Zavicaj-Pesnicke zore zavicajem zubore

Ivanjičani za pamćenje

Kirilo Savić, jedan od najpoznatijih Ivanjičana, nikada nije ispunio svoj san. Ovaj graditelj pruga po Kavkazu, učesnik Oktobarske revolucije, profesor BU, sanjao je da jednog dana pruga od Požege stigne do Ivanjice, a onda dalje prema Sjenici i Priboju, ali to je ostalo samo san. Vladislav Savić, Kirilov brat, novinar, diplomata, inženjer, lični prijatelj Nikole Tesle, tokom Prvog svetskog rata, kao poverljivi čovek srpske vlade, radio je na srpskim interesima u Americi. Dosta je Ivanjičana ostavilo širokog traga u srpskoj istoriji, kulturi, nauci. Akademik Nedeljko Košanin, čuveni biolog, rođen u zaseoku Čečina 1874. godine, 1899. sa Jovanom Skerlićem i Milanom Grolom bio je najbolji đak Velike škole u Beogradu. Dušan Purić, potpukovnik, komandant četvrtog puka "Stevan Nemanja", poginuo je 1914. godine na Mačkovom kamenu. Njegovi vojnici nisu dali da ga sahrane, nosili su mrtvog komandanta sa sobom, sve dok vojvoda Putnik nije naredio - aman, Užičani, sahranjujte ga... Ivanjičani poreklom su i Sokići, preci Ljubice i Ružice Sokić. Njihova baba Soka živela je u selu Vilovima kod Nove Varoši, prezivala se Matijević, bila je, kažu, "kurjak žena", ubila Turčina, a onda uspela da preko Uvca pobegne u Srbiju... Ivanjičani su i Stambolići, Petar i Ivan...

Storm ce pokusati da vam kroz pesme svog velikog prijatelja Milana R. Milosevica,priblizi cari ovog kraja.Dalje cu pisati samo Milan,jer on mi nikada nece zameriti,ako nekada ovo i procita.Milan je stric moje dece a moj oslonac kad god.Zivi i radi u Beogradu,proputovao je ceo svet,najmanje vremena proveo u svom zavicaju.Otisao je jos kao skolarac.Ostao je zeljan roditeljskog doma i majcinog zagrljaja.Njegova knjiga poezije "TRAG U ZVEZADAMA" je posvecena "SENIMA MAJKE DOBRINKE".Ja je pamtim kao malu,vrednu zenicu.Divan je bio osecaj videti nju izmedju tri sina koji su bili ponos i dika celog roda.A sa koliko ljubavi su se oni tek okretali majci...Oci su govorile, ne samo njihovi gestovi.Milan i Mico su otisli trbuhom za kruhom a najmladji brat Mirko,ostao je u selu.Braca su uvek bila,pa i dan danas slozna,uvek spremni da pomognu jedan drugom.Na svu srecu i snaje divne,sklad kakav se samo pozeleti moze.U knjizi,koju imam trenutno ispred sebe u posveti pise-Marijani,Milosu,Verici, s ljubavlju od Milana 27.09.2007.g. u Beogradu

Zavicajni amanetnik

Valjda je,vavjek,sudbina pesnickih avantura da se,sveto i ukleto,vracamo zavicaju,njegovim simbolima,carnim tablicama bitisanja na kojima su nam preci,moleci nas da ih odgonetamo,ispisivali svoje zvezdiste i pepeliste.
Ispisivali rukopisom nezaboravka amanetnike da bismo-o blagi i preblagi Boze!-neprekidno razgrtali neotpretana vatrista postojanja i otvarali carobne vratnice minulih vremena.
Vracanjem zavicaju-i kada,recimo,pevamo samo ljubovanke-vracamo se sebi,pravom sebi.To umno slovi i pesnik Milan R. Milosevic.Osvetljavamo,pojanjem svoj trag,ne medju,vec u zvezdama,zvezdama sebe,uvereni da trajemo i kada-nestajemo.
Trajemo u onom trenu koji nas osvetli najcarovitije u zavicaju.Samo tamo nalazimo svoju boju za svoje nebo,kako rece krajputaski pesnik Branko B. Radicevic.
U svojoj poeziji Milan R. Milosevic ume,neznom dusom i blagotvornim umljem,da zaustavi taj bozanstveni zavicajni tren:svevremenski i sveljudski.Cini to,ne samo ispovednicki i zanesenjacki,vec dusevno toplo,pa on,oslobodjen intimnosti,postaje citaocu poistovecenicki.
Valjda je tako,za svakog pesnika,u zvezdama zapisani.
Zapisano kao amanetnik predaka.
U to zvezdopisje,u taj amanetnik,ne samo sebe,vec sve nas,tanano,upisuje pesnik Milan R. Milosevic.
Neka to cini na mnogaja ljeta!
U gradu Cacku,pri reci Moravi,
u novembarskoj noci
leta Gospodnjeg 2006.pisah ovo slovo
neznilovo.
Radovan M. Marinkovic

