Blog Duse

ISPOVEST HULIGANA

Namerno sam neocesljan cupav.
Moja glava kao da je lampa na ramenima;
Da u mraku jesen vasih dusa
Osvetlim beslisnu, ja uzivam.
Uzivam kad me psovanja lavina
Sustigne kao bes oluje radonosne
Tad samo jace pritegnem prstima
Mehur moje raskustrane kose.
(S.Jesenjin)

B E S


-Pojdi prico iz srca, I tiha I sramna,il tuzna ili bolna, darivaj me svojom svetloscu, nahrani me istinom I svojom iskrenoscu u ludilu nasih života.
Neka moj mrak ostane u mraku, a ti prico kao nada da se to nece vise nikad dogoditi.

-

S.T.R.A.H
.

S.T.R.A.H

SMRT..

*** A D A M ***

Biseri jednog zivota rasuli su se u vecnost ..

lily - ljiljana69

Ako umrem neka u tvom
oku zablista
suza.
Ne jedna, vec dvije
jedna za tebe
druga za mene
a ona sto kapnuti nece
bar ne ovo vece
za nas, oboje.

Sanjah

Sanjah
da cu izgraditi
most
do sunca
al'
od te zele
osta
samo temeljac
u dubini
srca.

U Agoniji

Tiho plovi mjesec zlatan,
mimo groba mog
pada mrak.
Korov na grobu mom
svija se I strada.
Ja sve vidim
kroz prozirno tamnu vodu
moje krvi,
Umirem
Al’ znam
Nisam prvi…

NE VIDIM, NE CUJEM, NE GOVORIM -

Negde izmedju reci,
negde izmedju dodira,
negde izmedju stvarnosti
zaboravljeni i sami
stojimo dugo...Suteci...

Sta reci Dragani, sta reci Danijeli, gde su Nevenovi prijatelji, gde je ona igra svetlosti i talasanja, mladenacke ludosti kada smo skriveni u malenom sobicku planirali nasu buducnost, pisajuci uspomene, prepricavajuci uh u smehu i vrletnoj suzi radosti, sto smo zivi, sto smo zajedno, sto smo mladi i sretni, sto smo kao deca cveca obojeni slobodom i i nadom.
Tako smo mi mislili:
Jer tad se pevalo i radovalo...
Pocela je tuzna 91.
Zadnji put kada smo, zagrljeni ispratili ruznu 90. godinu.
Pesmom drzrci se za ruku, pijanim pogledom, obecavali smo to u sto ni sami nismo smeli verovati, - u ..." Ljubav i
Drugarstvo"... Jesu, bile su lazi, ali neka su , ali nase su. I danas mislim da smo mogli bolje i bez suza u danima sto slede..I danas neka znaju oni koji su se skrivali, od naseg bola, da znamo za njih, i da ih se stidimo.
Ti koji su bezali od naseg bola, znaju da mi prastemo, ali' hoce li oni sebi oprostiti.
Imali smo i imat cemo svoj novi pocetak.
I svima slava, koji su ikad, a ma nekad tiznu suzu sa nama pustili, plakali, radovali se i pomagali.
Bese to veliki ispit svima nama.
Trbo je svirao gitaru, Ante svirao harnoniku.
Redale su se ture pica, a ni prve ture ispijene nisu bile. Svi su zurili da nas caste. A mi smo pevali ,i pevali, cio
dan celu noc pa na novo. Trbo, Ante, Dragan, Neven, Davor,Branko, Veljko, Vlado.
Pesma za pesmom, tura za turom, i KRAJ.
Tog dana su potekle i prve suze moje nemoci. Te godine sam izgubio radost, pa danas kao i tad osecam isto.
TUGU.
Tih dana plakao sam nad grobom drugarstava i bratstva, tih dana zavolio sam moju tugu i zagrlio slankastu suzu.
Zalio sto zivim. Tih dana bio sam SAM.
Slike moje proslosti, ostale su negde na zgaristu. Tako da moja deca samo mogu upoznati zive. A mrtve nase i radosti iz proslosti samo iz moga secanja. Kao i ulice po kojima setah, koje nisu vise iste.
Da moji prijatelji nisu vise isti.
Da ja vise nisam Taj.
Taj moj prijatelj Davor, uzeo dobar dio mog srca, i nije ga vratio. Ja ga jos uvek volim, nista manje no prije.
Zeljko taj debeljuskast kradljivac, sitni stvari, darivao nam je hvalisavu snagu moci.
Eto, to su moja jedina dva prijtelja, sa njima ce umreti moje prijateljstvo.
Kasno sam svatio, verovatno i oni, da nema drzave, vrednije od prijatelja.
Prijateljstvo je Bogom dato naj-vernije i naj-vrednije osecanje, i prijateljstvo darivaju cestit Ljudi.

