Mlada srbijanka prodaje jaja na pijaci. Ostali prodaju jaje po 5 din,
ali ona po 10 din. Vreme prolazi a ona nije prodala nijedno.
Njeni joj govore: "Daj zeno spusti cenu neces uspeti da ih prodas", a ona njima
"Cu da sacekam, nigdi ne zurim". Vreme se natmurilo kao da ce kisa,
njeni joj opet govore:
"Daj zeno spusti cenu ...", a ona njima opet: "Cu da sacekam, nigdi ne zurim".
Svi su vec digli ruke od nje, kad
predvece prilazi joj jedan gospodin i rece joj: "Treba mi 200 jaja ne
pitam sta kosta, ali trebala bi da mi pomognes da odnesem u svoj stan",
a ona njemu odgovara: "Nema problema nigdi ne zurim". Unesose oni jaja
u stan, kad je gospodin upita: "Da li bi sacekala da spremim neko jelo
pa da zajedno jedemo, sigurno si gladna?",
ona njemu uobicajeno: "Cu da sacekam, nigdi ne zurim". Pojeli su, kad opet ce gospodin:
"Da li bi sacekala da skuvam kafu nama dvoma?", ona opet njemu
uobicajeno: "Cu da sacekam, nigdi ne zurim".
Popili su oni kafu, kad ce gospodin opet: "Da li bi samnom u spavacu sobu ima nesto vazno da ti kazem, znam da si u zurbi?", ona njemu po-kozna -koji-put:
"Cu da sacekam, nigdi ne zurim". Obavili oni to ... kad se mlada
srbijanka poce slatko smejati i poce da govori:
"Ala ce se moji sutra na pijaci pojesti od muke, kada im budem pricala ... em sam prodala sva jaja po ceni koju sam trazila, jela, pila i tri puta se "kresnula" ...,
gospodin brze-bolje da je ispravi govoreci: "Samo jednom ...", a ona
opet ono njeno: "Cu da sacekam, nigdi ne zurim".