Misolovka

Jednog dana, miš je gledao kroz pukotinu na zidu farmera i njegovu ženu kako otvaraju neki paket. Kakvu hranu bi to moglo sadržavati? Pitao se. Ali kad je otkrio da je u pitanju mišolovka, bio je užasnut. Trceci kroz dvorište farme upozoravao je ostale vicuci: " U kuci je mišolovka! U kuci je mišolovka!" Kokoš, kvocajuci i ceprkajuci, podigne glavu i kaže: "Gospodine Miš, to je ozbiljan problem za tebe, ali nema baš nikakve posledice po mene. Ja se zbog toga ne mogu uzrujavati." Miš se okrene prascu i vikne: "Mišolovka je u kuci! MIšolovka je u kuci!" Prase je suosjecalo, ali rece: "Vrlo mi je žao, gospodine Miš, ali ja tu ne mogu ništa uciniti osim moliti. Budi siguran da si u mojim molitvama." Miš tada krene prema kravi: "Mišolovka je u kuci! MIšolovka je u kuci!" Krava rece: "Oh, gospodine Miš, žao mi je zbog tebe, ali s mog nosa nece faliti koža." Tako se miš vratio odbijen pognute glave u kucu kako bi se sam suocio s farmerovom mišolovkom. Te noci zacuo se cudan zvuk u kuci - kao zvuk kad mišolovka uhvati svoj plen. Farmerova žena požurila je videti što se uhvatilo. U mraku nije videla da je mišolovka uhvatila rep otrovne zmije. Zmija ju je ugrizla. Farmer ju je brzo odvezao u bolnicu i kuci se vratila s temperaturom. Znamo da se tempretura lecila svežom kokošjom juhom, pa je farmer zaklao kokoš. Ali bolest njegove žene se nastavila pa su je došli posetiti prijatelji i susjedi. Da bi ih nahranio, farmer je izmesario prase. Farmerova žena, nažalost, nije se oporavila, umrla je. Došlo je toliko ljudi na njen sprovod, da je farmer morao zaklati i kravu kako bi osigurao dovoljno mesa za sve njih. Miš je to sve gledao s velikom tugom kroz svoju pukotinu na zidu. Zato, kad iduci put cuješ da se neko suocio s problemom i misliš da te se to ne tice, seti se - kad je jedan od nas ugrožen, svi smo u opasnosti. Svi smo umešani u to putovanje zvano "život". Moramo paziti jedni na druge i ponekad napraviti dodatan trud da ohrabrimo nekog od nas.

Devojka je cekala avion u cekaonici jednog velikog aerodroma. Posto je trebala dugo da ceka, odlucila je da kupi knjigu i da prekrati vreme do polaska aviona. Pored knjige, kupila je i paketic keksa. Sela je u cekaonicu. Pored nje bila je stolica sa keksom, a sa druge strane sedeo je gospodin, koji je citao novine. ?ada je ona uzela keks i gospodin je uzeo jedan keks. ?na se sokirala, ali nije nista rekla. Nastavila je da cita knjigu, a u sebi je pomislila: ma gledaj ti ovo, da samo imam malo vise hrabrosti, do sada bih ga vec udarila. Svaki put kada je ona uzimala keks i gospodin, koji je sedeo pored nje, ne obaziruci se, uzimao je keks. Nastavili su tako, dok nije ostao samo jedan keks u paketicu. Devojka je pomislila, sta li ce sada da uradi? Covek uze taj keks i podeli ga na pola. Devojka je bila sokirana. Pokupila je svoje stvari, uzela knjigu i posla u drugu cekaonicu. Nasla je drugo mesto gde nije bilo nikoga pored nje. ?ada se malo pribrala i kada je prosao bes, otvorila je torbu da vrati knjigu i u torbi je videla paketic keksa, koji je bio netaknut. Postidela se kao lopov i tek tada je shvatila da je keks, isti kao njen, bio od gospodina, koji je sedeo pored nje, ali koji je bez sokiranja, nervoze ili prepotencije podelio i svoj poslednji komad sa njom, sasvim suprotno od nje, koja se cak osecala povredjenom u sopstvenom ponosu i osecanjima. Koliko puta smo u nasem zivotu pojeli tudj keks, a da toga nismo bili svesni i nikada necemo saznati. Pre nego sto dodje do brzopletog zakljucka, pre nego pocnete da mislite lose, pogledajte sa paznjom detalje. Vrlo cesto situacija nije onakva kako nam izgleda na prvi pogled. U zivotu postoji pet stvari, koje ne mogu da se vrate: 1. kamen koji je bacen, 2. izgovorena rec, 3. propustena sansa, 4. vreme koje je proslo, i 5. ljubav za koju se ne bori.