neven davor zeljko

Citam,opet citam.Uh.Niko me nije ovako dodirnuo kao TI.
Hvala sto sam deo tebe sto imam mesto u tvom srcu.To mesto si TI kod mene zauzeo jos sa prvim kuckanjem.Pribojavala sam se da li cu dopreti do tebe i ostati onde gde sam htela.Sada mi je jasno da sam upravo tamo .
Retki su oni kojima pricam o sebi narocito ovde.
Tebi mogu i hocu.Koliko sam zanimljiva videces...nadam se da ces me tako upoznati i imati sliku o meni.
Pa da krenem.

Jedinica sam,zavrsila srednju ek.skolu i sa 20god.pocela da radim u psih.bolnici u administraciji. Rasla u porodici gde se znalo postovati moral,iskrenost..nikako laz,prevara.Pomoci kad se moze i uvek davati.,oprostiti.Takva sam ostala i do danas i hvala Bogu na toj osobini.
Naravno imala sam jednu ljubav mladalacku 5g bili zajedno...roditelji bili protiv ...rastajemo se...tamo neki me upoznaju sa NJIM (mojim muzem) ...setamo 2 meseca i samo jednog dana on meni kaze da li hoces ...ja kazem mogu li da razmislim ....on kaze ne sada mi reci.Ja kazem pa dobro.Sutradan oni dolaze po mene ja pre toga plakala (za koga se M udajes ne poznajes ga)...on se sredio ...ja dolazim kolima da ih vozim kod mene da me prose i u sebi kazem...pa nije tako los. Tako sam se ja udala.
Nije bilo ljubavi...nisam ga volela ali ni mrzela...tako je i danas.
Samo da ti kazem da ne volim da se secam moje svadbe i rodjenje moje dece (valjda ce ti sve biti jasno),
Zivot tece roditelji moji i njegovi ne govore meni niko ne dolazi.tako je bilo i kada sam rodila sina. 1987 izvodim ga iz bolnice i placem.Meni nema majke i oca.Tako je bilo godinu dana kada sam ih ja pomirila ali to nije bilo vise to.U medjuvremenu sitnice koje zivot znace i sa strane mojih roditelja polako me jedu...grickaju...trpim...koliko noci plakala.
Odlucujem jos jedn dete....spontani...hocu opet...imam 35g i ako sad ne rodim gotovo je.
Ostajem trudna.Moj muz u stalnim sukobima sa mojim ocem.To me boli.Pred porodjaj on ne zeli moje roditelje (na samoj svadbi mi je isterao staru i oni su napustili goste...ja ostala sama ...mlada koja prikriva svadju koja se dogodila daleko od gostiju).Ja kazem odoh ja kada se porodim videcemo sta ce biti.On me zadrzao i ja placem...placem...preko noci prokrvarim i odlazim u bolnicu.Doktorka me prima i u momentu gubim 3 l krvi...hitno u salu ....vice ona ne cujem tonove...ne garantujem za dete da se borimo za nju.To je zadnje sto sam cula.Utonula sam...odveli me u salu i uradili carski rez...rodila se devojcica i dajem joj ime po mom ocu.Moj muz se raspitao zasto se meni to dogodilo...rekli mu od nekog stresa.
Tece zivot ...pocinjemo kucu...svadjaju se moj muz i njegov otac..samo sto se rat zavrsio.
Moja svekrva se razboljeva od depresije...muke koje zna samo onaj ko je to doziveo.Sledece godine pada i moj muz.Lekari,kuca,borba,deca kojoj sam i otac i majka.Muz uz moju pomoc se izvuce i tada ja padam.Kraj..nemam snage...isprali su mi mozak sa glupostima...pitam se a gde sam tu JA..gde je moj zivot...gde je ljubav...imam li prava na nju.Samo da ti kazem nikada me muz nije maltretirao bio uz mene dozvoljavao sve valjda i voleo ali osetila to nisam.Nije los covek.
Ali meni vise nista nije potrebno...izgubili smo ono malo sto smo imali.Ne zelim ga pored sebe...nervira me njegovo prisustvo..sve njegovo...odoso bestraga.Nema povratka.Vise cutim...nemam potrebu da pricam a i sa kim...on radi kuci spava.Nema strasti koje nije ni bilo.Nikada mi to nije bilo bitno ili sam lagala sebe i to potiskivala.Zasto se ne voleti ne voditit ljubav?To sa njim vec dugo ne zelim..ne treba mi...ne mogu.Stranac u kuci.Sve za njega da otac je moje dece ali sve drugo je otislo u zaborav.
Nema emocija,nema moj Nevene.
I ja kao i ti volim muziku...stare pesme iz moje mladosti i to mi prija.Prijaju mi reci od kojih zaplacem ili udahnem duboko.
Htela bih da se vratim nazad ali izgleda da ne moze.
Ostala je pukotina ...to je ona pukotina u onoj mojoj pesmi.

