VERNOST - PREVARE (PRELJUBE)

Vernost se čita sa licaObjavljeno: 18.04.2008

Da biste saznali stav neke osobe prema vezama ne trebate pitati – dovoljno je pogledati. Ovaj put ne nastupa izdajnički govor tela, već prirodne crte lica koje otkrivaju šta se krije ispod. Nakon pomnog istraživanja na uzorku od 700 muškaraca i žena, heteroseksualnih sklonosti i u njihovim 20-ima, naučni tim s engleskog Univerziteta Durham uočio je da se vernost, odnosno promiskuitet vrlo lako iščitava s lica 'kandidata'. Devojke velikih, srnećih očiju i uže vilice, poput glumica Charlize Theron i Christine Ricci, vrlo su često one koje će pristati na neobavezan odnos, a upravo to je ono što je većinu ispitanih muškaraca privuklo. "Čak i kada nisu mogli odrediti koja bi žena mogla biti zainteresovana za neobavezni seks, snažno su ih privlačile upravo one koje su to bile", objasnila je novi evolucijski 'dodatak' voditeljka istraživanja dr. Lynda Boothroyd. Za razliku od njih, žene u partneru traže sigurnost i nalaze da je u babyface primerima poput Leonarda DiCaprija. Mekše crte lica označavaju i pouzdanijeg partnera, dok macho tipovi a la Bruce Willis, četvrtaste čeljusti, istaknutijeg nosa i manjih očiju, često govore da se taj partner neće moći obavezati. Anketiralo se temeljem fotografija iz pasoša, a 72% ispitanih tačno je procenilo sklonosti 'objekta' u više od polovine slučajeva, stoji u istraživanu objavljenom u Evolution and Human Behaviouru.

E sad ću da se šminkaaaaaaaaaaaaam:))))

Jos da nadjes colekciju :PPPPPP

Vidi, nema tu mnogo mudrosti, cuj fizionomija, ajde bre:)))
Prosto se to zna po polu - muskarci za to imaju prirodnu predispoziciju, nevera im je u genima

gorskooko ::

Jos da nadjes colekciju :PPPPPP

Vidi, nema tu mnogo mudrosti, cuj fizionomija, ajde bre:)))
Prosto se to zna po polu - muskarci za to imaju prirodnu predispoziciju, nevera im je u genima

ma ni zene nisu mnogo bolje, samo sto to bolje znaju sakriti i odglumiti nevinost i vernost

ma ni zene nisu mnogo bolje, samo sto to bolje znaju sakriti i odglumiti nevinost i vernost
_________________


Prevara je prevara,bez obzira na pol.
Glumiti po tom pitanju,meni je jako glupo.Ili jesi ili nisi?Laz se odnosi samo na onoga ko "misli" da moze da sakrije...bilo sta??!

Pa devojke, ja sam potpuno zbudjena sadašnjim relacijama, odnosima muško-žensko.
Posle toliko godina provedenih u jednoj vezi i medju prijateljima koji su bili takodje u dugim monogamnim vezama sad mi se izgleda novo, strano i tudje. Svi su se rasturili na sastavne delove iz razlicitih razloga.
Meni su do skoro ti odnosi bili sasvim jasni. Sa osobom si zato što ga voliš i nema ništa više, ni manje od toga i što podrazumeva i vernost.

Vernost je izgleda zastarela, prevazidjena i pregazena u proslosti. Oni koji misle i osecaju drugacije - jednostavno ne pripadaju ovom vremenu. To je isto kao kad bi neko obuo opanke i vezene carape i krenuo u Delta holding na posao. Tuzno ali istinito.

Kako se briže ta opcija kad je u difoltu ugradjena. Ceo sistem bi pao pri iskljucivanju te opcije.
Bilo bi lako kad bi takvi nosili opanke, lako bi se prepoznali.
Verujem ipak da prava ljubav postoji. Bila bi besmislena cela poezija nešto prevazidjeno.

