke

Zašto



Zašto se budim misleći na tebe,
kad je proleće i drugu viđam?
Zašto noći provodim komesec,
kad se tebi ta svetlost ne sviđa


Zašto pišem pesmu
i želim da je pročitaš?
Zašto kad si ti mlada
i po mašti ne skitaš.


Zašto minute i večnost gubim,
gledajući čari sjajnog ti tela?
Zašto varam svoja osećanja?
Kad si to i čime me zavela.


Da li je to samo želja za novim,
prost nagon još jedna obmana?
Da li za tobom za budućnost gorim
ili te u prolazu ko i druge volim?


Odgovor je sasvim prost,
sudbina je to.
Ti si moj najslađi san
i uvek ću te voleti,
jer te danas volim.



(C) Ljubodrag Obradović
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora
SJaj
Site Admin


Pridružio: 02 Okt 2007
Poruke: 330
Lokacija: Nedodjija

PorukaPoslao: 13 Okt 2007 12:25 pm Naslov: Odgovoriti sa citatom Izmeni/Izbriši poruku Obriši ovu poruku Pogledaj IP autora
"Poznala sam te kad sneg se topi
topi,i duva vetar mlak
blizina proleca dusu mi opi,
opi, pa zudno udisah zrak.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom,
i znadoh da ces biti mi drag
drag u zivotu celom.
Poznala sam te u zvonak dan
dan pijan,svez i mek.
cinja mi se vec davno znan,
znan kad te poznadoh tek
S neznoscu gledah stopa ti trag
trag na snegu belom
i znadoh da ces biti mi drag
drag u zivotu celom
Poznala sam te kad kopni led
led,dok se budi proletnji dah
kad dan je cas rumen,cas setan, bled,
kad sretno se i tuzno u isti mah. S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom."

Predosecanje,Desanka Maksimovic

Jednostavno, volim te

Niko drugi nije kao ti.
Ti si svojevrstan, jednostavan,
posve orginalan i neponovljiv.
Ne verujes to,
ali niko drugi nije kao ti -
odveka doveka.
I svaki covek koga volis
nije nikakav obican covek.
Iz njega zraci
neobicna privlacna snaga.
I ti po njemu postajes
na neki nacin drugciji.
Mozes mu cak reci :
Sto se mene tice,
ne moras biti nepogresiv,
bez gresaka i savrsen, jer :
ja te jednostavno volim.

Phil Bosmans

ZALJUBLJENA

Ona stoji na mojim očnim kapcima
I njene kose zamršene su u mojima,
Njeno telo ima oblik mojih ruku,
Ona je boje mojih očiju,
Ona se utapa u moju senku
Kao kamen u nebo.

Ona ima uvek otvorene oči
I ne dopušta mi da spavam.
Njeni snovi pri punoj svetlosti
Mogu sunce da ispare,
Zbog njih se smejem, plačem i smejem,
Govorim, a ništa ne kazujem.

Pol Elijar

Kad rastasmo se tada


Kad rastasmo se tada
uz muk i suza breme,
a bol nam srca svlada,
na vrlo dugo vreme,
bled, hladan, obraz ti posta,
ko led sam celov tvoj;
a meni tek tuga osta
kroz ceo život moj.
Tog jutra rosu ledenu
sred svog osetih čela
ko hladnu strepnju jednu
što obuze me cela.
Ti skrši zavete svoje;
sad mnogom pripadaš, znam;
kad ime spomenu tvoje
i mene samog je sram.
O tebi priča svud bruji,
za me posmrtno zvono;
kroz srce jeza mi struji:
što te ljubljaše ono?
Ti nikome od tih ljudi
ne beše tako znana;
bol osta sred mojih grudi
i večno živa rana.
Mi sastasmo se tajno;
sad tajno pamtim, smerno,
što srce ti nehajno
već presta biti verno.
A sretnem li te kada
kroz mnoga leta duga,
moj pozdrav biće tada
sav pusta, nema, tuga.


Lord Bajron

Ne volim te vise...


