Trenutno citam

A mozete i vi da virnete, pa da mi se pridruzite

http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/Don_Miguel_Ruiz_4_SPORAZUMA.pdf

Uopste, svidja mi se ovaj sajtic:

http://www.ivantic.net

P.S. Pronasala sam ga zahvaljujuci nasem Garavom Jarencetu

Don Miguel Ruiz
Knjiga mudrosti starih Tolteka
Četiri sporazuma


Prvi sporazum glasi besprekorno koristite svoju reč
Koristite reč na pravi način. Koristite reč da biste preneli svoju ljubav (bez lazi, cisto i jasno, bez ogovaranja i traca...otrova reci svake vrste).Beli mag koristi reč sa ciljem stvaranja, davanja, zajedništva i ljubavi.

Drugi sporazum glasi ništa nemojte shvatati lično.
Ništa od onoga što drugi ljudi rade nije zbog vas. Oni to rade zbog sebe.
Čak i kada se čini da je neka situacija sasvim lična, čak i kada vas drugi direktno vređaju, to nema nikakve veze s vama. Ono što oni kažu, što oni čine, i mišljenja koja oni izražavaju u skladu su sa sporazumima koje oni imaju u sopstvenom umu.

Treći sporazum glasi nemojte stvarati pretpostavke
Uvek je bolje postaviti pitanje nego stvoriti pretpostavku, zato što pretpostavke predstavljaju preduslov patnje...Zbog toga što nešto ne razumemo, stvaramo pretpostavku o tome šta to znači, a kada se istina otkrije, naš san se rasprsne kao mehur od sapunice i mi otkrivamo da stvari uopšte ne stoje onako kako smo mislili...Takođe, pronađite u sebi dovoljno hrabrosti da tražite ono što želite. Svako ima pravo da vam odgovori da ili ne, ali ćete uvek imati pravo da pitate. Na isti način, svako ima pravo da pita vas, i vi imate pravo da kažete da ili ne.Ukoliko nešto ne razumete, bolje je za vas da pitate i da to razjasnite, umesto da stvarate pretpostavke. Onoga dana kada prestanete da stvarate pretpostavke, komuniciraćete jasno i čisto, oslobođeni emocionalnog otrova. Ukoliko ne stvarate pretpostavke, vaša reč postaje besprekorna.

Četvrti sporazum govori o sprovodenju prva tri: Uvek učinite sve što možete.
Bez obzira na kvalitet, uvek učinite sve što možete - ništa manje i ništa više nego što je - sve što možete...Neće biti kajanja. To je razlog zbog kojeg uvek činimo sve što možemo...Biti aktivan znači živeti punim životom. Pasivnost znači odbacivanje života...Sta god da vam život uzme, dignite ruke od toga...Ako živite u snu prošlosti, ne možete da uživate u onome što se dešava upravo sada jer ćete uvek želeti da to bude drugačije nego što jeste. Nemate vremena da žalite za bilo kim ili bilo čim zbog toga što živite...Jednostavno živeti, rizikovati i uživati u životu, to je sve što je potrebno...

Prva tri sporazuma delovaće samo ukoliko budete činili sve što možete. Nemojte očekivati da ćete uvek biti u stanju da besprekorno koristite reč. Vaše navike su veoma jake i veoma duboko ukorenjene u vašoj svesti. Ali možete dati sve od sebe. Nemojte očekivati da nikada ništa nećete shvatiti lično; samo učinite sve što možete. Nemojte očekivati da više nikada nećete stvoriti ni jednu pretpostavku, ali svakako možete dati sve od sebe.
Kada činite sve što možete, vaše navike da zloupotrebljavate reč, da stvari shvatate lično, i da stvarate pretpostavke postajaće s vremenom sve slabije i sve ređe. Nećete morati sebe da osuđujete, da se osećate krivim ili da kažnjavate sebe ukoliko ne budete mogli da sprovodite ove sporazume. Ako činite sve što možete, osećaćete se dobro čak i ako još uvek budete stvarali pretpostavke, još uvek shvatali stvari lično, i ako još uvek ne budete besprekorno koristili svoju reč.