Vredela bi "2 dinara druže", za plakanje u wc-u, sramno je reći ja te volim više od drugih.

To mišljenje da je ljubav prevazidjena je odustajanje od nje.

Naravno da prava ljubav postoji - u poeziji i romanima. Al tamo uvek ima tragican kraj, odnosno - sve su to i napisali zaleci za izgubljenim.
Ko je taj ko moze da potpise vecnu, bezuslovnu ljubav? (Osim ako zna da ce jako kratko ziveti). Apsoluna vernost - jako lepo zvuci... Foliranti i lazovi - njima pripada ovaj svet. Oni znaji da sve lepo sroce i ispricaju a bitno - da jednostavno precute. Najlepse zvuci reci - ja sam samo sa onim koga volim. A sta je ta mera ljubavi??????? I slepi smo i gluvi i ne vidimo vise nigog ni posle 15 godina?????? Ili mozda nas niko ne primecuje u sopstvenoj mizeriji koje nismo ni svesni???????

Pa i u romanima ima prevara. Sirota Ana Karenjina završi ispod voza, da li je baš morala?
Ne znam, nisam u braku i neznam kakav je osećaj kada muž i žena
postaju "brat i sestra", kada prestanu strasti, dodje monotonija,
zasićenost???? Da li "prevara" osvežava nečije brakove, jer svi
smo raspoloženiji kada smo ispunjeni ljubavlju; Da li "prevara"
može da uništi brak kao instituciju koja sve više izumire???
I šta je prevara????
Da li je prevara trenutak slabosti ili kompletna izdaja osećanja i svega. Kada živimo sa jednim koga ili koju smo voleli a pripadamo
svim bićem drugome/drugoj. Nije li onda poštenije razvesti se???
Uglavnom ne treba osuđivati i nikad ne reći nikad. Svima se to
može dogoditi.

Idealni model braka, po kome muškarac i žena stupaju u brak sa dobro razvijenim smislom za svoje lične identitete i za uloge koje će imati kao supružnici, otac i majka, je na izdisaju, kako na Zapadu, tako i kod nas. Stopa razvoda od 50% u nasem društvu dovoljan je dokaz. Nije netačno da delotvorna roditeljska ljubav iščezava, a da je prikladnih odnosa izmedju roditelja i dece sve manje. Brakovi u kojima su i muž i žena zadovoljne licnosti, koje podstiču jedna drugu na rast i razvoj do krajnjih granica, postaju retki u mnoštvu kombinacija kako da se ima i puno novca i karijera i deca, izmedju ostalog.

Današnji covek svoja verovanja o ljubavi i braku ne izvodi iz Crkvenog vidjenja sveta, nego iz holivudskih filmova. Romatnične ljubavi dvadesetog veka završavaju se sa recima: "Ti si mi upropastio život" ili "Da nije bilo tebe ja bih danas bio...", a pocele su rečima: "Ne mogu bez tebe, luče". Predavanje svim vrstama nemoralnosti postalo je sastavni deo života, kako u braku tako i pre braka. Nepostojanost karaktera, laž, licemerje, greh, postali su opštevažeći standardi sa kojima se unapred računa ako mislis da budes "normalan", ako želis da budes deo trenda, deo većine. Ima li nade, ima li leka?

Jedan od prvih ciljeva bračnog života jeste da dvoje ljudi koji potiču iz različitih okolnosti i poseduju različite ličnosti, skupa uobliče zajedničku viziju života, jedinstveno shvatanje prioriteta i usmerenja koje će oboje deliti. Za ovo je neophodno prepoznati i izraziti svoja sopstvena osećanja, kao i osluškivati i razumeti osećanja drugih. Ta vrsta opštenja zahteva odricanje od lične samodovoljnosti, od sebičnosti i egoizma, traži poštenje, hrabrost, krotost, ljubaznost, spremnost na pokajanje, jednom rečju, ljubavnu žrtvu.

