Zakon privlacenja

O njemu je u nekom segmentu pisala Lora, U onom delu kada je kazala da mi (u svom podsvesnom, unutrasnjem bicu)ne razlikujemo "Ne zelim" i "ZELIM". Govorila je o to u nagovestaju, valjda da bi privukla paznju da razmisljamo, osetimo razliku.Ljudi koji zaradjuju na tome i istovremeno uzivaju, to odredjuju, definusu nasom tackom privlacenja, po zakonu da "Slicno privaci slicno" kako je definisan univerzalni zakon privlacenja.
Nesto slicno je pisala i Gea, u vezi sa tim da sami mozemo kreirati sopstveni uspeh, zivot i jos sto sta ako se usresredimo,postanemo svesni da smo kreator sopstvenog zivota, pa ako ne drugacije, ono da zapisujemo i vracamo se na napisano. I u drugim temama smo imali mnogo toga (zutaruzasadunava, ljikica, GaravoJare, Stormic, neven...), onako pomalo rasuto, zavisno od trenutnog raspolozenja autora posta, onog sto ga iniciralo i naslova teme.

Ovog vikenda sam pocela da citam knjigu "Zakon privlacenja" (od Ester i Dzeri Hiks), malu zbirku filozofskih predavanja konkretnog ucenja, jednu od onih sto je preplavila zapad u potrazi za duhovnoscu, pronalazenjem sopstvene svrhe i moci da svoj zivot i zivot bliznjih, promenimo na bolje, da zivot vidimo kao nesto dragoceno, bogato i radosno, da u njemu sto vise uzivamo kao daru sa Neba, sa sto vise dobra i ljubavi, za cim vapi citav svet.

Na jedan (meni potpuno stran nacin i slicno modelu Nil Donald Vols-a u negovim bestselerima "Razgovori s Bogom")autori svoje vidjenje izrazavaju kroz kazivanje viseg (oblika svesti) bica, pa sta imaju, govore kroz sopstvena pitanja i njegove odgovore/upute/ucenja... Ovaj model moze stvoriti izvestan otpor, ali kad se to (lako) prevazidje, uronicete u stivo u kome cete mnogo toga prepoznati kao sopsteno iskustvo, vidjenje, svojevrsno razumevanje, uostalom kako god da je, darivace mnogo vise nego chat, u onom delu u kome trosimo vreme bez konstruktivnog, pozitivnog sadrzaja. Bar ja tako mislim, a nije problem da se ovo obrise, ako smatrate da je visak, ili da smara.

E, sad, bez obzira sto mi se cini da su svi ovi praktikumi pomalo sracunati na stvaranje globalnog drustva, drugacijeg posmatranja, zastitu sebe i svog/svog entiteta, ali kroz toleranciju razlicitog (mislim u pozitivnom smislu globalizacije, bez zloupotreba.

Dopada mi se taj ugao posmatranja, da nisam samo vreca kostiju i tkiva, da nije sve predodredjeno, da postoji razlog za moci koje posedujem, da mora da necem drugom sluzim da da odrzavam goli zivot, da mi Bog nije dzabe dao emocije i um, da sam ipak neki, ma koliki akter u ovom svetu lepom, da mogu vise, oduvek je, pa sam pomislila da moze zaokupiti jos neciju paznju, nekom doneti razumevanje, a time i boljitak. Zato otvaram ovu temu i navodim knjigu koju trenutno citam, a vi birate hocete li da mi se pridruzite, ili ne

Svaki uredjaj ima upustvo za upotrebu, sacinjeno od ljudi koji uredjaj poznaju u bilo, a nase je da ga se pridrzavamo i uredjaj koristimo sa zadovljstvom sto ostvaruje svoju namenu, ili da izigravamo mudrice/cistunice, pa, recimo istusiramo komp, zahvaljujuci kome /pored ostalog/, se ovde druzimo:))) Naravno, mi nismo uredjaji, nemozemo imati upustvo, jer smo sazdani i od uma i emocije, od zelje, od moci da mislimo, a svako od nas odise dusom, koju tako cesto pominjemo, na koju se pozivamo, u veri, u osecanju, u teznji, u delovanju, cemu god, sto nam je najbliza kroz poimanje sopstvene zelje za koju nemamo reci objasnjenja bez osecaja, ili za stanje kad se zelja ostvari, kad nas preplavi cista radost (kao kad rodimo, iskreno volimo, dozivljavamo istinsku lepotu...). Nema tog materijalnog sto moze platiti/nadomestiti tu emociju, zar ne?

