Internet zavisnost (AID PIU)

Da li se ovde radi samo o preteranom korišćenju Intemeta ili je to deo šire zavisnosti? Jer danas i u Srbiji srećemo puno mladih koji nekontrolisano igraju video-igre i uopšte se "bave" računarom zapostavljajući školske i radne obaveze

Da li se to stvara nova bolest i novi socijalni problem čovečanstva, ili je priča o novoj bolesti samo posledica kulture straha u kojoj danas živi bogati zapadni svet zaplašen terorizmom, sidom i rastućim kriminalom? Da li će se "variola vera" 21. veka zvati ZAVISNOST OD INTERNETA (Internet Addiction Disorder - IAD) ili PATOLOŠKA UPOTREBA INTERNETA (Pathologycal Internet Usage - PIU)?

Sve je počclo, naravno, u SAD. Strah od "nove epidemije" pokrceuo se oktobra 1997. godine, kada je gospoda Pcm Olbridž sa Floride izgubila starateljstvo nad svojom maloletnom decom. Ona je toliko vremena provodila u "onlajn životu" da je zaboravljala da svojoj deci priprema hranu u "oflajn životu".

A onda se saznalo da je danas u SAD jedan od čestih razloga za razvod braka prevelika opsednutost, naročito muževa, seksom i pornografijom na Internetu. Zene su se osećale manje vredne i manje poželjne svojim muževima. Od tog osećanja do bračnog prolema nije dugačak korak.

Naziv poremećaja

Termin "Internet zavisnost" nastao je u šali psihijatra Ivana Goldberga 1996. godine, koji je želelo da napravi parodiju na učestale anegdote o ljudima dji se život bitno promenio prekomernom upotrebom Interneta. No, da li se ovde radi samo o preteranom korišćenju Interneta, ili je to deo šire zavisnosti od kompjutera? Jer danas i u Srbiji srećemo, puno mladih koji nekontrolisano igraju video-igre i uopšte se "bave" računarom zapostavljajući obaveze.

Čini sa da normalna potreba za boravkom na mreži prelazi u patološku kada se ispune dva kriterijuma. Prvi kriterijum je provedeno vreme na Internetu. Prema nekima, to je četiri sata svakodnevno u dužem vremenskom periodu, a prema drugima, šest sati dnevno.

Drugi graničnik Internet normalnosti možemo nazvati kriterijumom "spajanja svetova". Prema njemu, patološka upotreba nastaje kada sajber-život postane svet za sebe i kada nije integrisan u stvarni život, nego je zamena realnosti ili beg od stvarnosti.

Koreni zavisnosti

Zavisnost od Interneta ili pnekomerna upotreba Intemeta ima najmanje četiri korena.

Prvi je socijalno-kulturološki. Ta zavisnost može predstavljati bekstvo od društvene realnosti koje nastaje kao posledica različitih životnih osujećenosti i nezadovoljstava.

Daigi uzrok je vezan za karakter Interneta. Na mreži se mogu graditi društvene veze -laka upoznavanja, jednostavna komunikacija... Takode, Internet lako simulira realan život.

Treći uzrok je socijalnopsi-hološke prirode. Na Interne tu možete postati ncko drugi, što naročito prija stidljivim, usamljenim i zatvorenim osobama. Preko mreže možete izbeći osećaje usamljenosti i bespomoćnosti.

Četvrti uzrok zavisnusti leži i u nekim psihičkim faktorima. Istraživači smatraju da osobe koje su sklone fantazijama, koje su stidljive, socijalno fobične, nezadovoljne socijalnim stutusom u sredini, depresivne, nesigurne - spadaju u rizične grupe.

Na kraju, koliko god da je čovek razvijao tchnologiju i širio granice svog uma, on je u isto vreme tu tehnologiju i um koristio i za (auto)destruktivna ponašanja. Možda je i zavisnost od Interneta samo kolateralna šteta razvoja ljudskog uma i tehnologije.

