PRIMALNI KRIK

Artur Dzanov je slucajno otkrio da oslobadjanje duboko potisnutih sadrzaja iz ranog decijeg doba, odnosno potiskivanje neostvarenih decijih potrebaza ljubavlju i paznjom, negom i brigom, dovodi do raznih oblika neuroze, a da regresijom na infantilni nivo pacijent moze da oslobodi ove potisnute sadrzaje, tokom cega se oslobadja i moze cuti tzv. primalni krik, koji je Dzanov opisao kao krik coveka koji samo sto nije ubijen.....


Lečenje neuroze-primalna terapija

U relativno se kratkom vremenskom razdoblju mogu trajno izlečiti mnoge bolesti
Između mnogih oblika psihoterapija koje se nude današnjem savremenom čoveku primalna terapija zauzima posebno mesto. Mnogi od nas nikada nisu čuli za to, a drugi su samo nešto načuli o terapiji »primalnog krika« .
Reč je o terapiji o kojoj je progovorio Arthur Janov u svojoj knjizi »Primalni krik« još davne 1970. godine.
Sam termin »primalni krik« proizašao je iz praktičnog rada s pacijentima koji su, svesno uronjeni u najdublja bolna osećanja raznih životnih traumi, bukvalno proizvodili sablasni krik koji je, kako sam Janov kaže, promenio njegov profesionalni život psihijatra i život hiljade pacijenata koje su u poslednjih 35 godina prošle tu terapiju. Njena je velika vrednost u tome što je u stanju da u relativno kratkom vremenskom razdoblju može trajno izlečiti mnoge fizičke i psihičke bolesti.
Cela se terapija zasniva na akumulaciji mnogo psihičkog i fizičkog bola od trenutka traume rođenja.
Naravno, najčešći je i glavni izvor bola hronično nezadovoljena potreba za ljubavlju, dodirom, zaštitom i razumevanjem iz najranijeg detinjstva, što automatski dovodi do aktiviranja mehanizma represije koji dalje tokom života, podalje od naše svesti, drži sve traume koje smo tada možda proživeli.

Rano je detinjstvo najranjivije doba i sve dobro ili loše što nam se tada događalo oblikovalo je naš karakter. Terapija je, stoga, zapravo obratna neuroza, odnosno ponovo se proživljavaju neugodne epizode u sadašnjosti, kao i one u najranijim danima pa i na samom rođenju, dok se ne dotaknemo primalnog bola.
Nakon godina stručnog i naucnog istraživanja primalne terapije, čije je glavno središte u Kaliforniji, nedvosmisleno je dokazano da što je više nagomilane emocionalne i fizičke boli u nekom čoveku to je mehanizam represije jači što dovodi do smanjene sposobnosti osećanja pojedinca u životu uopste.
Istovremeno se ponavlja igranje simboličkih uloga u sadašnjem životu kako bismo dobili ono što nam je nekad bilo uskraćeno, odnosno dolazi do razvoja neuroze čiji opseg zavisi od količine pohranjenog bola.
Sam autor jednostavno kaže da je neuroza bolest osećaja.
Za razliku od ostalih oblika psihoterapije, u primalnoj se ne jača ego pojedinca nego se, naprotiv, u inicijalnoj fazi nastoje probiti obrambeni mehanizmi iza kojih se skriva realno stanje.
Naravno, to se čini oprezno, stručno i sastavno kako ne bi došlo do prevelikog preplavljivanja starim emotivnim materijalom pošto ga pojedinac ne bi bio u stanju integrirati u svoj sadašnji život.

Proživljavanje i otpuštanje traumi izvodi se sastavno i u tome se primalna terapija znatno razlikuje od raznih drugih »dubinskih« metoda kod kojih je često prisutan rizik od nekontrolisanog ulaska u velike traume koje pacijenta mogu toliko osećajno obuzeti da više ne vidi razliku između prošlosti i sadašnjosti što konačno može imati i koban ishod.
Nadalje, terapija je naucno predvidljiva, te je zbog iskustva koje počiva na više decenija rada s mnogim pacijentima, može brzo odrediti koliko je bola »uskladišteno« u pacijentu. Drugim rečima, neuroza je u primanoj terapiji vrlo merljiva što joj daje naucni kredibilitet, a samim tim i mogućnost prognoze za svakog pojedinca pojedinačno.