Sa druge strane, svako od nas je doziveo onu suprotnost, kad nas zadesi istinska nesreca, toliko pogodi, da postajemo svesni da smo sasvim sami i sicusni ko kapljica u okeanu... ili ona cudesna tuga sto ovlada sa nama i neda da se izmigoljimo iz njenih kandzi, pa je prigrlimo ko sestru, nesvesni da nas guta i odvaja od drugih i svega sto nam je blisko.

Poenta je u kombinaciji nase emocije i misli i njihovoj energiji (koju nesumljivo poseduju) koja kombinacija nama privlaci isto to, cime se to stanje uvecava i produbljuje, to je ono sto je nasa tacka privlacenja slicnog, po tom zakonu univerzuma, tvrde autori knjige koju citam.

Pisu da postoje tri vecna univerzalna zakona i da je prethodni preduslov za naredne po ovom redosledu> Zakon privlacenja, Vestina promisljenog stvaranja i Umece dopustanja.

Zakon privlacenja je definisan tako da "slicno privlaci slicno" i najmocniji je, deluje/desava se u svakom trenutku, nezavisno od da li to zelimo ili ne, deluje zato sto je to faktom tako, kao sto je priroda vode da je voda,ali i da se kondezuje ili kristalise u, za ta stanja, prilagodjenim uslovima. Jednostavno, po svojoj sustini, prirodna zakonitost.

Drugi, Vestina promisljenog stvaranja, odredili su sa "ono o cemu razmisljam, u sta verujem, ili ocekujem - to jeste", ili ono o cemu razmisljate, to dobijate, zeleli to ili ne (pa i ono sto ne zelite, jer ste mu se posvetili emocionalnom i intelektualnom paznjom).

I treci, Umece dopustanja - "ja sam ono sto jesam i spreman sam da drugim dopustim da budu to sto jesu", otprilike znaci da ti drugi mogu biti sta god zele, a da ce postati deo vaseg dozivljaja samo ako ih sebi prizovete vasim razmisljanjem, posvecivanjem paznje.

Uz napomenu da smo ovo privlacenje svi iskusili na chatu (a pogotovo u zivotu), jer smo dosli u kontakte sa ljudima koji nas privlace/koje privlacimo (svaka ptica svome jatu leti), a pisacu uz rizik da preteram (cemu sam sklona kad se za nesto zalepim), i jer su moji muski andjeli otisli, a imam intezivnu zelju da svoja razmisljanja/dozivljaj o ovom podelim sa sto vecim brojem ljudi koji nemaju podstrek da ovako razmisljaju, a forum mi je trenutno najidealniji za to. (naravno ovo nije naucna studija, ovo je laicko opustanje i takvo licno interesovanje, ali ima tu neceg, dosta bliskog zivotu,konstruktivnog, bar ja to tako vidim).

Meni je logican ovaj redosled da se bez prethodnog, ne moze razumeti naredni zakon.
Ovi ljudi pisu da dobijamo ono o cemu razmisljamo, bilo to pozitivno ili negativno po nas, a koliko - zavisi od toga koliko se tome posvecujemo, okupiramo (nasa paznja), a kada - zavisi od usresredjenosti tog razmisljanja i inteziteta emocija koje ga prate. Svako moze procitati knjigu (volela bih to), zato bih o licnom poimanju.

Kad smo srecni, zaista sve oko nas vibrira u istom sklopu, dobro se osecamo, prijatno druzimo, sve nam je lako raditi, sve vidimo pozitivno ...(ne mislim na euforiju). Isto tako - kada nismo, nizu se te neprijatnosti, sve jedna za drugom, kao da smo se kamenom na Boga bacali, nije slucajno ono> da nesreca nikada ne dolazi sama.

Zanimljivu knjigu čitaš, Oko. Dobro je i poželjno da se povremeno podsetimo na svoju unutrašnju snagu koja može delovati na nas i samim tim i na okolinu. Pozitivne misli želje će nas usmeriti na ono što je lepo i plemenito i dati nam volje da sebe i svoje voljene usrećimo, ulepšamo život. Nekako sa godinama izgubimo tu snagu želje da menjamo i tražimo bolje i više za sebe. Prestanu ona preispitivanja svojih postupaka i smelosti ka iskoraku ka novom. Nametnemo neku cenzuru nad vlastitim životom i prosto izgradimo strah prema osvrtanju ka onome što smo hteli, želeli ili mogli. Uplovimo u kolotečinu i sigurnost izvesnosti, svakog dana i svake godine. Menjamo je za nadu ka boljem. Ma kako je to proširena bolest ka mirenju sa ostatkom života treba pokušati malo oškrinuti sebi neki put, makar putić ka nečem novom, što nam može doneti radost, samopouzdanje i dokaz da smo živi.
Setila sam se davno pročitane knjige koja se bavi sličnom temom. Pročitaću je ponovo jer su me neki delovi stvarno pokrenuli na pozitivna razmišljanja.
"Moć podsvesti", Sžozef Marfi