Tipovi Intemet zavisnika:
1. Kompulzivni pretraživaći informacija (Information overload)
2. Opsednuti sajber-seksom (Cybersexual addiction)
3. Zavisni od virtuelnih veza i prijateljstava (Cyber-relational addiction)
4. Opsesivni igrači na mreži: kockanje, interaktivno igranje (Net gaming)
5. Patološki korisnici elektronske pošte ili mejloholičari (Mailholism)

dr Aleksandar Jugović
sa Katedre za prevenciju i resocijalizaciju poremećaja u ponašanju Defektološkog fakulteta u Beogradu
(http://arhiva.elitesecurity.org/t92911-Psihologija-Zavisnost-od-Interneta-Da-li-se-to-stvara-nova-bolest-novi-socijalni-problem)

http://www.psihologija.ims.hr/
http://ehtml0.tripod.com/zoi.htm

*******
Ovo jeste dosta eksploatisana tema i na netu ima puno kvalitetnijih tekstova... Što-šta sam pročitala, pa kao rezultanta toga - definitivno izvela zaključak da je ova tema, lično za mene - trenutno najaktuelnija - jer sam se prepoznala u skoro svakom. Konkretno počela sam ubrzano i sa manje kvaliteta da obavljam odredjene poslove kako bih imala vreme za ovu mašinu i čak, na neki čudan način sam se ''vezala'' za pojedine ljude ovde, odnosno chatu, zatim preteran broj, često praznih postova ovde, ali posebno - to je pretraga, mogu u nedogled, najčešće na uštrb sna... Znam da ću ja, ovom zaviriti u iris direkt i ''suditi'', ali sam i radoznala da li je to samo moje iskustvo i zaključak, tim pre što sam relativno skoro krenula intezivno.

Zato sam postavila temu, iako ima mnogo potrebnih informacija na netu, ali bih volela da čujem vaša iskustva i iskreno mišljenje o sebi.

Pa mogu se svrstati u zavisnika od interneta. sinoc mi je bio slab protok i na momente sam gubila vezu, osecala sam se kao da mi je nestalo svetla ili vode. Postao je sastavni deo mog zivota. Prvo aktivno koriscenje vezano je za pretrazivanje nekih informacija iz raznih oblasti. nervirala sam se kad neke specificne stvari nisam mogla da saznam. Pre dve godine sam renovirala stan i sve informacije gde se sta nalazi i koliko kosta sam trazila na netu. Stedela sam vreme i noge tj. benzin. Uzgred, domaci sajtovi su katastrofa, prave ih pro- forme da bi ih imali i uglavnom nemaju nikakvu sadrzinu. Koristim ga kao sveznajucu kutiju za sve. Pre godinu dana, mozda mi je danas jubilej, drug me zakacio tj. instalirao MIRC. Bila san na dial-up vezi i prvi telefonski racun mi je ocito pokazao koliko sam vremena provela i potrosila na chatu. Bio mi je to sasvim novi svet cudan u komunikaciji. Cudila sam se sebi, sta me privlaci da svaki dan se prikacim i provedem par sati u "nekoj prici". Kasnije sam prepoznavala nikove i nacin razmisljanja, pozdravljanja. Ipak je to trajalo dugo na racun citanja, spavanja i razmisljanja. Sad sam samo na ovom forumu. Pa i on trosi vreme.

Na mreži se mogu graditi društvene veze -laka upoznavanja, jednostavna komunikacija... Takode, Internet lako simulira realan život.


Ovo mi se dopada.
Moze da bude sasvim pristojna opcija,meni bar .

