Moj posao

Medvedev: Ko ne zna da koristi kompjuter, leteće s posla!
(Izvor: Blic 18.07.2008)

Britanski Gardijan danas piše da je ruski predsednik Dmitrij Medvedev jednom kratkom izjavom uterao "elektronski strah u kosti" brojnim ruskim državnim službenicima. Lider Rusije je, navodi list, tokom posete gradu Petrozavodsku na severozapdu Rusije rekao da nije zadovoljan brzinom kojom Rusi usvajaju nove tehnologije. On je ujedno poručio zaposlenima u državnoj upravi da će se svi među njima koji ne umeju da koriste kompjutere uskoro naći na ulici.

"Ili neka nauče ili, što se kaže, doviđenja", rekao je Medvedev, navodeći kao primer - sebe, prenosi BBC.
Ruski predsednik čak i televizijske vesti gleda preko interneta, dok u isto vreme svega 12 odsto Rusa starijih od 15 godina uopšte ima pristup globalnoj infromatičkoj mreži. U pitanju je jedan od najgorih proseka dostupnosti interneta stanovništvu u čitavoj Evropi, navodi Gardijan.

Predsednik Medvedev je dodao da "još uvek nema napretka u postavljanju dokumenata i istraživanja vlade na internet, iako se sa ovim projektom krenulo pre nekoliko godina". On je optužio službenike administracije da ne vladaju informatičkim veštinama.
"Državni službenici koji nemaju osnovno kompjutesko znanje ne mogu da rade efikasno i da ostvaruju dobre rezultate na poslu. Kvalitetan rad na računaru bi trebalo da bude važan deo procene radnika prilikom zapošljavanja", rekao je Medvedev.

*****

Cinjenica je da skoro pola svog zivota provodimo na poslu. Nadam se da nam posao nije bitan samo zbog zarade, da volite, da vam se svidja, ili bar da ste prihvatili svoj posao... Takodje, odnosi na poslu okupiraju nasu paznju, kako zbog sopstvene karijere, tako i zbog zajednickog efekta, ali i zbog naseg emotivnog odnosa prema kolegama, koji mora da postoji ma koliko da smo oficijelni.
Licno, dugo radim u svojoj firmi i volim je, iskreno mi je stalo da opstane, da bude bolja... Cini je relativno mali kolektiv, ali je prirodom delatnosti povezana sa velikim brojem ljudi u gradu. Tu nikad ne moze biti dosadno, ali je cesto vrlo naporno, kao i svaki rad sa ljudima. Konkretan posao koji obavljam, prihvatila sam takvim kakav je, iako sam dugo bila razocarana dok sam gubila jedan po jedan ideal, kako u odnosu na posao, tako i u odnosu na ljude. Dobar broj kolega gotivim, ljudi su u principu ok, ali ima i izuzetaka, kao i svuda.
Najvise mi smeta uticaj politike i nacin na koji se ostvaruje, kao i odredjena doza ukotvljenosti, bez dovoljno inicijative, ono odradjivanje po navici, cak i u delu gde takvo ponasanje dovodi do losih posledica. Volela bih da smo svi odgovorniji, bez obzira na cinjenicu da su zarade ne primerene, kako nekoj realnoj vrednosti posla, tako i nasim potrebama.

Ja moj posao volim izuzetno,pogodio sam profesiju radim ono sto sam zeleo,medjutim ovo je nasa realnost zemlja Srbija,u najogrem periodu za nas narod od devedesetih godina pa na ovamo,vrednosti svakoga posla pali su na minimum ali dobro prezivelo se da nekukamo,uporedjujuci zaradu mog prijatelja iz kanade koji radi isti posao kao i ja covek se razocara,prvo uslovi,zastita,opremljenost se nemoze porediti a o zaradi da negovorimo,jeos jedan hendikep nas koji se bavimo sa Teslinim zavrzlamama je i mesto prebivalista gde zivite,velika je razlika u vrednosti posla u BG i u provinciji,ali svoj posao volim radim prilagodjavam cene usluga situaciji gde radim i kod koga radim...

Odavno sam odlučila da neću raditi posao koji ne volim i koji mi ne donosi
nikakav podsticaj. U to vreme 89 godine to je bilo ludost napustiti stalan
solidan posao i krenuti svojim, samostalnim putem.
Svašta sam radila i u svemu se trudila da budem dobra. Sticaj okolnosti
me je naveo na posao koji radim 17 godina. Volim ga i merilo uspeha mi je
da ja budem zadovoljna, što je prilično teško. Dinamika rada sa ljudima
me je naučila raznih veština. Ubediti, objasniti, istinu obrazloziti,
naplatiti.

Ne volim, narocito, posao koji radim. Nisam ga volela ni dok sam se skolovala i pripremala za njega. Ali ga prilicno dobro radim. Istina je sto Sjaj kaze - velike su razlike u zaradi za isti posao u Bg i negde u provinciji. Poslednjih godina sam menjala firme, gradove... ko ponudi bolje uslove i vecu zaradu. Danas je najvece umece naplatiti sopstveni rad.