Nekoliko drugarica krenulo je na godišnji odmor. Prolazeci pored petospratnog hotela na kome je pisalo "Samo za žene" odlucile su da udu. Privlacni recepcioner, im je objasnio: Idite sprat po sprat, na svakom cete naci natpis šta je na njemu, kada odlucite šta vam odgovara, tu se smestite. I tako su drugarice pocele da se penju ... Na prvom spratu je pisalo: Svi muškarci na ovom spratu su užasno loši ljubavnici, ali jako osecajni i dobri! Na to su se slatko nasmejale i bez oklevanja nastavile da se penju. Na drugom spratu je pisalo: Svi muškarci su ovde jako dobri ljubavnici, ali generalno su loši i grubi prema ženama! Na to su se samo namrštile i nastavile da se penju prema trecem spratu. Tamo je pisalo : Svi muškarci na ovom spratu su fantasticni ljubavnici, ali generalno su loši i grubi prema ženama! To im se jako dopalo, ali … ostala su jos dva sprata, kako odoleti i ne videti šta ima tamo. Na cetvrtom je natpis bio savršen: Muškarci ovde su - savršeno gradeni, veoma osecajni i pažljivi prema ženama, fenomenalni ljubavnici, slobodni, bogati i seksualno normalno nastrojeni! I pored oduševljenja, one su odlucile da ce ipak videti šta nudi peti sprat, pa ce se onda vratiti na cetvrti i tu ostati. A tamo je pisalo : Ovde nema muskaraca! Ovaj sprat je izgraden samo da dokaže da nepostoji nacin da se žene zadovolje!

CETIRI SU SVECE POLAGANO GORELE.
Bila je tišina i mogao se cuti njihov razgovor.

Prva je sveca rekla:
"JA SAM MIR.
NAŽALOST, LJUDI ME NE USPEVAJU SACUVATI, MISLIM DA CU SE UGASITI."
I odmah se ugasila.

Druga je sveca rekla:
"JA SAM VERA.
NAŽALOST, MNOGI LJUDI IMAJU POVRŠNU VERU I JA IH NE ZANIMAM. NEMA SMISLA DA I DALJE GORIM."
Tek što je to izgovorila, puhnuo je lagani povetarac i ugasio ju.

Treca je sveca žalosno progovorila:
"JA SAM LJUBAV.
NEMAM VIŠE SNAGE. LJUDI ZABORAVLJAJU NA MENE, I TO KOLIKO SAM IM POTREBNA. ONI NE LJUBE NI SVOJE NAJBLIŽE."
I bez oklevanja se ugasila.

ODJEDNOM JE UŠLO JEDNO DETE I UGLEDALO TRI UGAŠENE SVECE.
"ŠTA JE TO?" upitalo je dete.
"VI STE TREBALE SVETLITI DO KRAJA."
I rekavši to, pocelo je plakati.

Uto je progovorila cetvrta sveca:
"NE BOJ SE, DOK JA GORIM MOCI CEMO UPALITI UGAŠENE SVECE. JA SAM NADA."

Detetu su zablistale oci od radosti dok je s upaljenom svecom vracalo svetlo ugašenim svecama..

Jednog dana vidješe djecaci nekog starca kako ide ulicom sa velikom korpom na ramenu, prepunom blistvaih zvijezda. Laganim zamahom ruke on bi s vremena na vrijeme zagarbio iz korpe i zavitlao kao da sije. Tada bi mnogo prekrasnih zvjezdica zalepršalo oko njega kao jato varnica.
- Šta to radite? – upitaše djecaci goreci od znatiželje.
- Sijem srecu! – odgovori covjek i mirno nastavi svoj posao dok su mu se medu prstima caklili prekrasni dragulji iz kojih su djecake gledale tople dugine boje poput suncanih ociju.
Osvojeni tom ljepotom mališani smjesta pojuriše da uhvate srecu, ali uzalud.
I oni najhitriji i najokretniji ostajali bi praznih ruku.
- Uzalud je to što cinite – osvrnuo se tajanstveno starac - tako je nikada necete uloviti.
- Zašto? – upitaše zacudeno djecaci.
Nasmješivši se, starac je tiho rekao:
- Tek kad se naucite sijati radost i ljepotu oko sebe, bicete pozvani na žetvu srece. Onaj ko grabi sebi, nikada nece uhvatiti srecu.
Sreca se uzima raširenih ruku.