Tipovi Intemet zavisnika:
1. Kompulzivni pretraživaći informacija (Information overload)
2. Opsednuti sajber-seksom (Cybersexual addiction)
3. Zavisni od virtuelnih veza i prijateljstava (Cyber-relational addiction)
4. Opsesivni igrači na mreži: kockanje, interaktivno igranje (Net gaming)
5. Patološki korisnici elektronske pošte ili mejloholičari (Mailholism)


Ovo moze da se analizira.
1.Trazim informacije kada su mi potrebne.
2.Sajber-seks bas se prepoznah
3.Veza i prijateljstva.Imam prijateljstva koja mogu da nastavim i van ovoga.
4.Igranje odavno ne postoji...
5.Posta kad je potrebno.

U ovih 5.zavisnika se nisam nasla.Tu sam jer mi je lepo u ovom okruzenju i kad pozelim da odem(kad mi vise ne bude odgovaralo)oticu cu.Isto je kao i chat.Budes neko vreme i kad osetis da to vise nije to-papa.Ja ne vidim frku izuzev kad su u pitanju bolesnici,bezobraznici ali ti su i u zivotu sve sto su na netu.

Adrenalin kao droga

Aleksandar Arsenin

Problem zavisnosti je na samom početku neprimetan. Roditelji retko znaju šta dete u stvari radi na računaru i za šta upotrebljava Internet. Igranje igrica ili besmisleno čatovanje nisu svrha računara. Neki roditelji uspešno kontrolišu ponašanje deteta te ga pravilno usmeravaju u korišćenju računara, mada i tada postoji opasnost da preterano sedenje za kompjuterom preraste u opsesiju.

Psihološki gledano, postoji fenomen „uspeha” koji ohrabruje i stvara zavisnost. Dete uči korisne stvari, postiže rezultate, a nagrade, tj. povratne informacije o uspehu su trenutne. To hrani ego, podstiče i traži još. Slično kao sa hranom – u krizama neki ljudi posežu za frižiderom jer hrana može gotovo trenutno stvoriti osećaj zadovoljstva. Ta vrsta „tešenja” ili zadovoljstva vodi u poremećaj i bolest.

Putevi zavisnika su ili loši ili posuti cvećem, ali oba vode ka istom – zavisnosti od Interneta i računara.

Godinama je postojao problem da se tačno definišu razlozi koji vode ovakvom ponašanju. Protekle su godine dok kod velikog broja zavisnika nisu primećene pravilnosti koje se ponavljaju.

Šta je tako snažno? Internet nudi nekoliko osnovnih elemenata za stvaranje zavisnosti.

Anonimnost

Utiče na slobodu ponašanja, ruši principe kulture i morala i daje utisak slobode. Anonimnost znači da nema prepoznatljivog kontakta i identifikacije, time nema stida, straha, treme kao u realnom kontaktu. Nema ni posledica usled lošeg ponašanja. Raditi nešto što se ne sme podiže nivo adrenalina.

Pripadnost

Mogućnost pripadanja nekom okruženju ili grupi, biti sa lakoćom prihvaćen bez naročitog truda i poštovanja drugih nekima je način da se osećaju sigurnije. Stiče se utisak prijateljstva i osećaj da su ti ljudi realno okruženje. Kod većine je dovoljno da se samo konektuju na Internet i da odmah dobiju „dozu” pripadnosti.

Sloboda

Putovati Internetom, biti na Googleu i istraživati sve te svetske informacije je kao da potpuno slobodno letite beskrajnim prostranstvom. Danas čak imamo i termin „guglovanje”. Neki zavisnici su u stanju da satima „čačkaju” Google istražujući Internet. Kretati se, biti svuda, imati osećaj prisutnosti, a ostati skriven, poseban je osećaj za zavisnike. Oni su stalno u potrazi za tim adrenalinskim udarom i samo je pitanje na koji način će doći u to stanje.

Zapadanja u krize

Početak je bezbolan i zavisi od toga gde su roditelji napravili propust. Nečiji počeci zavisnosti potiču iz najmlađeg doba i „tupog” gledanja TV-a, reklama, crtanih filmova i svega i svačega što može potrošiti vreme. Deca se bez greške primaju na TV programe i to je pravi put da svoje dete lišite moždanih aktivnosti.