U globalu volim svoj posao, preduzece i ljude sa kojim radim, ustvari vecinu. Umem da mu se posvetim vise nego sto treba, inace ne volim da odradjujem stvari.

Volela sam svoj posao, dok je imao smisla i svrsishodnost za zdravlje naroda. Sa žaljenjem se vraćam na vreme kada je zdravstvena zaštita bila dostupna svim slojevima ljudi, kada je bilo manje privatnih
ordinacija i mnogo manje "mitologije"
Nekada me je ispunjavao lep osećaj da mogu da pomognem, da radim
sa ljudima koji imaju visok etički kodeks... nekada pre.....
Volela sam svoj posao a samo jednom sam pokušala da odem u drugu
sredinu iz zdravstva u bankarstvo gde bi mi plata bila mnogo veća ali
je drugo bilo presudno.
Lično se divim Gei na hrabrosti da ostavi posao i krene dalje!!!
A velikom Medvedovu je lako da priča o informatici i stručnom usavršavanju. Svi mi znamo i bez njega da čovek dok je radno aktivan a i posle toga treba da bude stalno u toku i prati tehnološke napretke.
But, ebi ga... ovde to mogu samo privilegovani što je slučaj i u divnoj
pravoslavnoj Rusiji a i u satanističkoj Americi.

Sve to podrazumeva standard, ali prvenstveno dobar fokus i, naravno, hrabrost. Mislim na Gein izbor, svaka cast.

Razumem o cemu pricas, pa dodajem - sve vise postajemo masine. Ima i ono da je svako vreme u kome zivimo nase. Nema alternative, ili uskoci ili si pregazen.

Sreca je prepoznati svoj put. Dan danas zalim zasto nisam istrajala u nameri da otvorim kancelariju. Lagala sam sebe da mi je muz kriv, deca mala, ne bih bila sposobna naplatiti i svasta nesto jos. Sve je to bio samo razlog da kamufliram malodusnost. Znam da bih bila srecnija, kada je posao po sredi. Nisu to samo pare bre. Pola zivota mu darujemo, i vise od toga. A tu bih bila svoj gazda i valjda birala stranke.

Pa potrosnja je imperativ tamo. Cilj. Koga briga za sve drugo, sve je u funkciji materijalnog. Za pakovanje se brinu nadlezni. A mi, pa aj da vidim kako mozemo da biramo!

BEOGRAD | 12.11.2008.
Krediti za preduzetnike i mala i srednja preduzeća
(Tanjug)

Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Dejan Jovanović pozvao je danas preduzetnike i mala i srednja preduzeća (MSP) da se aktivnije uključe u korišćenje kredita Evropske investicione banke (EIB) i Fonda za razvoj Srbije jer su povoljniji od klasičnih kredita komercijalnih banaka.
Iz sredstava EIB preduzetnicima i MSP je trenutno preko Komercijalne banke, Unikredit banke, Privredne banke Beograd i Čačanske banke dostupno 24 miliona evra, rekao je Jovanović na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
Te banke odobravaju kredite sa rokom otplate od 12 godina i kamatnom stopom od 8,89 odsto, a grejs period je tri godine za industriju i pet godina za infrastrukturne projekte.
Tu vrstu kredita, ali sa rokom otplate od 15 godina, mogu koristiti i opštine, a oni su namenjeni za infrastrukturne projekte.
Jovanović je podsetio da je EIB u Srbiji prisutna od 2003. godine i da je u prvoj tranši pomoći potrošeno 20 miliona evra, dok je druga tranša pomoći od 45 miliona evra sada aktivna i od te sume je ostao iznos od 24 miliona evra, koji je preko poslovnih banaka dostupan je MSP i preduzetnicima.
On je dodao da su preduzetnicima i MSP dostupni i krediti iz Fonda za razvoj Srbije.
Reč je o bespovratnoj pomoći koju je u tri tranše od po pet miliona evra EU, preko Evropske agencije za rekonstrukciju, dodelila Srbiji za jačanje sektora MSP.
Ti krediti su dostupni preko Komercijalne banke, Unikredit banke, Erste banke, OTP banke i Čačanske banke, obobravaju se u iznosu od 20.000 do 200.000 evra sa kamatnom stopom od 8,89 odsto.
Ta vrsta kredita je namenjena investiranju u razvoj MSP, proširenju proizvodnje i jačanju proizvodnih kapaciteta.
Sem tih kredita u 2009. godini državne institucije je pojačati finansiranje, pre svega one koje su pod ingerencijom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.
Jovanović je podsetio da je ove godine uspešno realizovano kreditiranje novoosnovanih preduzeća, "start ap" krediti, kao i kreditiranje finansiranja MSP i preduzetnika u slabo razvijenim područjima, u koje je plasirano oko dve milijarde dinara.
On je najavio da će te aktivnosti biti nastavljeni i sledeće godine.
Govoreći o aktivnostima Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća direktor Goran Džafić je kazao da su 2008. godine uspešno sprovedena četiri projekta.
Odobreno je 2.276 "start ap" kredita u koje je plasirano 2,8 milijardi dinara, a za podršku razvoju i konkurentnosti MSP 360 firmi koje već posluju je dobilo 81,36 miliona dinara bespovratnih sredstava.
Džafić je kazao da su uspešno realizovani projekti pomoći udruženjima preduzetnika, pri čemu je sklopljeno 56 ugovora sa udruženjima, ukupan fond za te namene je 16,5 miliona dinara, a sredstva su namenjena za promociju i teritorijalnu povezanost udruženja.
Za projekte unapređenja poslovanja malih preduzeća i radnji ukupan fond je bio 30 miliona dinara, po zainteresovanom preduzeću isplaćivani su iznosi od 500.000 dinara i ta sredstva su bila namenjena za edukaciju menadžmenta, unapređenje proizvodnje i bezbednosti zdravlja na radu, jačanje tržišnih pozicija.
U prethodnih godinu dana ukupno je realizovano 127,8 miliona dinara bespovratnih sredstava a u saradnji sa Fondom za razvoj još 2,8 milijarde dinara za "start ap" kredite, naveo je Džafić.