Pesma koju slusam dok ti pisem.

Zasto si plakala Majko

Nisam veliki pisac,
ni slikar reci,
al' dotakne
moju dusu neko
proklestvo covekovo,
i tad moje srce
pise reci i kad place,
i kad se raduje !!

Neso je drhtavom rukom dodirnuo komadic svoje slankanste suze. Plakao je, klececi na hladnoj promrzloj obalskoj Dunavskoj zemlji. Njehov strah je bio njegov uzas ucinjenog dela - Sto li to potamni ljudski pogled, sta potamni njegovu svest i ne zeleci cini losa dela proklestva? Dela ocaja i dela zla... Dela zlocina po zakonu Boga. Zlocin po ljudskoj prirodi...
Verovao je Neso ocu dok je pokusao da nazove njegov miran drag glas. Bezlicna masa tu do njegovih nogu, govorila je govorom smrti, nije imala oci, nema usta, nema nos. Samo krvava mrlja glave pogodjena samo jednim hicom sacmare tu do njegovih nogu u dodiru i savesti i tek pristigloj Bozijoj volji, da unesreci vec nesrecnog decaka.
- Hallo, sine, Hallo - cuo se mekan ocev, kao melodija mira, glas koji je toliko zeleo cuti ... -" Tata ubio sam Vladu!" - "Tata ubio sam "- "Ubio iz lovacke puske" - "Sad...U lovu" - Tataaaaa - aaaaa:- dozivao je Neso tisinu, predugu tisinu bola i straha kroz grcevit plac.!!! -"Neso, gde si? - budi tu, - ne. mrdaj, - dolazim" -bile su oceve reci...
Neso je jos uvek dete sa svojih 25. godina. Neso je ogranicen u svojim mogucnostina ... Velik u svojim zeljama, pedantna, i mirna osoba... Iako ogranicen, sanjario je o vlastitoj porodici... I pokusao je jednom. Ali od svega volio je svoja dva lovacka psica i ocevu pusku, traktor i njivu... I njivu.
- Taj dan iskoristio je da ide u lov na patke, i scucuren u zasedi to hladno popodne cekao uspavanu zver, koja mu se ucinila u grmu nedaleko od njega kako vreba na njegovu neodlucnost, Da ili Ne, ili DA Privukao je kundak puske, cvrsce stegnuo i jednostavno odlucio i - BUM!!!! Unapred se radujuci hvalisanju i dobrom ulovu lisice.
Neso je cuo samo pad, osetio je udarac, osetio je da je pogodio metu. Radujuci se krenuo je po ulov, pazeci da se mnogo ne uprlja...
-Tako je Neso mladic ogranicenog uma ubio coveka, ne Vladu, vec Bebana koji je scucuren u tom grmu cekao svoju zver, svoju patku i lisicu i bi pogodjen jednim metkom u lice - sacmarom. Bezlicna krvava masa Bebanovog lica ostace Nesi upamcena kao zov samo pakla, jer kad zatvoti oci videce svojih ruku delo, a kad tisina zalomi reci cuce udar igle o cauru i pad Bebanovog tela u prazno, i snivat ce lice bez ociju, lice bez nosa, bez usata, a sama bol, i nemiran san ce kao dar biti tog trena slucajnosti. - Vetar je hladio, Nesino lice umazano suzama, dok su ga vodili uskim puteljkom dva uniformisana coveka do auta , na put - nije znao gde, ni kad ce se vratiti. A majci je obecao cekati sa njom Novu Godinu...
Samo se culo Nesino saptanje; - "Nisam namerno, nisam "...