U nekim slučajevima, počeci su u kupovini računara. Svako se vodi logikom da deca treba da se opismene, jer se danas pod pismenošću podrazumeva znanje rada na računaru, a ne poznavanje maternjeg jezika. Budući inženjeri bi trebalo da se od malih nogu srode sa visokotehnološkim principima.

Prisnost sa virtuelnim se gradi od malih nogu, a roditelji u tome svesrdno pomažu.
Dete ovisnik će svoje sate detinjstva provesti u „napretku” i „hvatanju” budućnosti, ali kroz „amputaciju” svega emotivnog što je bilo u maloj glavi. Pošto računar sve više postaje nešto što „sluša i izvršava želje”, rađa se samopouzdanje i želja za daljim uspehom, a smanjuje želja za bilo čim drugim. Ukoliko tada pokušate da odvojite dete od omiljenog aparata, postaće ljuto i agresivno, osećaće se prazno, bezvoljno i neće znati kako drugačije da potroši vreme. Druge aktivnosti nisu dovoljno impresivne i ne animiraju, kao računarsko šarenilo, mogućnosti gde je samo mašta ograničenje. Nažalost, tako i mašte ostaje sve manje zahvaljujući osobini računara da usko usmerava razvoj inteligencije.

Sledeći korak će biti zavisnost o Interneta, e-mail ili chat ćaskanja uz stalno proveravanje sandučeta i pristigle pošte da nešto ne bi promaklo. Lako će se primetiti kako raste potreba za Internetom. Probajte sada proviriti u inbox deteta – to neće proći bez posledica i svađe. Ukoliko se i sledeći put usudite da priđete računaru, sprečiće vas gomila šifri i skrivenih foldera.

Kriterijumi poremećaja

Internet zavisnost je psihofizički poremećaj koji diktira određena ponašanja i promene u ličnosti. Promene utiču na celo okruženje zavisnika i ne moraju da zavise od vremena provedenog za računarom, već su uslovljene količinom zadovoljenih kriterijuma. Postoje četiri osnovna kriterijuma po kojima može da se primeti da neko postaje zavisnik.

Opsesija

Zadovoljavanje potreba za komunikacijom i slobodom ili drugim pandanima potreba realnog života je naznaka poremećaja. Svaka zamena životnih osnovnih potreba je put ka zavisnosti.

Vreme

Ova zavisnost zahteva beskonačno vreme. Sociološki, a i banalno – tehnički gledano, kada vam nešto svakodnevno oduzima pet do dvanaest sati budnog vremena, a nije situacija realnog života (posao, učenje), već beg u nešto van realnih dimenzija (u to spadaju i filmovi, gledanje TV-a, igrice...), gubite kontak sa okruženjem i samim sobom. U nemalom broju slučajeva su dotadašnje svakodnevne obaveze redukovane i prilagođene zavisnikovim potrebama.

Samoća

Nemilosrdno otimanje vremena i, naravno, zadovoljena potreba za komunikacijom, odvajanje od društvenih odnosa, mogu da doprinesu i gubitku posla, prijatelja... Zavisnik nije svestan posledica jer iz njegovog ugla on zadovoljava sve svoje potrebe virtuelnim plagijatima. Prekidanje socijalnih odnosa će dovesti do gubitka samosvesti i realne spoznaje okruženja. U nastavku, sve vodi netrpeljivosti i smanjenoj toleranciji prema okruženju jer je napor da se održi komunikacija sada prevelik i „nepotreban”. U vitruelnom okruženju je to jednostavan proces privlačenja srodnih interesovanja i banalnosti. U slučajevima nužde ili neprijatnosti, virtuelni kontakti se prekidaju bez ikakvog napora i posledica, a time i bez moralnih obaveza.