I? Ima li kreativaca, jes` da je svetska ekonomska, ima li neko da dobro hoda po zici

Pase uz ovo ispred

Investitori hoće da premeste fabrike u Srbiju

(BIZNIS)

Direktorka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) Vesna Perić izjavila je juče da je dvadesetak fabrika iz Rumunije i Bugarske u poslednjih nedelju dana izrazilo interesovanje da premesti proizvodnju u Srbiju.

Ona je kazala da investitori žele da presele proizvodnju iz tih zemalja u Srbiju, ocenjujući da je to jedna od posledica svetske finansijske krize.

- Reč je o kompanijama iz auto-industrije, proizvođačima akumulatora, a bilo je upita i za otvaranje pozivnih centara za informatičku industriju - kazala je Perićeva i dodala da su investitori nešto uzdržaniji pri realizaciji ulaganja u Srbiji zbog globalne finansijske krize, ali da nema dugoročnih odlaganja i odustajanja. Direktorka SIEPA je kazala da bi Srbija u uslovima globalne krize trebalo da iskoristi visoku stopu privrednog rasta da bi u 2009. godini privukla strane investicije.

- Srbiji bi u narednoj godini trebalo od četiri do pet milijardi evra direktnih stranih investicija - kazala je Vesna Perić.

I na kraju, REKAO MINISTAR, a ministar nije dugme

BEOGRAD | 12.11.2008.

Dinkić:Šansa za posao u Srbiji samo u privatnom sektoru

(Beta)

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je danas da posao u Srbiji može da se nađe jedino u privatnom sektoru, koji je najbrže rastući i koji već sada zapošljava 1,6 miliona ljudi.
"Šansa za novi posao u Srbiji je samo u privatnom sektoru", rekao je on na otvaranju sajma zapošljavanja Karijera '08 u Beogradu, ističući da država ima ograničenja, da će morati da štedi, i da u državnim institucijama zaposlenost neće više moći da se povećava.
Dinkić je istakao da će država ipak učiniti sve da u uslovima globalne finasijske krize zadrži i pojača podsticaje poslodavcima.
Poslodavci će imati podsticaje Vlade Srbije za otvaranje novih radnih mesta, ali i za zapošljavanje ugroženih socijalnih grupa, rekao je on, dodavši da će se više pažnje posvetiti i nezaposlenima.
"Upravo je završen novi zakon o zapošljavanju čija javna rasprava počinje ovih dana, a njegov osnovni moto je 'Posao se ne čeka posao se traži'", kazao je Dinkić i objasnio da su u zakon ugrađeni takvi mehanizmi koji će podsticati nezaposlene da aktivno i mnogo ozbiljnije nego do sada traže posao.
Na sajmu zapošljavanja u Ekspo centru u Beogradu ponude za nova radna mesta predstavilo je više od 60 poslodavaca iz Srbije i regiona, dok je oko 20 firmi ponudilo mogućnost razvoja karijere.
Poslodavci traže mlade sa završenom srednjom školom, studente, kao i osobe koje su već napredovale u karijeri, a žele da pronađu bolji posao.
Prateći program sajma su i organizovana predavanja stručnjaka kompanija Koka-kola, Viner štediše, Japan tobako internacional, Erste banka, Vip mobajl i druge, a posetioci će moći da se upoznaju i sa primenom novih informacionih tehnologija u kompaniji Delta sport.
U okviru sajma radiće i karijerni centar gde će posetioci moći da dobiju savete u vezi sa pisanjem biografija i propratnih pisama.
Organizatora dvodnevnog sajma je internet portala za zapošljavanje Bolji posao (www.boljiposap.com), a pokrovitelj je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
Suorganizatori su Nacionalna služba za zapošljavanje, Agencija za privredne registre koja će posetiocima predstaviti proces registracije nove firme, kao i Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, čiji će predstavnici davati informacije o započinjanju i unapređenju sopstvenog biznisa.

ae biznisMENI

Sve cesce mislim da sam morala biti cobanica i `odati po Zlatiborskim brdima i udisati onu lepotu mirne glave