PEDOFILIJA

Pedofilija, "vražja bolest" seksualnog napastvovanja maloletnika, pa i najmlađe djece, o kojoj se inače malo govori, tek usputno,onda kada se uhvati neki novootkriveni pohotnik.
Kako kazniti onoga pedofila (kako je to blagi naziv!) koji je više puta seksualno iskorištavao devojčicu, a povremeno i njenog brata? Ili onoga koji je to isto činio svojoj ćerki, ne obazirući se na rod, ni na posledice koje će imati ta jadna curica jer, toj ljudskoj nakazi je najvažnije bilo zadovoljiti svoju bolesnu pohotu. A jako puno nemoćne dece svakodnevno doživljava svakakva nasilja, a seksualna su u porastu. Takva su deca trajno psihički obeležena, do kraja života prolaze kroz pakao, a neretko dignu ruku na sebe.

O ovome je teško pisati - ježim se...

Ja imam reshenje za to,ali mene niko nece da slusa,jer nije humano to sta bih ja takvim likovima uradio.A da li oni brinu o humanosti kada iskoriscavaju decu za svoja izivljavanja?
Obesio bih ih na prvu banderu za jajca.Ja ionako ovca pa ne moram da budem human ko ljudi.

Možemo reagovati kako god, ali je fakat da to postoji, da je sve češće, da trpe najnedužniji i sa trajnim posledicama. Naravno da je pedofilija krajnje bolesna i izopačena, ali i krajnje opasna, zbog čega ova ''bolest'' nikako ne može i ne sme biti izvinjavajući razlog. I što je još gore, ćesto potiče od ''dušebrižnih ljudi'', sasvim svesnih svojih dela, koji zadovoljavaju svoje nastranosti zaštićeni strahom malenih, nemoćnih andjela.
Mere - naravno glasam za krajnje rigorozne na svim nivoima, od državnih institucija do najličnijih odnosa. I što više javnosti, naravno i edukacije, i to ne samo dece, ali kad su ona po sredi - trebalo bi da to obavljaju stručnjaci ili drugi pod njihovom kontrolom ili uputom, a sa dečjem uzrastu primerenim načinom. Na ovu pojavu niko, baš niko nema pravo da zatvori oči. Kao ni pred bilo kakvim zlostavljanjem. Jer strah ili sopstvena misao o nemoći - ne izvinjavaju nas. Tu nema povrede privatnosti. Ko god da je po sredi. Jedino ko se mora zaštititi jeste žrtva.

OFca, i ja plaFuša pa ti se pridružujem, samo se razlikujemo u meri - ja bih te životinje u evnuhe i to iz taka, bez griže savesti ikakve, eto.

Blagost koju pokazuje drzava, pa mogu reci i drustvo prema tim ljudima je strasna. I sve dok stvarno javno i svi ne osude takav zlocin i na kraju cujemo jedan dobar epilog svemu tome.
Sta je bilo sa popom koji je zlostavljao decake. Proslo vreme pa nije osudjen Treba sudije za jajca koji su vodili taj spor. Prozvati crkvu koja je dozvolila da takav covek vodi jednu parohiju i jos da se skriva iza religije.
Gledala sa pozorisnu prestavu "Alisa", Biljane Srbljanovic i sada je to knedla u grlo na svaku pomisao o zlostavljanju dece, bilo koje vrste. U prestavi je bila tema zlostavljanje u okviru porodice. U knjizici koju sam dobila tim povodom bili su navedeni mnogi primeri i epilozi. Zlocinci su u svakom slucaju ili bili blago kaznjeni ili oslobodjeni. Pri tome, vecina se branila sa slobode, tako da su ziveli i dalje u zajednici sa svojom zrtvom.

Avanture Tome Palčića

Bio jednom jedan Toma, rođak čika Jove koji je živeo na jugu, koji je imao jako mali, te su ga zvali Toma Palčić. Toma je bio jako tužan i nesrećan što mu je bio mali, tako da se osamio u svom manastiru. Živeo je povučeno, ali ga je pored sve muke, mučila i nesanica. Danima nije mogao da zaspi. Okretao se i obrtao u svom krevetu, ali san mu nije dolazio na oči. Jedino što je moglo da mu pomogne jeste da mu mladi dečaci pevaju uspavanke.

Našao je nekoliko dečaka koji su imali divne glasove i koji su svako veče pevali Tomi uspavanke. Za kratko vreme vratio mu se san i počeo je da sanja mirne snove. Ali deca bejahu zla, kao što obično deca i jesu, pa su primetila da je Toma jako bogat, pa su odlučila da Tomu ucenjuju sve dok im ne da pare da snime album za City records.

Rekla su Tomi da će svima ispričati da ih je terao da ga pipkaju za Palčića ako im ne da dovoljno zlatnika. Toma je znao da je istina na njegovoj strani i nije hteo da pristani na takvu ucenu.

Priča se brzo širila gradom, mnogi su u nju poverovali, tako da je Toma stigao i do suda. Ali srpski sud, profesionalan i nezavistan kao što jeste, oslobodio je Tomu Palčića i naredio da dečaci za kaznu do kraja svog života moraju da pevaju Tomi uspavanke. Toma se sažalio na njih i tražio da im se ublaži kazna i da pevaju samo dok ne postanu punoletni i time pokazao da je Toma jedan dobri i plemeniti Palčić.

(http://blog.b92.net/text/590/Pedofilija%20na%20pravoslavni%20način%20(Update)/

Gea, mošda je najveći je problem što je u ovim odnosima zaista teško sa dokazima. Pedofili su verovatno krajnje prepredeni, kao i sav ljudski otpad slične vrste. To je ona sorta kojoj ništa nije sveto. I mislim da su emocijalno hendikepirani, pa su onda razvili pogane sive ćelije. A tu je i zaštita dece, kao i njihova prirodna nesposobnost da nakon svega, u postupku neposredno, pred veštacima, zastupnicima ili dr. ''pariraju'' tom smeću, koje to njihovo stanje vešto koristi. Na stranu i drugi razlozi. Naravno i druge bolesti naših institucija.