Mobing

Teror na poslu

Snežana
Tatarević u potresnoj ispovesti za Pressmagazin otkriva kako je postala
žrtva mobinga, kako je najbliži kolega iz Lutrije Srbije pokušao
seksualno da je iskoristi, a zatim nastavio psihičko i fizičko
maltretiranje zbog čega je na kraju ona izgubila posao.Termin
mobing se u našoj praksi koristi od pre nekoliko godina, a u najkraćem
znači psihičko i fizičko maltretiranje na radnom mestu. Psiholog Vera
Kondić kaže da se udruženju “Stop mobbing” dnevno javlja i do 20 osoba
različitog pola, godina i obrazovanja. Teško je napraviti jedinstven
profil žrtve, ali je mehanizam prepoznatljiv.

Psihičko maltretiranje, poniženja, uvrede, nipodaštavanje ili
seksualno zlostavljanje na radnom mestu obuhvaćeni su terminom koji se
poslednjih godina sve češće koristi i u Srbiji - mobing. Zakon kojim bi
šikaniranje na poslu bilo sankcionisano ne postoji, dok je žrtava sve
više. Posledice napada na ličnost, dostojanstvo pa čak i zdravlje
zaposlenih su višestruke. Definitivni odlazak sa radnog mesta, samo je
jedna i to najbezbolnija od svih mogućih posledica mobinga.

Rulja, bagra

Reč mobing (engl. mobbing) bukvalno znači “rulja, bagra, nasrnuti u
masi, linčovati”. Prvi put je upotrebljena prilikom opisivanja
ponašanja životinja u odnosu na jedinku koju žele da isključe iz krda
ili da je ubiju. Savremeni poslovni trendovi, naročito u zemljama u
tranziciji, doprineli su da se od 90-tih godina prošlog veka ovaj
termin koristi za opisivanje međuljudskih odnosa na radnom mestu.
Nemački psiholog Hajnc Lajman prvi definiše mobing kao “psihički teror
koji na radnom mestu nad zaposlenim vrši pojedinac ili grupa.
Maltretiranje se sprovodi sa velikom učestalošću u dužem vremenskom
periodu. Takvo ponašanje kod žrtve dovodi do mentalnih, psihosomatskih
i socijalnih poremećaja.”

Psihičko zlostavljanje teško je dokazati zbog suptilnosti metoda
kojima se sprovodi. Najčešći načini su kritikovanje, vređanje,
ignorisanje ili neosnovano ogovaranje. Najveći problem je što mober,
osoba koja sprovodi teror, najčešće to radi sa svesnom namerom.
Neravnopravna, sistematski vođena borba, najčešće se završava porazom
žrtve, koja je prinuđena da napusti radno mesto.

Tranzicija tokom koje je u Srbiji došlo do velikih društvenih i
socijalnih previranja, stvorila je pogodan teren za sve vrste
zloupotreba i to najčešće u međuljudskim odnosima. Nedovoljan broj
radnih mesta i masa nezaposlenih doveli su do surove borbe za posao u
kojoj se ne biraju sredstva. Masovna otpuštanja i centralizovana moć
pojedinaca stvorili su mogućnost manipulisanja pri čemu je ljudsko
dostojanstvo obezvređeno. U atmosferi stalne i nemilosrdne borbe za moć
i novac, mobing je postao osnovni način za uklanjanje “nepoželjnih”.
Situaciju u Srbiji dodatno komplikuje šarolikost partijski
prihvatljivih kadrova. Partijski klanovi često isključuju ili
sabotiraju svoje političke neistomišljenike, što je jedan od osnovnih
oblika mobinga. Nažalost, nije redak slučaj ni polne diskriminacije i
seksualnog zlostavljanja.

Sve veći broj zaposlenih koji nisu imali kome da se obrate za pomoć
u slučaju torture na poslu doveo je do osnivanja Udruženja građana
“STOP MOBBING”. Sekretar udruženja, psiholog Vera Kondić, kaže da je
mobing u Srbiji prisutan godinama unazad, ali i da je broj ljudi koji
im se obraća za pomoć svakog dana sve veći.