Fizičke promene

Asocijalnost će, vremenom, dovesti do depresije i nezadovoljstva, a dalje do smanjene pažnje i nezainteresovanosti. Premor, nervoza i pojave nevoljnih radnji, poput tipkanja prstima, žmirkanja i osvrtanja su psihofizičke posledice. U stvarnom okruženju zavisnici su nesigurni, ne osećaju se bezbedno. Smetaju im normalne pojave dokazivanja, snalažljivosti i to što su vidljivi, što odgovaraju za postupke, moraju da paze na stvari koje u komunikaciji na Internetu ne postoje, izbrisane su odsustvom sagovornika i gledanja u oči.

Mnoga deca korisnici računara zadovoljavaju jedan ili dva kriterijuma zavisnosti. Teško je izmeriti intezitet jer on zavisi od faktora detetovog okruženje, navika, obaveza, interesovanja... Kritična količina je jedinstvena za svako dete pojedinačno, ali su četiri navedena kriterijuma zajednička za sve uzraste.

Roditeljska savest, ako na vreme primetiti promene, jedino je što može da utiče na vraćanje u realno okruženje i tada posledice ne postoje.

Kritična masa

Postoji „kritična masa” koja pokreće lavinu. Dotle bolest može postojati, ali se ne mora manifestovati velikim promenama. Činjenica je da postoje pojedinci koji provode i po 18 sati na Internetu zadovoljavajući svoje opsesije. Ovo nemilosrdno trošenje vremena nesvesno je usmereno na popunjavanje rupa u normalnm životu. Zavisnik hibridnim impresijama udovoljava sopstvenom egu kako bi pred sobom skrio potisnute strahove ili poremećaje u komunikaciji sa ljudima, često stvorenim baš zahvaljujući zavisnosti od Interneta.

Izvor: e-magazin

U Srbiji lečeno 190 internet zavisnika
(SveVesti.com Politika)

U Srbiji je u protekle dve godine lečeno najmanje 190 zavisnika od Interneta, sudeći prema podacima za sada jedinog defektološkog savetovališta koje se u našoj zemlji bavi problemima zavisnosti od svetske mreže.

Svetski trend zavisnosti od modernih tehnologija očigledno je stigao i na naše prostore, dok istovremeno američki stručnjaci u „Časopisu za psihijatriju” ističu da bi intenzivno slanje elektronske pošte, SMS poruka, igranje igrica ili sajber seks trebalo prepoznati kao zavisnosti i uvrstiti ih u mentalne poremećaje.

Nakon što se u stručnim krugovima stišala polemika da li zavisnost od Interneta treba uvrstiti u mentalne poremećaje, zavisnost od telekomunikacionih uređaja iznedrila je novu dijagnozu – nomofobiju, odnosno strah da se ostane bez mobilnog telefona. Pojavni oblik nomofobije je strah da se ne ostane bez kredita, dometa i baterije, a rezultati prvih istraživanja o raširenosti ove „pojave” govore da više od 13 miliona Britanaca stepi da ne ostane bez svog mobilnog telefona.
Milan Radovanović, specijalni pedagog iz defektološkog savetovališta „Entera”, koje je prvo počelo da radi sa zavisnicima od Interneta, kaže da je za dve godine otvoreno oko 190 zdravstvenih kartona, a trenutno se na tretmanu nalazi oko dvadeset mladih osoba. Radovanović ocenjuje da je zavisnost od kuckanja SMS-ova i slanja i-mejlova u stvari zavisnost od potrebe da „neko misli na mene”.