Milan R. Milosevic
Rodjen 13.septembra 1959.godine u Sareniku kod Ivanjice.
Pesme pise od osnovne skole.
Koautor je monografije"Hronika rodnog sela Sarenik"(2005)
u izdanju Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.
Radio u Alziru,Grckoj i Bugarskoj.
Zivi i radi u Beogradu.

VID

Moju Vidu
Sveti Vid
na Vidivdan
darova.

Vidovitost
od Boga
pusti joj
u Rzav.

I uputi je
njegovim
tokom...

U svet beli
dusom
opusteli.

(Vida je pesnikova saputnica
Stavljam ovu pesmu prvu
za sve ljubavi )

TREN

Zastanem,
zaboravim,
za tren...

Ti odes
negde daleko.

Mislima
celo orosis,
oteram san...

Smejem ti se,
nekoj strepnji
ti se smejes.

Kazes
da zivis...

Vetar kida
ptica let.

Nocas
misli nemom
u ljubav se kunemo.

Uzice 1981

SVITANJE U TRAVI

Nocas je Slavica
zaklinjala
svitanja u travi
da odloze dolazak dana.

Beruci ljubicice
u cekanju svome,
neosetno
utisa zrikavce,
zanesene pesmom
od proslog leta.

Na raskrscu zavicaja,
dozivase vetar
i prve kapi kise,
tople kao suze,
na jastuku.

Slutnjama
nekim jos davnim
upali jutro.

Sarenik 1981

SAN

Vetar sapce
Zacutim
Suvisna je rec
Zastanem
Opet sam sam

Nasmejem se
San mi uvek laz

Reci moje
vetar nikad ne vrati

Senke sam pratio,
neznam zasto

Tamo
Na periferiji noci
Cekala si ti

Senka je
moja postala san

Uzice 1981

DETINJSTVO

Vreme je pomesalo
predele i ljude
u vidokrug,vezalo misao.

Idem
drumovima prasnjavim,
a u hladu
stare tresnje,
skriveno mi
detinjstvo
s mirisom
nepokosenih livada.

Sretne me uvek
zenicom oka
na raskrscu
sto uspomena
vecna osta.

Uzice 1981

MAJ U SARENIKU

Nije li ova kisa
U prohulajoj noci
Na ovom kamenu
Ispred kuce moje
Gde vetrovi besne
Odnela sa svitanjem prvim
Uz planinske kose
Poslednji uzdah
Prolistala sela
Sto blistase
U vidokrugu mome
Na pragu rodne kuce

Sarenik 1981.

OPROSTI MI

Milice,ljubavi,
tako si lepa,
poput cveta.

Ti,devojko,
s mirisom leta,
zamisljena
na ramenu mom.

Oprosti
sto sam lik tvoj
vencao sa mnom.

Oprosti mi...

(Milici R.)

TRAZIM TE
U SNU TE UVEK IMA
A KAD ZALUTAS TAMO
DUGO TE DOZIVAM

PONEKAD

Video sam te
u zvezdama
jedne noci.

Nekada bi
s vetrom prosla
pokraj mene.

Ponekad bi zorom
raspevali
moje zore.

NOC ZAVICAJNA

Jednom sam
ukrao noc.

Vratiti je
nisam hteo.

Tako sam
i ja
postao noc.

Moram vam reci-ova mi je omiljena

ZVEZDO MOJA

Jednom imah
jednu ljubav,
jedan san.

I ptice
u srcu
veceri jedne.

Kada reke
behu moje
na dlanovima
punim noci.

Mesecina bese,
mesecinom
dozivah te.

Zvezdu moju,
sto je negde tamo
u Vlasice
pala veceri jedne.