Nekada davno živela je devojcica koja je imala lošu narav. Njena majka joj je dala kesu punu eksera i kazala joj da svaki puta kad izgubi živce mora zabiti jedan ekser u ogradu.
Prvi dan je morala zabiti cak 37 eksera!
Tokom sledecih nekoliko nedelja kako se je ucila kontrolisati, broj eksera zabijenih smanjivao se iz dana u dan.
Shvatila je da joj je lakše obuzdavati ljutnju nego zabijati ekser u tvrdu ogradu.
Napokon, stigao je dan kada devojcica nije izgubila živce ni jedanput! Kazala je to majci i ona joj je savjetovala da svaki takav dan koji prode u miru - izvuce jedan ekser.
Stigao je dan kada je devojcica rekla majci da više nema niti jednog eksera u ogradi! Majka je uzela kcer za ruku i odvela je do ograde, i rekla joj:

"Dobro si ucinila kceri moja...ali pogledaj rupe koje su ostale u ogradi...ograda više nikada nece izgledati isto! Kada kažeš nekome nešto u ljutnji povrediš ga. Kao da zabiješ nož u tu osobu i potom ga izvadiš napolje. Nema veze koliko puta kazes: "Žao mi je"..rana je ipak još uvek tu. Povrediti nekoga recima je ponekad gore nego fizicki. Prijatelji su naše retko bogatstvo i treba ih cuvati. Oni te nasmejavaju kada si tužna, ohrabruju te kada trebaš uspeti nešto u životu, pozajmljuju ti rame za plakanje, uši za slušanje i otvaraju ti srce."

”Jednog dana, pojavio se maleni otvor na cauri. Covek je sedio i gledao kako se leptir nekoliko sati muci da bi izvukao svoje slabašno telo kroz taj maleni otvor. Onda je leptir stao. Cinilo se da ne može dalje. Zato je covek odlucio pomoci leptiru: uzeo je makaze i razrezao cauru. Leptir je s lakocom izašao. Ali je imao krhko telo i smežurana krila. Covek je nastavio promatrati leptira, ocekujuci da ce se svakog trenutka krila otvoriti, povecati i raširiti kako bi podržala leptirovo telo i osnažila ga. Medutim, ništa se nije dogodilo! Leptir je celi svoj život proveo puzeci okolo sa slabašnim telom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poletio. Covek uprkos svojoj ljubaznosti i dobrim namerama, nije razumio da je poteškoce kroz koje je leptir morao proci, izlazeci iz caure, osmislio Bog, kako bi krv iz tela leptira potekla u krila i kad se oslobodi caure da bude spreman leteti.
Ponekad su poteškoce upravo ono što trebamo u životu...
Kad bi nas Bog oslobodio od svih prepreka, osakatio bi nas. Nikad ne bismo postali onoliko snažni koliko možemo biti. Nikad ne bismo mogli leteti.

Tražio sam Snagu . . . I Bog mi je dao Poteškoce koje su me osnažile.
Tražio sam Mudrost . . . I Bog mi je dao Probleme koje je trebalo rešiti.
Tražio sam Bogatstvo . . . I Bog mi je dao Mozak i Telo da mogu raditi.
Tražio sam Hrabrost . . . I Bog mi je dao Prepreke koje je trebalo svladati.
Tražio sam Ljubav . . . I Bog mi je dao Ljude kojima je trebalo pomoci.
Tražio sam Usluge . . . I Bog mi je dao Prilike.

“Nisam dobio ništa od onog što sam tražio...... ali dobio sam sve što mi je trebalo."
Živi život bez straha i suoci se sa preprekama i znaj da ih sve možeš savladati.