„U skici za profil tipičnog zavisnika od Interneta i kompjuterskih igrica nalazi se mlada muška osoba, u dobi od 16 do 26 godina, koja je često natprosečno inteligentna i koja je do momenta razvijanja zavisnosti bila izuzetno uspešna u onome što radi. To su najčešće odlični đaci ili studenti koji napuštaju školu, odnosno studije, prekidaju socijalne kontakte i emotivne veze zbog svoje vezanosti za virtuelni svet Interneta”, objašnjava Milan Radovanović.
Po njegovim rečima, vreme koje se provodi na Internetu samo po sebi nije dovoljno da bi se postavila dijagnoza zavisnosti.
„Uslov je da to bude slobodno vreme i da ono progresivno raste, kao i da socijalni život i posao trpe zbog zavisnosti”, kaže naš sagovornik.
On podseća da je u osnovi svake zavisnosti lučenje takozvanih neurotransmitera zadovoljstva, a apstinencijalni sindrom delimično liči na onaj koji se razvija kada se prekine sa uzimanjem droge – prisutni su blaga glavobolja, opsesivno razmišljanje o objektu zavisnosti, stomačne tegobe, ali i nevoljni pokreti prstima koji simuliraju rad na tastaturi, objašnjava Radovanović.

Put koji vodi u zavisnost od Interneta obično počinje u četvrtoj-petoj godini života kada dete dobija kompjuter, odnosno pravo njegovog korišćenja i počinje da igra igrice. Njegovo zadovoljstvo vremenom prerasta u strast, strast u naviku, a navika u zavisnost.
Milan Radovanović očekuje povećani obim posla, jer je školsko tromesečje doba kada većina roditelja saznaje da njihova deca ne provode vreme u učionici, već u igraonici ili internet-kafeu.
Internet zavisnici međusobno komuniciraju sa 400 reči, od kojih je barem pedesetak potpuno nerazumljivo generaciji njihovih očeva, a reči kao što su atačment, difolt, resetovanje, daunlodovanje poklapaju se sa žargonom mladih zavisnika od psihoaktivnih supstanci, koji takođe imaju svoj rečnik koji je potpuno nerazumljiv okolini.

Računari opasni kao droga

Zavisnost od kompjutera odnosno video igrica, "četovanja", "surfovanja" po internetu, "češljanja" sajtova, opsednutost "sajber" seksom... svremena je bolest koja se kao zraraza širi i među Beograđanima. Stručnjaci kažu da najviše zavisnika koji pate od ove vrste mentalnog poremećaja ima među tinejdžerima, ali i starijima.
- Zavisnika od Interneta i računara vrlo lako možete prepoznati. On satima sedi za kompjuterom i ne može da "preživi" dan ukoliko ne kontaktira sa drugim ljudima popularnim "četovanjem". Ugrožene su sve populacije od sedam do 77 godina, ali trenutno u našoj zemlji najviše vremena ispred ekrana provode mladi između 17 i 30 godina, među kojima je veliki broj onih koji su već odavno postali zavisnici i kojima je neophodno lečenje - kaže za Danas Milan Radovanović, specijalni pedagog Defektološkog savetovališta "Entera" koje se nalazi u Pop-Lukinoj ulici u Beogradu. Ovo je, inače prvo Savetovalište za lečenje zavisnosti od kompjutera.
Radovanović kaže da su zavisnici svi oni koji svakodnevno provode više od četiri ili šest sati uz računar.
- Oni su, po pravilu izolovani i "druže" se samo sa "virtuelnim" prijateljima. Asocijalni su, sebični i egocentrični. Ukoliko ostanu bez internet sati u stanju su da naprave izuzetno visoke telefonske račune "šetajući" Internetom - objašnjava naš sagovornik.
Početak bolesti roditelji skoro i ne primećuju. Tek kad strast pređe u naviku, a navika u zavisnost, roditelji traže pomoć stručnjaka.
- Roditelji primećuju problem tek kad njihovo dete počne da izostaje iz škole, odjednom prestane da studira, iznenada izgubi posao, izgubi svako interesovanje za svoje prijatelje, devojku. Privoleti takve osobe na lečenje je veoma teško. Neretko me roditelji zovu da dođem kod njih i da popričam sa zavisnikom jer oni nisu u stanju da ga dovedu u ordinaciju - kaže Radovanović.
Među zavisnicima je najviše muškaraca - 90 odsto.
- Interesantno je da je reč o mladićima sa natrposečnom intelegencijom. Njihovo uverenje je da oni "nisu stvarno bolesni" te da mogu "da ostave računar samo ako to hoće". U ovakvim slučajevima bolest je uveliko uzela maha - tvrdi Radovanović.
- Zavisnici od kompjutera pate od nesanice, tromosti, loše koncentracije, a neretko mogu da upadnu i u stanje agresivnosti. Često mešaju virtuelni i stvarni svet, što je veoma opasno. Usled danonoćnog sedenja za računarom strada im kičma, vid i sluh, a stalno sedenje i ispijanje kafa izaziva i pojavu hemoroida - objašnjava Radovanović.
Lečenje ove zavisnosti traje godinu dana i slično je kao kod zavisnika od alkoholizma, kockanja, ili narkomanije, a razlika je u tome što se od pacijenta ne traži da se u potpunosti odrekne računara. Tretmani su preuzeti sa Zapada, jer kod nas zvanični podaci o broju obolelih ne postoje. U Americi su podjednako od računara zavisni žene i muškarci, više belci nego crnci i uglavnom obrazovani građani.
- Zovu nas i pitaju da li je možda reč o šali. Jednostavno naš narod ne shvata koliko je ovo ozbiljan problem - kaže naš sagovornik i upozorava da roditelji, čija deca provode gotovo sve slobodno vreme ispred računara, treba da se zabrinu, ali to ne znači da deci treba nasilno oduzeti kompjuter, već je neophodno što više razgovarati i provoditi slobodno vreme sa svojom decom.Prema zvaničnim procenama, 15 odsto stanovništva u našoj zemlji ima pristup Internetu.