Ne volim te više da znaš
ali uvijek mi tako ponekad
u vremenu dođeš
pa pomislim da si mi sve na svijetu
i ne mogu ni zamisliti
kako ležiš u nekom drugom krevetu
a ista si i kad kiša pada i kad hlače obučeš
i kad suknju skidaš
a ne plačeš nikad
jednog ću te dana ubiti zbog svega
jer si tako slatka
bezobrazna i kratka
ako ne računam noge
jer si fina djevojčica
i najhrabrija kurva
jer si mi u oči usla
bez kucanja i srama
ubit ću te prije spavanja
da se probudiš kao dama
da imaš pune sobe ljubavi
kao zimnicu spremne
i ne volim te više da znaš
i sve će novine pisati o tome
u restorane više nećeš ući
ludo moja mala
neugledna plava
predivno stvorenje božje i moje
raspitaj se kod prijatelja
što je još tvoje
a što meni pripada
raspitaj se jer ne dam ti više
ni da misliš
ubit cu te što se skitas svijetom
policija će te traziti
što bludničiš s ljetom na javnom mjestu
pa ćeš onda opet k meni
dovoditi ljude
da me ubijaju dugo i da se čude
što voliš na meni
i ne volim te više da znaš
ali te tražim
jer si tako prosta i slatka kao sirup
jer si tako divlja
kad ti vrat zagrizem
a baš nikakva nisi kad te zubi bole
neću više ni da mislim o tebi
dok si od mene daleko
što ja znam ljubi li te netko
jer ti je toplo u sobi
bezobraznice mala
igraj se još malo
dok mi mrak ne padne u krevet
ludo
čekam te i sutra
kao uvijek u devet.



Zeljko Krznaric

DIVNO JE LJUBAVI ZNATI

Divno je, ljubavi, znati da si ovde u noci,
nevidljiva u svom snu i ozbiljno osamljena
dok rasplicem svoje brige
kao mreze zapletene.
Odsutno, tvoje srce plovi snovima,
ali telo ti dise tako napusteno,
trazeci me uzalud, dopunjujuci moj san
kao biljka sto se udvostrucuje u seni.
Uspravna, bit ces druga sto ce ziveti sutra,
ali od onih granica izgubljenih noci,
od ovog biti i ne biti u kojem se nalazimo
nesto ostaje i vodi nas svetlu zivota
kao da je pecat sene obelezio
vatrom svoja tajnovita stvorenja.

Pablo Neruda

Jovan Ducic rece "Ako ljubav zavisi od nase slobodne volje, zasto ne prestanu da
vole oni koji bi hteli da prestanu; naprotiv, placu od bola i
robuju ljubavi, cak i oni ponosni ljudi koji inace smatraju ropstvo
za najvece zlo; i rado se lisavaju zbog ljubavi neceg cega se inace
nikada nisu hteli odreci; i nose svoju ljubav kao bolest ili okov;
i zive u strahu da ne izgube samo onog kog vole."

Sve za ljubav


Ljubavi sve daj
I srce poslušaj:
Prijatelje, dane,
Rodbinu, imanje,
Planove, poštenje
I poverenje –
Sve žrtvuj i sve joj daj,
Njoj ništa ne odbijaj.

Ljubav je gospodar
Silan; daj joj maha,
Sledi joj svim bićem
Do poslednjeg daha,
Nadaj se i čekaj:
Sve više uzleće
Vrhuncu svog sjaja
Dok je snaga njena
Još ne potrošena,
Ne rečen joj cilj.
Kao bog je ona –
Sve puteve znade
I prolaze tajne
Gde nebo imade.

Za podlace nije,
Jer upornost traži
I dušu bez sumnji
Sto klonuti neće:
Nju će da nagradi –
Da večito pada
I večno uzleće.

Rad' ljubavi te
Ostavi sve,
Al' ipak me poslušaj:
Nek' je jače srce tvoje
Da bi bio već od danas
I kroz ceo život svoj
Slobodan k'o Arap što je
Od voljene svoje.

Svim životom ti joj pripadaj,
Al' kad dodje iznenadjenje
I najmanje prvo podozrenje
Da ona u svojim grudima
Sanja o sreći s drugim ljudima –
Slobodu ljubavi joj daj,
Ništa njeno ne zadržavaj,
Ni bledu ružu zbacila što je
Sa lepe letnje dijademe svoje.
Pa ma je k'o samog sebe voleo,
K'o najbolji deo sebe sama;
Ma te njen odlazak tako zaboleo
Da na sunčan dan ti s njim padne tama
I radaosti života sasvim te prodju –
Veselog srca znaj:
Kad ode polubog taj
Tad pravi bogovi dodju.


Ralph Waldo Emerson

TI KOJA IMAS RUKE NEVINIJE OD MOJIH - V. Parun


Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
i koja si mudra kao bezbrižnost.
Ti koja umiješ s njegova čela čitati
bolje od mene njegovu samoću,
i koja otklanjaš spore sjenke
kolebanja s njegova lica
kao što proljetni vjetar otklanja
sjene oblaka koje plove nad brijegom.

Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
i tvoja bedra zaustavljaju bol,
ako je tvoje ime počinak
njegovim mislima, i tvoje grlo
hladovina njegovu ležaju,
i noć tvojega glasa voćnjak
još nedodirnut olujama.