Svaka osoba koja je u braku ubrzo otkriva da ovako opstenje zahteva veliki napor, a često i emotivni bol.Otkriće da je bračni drug ogledalo u kome su sve sopstvene mane izložene i uveličanje predstavlja uobičajeno iskustvo u braku. Primera radi, posle bračnih svadja pamtim samo ono ružno što je ona meni rekla. S druge strane ja sam njoj izgovorio ružne reči samo zato što sam bio izazvan!?

Tehnologija je okupirala naša čula, a rayonoda je postala smisao života tako da nas naša nada u dobru zabavu dovodi do razočarenja u brak i u Crkvu. Možda nam srce još uvek vapi za Bogom, ali nam sva naša kultura podsvesno sugeriše da su brak i Crkva zastareli i izgubili zanačaj. Ko smo mi braćo... i sestre...? Da li smo ljudi stvoreni po slici i prilici Božijoj, ikone Božije, ili smo samo životinje na sestvici evolucije nesto iznad majmuna? Šta je brak?

Zar nije čas ljudskosti, čas odrastanja, savršeno jasno Božije pitanje izgovoreno ustima sveštenika: "Imaš li ti Petre dobru i slobodnu volju i čvrstu nameru da uzmeš sebi za ženu ovu Milicu koju ovde pred sobom vidiš?" Odgovor je: "Imam časni oče." "Da se nisi obećao drugoj nevesti?" "Nisam se obećao, časni oče:" Ista pitanja i isti odgovori važe i za Milicu, a da je tako svedoči nam svako naše venčanje. Koliko smo zrele i ozbviljne ličnosti, koliko smo Hrišćani, koliko smo ljudi to vrlo brzo pokaže vreme. Razvesti se posle ovakvih reči i ovakvih obećanja, mogu samo nezrele i neozbiljne ličnosti i tada je zaista teško odgovoriti na pitanje ko smo mi.

Sve je ovo priča o nama, ali gde je tu mesto Božije? Bog na sveti način vrši tajanstveni i čisti brak, a za telesni postavlja zakone. On je čuvar nepropadljivosti i pomoćnik našim životima. U početku je stvorio čoveka i postavio ga da vlada nad svim što je stvoreno. Rekao je: nije dobro da čovek bude sam na zemlji, nego da mu stvorimo pomoćnicu prema njemu. Tada je uzeo jedno od njegovih rebara i stvorio ženu. Kada je Adam video ženu rekao je: ovo je sada kost mojih kostiju i telo moga tela. Ona će se zvati žena, jer je uzeta od svoga muža. Radi toga ostaviće čovek svoga oca i svoju staru i združiće se sa svojom ženom te će njih dvoje biti jedno telo i one koje je Bog sastavio, čovek da ne rastavlja.

Vidimo da je ovo želja Božija, ali pošto je Bog stvorio čoveka kao slobodno biće, to znači da se ova želja, makar bila i Božija, ne mora ostvariti. Bog sve čini svojom žrtvenom ljubavlju da nam se javi, da progovori, da mu poverujemo da je Njegovo obećanje o Carstvu nebeskom i životu večnom i neprolaznom istina. To je Ljubav raspeta na Krstu za nas, za svet, za spasenje naše i spasenje sveta. To je ljubav kojom je Hristos progovorio u Kanu galilejskoj pretvorivši vodu u vino. I nije slučajno što je to prvo čudo Hristova. Šta je Hristos odgovorio svetu i mladencima na pitanje da svako čovek iznosi prvo dobro vino, a kada se opiju onda slabije; zašto je domaćin čuvao dobro vino za kraj_

Odogovrio je da i kada brak funkcioniše kao savršena slika Hrista i Crkve i tada je to delimična sreća jer nas istinski život očekuje u Carstvu nebeskom, i to je istinsko dobro vino koje Domaćin Neba i Zemlje čuva za one koji ga ljube. A Boga ljube samo oni koji vole bližnjega svoga kao samoga sebe.