neven

San ili java


Odlucila bih sama,da umem ili znam :
Da tumacim ili da citam...
Niti umem niti znam ,
Ja jednostavno osecam !
Cistinu i toplinu tvoje duše...
Što dušu moju greje,
Dobrotu i ljubav,što srce ti preplavi...
Što moje srce sa uživanjem prihvati !
Ogromnu snagu što telo mi oseti,
Što ti pružaš meni od sebe...
To mi Bog sa neba prosledi.
I sunce bi se sakrilo,
Iza svih oblaka,stideci se...
Tvog zracenja !!!
Tvoj šapat u noci,
Pretvori se u tihi topli povetarac...
Što sleti srebrnim krilima,do mojih cula !
Tvoja toplina me blago dotakla,
Srce i dušu ispuni mi sreca...
Jer napokon sretoh svoga ANÐELA !!!


Hvala što postojiš !!!
(poklon neven od Valerija)
Valerija

Ustreptala , Uzdrhtala

U jednom Rajskom svetu
Zivi mala Rajska ptica
Ona se voli igrati
Ona mastu golica…

Bas divno nevene..

Hteo sam mnogo reci,
al rec prokleta u grlu mi zapne.
Hteo sam šuteti,
il' stobom zapevati.
Umilno.
Samo sam želeo,
drugom tvojim biti...

To je dan kad je tuga kidisala na moje srce lomeci ga u delove.
Na delove tuge, ljubavi, zelje, strepnje i straha.
Lepa je sama pomisao na nju.
Samo zastati, pa proci...Šuteci.

Pognula je glavom,
skrenula pogledom blagost svu.
Samo sam je kradom pogledao,
samo, nježnim pogledom sam ja pojmilovao nju.

Andjeo, il' Andjelak.
Angelina.
Tako si napisana,
kao i nemir moj.
Kao prica nemira.
Bio je ponedeljak i hodala si po žici od sunaca
Doneo te suncan dan.
donelo te moje pisanje.

Koracam u osami, u društvu spostvene senke
I na cudan nacin ucim i spoznajem tvoju vrednost.
Nisam razocaran i nisam ljut.
Šutim i ne vrištim.
Ali,gorcim i ne molim.
Samo se nadam, tvojoj dugoj raspuštenoj kosi.
Da udahnem tvoj vazduh.
Da ulovim tvoju misao.
Da zapevamo.
Da zaigramo.
Da popijemo.
Da se radosti nasmejemo.
Da odsanjamo naš san.

*(neven - posveceno M.L).....

Bas lepo. Drago mi je da opet pises, nevene

PRICAM PRICU

13. фебруар 2010
18:13

Nekoliko godina sam lutao po raznim sajtovima jer volim da citam, ponekad neku pricu napisem, objavim i osluskujem komentare.
Stekao sam dosta virtualnih prijatelja, i uz stalne prijatelje otvorio sam jedan novi zanimljiv prozor u svet.. Svojom iskrenoscu, komunikativan brzo sam osvajao usamljena srca postajali smo prijatelji i pisali.
Sve pocne uz igru, nespretno i nezrelo stvaraju se prijateljstva i drugarstava i sve pocne uz zezanje, neozbiljnost i smeh.
Bas kao moje pisane price, bas kao ja u njima.
Mnogi dogadjaji bili su znakovi na mom putu koje sam poceo da citam sasvim slucajno. Jedan obican cvet, jedne zatamljene suncane naocale mogu biti znakovi za jedan novi pocetak za jedna otvorena vrata zivota koji cu proziveti. Razmisljam o svom duhovnom svetu, trazim znakove koji nas pokrecu ka novom smeru u trenucima kad se treba dogoditi nesto vazno ...
I ja sam sreo bljesak smeska u ocima, tugu na usnama ali nisam znao da citam tu zelju duse.
Sta radim danas ?
Osim sto ubijam najveceg covekovog neprijatelja "strah i slabost" duhovno prozivljavam odredjene trenutke zivota i razmisljam i citam i obogacujem dusu novim recima novim vrednostima.

Pismo
Daj boze da učinim najviše što mogu s time što jesam.