IZVAN SNA

Precutanom recju,
usnih san,
u kome odoh daleko
stopama velikim
kao planine.

Izronih u maglovito jutro,
ispran od vetra i kise,
stazom sto vrati grmljavinu
i mene...

A na proplanku,
ja i koplje
s pogledom u nebo.

LETO U DZEPOVIMA STARIM

Svako zvezdano vece
suton uroni u selo,
pa je sve rasuto
u mlecnom sjaju noci
i kad sve zazubori,
dok travke mirisu,
sve je za vidokrug vece
tad Gradina ponoc najavi,
pa iz Panjice sapata eto.

Cekajuci nova svitanja
pod Gradinom mojom,
sve je mirisalo
na livade blistavo rosne
i detinjstvo moje
ostalo u dzepovima rasparanim.

CEKANJE

Sumrak u krosnji hrasta
svadja ptice.

Zalutah tada
opijen mirisom ljubicica.

Raskrlih dlanove
noc da dodje.

Livade dozvase jelene
da ih kradom pasu.

U granama
i vetar zacuti.

Cekajuci tebe
zaiskrise zvezde.

VILE U LUCICI

U izvoru ogleda se ponoc
u stoletne grane bukvi
zadje mesec...

Tisinom noci
odjeknu frula glas,
na livadi rosnoj
vrisnu kolo.

Vile zaigrase...

U ocima im vatra,
na usnam pesma,
u kosi ljiljani.

Telo im trava
i kamilica.

Mesec gasnu
dok najlepsa kleci,
a pesma
joj opi noc.

POSVETA
Branku Miljkovicu

Ne videh te nikad
a po pesmi te znam.

Noc si ubrao
a ne doceka jutro.

PESMOM SAM
ZAPITKIVAO ZIVOT

U PTICAMA
MOJE MISLI

KAMENJE MOJE
JA MU DRUG

JUTRO U UZICU

Zore su rodile
mokre krovove
i tvoju kosu.

Ulice pune vode
tisine i tebe.

Vracamo se tiho
ispod kestenova,
ove kisne zore.

Zagrljeni
zbog kise
i ljubavi.

MRVICE LJUBAVI

Mrvice
ljubavi tvoje
dadoh pticama.

One to
ispricase
celom kraju.

JUTROS PTICE REKOSE ZBOGOM
I ODOSE ZA VETROM

MESECEV SJAJ

Vetar sam
dozivao
da mi dodje.

Ptice slao
u maglovita jutra.

I cekao dugo
svitanja davna.

PONOC U TVOJOJ KOSI

U tvojoj kosi ponoc
san najlepsi usni.

Zalutali
mesecev sjaj.

Celu noc
na licu ti osta.

MOJA ZVEZDA

Uvek
kada sam
pozeleo
biti sam

Doluta mi
poneka ptica
i vetar

Da trazimo
moju zvezdu
u dalekom
svodu

SUNCEV TRAG

Devojko,
ne trazi
moje zore.

Ja odlazim
jer prolece
kasni.

Na pragu
mome...

Gde
svio se
sunca trag
kao
kosa tvoja.

SENKA TVOJA

Vetar je
zavejao trag.

Moj trag
ka zvezdama.

Senka tvoja
put
da ne nadje.

OCIMA TVOJIM

Ti nisi
pesma,
a ljubav
mi jesi.

Devojko moja,
tako bleda
i daleka.

Koja ocima
se smeje.

Ti moja rec,
a i zivot
zaista si mi.

Iako daleka
od mene,
tako blizu si
u meni.

Sto mi se
jutrom smesi.

A nocu
bez sna
rumene zore
dodirne.

OBALE

Da mi je zivot
Zameniti za reku
Obale bi vecito
Pricale o tebi

U TVOJE IME

Duboko u noci
kupismo
mesecevu rosu.

Do ponoci
bivasmo izvori
i zedan putnik.

Dok nocni spokoj
umirase tiho
na usnama,
vetar mi donese
miris tvoje kose.

Sapat livada
i sum zaludele reke.

A ja trazih
u krosnjama sume
tvoje ime.

Tebe,
zanesena vilo
sto spavas
na raskrscu tame.

I podjoh
da te trazim
s pticama
i zverima,
s mesecinom.

Da te pronadjem,
uspomeno,uspomeno.