P.S. Mozda bi ovo sto trenutno cituckam moglo da se postavi u temi "Filozofija" no nije vazno, stalo mi je da virnete u to, mozda zato sto je meni zanimljivo.

JAMES RAY

Sjetite se Aladina i čarobne svjetiljke. Aladin podigne svjetiljku, otrese prašinu i eto ti Duha. Duh uvijek izgovara iste
riječi:
»Tvoja je želja moja zapovijed!«
Priča spominje da Aladin ima tri želje, ali ako pronañete prve verzije priče, ne spominju se apsolutno nikakva
ograničenja u pogledu želja.
Razmislite o tome.
Primijenimo tu metaforu na vlastiti život. Sjetite se da Aladin uvijek traži ono što mu je potrebno. Uz njega je
sveukupnost Svemira, predočena Duhom. Tradicije su mu davale različita imena - sveti anñeo čuvar, više ja. Možemo
ga nazvati kako god želimo i odabrati naziv koji je za nas najbolji, ali svaka nam tradicija govori da postoji nešto što je
obuhvatnije od nas. Duh uvijek izgovara iste riječi:
»Tvoja je želja moja zapovijed!«
Ta prekrasna priča govori da ste Vi sami stvorili čitav svoj život i sve što se u njemu pojavljuje. Duh jednostavno
odgovara na svaku vašu zapovijed. Duh je zakon privlačnosti, uvijek prisutan, uvijek sluša sve što mislite, govorite i
radite. Duh pretpostavlja da želite sve ono o čemu razmišljate! Pretpostavlja da želite sve ono o čemu govorite!
Pretpostavlja da želite sve ono što radite! Vi ste Gospodar Svemira, a Duh je ovdje da vam služi. Duh nikada ne dovodi
u pitanje vaše zapovijedi. Vi trebate samo pomisliti, a Duh istoga trenutka kroz ljude, okolnosti i dogañaje počinje
utjecati na Svemir kako bi vam ispunio želju.

BOB PROCTOR

Što uistinu želite? Sjednite i zapišite svoje želje na komad papira. Pišite u sadašnjem vremenu. Mogli biste početi na ovaj način: »Jako sam sretna i zahvalna zbog...« Tada opišite kakav život želite u svakom njegovom dijelu.

Možete odabrati što želite, ali mora vam biti jasno što točno želite. To je vaš posao. Ako vam nije jasno što želite, tada vam zakon privlačnosti ne može pružiti ono što želite. Ako ne znate što želite, slat čete miješane frekvencije te možete privuci samo miješane rezultate. Osmislite ono što uistinu želite, možda prvi put u životu, kad kad znate da možete imati sve što želite, da možete biti sve što želite i činiti sve što želite, kada ste svjesni da ne postoje nikakva ograničenja, što uistinu želite?
Traženje je prvi korak Stvaralačkoga Procesa, pa neka vam prijeñe u naviku tražiti. Ako morate donijeti odluku i ne znate što biste napravili, samo zatražite! Nikada ne biste trebali biti zbunjeni ni oko čega u svojemu životu. Samo zatražite!

Pozdrav Oko!
Nije me bilo dugo. Bavila sam se upravo sređivanjem svojih želja i mogućnosti.
Sad sam u fazi realizacije istih. Pored stalne jurnjave da se stigne i obavi sve planirano osećam u sebi vrstu treme, iščekivanja koje mi više prijaju nego me čine nervoznim. Prosto sam došla do te faze kad odlučiš šta želiš i uložiš napor da ostvariš. Usmerila sam svoju energiju u jednom pravcu i nekako mi je lakše.
Nekome je lakše da se pomiri sa okolnostima, prizove razne razloge za ne delovanje. Blago njima. Nisam takva.

Gea, radujem ti se.
Nije im blago, a ne sumnjam da ces ti uspeti. Ne znam sta me ceka, koliko ce me vreme promeniti, ali sam ubedjena da nikada necu biti staticna. Razumem tu "tremu" prosto volim desavanja i tu vrstu tenzije, vazno je da imaju ciljanu svrhu. Samo napred!