Sve se pojavi kao "fles" kao bljeskovi slicica razbacanih i bez reda koje trenuracno ne mogu sloziti zbog neznanja, kao duhovne znakove, te ih mnogo kasnije raspoznajem.
Dolaskom u Novi Slankamen tih prvih godina, moj duh je bio zbunjen, ja nespreman i nespretan da prihvatim ukazane mi teskoce zivota zarobio sam sebe u slabosti i strahu, a teskoca sve vise. Hteo sam da zaplacem toliko silno, da vrisnem toliko mocno, da se osvetim Bogu, narugam se. HeHeHeHe ...?
Al' duh mog oca nije mi dopustio da klonem, osecao sam kao me vodi i smiruje i upucuje na znakove mog puta i dogadjanja, na sve tesko koje sam odabrao pre svog rodjenja. On je bio moj vodic...Otac !
Ovaj je moj zivot !
Rodjen u porodici problema, osim nepismenosti, ranog upoznavanja ljubomore i ovisnosti od alkohola, uvredljivih reci i mora svadja, zatvoren u sobi i stranica maste trazio sam svrhu svog zivota.
Danas znam da se svrha postojanja zivota razlikuje od zivota do zivota i da je to u mom zivotu poniznost i milosrdnost i da je moja zvezdica ne materijalni dobitak vec pomoc dusama koji ce retko dobrim uzvratiti.
Sutnjom sam zavolio pesmu, sutnjom sam zavolio pisanu rec, ali toliko zavoleh decu da svojom suzom njihovu suzu kupam, da ljepotu deteta svojom dusom gledam a radost osmehom darivam i za svako dete bih po nekoliko puta umro.
Biti covjekom znaci da cemo neminovno grijesiti i da cemo tjekom zivota morati poduzimati ispravke smjera u kojem se krecemo.
Igrao sam zivotom "ruski rulet" .
- Tog dana moj zivot je bio pun psovki, potrebe da pobegnem iz ovog sranja pa sam se igrao okrecuci dobos kolta, i "klik" - prazno, bas kao moj zivot.
Vinjak je delovao na moju podsvest, ili ...? Video sam smesak devojcice, i njenu radost ... Spustio glavu na sto i odspavao svoje. Sutradan sam poceo nov zivot i sve teskoce su mi bile laganije, bezazlenije.
- To popodne krajem ljeta, osetio sam slabost. Kako me uzima temperatura kako mi gore ruke, celo telo gori. Trcao sam kuci, samo da je vidim, da joj kazem koliko je tata voli. Bio sam ubedjen da cu umreti, ali nisam, samo sam posetio duhovni svet i video svoj zivot. Te noci kad sam nesvesno posetio nadsvest, nista nisam upamtio, ali primetio sam kako manje psujem, kako sam duhovno stabilniji i da sam poceo verovati u postojanje dusa... Iako sam nedelju dana zbog upale pluca izbacvao krvavi ispljuvak nisam imao strah da necu ziveti, vec spoznaju da cu morati ziveti.
«Život nam je», ponuđen kao način samoizražavanja, i daje nam ono što
tražimo samo ako slušamo svoje srce.»
Pustio sam da zivot prodje, tako kako samo on zna proci nemilsrodan i bez povratka. Zeleo sam da se izbrisu reci koje sam u losem izgovorio, da zaboravim dela koja necu uraditi, svoja losa dela, ali ne moze pesma izbrisati kakav dozivljaj a rec nece sakriti razocarenja, vec ce traziti opravdanja svojih dela. Spustim glavu tako, kao polupijan na pisaci stol svog postojanja i upisem novu crticu zivota...
- Zvoleh tri zene, jednu cu od njih da dodirujem, mazim i oblikujem, druge dve cu da volim da se na njih secam, da o nima pisem da sa njima stavram svoja nescrpna pisanja duse i srca...
Prva je nezamnjiva, ona je moja zena, put svih puteva i put svih varcanja, utehe i pocetka koji ce trajati, ona je tu kad sve prodje, kad mi slatko treba, da me kritikuje, da me vodi. Ona je tu kao pocetak ili kao kraj...Tu je ona... Zena.
- Drugu upoznah nedavno, uz borbu, vecitog pravdanja, i nikad prihvatanja ovakvog kakav sam. Nase dve duse su se susrele razlicite a toliko mocne. Njoj ja placam dugove svoje neozbiljnosti... Ona se zove ...... Vladarica...
Treca je moj zagrljaj, moja zelja, potreba i secanje. Ona je taj moj prvi drhtaj strepnje i prvi moj gubitak, prva moja slabost i moj prvi strah.... Ona se zove ....Ljubav.
Naravno da svaka radost ima svoju cenu, svako upoznavanje svoju uspomenu, a lepa rec svoju misao... Ali ne i kraj...
Neven