Terapija, i nakon više od tri decenije uspešnog primjenjivanja, teče prema prvobitnom receptu; pacijent najpre prolazi tronedeljnu individualnu terapiju kojoj je svrha rušenje obrambenih mehanizama. Pojedina seansa nije strogo vremenski ograničena nego traje prema potrebi i proceni terapeuta.
Najveći deo pacijenata u tom razdoblju nauči, svaki na svoj specifičan način, kako se »ulazi« u osećaje, a terapeut se pritom služi tehnikama kako bi pacijentu olakšao ulazak u bolne situacije.
Spomenute tehnike svojstvene su toj terapiji, te su dugo i pomno razrađivane kako bi se dobila sastavna i predvidljiva terapija.
Nakon tri nedelje individualne, pacijent se uključuje u grupnu terapiju, iako se subjektivno i dalje oseća potpuno sam.
Ako postoji potreba, može se paralelno nastaviti i s individualnim tretmanima. Trajanje terapije razlikuje se od slučaja do slučaja, ali veliki deo pacijenata posle prvih godinu dana doživi velike promene.
Terapija često traje nekoliko godina što se u prvi mah može učiniti dugo. No imajući na umu to da zapravo preslagujemo celo životno iskustvo pacijenta, trajno uspostavljajući zdravu, neurofiziološki opravdanu psihoemotivnu strukturu, primalna terapija, u odnosu prema nekim drugim oblicima psihoterapije zapravo ne traje dugo.


Tekst je preuzet, a knjigu preporučujem za čitanje.

'es', imam je, Garavo jare, istina prilično amortizovanu od silnih pozajmljivanja. Dala si mi ideju da je ponovo procitam, iako me je svojevremeno svojski isprepadala. ''Listala sam'' žešće po sebi nego njene listove (kad sam je nabavila mali andeli su prilicno odrasli)... danas na sve to gledam prilicno mirinije.

Slažem se, valja je procitati.

.
4 sporazuma

Stara poslovica kaže: „Učitelj se javlja onda kada je učenik spreman“. Kada smo spremni i otvoreni za promene, na životnom putu pojavljuju nam se određeni, pravi ljudi. Isto je i s knjigama. Misao, odgovor na pitanje koje nas muči, ponekad dolazi kroz reči nekog poznanika ili prijatelja, ponekad i od onih koje smatramo neprijateljima, a vrlo često i sa stranica neke knjige.

Pripremila: Branka Margan
Izvor: Sensa, magazin za srećniji zivot



Don Migel Ruiz (Don Miguel Ruiz) je potomak indijanskog plemena Tolteka, odrastao u meksičkoj pustinji uz staru isceliteljku i dedu šamana, završio je medicinu i postao hirurg. Posle saobraćajne nesreće pre tridesetak godina i susreta sa smrću, odlučio je da prouči tradiciju i znanje drevnih Tolteka, to prenese ljudima i povede ih putem pronalaženja lične slobode. Sa knjigama kakve su „Četiri sporazuma“ i „Glas znanja“ ili „Moć ljubavi“, čovek zapadne civilizacije retko se sreće. Ipak, drugačiji duhovni koncept, jednostavnost i iskrenost koji podsećaju na izvorna učenja Isusa Hrista i Bude, širom sveta opčinjavaju milione čitalaca koji žele da gledaju svet drugim očima.

Jedini razlog zbog kojeg patite jeste što ste to sami izabrali. Ako dobro pogledate svoj život, pronaći ćete mnogo razloga da patite, ali nećete naći nijedan dobar razlog da to činite. Isto važi i kada je u pitanju sreća. Sreća je stvar vaše odluke i izbora isto kao i patnja. Ova naizgled jednostavna četiri sporazuma mogu da vam potpuno preokrenu dosadašnje poglede na život. Preokrenite sve u svoju korist.

Prvi sporazum - Besprekorno koristite sopstvenu reč


Reči su, kaže Ruiz, veoma moćne, mogu da izleče, ali i unište. Izgovarajte ih poštujući svoj integritet. Govorite samo ono što mislite. Klonite se toga da koristite reči da biste govorili protiv sebe ili ogovarali druge. Naročito je važno ovo „protiv sebe“. Koristite moć svoje reči u pravcu istine i ljubavi.

- To je prvi sporazum koji treba da sklopite ako želite da budete slobodni, ako želite da budete srećni, ako želite da prevaziđete nivo egzistencije koji predstavlja pakao. Koristite reč na pravi način. Koristite reč da biste preneli svoju ljubav. Koristite belu magiju počinjući od sebe. Recite sebi kako ste divni, kako ste sjajni. Recite sebi koliko volite sebe. Upotrebite reč da razbijete sve one sitne, sićušne sporazume zbog kojih patite.

