Teror starosti/mladosti

Da li postoji, u cemu se sastoji, koliko je izrazen, i kakva su vam iskustva?

Posto sam otvorila temu, red je da pisem prva.
Mislim da postoji, i to oba vida.

Uopsteno receno

- Teror starosti vidim u situacijama kad stariji, prvenstveno na poslu, ali i u porodici, iako ocigledno vise nisu sposobni da uspesno drze odredjeni posao, nivo, poziciju ili tempo - po svaku cenu drze i namecu svoje stavove, forsiraju se kao nezamenljivi, a pri tome nije im strano da saplicu mlade perifernim sitnicama, uskracivanjem sturcne pomoci, nipodastavanjem svezih ideja, sputavanjem zdrave inicijative i svega pozitivnog, ne zato sto nisu svesni njihovih vrednosti i prednosti, vec prosto zato sto nisu oni njihovi nosioci, sto smatraju da su licno ugrozeni. To cine i odnda kada ih mladji primereno postuju i ne pretenduju na njihovo mesto, sto je najgore.

Prosto nisu u stanju da prihvate fakat da su prevazidjeni. Zele kontrolu po svaku cenu.
Jos gore je ako se to desava u porodici, sto rezultira time da teze kontrolisati zivot svojih najprecih.

- Teror mladosti - u prilicno izrazenom i pausalnom stavu mladih /kako na poslu, tako i u porodici/, da starije treba `pobrisati` kao apsolutno nesposobne, generalno odgovorne za sve negativno ili sto im smeta, da su nesposobni za bilo kakve pozitivne promene... mnogo toga jos, kao da svet pocinje od njih. I sve je to prirodno da takav stav prati odgovarajuca koncepcija, strucnost/znanje i sposobnost.

Verujem da svako od nas ima iskustva sa obe strukture. I obe su delimicno u pravu.
Mogu li se konstruktivno pomiriti?
Gde je istina i gde vidite meru?

Mladost je bleskasta, neobuzdana, nestrpljiva i samouverena bez pokrica. Starost je spora, inertna, sujetna i tesko prihvatljiva za vecinu. Tesko je pomiriti ova dva ortodoksa. Istina je da mladima nedostaje iskustva, znanja i strpljenja a starima da prihvate da su godine - godine i da ima jos neko ko zna ume i moze nesto, cak i bolje od njih. Tesko je ovo pomiriti. Onii - u godinama ni tamo, ni ovamo - trpe oba ova terora. Za jedne su zeleni i balavci a za druge preziveli matorci. Al sve je to samo deo prirodnog ciklusa i svi koji dozive "ozbiljne" godine - u bilo kom obliku ce proci sve ove faze.

Ma samo da hoce svi da sednu na svoje, sve bi bilo ok, no i ovo sto jeste nije za "bacanje".

Upravu si za za one "ni tamo ni ovamo". No, Boze moj, oni bi mogli da budu onaj tasic na vagi. Samo nije im uvek do vaganja.

Mislim da smo usput pogubili postovanje, jos vise strpljenje.

Ne patim od ovakve vrste terora.
Moralni kodeksi nemaju veze sa godinama,moral takodje.U tome treba imati meru ili odstupanja shodno stavu da li hocemo,necemo ili ne mozemo da odolimo izazovima koje zivot kreira.
Nekad` sam svoja,ponekad nisam...deshava se i da izgubim veliki deo sopstvene licnosti...da zalutam ali ne i da zastranim,shto smatram idealnom kombinacijom
Budi mlad,star....budi blesav,mudar,pametan ali ne zastranjuj.SHta to znaci?
Meni...da opstanem u sredini koja zeli da ti odvoji godine od interesovanja i obrnuto!
Shto smatram vrlo perfidnim i lukavim gestom.Ja sama o takvim stvarimatreba i moram da vodim racuna.Naravno,podrazumevam cat kada o ovome pishem.Realnost ima svoje apsolutno druge stavke,norme i merila.

Citat :

Budi mlad,star....budi blesav,mudar,pametan ali ne zastranjuj.

Pa nekad osećam da me penzioneri "terorišu" tj. da je društvo organizovano prema njima.
U vreme nestašica, samo su penzioneri uspevali da dođu do neke robe. Mladi nisu uspevali da dođu do mleka ako nisu imali nekog penzionera koji će stati u red. Čitala sam da sisari kad odraste gube mogućnost razlaganja masnoće koja se nalazi u mleku pa samim tim i nemogu da je vare. Ovi naši piju mleko, naročito kad je nestašica istog. Pokušavam par puta mesečno, pre posle, da ugrabim priliku da platim račune u obližnjoj maloj pošti. Retko mi to polazi za rukom jer je uvek red penzionera koji čeka 8,00 da se otvori pošta i da oni prvo obave posao.
Moji roditelji su penzioneri i cenim starost ali zar malo ne bi mogli da se prilagode i zaposlenim pa makar da jedna tura hleba stiže u vreme kad se zaposleni vraćaju sa posla.

Dok nas SEK-a zesce dokaci tek ce penzioneri da imaju posla. Uostalom, zasto da ne, pa ljudi rade ono sto mogu. Valja ih razumeti. TO sto nisu svesni koliko se brze zivi i koliko smo pretrpani, pa nisu ni duzni. Traze svoje mesto pod suncem. Moja koleginica radi Fondu PIO i sjajna je kad je pozitivna afirmacija po sredi.

I ja bi u penziju da se malo odmorim.

Sve moje kolege pred penziom pamtim po slicnom komentaru - s` tim da je dat u vreme kad nisu oni bili u pitanju.
Ne da bih otisla da mogu - nego se ne bih "ni okrenula". Samo pitanje je kako bih se osecali da stvarno treba da odemo. Po pravilu - niko ne zeli da ode kad stekne uslove. Valjda zbog novca ali i iz razloga sto privatno imaju vremena na pretek, ono sto nama najvise nedostaje.

Pre 2,5 godina sam upravo odlučivala da li da prihvatim uslove koje su bile ponuda za penziju ili druga opcija. Izabrala sam ipak rad i veću količinu para. Jer i sa penzijom ja bi opet nešto radila. Prosto nemogu da zamislim sebe da ne radim. Na penziju gledam kao mogućnost da lagano radiš samo ono što voliš. Da imaš tu slobodu da biraš. Lepo je praznovati, otići na odmor i opustiti se ali posao i obaveze su neka normalna organizacija vremena u kojoj funkcionišem (uglavnom).

Ne mogu sebe da zamislim bez delovanja, ne mogu dugo da se "ulezim". Daleko sam od uslova za penziju, ali mislim kao i ti -bas tako, da se bavim stvarima koje volim, samo da bude zdravlja.

Sa druge strane, ne bih mogla da radim odredjene stvari, bez obzira na novac, nekoliko takvih ponuda sam odbila. Prosto moram da se pronadjem u poslu koji obavljam, da ga prihvatam, inace to nije rad, no otaljavanje. Naravno, bih kada bih morala.

Sam posao koji radim nije bajkovit,po obimu i sadrzini zahteva prilicno energije, poslednju godinu-dve je prilicno stresan, jedno kontinuirano mobilno stanje, bez opustanja,no iskreno volim svoju firmu i drago mi je zbog toga. Ne mislim da bih drugacije radila da je licno moja. Ipak,kada bih uspela da nadjem mirniji posao, bez obzira na slozenost - otisla bih bez premisljanja.