Onda ostani pokraj njega
i budi pobožnija od sviju
koje su ga ljubile prije tebe.
Boj se jeka što se približuju
nedužnim posteljama ljubavi.
I blaga budi njegovu snu,
pod nevidljivom planinom
na rubu mora koje huči.

Šeći njegovim žalom. Neka te susreću
ožalošćene pliskavice.
Tumaraj njegovom šumom. Prijazni gušteri
neće ti učiniti zla.
I žedne zmije koje ja ukrotih
pred tobom biti će ponizne.

Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah
u noćima oštrih mrazova.
Neka te miluje dječak kojega zaštitih
od uhoda na pustom drumu.
Neka ti miriše cvijeće koje ja zalivah
svojim suzama.

William Wordsworth - Sjaj u travi


Sada, kada ništa na svetu ne može vratiti dane prohujalog leta
naš sjaj u travi i blještavost sveta, ne treba tugovati,
već tražiti snage u onom što je ostalo i s tim živeti...
Zaboravimo, ne radi nas, ne radi zaborava, zaboravimo da smo se voleli, da smo se svađalii, da smo bili krivi..
Požurimo, s danima i danima što će doći,
možda ćemo se naći jedanput na malom vrhu života i neizrečene tajne
hteti jedno drugom da kažemo, al`proći ćemo jedno kraj drugog kao stranci, jedan skrenuti pogled biće sve što ]ćemo jedno drugom moći dati...
Zaboraviću oči i neću posmatrati zvezde koje me na tebe neobično
podsećaju...ne boj se, jednom ćeš se zaljubiti al`ljubićeš zato što će te
nešto na toj ženi podsećati na mene.. bio si moje veliko proleće
uspomena koja će dugo živeti u budućnosti koje ću se sećati...
Osetiću tugu jer sam tebe volela, biće to ironija tuge...
nestaće sjaj u travi, nestaće veličanstvenost sveta...
Ostaće bleda slika onog što je prošlo...

NEVERNA SUPRUGA

I odvedoh je na reku
misleci da je devojka,a
imala je muza.

Bilo je to u noci Svetog Jaga
i gotovo po dogovoru.
Pogasili su se fenjeri
i zapalili svici.
Na poslednjem uglu ulice
dodirnuh njene zaspale dojke
i odjednom mi se otvorise
kao grane zumbula.
Njena ustirkana suknja
zvonila mi je u usima
kao komadic svile
rezan sa deset nozeva.
Bez svetlosti u svojim krunama
drvece je poraslo.
I horizont pasa
lajao daleko od reke.

Posto smo prosli kupine,
vrbe i trnje,
pod velom njene kose
iskopah jamu na vlaznom tlu.
Ja skidoh kravatu.
Ona skide haljinu.
Ja otpasah revolver.
Ona skide cetiri jelecica.
Ni smilje,ni puzevi
nemaju put tako finu
ni velika ogledala
ne blistaju takvim sjajem.

-LORKA-

SVETLOST I SENKE

Sve tajne sto imam
i buducnost koju naslutim
razbacacu
s pahuljama belim.

Sve sto snivam
s danima sto postoje,
sva kajanja i patnje
razbacujem,
zakopavam,
sve,sto je moje.

Usce i obale daleke
spajam i premoscujem.

Stvarno i nestvarno bivam,
sakupljam svetlost i senke
i ruke tvoje ozeble
da grejem bih.

Nocas sve bih bio
da placem
i da se smejem.

-Milan Milosevic-


***

Da mi je zivot
zameniti za reku
obale bi vecito
pricale o tebi...

Bili smo na korak
ti i ja...
I mozda nekad na obali reke
godine neke daleke
sretnu se nasi koraci
Poznaces me po osmehu
sto krije tugu tihu
i znaces ko sam
odavno sam tu
Gledam u reku i sanjam
ostrva detinjstva,nad rekom dugu
prijatelja zov i tebe
koraku moj!

by ovca

Opomena

Čuj, reći ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Mogu mi se učiniti
duboke i meke
oči neke
sasvim obične.

Može mi se učiniti
da tonem u zvuke,
pa ću ruke
svakom pružiti.

Može mi se učiniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.

Ili mogu kom reći u tome
času čudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Učiniće mi se negde u šumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke česme.

Učiniće mi se crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko reći mi ne sme.

Učiniće mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira.