Gori od alkoholičara
Moja procena je da je u Srbiji jedan do 1,5 odsto zavisnika ove vrste. I ukoliko se mladi ne okrenu sportu ili nekim drugim kretivnim stvarima u našoj zemlji će sve više biti zavisnika od računara. Primera radi, kada sam pre 10 godina počeo da se bavim problemom zavisnosti od kompjutera, narkomanija, odnosno zavisnost od heroina po broju obolelih bila je na prvom mestu a alkoholizam na drugom, potom zavisnost od kockanja. Sada je narkomanija i dalje na prvom mestu, ali na drugom je bolest zavisnosti od kompjutera, na trećem alkoholizam - upozorava Radovanović. Z.V.

Bacite ga kroz prozor ili ne uplacujte .

Bas tako Ljiljana Bolest koja se najlakse leci

Mislim da se neleci tako lako. Kao svaka zavisnost. Nepriznajes je dok nepocne da ti smeta, zanemarujes druge obaveze i oko toga postane problem.
Pa moja zavisnost od neta je da mi vreme provedeno na njemu prolazi brzo, mnogo brze nego kad bilo sta drugo radim, bez razlike da li samo surfujem ili sam na ovom forumu. I to je neki oblik zavisnosti jer me toliko iskljucuje iz ralnosti da vreme drugacije protice.

Iskreno,ja ne razumem tu zavisnost.Ako bilo ko resi da to vise ne zeli gotovo je.Moj otac je jedan dan rekao zbogom alkoholu i prestao,posle 40 god.pusenja rekao zbogom cigaretama.Pa,nismo deca-sve se moze,ako se hoce.

Bilo bi super kad bi bilo tako. Odlucis i prestanes ili svedes na zeljenu meru. Zavisnost je ona vrsta aktivnosti koju je tesko kontrolisati. Lako se moze proveriti da li si zavisan od necega. Testiras sebe i neko vreme ne radis to i pratis svoju reakciju. Mene hvata panika kad nemam cigarete a kamoli da prestanem da pusim. Uskoro cu se pozabaviti sa tim i to po nekim stavkama koje si navela na tu temu. Nisu losi, mada su neki odavno isprobani i ispali neuspesni.

