Rasejanost

Rasejanost

Rasejani ste! Rešićemo to
(Jelena Milentijević)

Rasejanost bi mogla da bude čak i zabavna kad nam ne bi pravila tolike komplikacije. Jasno vam je da bez novčanika ništa ne možete da plaćate, da ringla koju niste isključili može da izazove požar i da zbog zaturenih ključeva ili pasoša ispašta cela porodica.

Rasejanost, na prvi pogled, liči na neorganizovanost, pa rođaci, prijatelji i kolege zaboravnu osobu optužuju za nezainteresovanost za realan život i ne oslanjaju se na nju.
Da li i vi često gubite i zaboravljate stvari, ne znate gde ste šta ostavili, izlazite iz kuće bez naočara? Nervirate se zbog toga i prebacivanja ljudi iz vaše okoline? Ne paničite već, za početak, utvrdite da li su psihološki razlozi uzrok vaše rasejanosti.


Zaboravljanje nebitnog

Mnogi ljudi s vremena na vreme nešto zature ili zauvek izgube. Međutim, često nije reč o prostom zaboravljanju, već o psihološkom procesu.
– Naša čula neprekidno bombarduju milioni različitih informacija i zbog rizika da će doći do prezasićenja mnoge od njih ostaju neregistrovane – objašnjava francuski psihoanalitičar Žerar Pomje.
Zato većinu svakodnevnih radnji obavljamo mehanički. Ključeve stavljamo u džep, mobilni u torbu, gasimo svetlo, a da toga gotovo i nismo svesni. Pa ipak, neki od nas gube i zaturaju stvari češće od ostalih. Zašto?

Nesvesno, ali ne i slučajno

Često je gubljenje nekih konkretnih stvari simptom koji ukazuje na to da imamo nerazrešen unutrašnji konflikt – objašnjava Tatjana Drabkina, psihoanalitički terapeut.
Njena klijentkinja Ana ispričala je kako dugo nije mogla da se dogovori s mužem gde će ići na odmor. Ona je želela na more, a on na planinu. Na kraju je Ana popustila, uplatili su aranžman, ali umalo da ne otputuju. Ana je, naime, dan pred polazak negde zaturila avionske karte. To zapravo znači da Anina rasejanost nije posledica običnog nemara, već nesvesne želje da saopšti mužu da je ljuta što njene potrebe nisu zadovoljene.

REŠENJE
Stvar koja se gubi najčešće je po­vezana sa sferom života u kojoj se ne osećamo sigurno, bilo da je reč o poslu, porodici ili nekim drugim socijalnim kontekstima u kojima nas nešto tišti i čini nezadovoljnim. Zato je dobro osvestiti emocije i racionalno ih iskazati, pa će rasejanost nestati.

Umor, stres i briga

Ne mora, naravno, svako zaboravljanje da sadrži skrivenu poruku. Često bivamo rasejani kada smo pod stresom, kada smo umorni ili nečim opterećeni. Ako nas nešto jako brine, pa nam je sva pažnja usmerena na to, dešava se da sve ostalo prolazi mimo nas, pa nemamo pojma gde šta ostavljamo.

REŠENJE

Čim postanemo svesni razloga koji nas tišti, odmorimo se i naspavamo, počećemo normalno da funkcionišemo.

Krivi su i hormoni

Žene za zaboravnost mogu kriviti i estrogen, hormon koji, kada se ne luči u dovoljnoj meri, uzrokuje lošu koncentraciju. Mnoge žene se žale na rasejanost u trudnoći, posle porođaja i u menopauzi jer je tada nivo estrogena niži. Zapravo, nedostatak ovog hormona kod žena bilo kog doba utiče na zaboravljanje detalja.

REŠENJE

Postoje prirodni načini da održite svoj mozak u top-formi. Jedite soju, kari, spanać i borovnice. I obavezno vežbajte! U tom slučaju, osim tela, i um ostaje aktivan, a to je samo jedan od načina u borbi protiv rasejanosti.

Izbegavanje odgovornosti

Postoje i ljudi koji svakodnevno gube razne sitnice, i to bez povoda. Stalno zaboravljaju ključeve od kancelarije, nikada ne znaju gde im je rokovnik pred sastanak, novčanik im ostaje na stolu...
Takvi ljudi se često šale na svoj račun pred prijateljima i kolegama. Vremenom, međutim, ljudi prestaju da ih uzimaju za ozbiljno. Važne projekte na poslu ne poveravaju njima, a prijatelji radije nekom drugom ostavljaju ključeve od stana kad odu na odmor. Tako realnost natera ovakvu osobu da se suoči s činjenicom da ona zapravo odbija da preuzme bilo kakvu odgovornost u životu i da se boji obaveza.

REŠENJE

U ovom slučaju čovek mora ozbiljnije da se pozabavi svojim odnosom prema životu. Naprosto mora da odluči da odraste i počne da se ponaša odgovorno, inače će ga svi tretirati kao da je dete.
Izbegavanje odgovornosti

Olakšajte sebi borbu protiv zaboravnosti

1. Vezujte se za stvari
Najprostiji lek protiv gubljenja stvari jeste emotivno vezivanje za njih. Kupite privezak za ključeve koji vam se jako sviđa, pa ćete sigurno početi više da brinete o njima. Pravilo je da mnogo više obraćamo pažnju na stvari koje volimo.
2. Preuzmite odgovornost
Dok god verujemo da gubimo stvari zato što nas je neko iznervirao ili zato što nam je baš pred izlazak iz kuće pozvonio telefon, svaljujemo odgovornost na drugog i oduzimamo sebi mogućnost da utičemo na situaciju. Najvažnije je da budemo svesni činjenice da je razlog rasejanosti u nama samima.
3. Preispitujte se
Postavite sebi sledeća pitanja: šta za mene znači ovaj gubitak, od čega bežim, šta me muči? Osluškujte svoja osećanja jer negde na rubovima vaše razdražljivosti možete naći olakšanje. Baš to iskustvo može da vas navede na rešenje problema rasejanosti.

Moj ekstremni slucaj:
Na poslu smo imali neku na brzinu organizovanu proslavicu. Na stolu sok, rakija, votka, a vinjaka (koji, kad nema pelinkovca, guckam) samo "tri prsta", pa se opredelim za votku. Vrskaju sale, odmice vreme i vodka polako deluje. Izadjem malo, vratim se i kazem kolegi kako me "uhvatio" vinjak. Covek se zacenuo pa ce: "Koliko ja videh ti si pila votku!"
Ma koliko da je smesno nije mi potpuno ublazilo nelagodu.

Pa vi vidite, sa kim forumasite