Drugi sporazum - Ništa nemojte shvatati lično


Ništa što drugi čine nije zbog vas. Oni to rade zbog sebe. Ono što drugi ljudi rade predstavlja projekciju njihove sopstvene stvarnosti, njihovog ličnog sna. Kada ste imuni na mišljenje i postupke drugih, ne možete postati žrtva bespotrebne patnje.

- Sve što se desi u vašoj okolini, nemojte shvatati lično. Vi to shvatate lično zbog toga što se slažete sa onim što je rečeno, ma šta to bilo. Čim se složite, kroz vas počinje da teče otrov i vi ste zarobljeni u paklenom snu. Ono što vas drži zarobljene jeste ono što nazivamo ličnom važnošću. Lična važnost ili lično shvatanje stvari, izraz je maksimalne sebičnosti zbog toga što mi pretpostavljamo da je uvek reč o „meni“. Ja, ja, ja, uvek ja!

Treći sporazum - Nemojte stvarati pretpostavke


Imajte hrabrosti da postavite pitanja i kažete šta zaista želite. Komunicirajte s drugima što jasnije da biste izbegli nesporazume, bol i dramu. Samo uz pomoć tog jedinstvenog sporazuma moći ćete u potpunosti da izmenite svoj život.

- Mi stvaramo pretpostavku da svi vide život onako kako ga mi vidimo. Pretpostavljamo da ljudi misle onako kako mi mislimo, osećaju onako kako mi osećamo, sude onako kako mi sudimo i zloupotrebljavaju onako kako mi zloupotrebljavamo. To je najsnažnija pretpostavka koju ljudi stvaraju.

Kada stupite u vezu sa nekim ko vam se sviđa, često imate potrebu da pronađete razloge zbog kojih volite tu osobu. Međutim, vi vidite samo ono što želite da vidite i poričete da postoje stvari koje vam se kod te osobe ne sviđaju. Vi lažete sebe samo da biste bili u pravu. Stvarate pretpostavke, a jedna od njih je: moja ljubav će promeniti ovu osobu. Ali to nije istina. Vaša ljubav neće promeniti nikoga. Ako se drugi promene, to je zbog toga što oni žele da se promene, a ne zato što vi možete da ih promenite. Za ljubav nisu potrebni razlozi; ona postoji ili ne postoji. Prava ljubav znači prihvatanje drugih ljudi onakvih kakvi jesu bez nastojanja da ih promenimo.

Četvrti sporazum - Uvek činite sve što možete


Sve što možete da učinite menjaće se iz trenutka u trenutak, više možete da učinite kad ste zdravi nego kad ste bolesni, više kad ste raspoloženi nego kad ste ljuti. U bilo kojoj situaciji jednostavno učinite sve što možete i nećete imati potrebe da sebe osuđujete, zlostavljate ili se kajete. Pod bilo kojim okolnostima uvek učinite sve što možete, ništa manje i ništa više.

Ako budete činili sve što možete, živećete punim plućima. Bićete produktivni, bićete dobri prema sebi zbog toga što ćete davati sve od sebe svojoj porodici, svome društvu, svima. Ali delanje je ono što će vas učiniti neizmerno srećnim. Kada uvek činite sve što možete, vi delate. Činiti sve što možete znači da to činite zbog toga što to želite, a ne zato što očekujete nagradu. Većina ljudi čini upravo suprotno: oni nešto rade samo onda kada očekuju nagradu i ne uživaju u tome što rade. A to je razlog zbog kojeg ne čine sve što mogu.

Zamislite da živite tako što ne krivite nikoga ni zbog čega. Možete lako da opraštate drugima i da prestanete da osuđujete druge. Nemate potrebu da budete u pravu niti da bilo koga ubeđujete da nije u pravu. Poštujete sebe i sve druge, i oni za uzvrat poštuju vas.

Zamislite da volite sebe upravo onakvim kakvi ste.