Nemam nikakvih iluzija o tome šta znači zavisnost. Strastan sam pušač. Istina je da sam imala velikih problema da sebe nateram da ne pušim u periodu trudnoće i nakon radjanja. Medjutim, čim su se stekli uslovi, nastavila dalje kao da nikad nisam prestajala. I rezultat toga, potpuno isti kao što Gea kaže. Na samu pomisao da treba da prestanem, automatski palim. Morao bi biti žestok motiv da prestanem, baš žestok.
Istina je da (za sada) sebe ne smatram patološkim zavisnikom od net-a. Ali da nemam meru u pretrazi, vremenu koje trošim u tome - stoji. Ako se tome dodaju forumi i povremeno chat - sve to mi je, u najmanju ruku, ozbiljno promenilo organizaciju. Udjem sa namerom da pogledam konkretnu stvar i ostanem satima. To je to. Razumem šalu, ipak verujem u sebe, ali kad zavisnik priznaje sebi da je zavisnik?

Sama si rekla oko,da si prestala kad si mislila da treba.I kada bi sad u svojoj glavi odlucila za nesto da neces,to bi bilo to.Ali kazi mi,zasto bi otisla sa neta?Ovde su ljudi koji te cene,koji vole da te "vide",sa kojima ti je lepo...Sve u zivotu treba raditi u granicama i onda je ok.Ja mogu danas da budem ovde sve svoje slobodno vreme ali mogu sutra da ne udjem ako planiram nesto drugo.15 dana na moru nisam htela da pridjem kompu,to sam vec rekla.Niko mi nije branio ali nisam zelela.Igraonica mi je bila 10.m. od peskira ali sto bi....Lepse mi bilo sa mojom decom.I sada je isto-ako treba sa njima da pricam ili sta vec onda me nema,ako su oni sa svojim drustvom i ja sam.

Ova zavisnost varira. Usla sam ovde da kazem nesto sto sam primetila kod sebe.

Odavno sam naterala sebe da prvo obavim sta imam, pa tek sednem za komp. E, sad, to je islo prilicno lepo dok nisu isplivali neki problemi koji me pomicu. I dalje nastojim da se drzim ove odluke, ali sam uhvatila sebe kako redukujem ili odlazem ono sto treba da uradim, ili to radim manje kvalitetno.

Osim toga, kad sam okupirana necim sto me pomice, a jos ne mogu da to `skuvam`, sedam u ovaj cosak i zvrjim koje-kuda, iako mi skoro nista ne ostaje, niti istinski mobilise paznju. A nisam beba.

"Pade" mi nesto na pamet Vako plavu - ima li veze net-zavisnost sa tim da ljude sa kojim kominiciramo iskljucivo virtuelno - dozivljavamo licno?

Zna li ko?

Dobro jutro Oko. Pa vežeš se za ovu naviku. Potrebu da pročitaš šta drugi misle, da im odgovoriš. Izračunaj vreme boravka ovde, na netu i vreme koje si provela sa nekim svojim bliskim prijatelje. Mislim da vodimo ubedljivo.
Pa našu virtuelnost si pretvorila u prihvatljivu bliskost. Baš zato što ti nismo teret u smislu da nešto moraš. Sve radiš samo što hoćeš. Sloboda. Možeš prokomentarisati, reći ili ćutati.

Gea ::

Dobro jutro Oko. Pa vežeš se za ovu naviku. Potrebu da pročitaš šta drugi misle, da im odgovoriš. Izračunaj vreme boravka ovde, na netu i vreme koje si provela sa nekim svojim bliskim prijatelje. Mislim da vodimo ubedljivo.
Pa našu virtuelnost si pretvorila u prihvatljivu bliskost. Baš zato što ti nismo teret u smislu da nešto moraš. Sve radiš samo što hoćeš. Sloboda. Možeš prokomentarisati, reći ili ćutati.

Slazem se sa svim sto tu pise. Ali ta misljenja ne dozivljavam licno, valjda...