TAKVA SAM JA

Odavno sam, sugradjani cestiti,
izmirenja zastavu belu
na srce svoje pobola.
Sve mi je sad svejedno
i ravno do mora;
sita sam i mrznja i ljubavi
i cutanja i romora.
Za vasu borbu zivotnu
ja nemam svojstva.
A srce mi je, medjutim, vecno zedno
svega onoga cega je sito;
i umrlo bi ako bi u danu
imalo cas spokojstva.

Ni za srecu ljudsku nisam ja stvorena,
jer ne umem da zivim
samo od zivljenja;
jer ni za sta cega ima
nemam divljenja;
jer znam da ne mogu svoj zivotni dug
samo snom izmiriti.
Pa ipak, mada mi ovde nije udesno,
zivota ja bih zadrzala krug,
jer boli mene ipak cudesno
sto ce me jednom nestati.

Ni srca nemam vaseg, sugradjani cestiti,
jer beskrajno volim nekoga
iza onih na vidiku atara.
Za njegov bi osmeh jedini
posla preko voda i vatara,
preko urvina i bregova,
odavde na dan i noc hoda;
pa ipak njegova
ne bih mogla biti,
nit ce ljubav moja za njim
ikad drugog roda
do pesama imati.

Ciganka

Ja sam Ciganka iz strane zemlje
u smedjim tajanstvenim rukama drzim karte.
Dani idu za danima jednolicni i saroliki.
Prkosno gledam ljudima u lice:
sto oni znaju da karte gore?
Sto oni znaju da slike zive?
Sto oni znaju da je svaka karta po jedna sudbina?
Sto oni znaju da svaka karta koja pada iz moje ruke
ima hiljadostruko znacenje?

Nitko ne zna da ove ruke traze nesto.
Nitko ne zna da se ove ruke dadose na put odavna.
Da su ove ruke dobro upoznate sa svakom stvari,
a ipak se doticu sa svime kao u snu.
Ima samo jedan par ovakvih ruku na svijetu.

Ove cudesne ruke grabljivice
skrivam ispod crvenog platna
u prkosu i melankoliji, ukrasene prstenjem i jake.
Ove smedje oci gledaju s beskrajnom ceznjom.
Ove crvene usne gore u vatri koja ne trne,
ove bezbrizne ruke trebaju izvrsiti svoj zadatak
u noci sumorno obojenoj odsjajem vatre.

Napisati, na primjer: "Noc je puna zvijezda,
trepere modre zvijezde u daljini".

Nocni vjetar kruzi nebom i pjeva.

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Volio sam je, a katkad je i ona mene voljela.

U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.

Voljela me je, a katkada sam i ja nju volio.
Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osjecaj da sam je izgubio.

Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu, kao rosa na livadu.

Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvjezdovita i ona nije uz mene.

I to je sve. U daljini netko pjeva. U daljini.
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.

Kao da je hoce pribliziti moj je pogled iste.
Moje je srce iste, a ona nije uz mene.

Ista noc odjeva bjelinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.

Vise je ne volim, zaista, ali koliko sam je volio.
Moj glas je iskao vjetar da joj dodirne uho.

Drugome. Pripast ce drugome. Kao prije mojih poljubaca.
Njen glas, njeno sjajno tijelo. Njene beskrajne oci.

Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug je zaborav.

Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.

Iako je ovo posljednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi posljednji koje za nju pisem.

..............
..............
..............
KADA SI POSLEDNJI PUT ZELEO
A DA SE NISI PITAO-
KADA SI POSLEDNJI PUT VOLEO
A DA RAZLOG NISI IMAO-
KADA SI POSLEDNJI PUT LJUBIO
A VOLJEN NISI BIO-
KADA SI POSLEDNJI PUT DAVAO
A ZA UZVRAT NISI TRAZIO-
KADA TE NEKO TRAZIO
A TI ODLAZIO-
KADA SI U LELEJSKOJ GORIO BIO
A DVORE SANJAO-
KADA SI POSLEDNJI PUT VAJAO
A GLINA MAGLA BILA-
KADA SI S’ BUROM BIO
A JEDRO NISI IMAO-
KADA SI SA NEKIM DISAO
A IPAK SAM BIO-

KADA SU TE PITALI
A TI ODGOVOR PITANJEM DAVAO-
KADA SI KAMEN IMAO
A BROD TESAO-
KADA SI U VRTU BIO
A BOJE NISI NASAO-
KADA SI NEBO DOTAKAO
A STOPE U BLATU BILE-
KADA SI OSMEH DA DAR PRIMAO
A TI SLOVA OBECAVAO-
KADA SI PESMU CUO
A TISINA JECALA-
KADA SI SRCU ROBOVAO
A VREME TI GOSPODAR BILO-
KADA SI DUGU CUVAO
A DODIRE GUBIO-
KADA…
KADA…
POKUSAJ SADA …