Evo još zanimljivog štiva za čitanje pored Primalnog krika.

tema koja je na ivanredan nacin postavljena.
cestitam!
treba iz analizirati svoje "trenutke"sagledati "svetlost i senke " videti gde "shkripi">
nazalost,zasdana od svega losheg kada je "dusha: u pitanju....sopstveno ranjavanje sagledavam duboko sa zakljuckom da sam bice koje trpi dve reirkarnacije,da se nije u trenutku snashla kako treba ta moja dusha balkanska i da tako u vakumu "trpi" bar dva zivota.
ovo sto pisem ....shvatice samo oni koji znaju da prelazi iz jednog zivota u drugi znace ili predstavlaju jako bolan trenutak
zivot ...koji u ovom trenutku zivimo postavljamo sukcesivno u odnosu :na sebe,druge i one koji su izmedju nas i drugih
to su obicno esencijalne stvari :drustvo,porodica i vera.
sagledati sebe kroz te tri prizme na nacin koji prati rano detinjstvo i pravi globalni uticaj na licnost i njezinu individuu jeste upravo ovaj tekxt,koji koji govori ili upravo daje odgovor na ovaj moj post.
skromna,da ne sakrijem niti ejdan detalj sopstvenog razmisljanja,ponekad se zapitam....ima li vrednost "leciti "onoga ko se ne moze izvuci iz vakuma...ko troi posledice bilo koja od tri navedena faktora ....i koji samo snagom neizmerne ljubavi ovo ...loshe u nama moze da prevazidje!
hrabrost ,kao posebna kategorija....sa ovim nema veze niti ce imati ikada.
ovde se radi o egzistencijalnim stvarima :kako i na koji nacin spasiti sebe od drugih i druge od sebe?
voleti iskreno duboko i samo pregorno znaci,zaboraviti na sebe....znaci biti rob sopstvene dushe i njene karme .
retkost je da u trenutku shvatite sta sam zelela reci,zato slobodno citajte vise puta....mnogi ce se pronac u ovom mom komentaru

Da li ce se prepoznati mnogi - pa nisam sigurna bas...

Mene bunis sa tim vakumom, ustvari (ne)mogucnosti izvlacenja iz njega putem neizmerne ljubavi koja te prakticno ponistava i jos bez bola. Sta su ti sitni vekovi u tom ``poslu`` roda naseg? Je li nam to uopste ``posao``?

Uticaj drugih (nasih najblizih) najcesce jeste okov, koji tako vesto opet namecemo najblizim... i tako u krug. Modeli za njihovo razbijanje nikada nisu celoviti, ustvari sama spoznaja da smo okovani njima (ako je dostignemo) moze biti odredjeno olaksanje, kroz sitno osvetljenje jednog delica mraka neznanja o nama samima.

Slazem se da hrabrost nema veze sa tim.

A pitanje je sta je za koga egzistencijalno u kontekstu teme.

Volim da virim, ali iskreno receno, licno sam daleko od pukog, elementarnog poimanja onog sto se naziva reinkarnaciom i karmom. Nedostaje mi mnogo toga, ne samo znanje, cesto nedostajem sama sebi. Za mene je taj put ka sebi, neizmernoj ljubavi ``filosofija`` zesca, prilicno strana i maglovita, uopste sva ta mesavina filosofije i vere, bez razlike sto su im osnovi u nama (um i emocijia) na razlicitim nivoima spoznaje.

Ono sto zaista znam jeste da poznavanje i prihvatanje sebe, sto vise onog u sebi cini osnovnu pretpostavku za razumevanje i prihvatanje drugih, sirinu, kao i osecanja prema njima. Steta sto mi to (ne uvek) izaziva zal zbog razumevanja, umesto te ljubavi za kojom prosto vapi svet celi.

Priznali to i hteli to ili ne, zivimo sazdani od uticaja drugih, uticemo na druge, svima ostavljamo trag, automatizovali smo se, pretvorili u neka pravila, voznju po tudjim pravilima. Sve jedno da li to radimo svesno ili ne, mnogo ce vode proteci mojom Djetinjom, ustvari milenijumi, dok budemo imali znanja sa celovitim poimanjem sopstvene sustine, cak i za puko shvatanje da smo ustvari daleko iznad onog sto smatramo da smo mi sami.

Primalni krik,znaci sve ono sto je u nama ane mozemo da iznedrimo iz bilo kakvog razloga.
vakum znaci prostor u kome smo zarobljeni ....dusha to jedino oseca....fizicki nije bolno.
prelaz iz jedne sfere u drugu....jeste proces koji se ne kosi ni sa Hrishcanstvom niti sa bilo kakvom imaginacijom??!
On postoji ,realno postoji i opravdava cuveni :deza vu`
Egzistencijalni prilaz jeste individualna stvar koja zavisi od okolnosti koje nam u ovom trenutku sacinjavaju :zivot!
Skim zivimo,da li smo srecni i da li su to cinjenice koje nam olaksavaju ili otezavaju taj :primalni krik koji osecamo u sebi?
najvise ga osecaju osobe emocionalno labilne ili osobe koje su izvanredno hrabre ali nesrecne iz drugih razloga.....