- Mobing u Srbiji je vrlo česta pojava kojoj je izložen veliki broj
zaposlenih. Želim da naglasim da ne postanu svi žrtve maltretiranja.
Nama se javljaju samo osobe koje same ne mogu da se izbore sa
problemom. Cilj nam je da ljudima objasnimo šta je mobing i koji su
njegovi mehanizmi. Šikaniranje se može posmatrati kao vertikalno i
horizontalno. U prvom slučaju mober je osoba koja je superiornija u
odnosu na žrtvu. Tada govorimo o odnosu jedan na jedan. Demonstracija
moći ogleda se najčešće u vređanju i profesionalnom degradiranju
zaposlenog. Nadređeni omalovažava radnika u prisustvu kolega i na taj
način još više narušava njegovo samopouzdanje. Drugi slučaj je
horizontalni mobing, kada kolege ignorišu osobu, isključuju je iz
kolegijalnih razgovora i poslovnih planova. Često izmišljaju tračeve i
ogovaraju žrtvu - objašnjava Kondićeva.

Posledice su velike

Ona dodaje da se udruženju dnevno javlja i do 20 osoba, različitog
pola, godina i obrazovanja. Teško je napraviti jedinstven profil žrtve,
ali je mehanizam prepoznatljiv.

- Koristimo termin žrtva, ali među osobama nad kojima se mobing
sprovodi ima dosta izuzetno jakih ličnosti. Obično se bira osoba koja
po nečemu odudara od sredine, ili svojom pozicijom nekog ugrožava.
Često su to mladi ljudi na početku karijere koji svojim obrazovanjem i
preduzimljivošću mogu da ugroze pretpostavljene. Dosta je i zaposlenih
pred penzijom koji ne mogu da se uklope u nove odnose na radnom mestu.
Posebnu, ali jako prisutnu vrstu maltretiranja predstavlja seksualno
uznemiravanje. Uglavnom su meta žene koje ne žele da se kompromituju i
ne govore o tome - kaže Kondić.

Mobing sistematski uništava ljude koji su njegove žrtve, što se pre svega odražava na mentalno, a zatim i na fizičko zdravlje.

- Psihička tortura počinje obično nakon jednog incidenta, da bi se
potom svakodnevno ponavljala. Posledice mogu biti kobne. Osoba koja ima
ovu vrstu problema često je neshvaćena na poslu. Nema podršku, jer se
kolege plaše za svoja radna mesta, a stanje u kome se žrtva nalazi
pripisuju njenoj osetljivosti. Slično se dešava i u porodici, koja u
početku pokušava da joj pomogne, ali kako vreme prolazi oni polako
odustaju. Tada se, pored napetosti i anksioznosti, javlja i osećanje
napuštenosti koje često vodi u depresiju. Počinju i zdravstveni
problemi, pre svega variranje krvnog pritiska i srčane smetnje. Često
ljudi misle da nešto sa njima nije u redu. Gube samopouzdanje i povlače
se u sebe. Posledice su velike jer u problem nije uvučen samo zaposlen,
već i njegovo najbliže okruženje. Mi se pre svega trudimo da ljudima
objasnimo mehanizme mobinga i da ih uverimo da nisu usamljeni. Osnovali
smo stručni tim u koji su uključeni pravnici, psiholozi i lekari, tako
da pokušavamo da pokrijemo sve oblasti problema sa kojima se naši
članovi suočavaju. Najvažnije je da se prepozna i shvati situacija, i
da se moberu ne dozvoli da vas uvuče u mrežu patogenih odnosa. Ponekad
je dovoljan samo razgovor da bi se problem prevazišao, a nekada moramo
da se borimo pravnim sredstvima. U svakom slučaju pristupamo
individualno, a ono što svima savetujemo to je da pronađu grupu
istomišljenika, da se socijalizuju i da pronađu snage da se izbore za
svoja prava - dodaje Vera Kondić.