U ovoj tački otkrili smo do krajnjih ranica pitanje ljudskosti. Biti istinski čovek znači držati reč. Dakle, ono što sam obećao Bogu neću pogaziti ni po cenu najveće žrtve, jer se Bog žrtvovao na Krstu za mene i za ceo svet i čitavog mog života se žrtvuje iako ja to često ne vidim. Biti istinski čovek znači učititi se celog veka u braku i u ljubavi. Usavršavati se i gledati na svet i na brak iz perspektive budujćeg veka. Zato Crkava sa pravom savetuje da svoj bračni život posmatrate na taj način i da zajedno sa svojim bračnim drugom ne želite da budete ono što niste, niti da sumnjate da vam ono što imate nije dovoljno. Bračni drug sa kojim ste od Boga blagosloven jeste jedini i najbolji, a Bog zna zašto vas je sastavio. On to nije učinio na silu i zato se uvek od časa venčanja do starosti sećajte reči i obećanja datih na venčanju: "Imam časni oče."

Ako budete tako činili, možda ćete jednoga dana stajati zajedno sa svima onima koje volite i čuti reči: "Dobro slugo dobri i verni... udji u radost Gospodara svojegaĆ (Mt 25,21), a to i jeste najbolji odgovor na pitanje ko smo.

MOLITVA ZA ONE KOJI SU U BRAKU

O, milosrdni Bože, preklinjemo Te da nas uvek podsećaš na je brak svetinja i da ga ko takvog moramo čuvati. Podari nam blagodat Svoju da bismo ostali u vernosti i ljubavi. Podigni u nama duh uzajamnog razmevanja i poverenja, da se medju nama ne bi desio sukob ili svadja. Podari nam Svoj blagoslov da bismo pred bližnjima svojim i pred Tobom stajali kao skladna porodica. I najzad, milosrdjem Svojim, učini nas dostojnim večnog života jer si Ti osvešćenje naše, i Tebi u slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i u vekove vekova. Amin.

Poželela sam da sa svima Vama podelim poklon koji sam dobila od svog svestenika povodom Vaskršnjih praznika, što sam ovim prethodnim postovima učinila.

Bukvalno sam prepisala iz "Hrišćanski život" br. 36.

Budite najbolje sto mozete, sa sobom, sa svima, svuda i u svemu

Lepe misli i želje da istrajemu u ljubavi prema bližnjima.

Ima tu puno tema na koje bi mogli razmeniti mišljenja.
Koliko je ljubav bezuslovna? Koliko se menja sa nekim
zadatim okolnostima u kojima živimo?
Koliko smo iskreni prema sebi i drugima tvrdeći da ih volimo?

Iščitavam knjigu Emocije, dr Zorana Dimitrijevića, jako dobra knjiga. Napisana jasno i zanimljivo, mada je uđzbenik iz psihologije.
Pronalazim zanimljive zaključe. Jedna od tih je i : "emicije se doživljavaju samo onda kada subjekat proceni da su važne."

Svidja mi se. Kako sam propustila ovaj post. Potrazicu je. Hvala Gea, gde god da si

Tu sam Oko. Malo sam zaokupljena novim poslom. Preporučujem ti ovu knjigu. Ja je još čitam. Dobada mi se generalni stav da su sve emocije dozvoljene i prirodne.

Jedine večne ljubavi su one koje nisu ostvarene. Svakodnevnica od svega napravi smeće pa i od ljubavi i emocija. Fizička vernost je, na prvom mestu, nemoralna prema samom sebi. Baš bih volela da vidim onog ko kaze da posle dvadeset godina oseca isto sto i prvih pet i da je svih 20 u mislima bio veran!!!! Druga stvar je postovanje. To je osnova zajednickog zivota. Price o vecnoj ljubavi i vernosti su samo price za bajke i romane. Zivot je nesto sasvim drugo.