Ponekad izuzeci menjaju pravila. Slično i slično se u najvećem broju prepoznaju i nadju. Medjutim, nekada čuveno pravilo fizike da se minus i plus privlače pokaže svoju zakonitost u realu.
Tako, ako sam ja brljiva, impulsivna bujica može me privući osoba koja je stamena
i staložena poput bresta na primer.
Neka najnovija istraživanja ukazuju i na to da pojedini naši hormoni imaju ogroman uticaj na zakone privlačenja (naročito kada su muško-ženska u pitanju),
tako da moj OSKITOIN (hormon neznosti) verovatno prizeljkuje i neki ADRENALIN.
Čudne su to sve kombinatorike. Vremenom su i promenljive.
No sve je to život.


Kiss

Poenta je u kombinaciji nase emocije i misli i njihovoj energiji (koju nesumljivo poseduju) koja kombinacija nama privlaci isto to, cime se to stanje uvecava i produbljuje, to je ono sto je nasa tacka privlacenja slicnog, po tom zakonu univerzuma, tvrde autori knjige koju citam.


Sve je receno...

Zakon Privlačenja reaguje na naše misli. Tačnije reaguje na naša podsvjesna uvjerenja uslovljena našim mislima. Mi ćemo uvijek i bez izuzetka reagovati samo u skladu sa našim uvjerenjima. Ne možemo biti drugačiji s vana nego što smo iznutra. Ne možemo imati podsvjesno uvjerenje kako su svi bogataši lopovi i kriminalci, i da istovremeno i mi budemo bogati; ne možemo imati uvjerenje kako su sve žene «kurve» i da istovremeno pronađemo onu pravu; ne možemo naći pravi posao, ako duboko u sebi vjerujemo da su na «našem» poslu oni sa štelama; ne može se stalno misliti o bolesti, a očekivati da se ozdravi; ovo su sve potpuno različite vibracije, ne podudaraju se i nikad neće doći do promjene. Do promjene može doći tek kad u glavi promijenimo način na koji razmišljamo o određenoj stvari. Do spoljašnje promjene može doći tek kad se iznutra promijenimo. Kad uspostavimo drugačiju vibraciju.

Zato je jako važno da pazimo o čemu mislimo. Jer na taj način mi stvaramo naše podsvjesno uvjerenje...stvaramo naš MAGNET. Postoje ljudi koji uvijek imaju crne misli i uvijek podsvjesno kao da očekuju neki nemio događaj da im se desi. I naravno Zakon Privlačenja je uvijek konzistentan i svako dobija ono o čemu kontinuirano misli. Postoje i sa druge strane oni, koji, čini se nikad nemaju briga i nikad se mnogo ne trude, a kojima nekako sve polazi za rukom. Zakon i njima daje ono o čemu misle. I nama to naravno nije jasno. A to je zato što smo uslovljeni da mislimo da «bez muke nema nauke»; da, da bi se nešto postiglo moramo da podmetnemo leđa; da moramo da krv svoju prolijemo. Ovaj zakon nas demantuje. Upravo je suprotno. Za dobar i ugodan život ne treba trud – za dobar i ugodan život treba samo da promijenimo naš način razmišljanja. Treba da razbijemo u našu podsvijest instalirane matrice koje «misle» umjesto nas i koje nam «govore» šta da radimo. Sve u šta smo od rođenja «učeni» da vjerujemo nagomilavalo se vremenom u našoj podsvijesti. Iz tog gomilanja stvorene su MATRICE u našim glavama. Treba da ih zamijenimo novima koje će nama odgovarati. I kad jednom u našu podsvijest ugradimo nove načine razmišljanja, onda se i naše okruženje mijenja, onda se ono o čemu smo maštali i sanjali događa, onda se cijeli Univerzum reorganizuje da udovolji našem novonastalom načinu razmišljanja.
/kopirano http://zakonprivlacenja.blogger.ba//

P.S. A ja,plavusa, tek sad otisla na google sa ~zakon privlacenja~
Ma sve je napisano. Volim ovaj net:)

a, jos ovo usput - nedostajete mi, no moj problem