Pravni dokument na osnovu koga se reguliše odnos zaposlenog i
poslodavca je Zakon o radu republike Srbije. U ovom zakonu, između
ostalog piše:

“Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu
života i zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog
integriteta i druga prava…”

“Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže
zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu,
boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost,
nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze,
seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno
poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama,
sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.”

Predstavnici udruženja “STOP MOBBING” pozivaju sve zaposlene koji se
osećaju ugroženim na svom radnom mestu da im se obrate telefonom na
brojeve 064/212-7880 ili 064/130-1736.

Strahovlada na stranoj televiziji

Domaći poslodavci podležu našem zakonodavstvu, što žrtvama pruža
mogućnost da se pred sudom izbore za svoja prava. Situacija se menja
kada je poslodavac stranac. Dobro pripremljeni rogobatnim ugovorima i
ekipom advokata, često su zakonski potpuno zaštićeni. Odnos sa
zaposlenima kreiraju sami, a radnici nemaju nikakvu mogućnost da se
bilo kome požale.

Drastičan primer zakonski zaštićenog mobinga, kako smo čuli,
godinama se dešava u kancelariji dopisništva jedne strane televizije u
Beogradu. Kako nam je ispričala Ž. J. (ime poznato redakciji),
poslodavac, strani državljanin, zaposlene tretira kao robove. Teror se
dešava iza zatvorenih vrata, tako da svedoka nema. Bivša zaposlena Ž.
J. i danas, tri godine posle odlaska sa radnog mesta, nije u stanju da
se suoči sa sećanjima na rad za tog čoveka. Njegovo svakodnevno
vikanje, urlanje, vređanje i maltretiranje ostavili su posledice na
njeno fizičko i mentalno zdravlje. Zaposleni u okolnim kancelarijama i
danas prepričavaju dan kada je toliko vikao na nju da su došli u
iskušenje da pozovu policiju. Incident se završio prebacivanjem Ž. J. u
Urgentni centar zbog problema sa srcem. Pored dijagnoza da je njeno
psihičko i fizičko stanje posledica maltretiranja na poslu, situacija
se samo pogoršavala. Na kraju je bila prinuđena da napusti posao, što
nije bila laka odluka jer je samohrana majka koja je sa dve odrasle
ćerke došla iz Bosne i Hercegovine.

- Mislila sam da mogu da pričam o tome, ali shvatila sam da još
nisam spremna. Kada sam pogledala dokumentaciju, shvatila sam da ne
posedujem ni jedan jedini dokument kojim bih potkrepila svoju priču.
Moj život je do te mere bio upropašćen i ugrožen, a ja o tome nisam
imala dokaza. Do danas nisam prošla pored kancelarije, jer mi je mrska
pomisao da odem u taj deo grada. Pre neki dan na novom poslu desila mi
se situacija koja me podsetila na scene koje sam već preživela i počela
sam da se tresem i napustila sam kancelariju. Zahvaljujući mojim
sadašnjim kolegama, ponovo funkcionišem normalno, ali su posledice
ostale - kaže Ž. J.

Njenu priču potvrdio nam je i drugi zaposleni, koji je bio u prilici
da iskusi rad kod Hitlera, kako pomenutog dopisnika kolege interno zovu.

- Samo iz priča kolega znam kroz šta su moji prethodnici prošli, ali
ono što sam ja doživeo potpuno potvrđuje njihovu priču. Na svu sreću,
radio sam tamo kratko, ali je i to bilo dovoljno da shvatim o čemu je
reč. U jednom trenutku čak sam počeo da koristim i lekove za smirenje,
jer sam dolazio u iskušenje da ga udarim i polomim mu vilicu. Urlanje,
vika i vređanje bili su sastavni deo posla. Pravo ne grešku nije
postojalo, a ako bi ste se usudili da nešto objasnite ili ga prekinete
dok urla, sledila je ucena otkazom. I tako skoro svakog dana. Ne želim
ni da se sećam da sam tamo radio.