Bozji sud..

I najgori covek se mora tri puta u zivotu setiti Boga;
kada vidi pravednika da strada zbog njegove krivice;
kad on sam strada zbog tudje krivice,i
kada mu dodje cas smrti.

Tri puta u zivotu mora se zaplakati i najtvrdji gresnik;
kad ga gonjena od ljudi kao divlju zver,pomiluje majcina ruka;
kad ga bolesnog i usamljenog poseti njegov protivnik,
donoseci mu darove i oprostaj,i
kada mu na samrti svestenik kaze:Ne boj se Bozja milost je veca od tvojih grehova.

Tri puta covek lici sam sebi na Boga:
kad mu se rodi dete;
kad shvati i usvoji Hrista,i
kad se pomiri sa svojim stradanjem za pravdu.

Patnje ne dopusta Bog,niti ih on izaziva sve to mi sami sebi radimo.

Lepo.
Kako shvatate Božiji sud? Ako možete onako opušteno, bez razlike da li smo neznalice. Da li stvarno verujete da postoji pakao, ili je to metafora? Je li to samo ono teško poimanje, suočavanje sa svim svojim gresima na kraju puta ili nešto više? Lično, ne znam šta je moje mišljenje a šta sam koje-kuda pokupila, samo sam uverena da jeste metafora. Da nema pravog ''suda'', da smo sebi sudije. Nekako mi se ne uklapa da pred Bogom moramo drhtati od straha. Da ima ljudske osobine u tom smislu. Bolje da ne lupam

RAZGOVOR S BOGOM

Usnio sam da razgovaram s Bogom.

"Dakle, ti bi želeo razgovarati sa mnom", reče Bog.

"Ako imaš vremena", rekoh.

Bog se nasmeši.

"Moje je vreme večnost.
Šta si me hteo pitati?"

"Šta te najviše iznenadjuje kod ljudi"?


Bog odgovori:
"Što im je detinjstvo dosadno.
Žure da odrastu,
a potom bi opet želeli da postanu deca.

Što troše zdravlje da bi stekli novac,
pa potom troše novac da bi vratili zdravlje".

Što razmisljaju teskobno o budućnosti,
zaboravljajuci sadašnjost.
Na taj nacin ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti.


Što žive kao da nikada nece umreti,
a onda umiru kao da nikada nisu živeli."

Bog me primi za ruku
Ostadosmo na trenutak u tisini.

Tada upitah:

"Kao roditelj,
koje bi životne pouke želeo da tvoja deca nauče?"

Osmehujući se, Bog odgovori:

"Da nauče da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.
Mogu samo voleti.

Da nauče da nije najvrednije ono što poseduju,
nego ko su u svom životu.

Da nauče kako se nije dobro uporedjivati s drugima...

Da nauče kako nije bogat onaj čovek koji najvise ima,
nego onaj kojem najmanje treba.

Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi
da se duboko povredi voljeno biće,
a potom su potrebne godine da se izleči.

Da nauče opraštati tako da sami opraštaju.

Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nežno vole,
ali to neznaju reći niti pokazati.

Da nauče da se novcem moze kupiti sve. Osim sreće.

Da nauče da dve osobe mogu posmatrati istu stvar,
a videti je različito.

Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima...
a ipak ih voli.

Da nauče kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste.
Moraju i sami sebi opraštati."

Ljudi će zaboraviti šta si rekao.
Ljudi će zaboraviti šta si učinio.
Ali nikada nece zaboraviti kakve si osećaje u njima pobudio.

Mislim na tebe.

Nepoznat autor

A jedna žena koja je privijala svoje čedo na prsa reče: Pričaj nam o Deci.
A on reče:
Vaša deca nisu vaša.
Ona su sinovi i kćeri žudnje Života za samim sobom.
Oni nastaju preko vas, ali ne od vas,
I, premda su sa vama, ona vam ne pripadaju.
Možete im darovati svoju ljubav, ali ne i svoje misli,
Jer ona imaju misli sopstvene.
Možete im skućiti tela, ali ne i duše,
Jer duše njihove obitavaju u kući sutrašnjice, koju vi ne možete pohoditi, čak ni u snovima svojim.
Možete težiti da budete kao oni, ali ne pokušavajte da ih terate da budu kao vi.
Jer, život ne ide unazad, niti se zadržava u prošlosti.
Vi ste lukovi iz kojih se deca vaša poput živih strela odapinju napred.
Strelac vidi metu na stazi beskraja i On vas savija snagom svojom, kako bi strele Njegove letele hitro i daleko.
Neka vas ispuni sreća što vas Strelac savija u ruci svojoj;
Jer, baš kao što voli strelu što leti, On voli i postojani luk.

Na to će Almitra: Pričaj nam o ljubavi.
I on podiže glavu i pogleda ljude, a po njima polegnu tišina. I on progovori glasom silnim:
Kad vas ljubav pozove, pođite za njom,
Premda su staze njene tegobne i strme.
A kad vas krila njena obgrle, prepustite joj se,
Premda vas mač, skriven među perima njenim, može povrediti.
A kad vam progovori, verujte joj,
Premda vam glas njen može uništiti snove, k'o što severac opustoši vrt.
Jer, baš kao što vas kruniše, ljubav će vas i razapeti. Isto kao što vas podstiče da rastete, tako će vas i okresati.
Kao što se uspinje do visina vaših i miluje vam grančice najtananije što trepere na suncu,
Tako će se spustiti i do vašeg korenja i protresti ga u njegovom prijanjanju za zemlju.
Poput snoplja pšeničnog, sakupice vas u naručje svoje.
Omlatiće vas, da bi vas ogolila.
Prosejaće vas, da bi vas otrebila od kukolja.
Samleće vas, do beline.
Umesiće vas, dok ne postanete gipki;
A onda će vas izložiti svojoj svetoj vatri, tako da postanete sveti hleb za svetu Božiju svetkovinu.
Sve će vam to ljubav učiniti, ne biste li spoznali tajne svoga srca i u spoznaji toj postali deo srca Života.
Budete li, pak, u strahu svome tražili samo ljubavni mir i zadovoljstvo,
Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju, i odete sa gumna ljubavi,
U svet koji ne poznaje godišnja doba gde ćete se smejati, al' ne punoćom smeha svog i plakati, al' ne do poslednje suze svoje.
Ljubav ne daje ništa osim sebe i ništa ne uzima, osim od sebe.
Ljubav ne poseduje, niti dopušta daje poseduju; Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.
Kad volite, ne treba da kažete: "Bog mi je u srcu", već: "Ja sam u srcu Božijem."
I nemojte misliti da možete usmeriti puteve ljubavi, jer ljubav, ako joj se učinite vrednima, usmeriće vaše puteve.
Ljubav nema drugih želja nego da se ispuni.
Ali, ako volite a morate još i da želite, neka vam ovo budu želje:
Da se istopite i budete kao potok razigrani što peva svoj milozvuk noći.
Da spoznate bol prevelike nežnosti.
Da vas rani sopstveno poimanje ljubavi;
I da krvarite drage volje i radosno.
Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i uputite zahvalnicu za još jedan dan ljubavi;
Da otpočinete u podnevnom času i razmišljate o ljubavnom zanosu;
Da se s večeri vratite kući sa zahvalnošću,
A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu i pesmom slavljeničkom na usnama.

Tad reče jedan bogataš: Pričaj nam o Davanju.
A on odgovori:
Kada dajete od imetka svoga, vi dajete samo malo.
Kada dajete sebe, istinski dajete.
Jer, staje imetak vaš do stvari koje držite i čuvate iz straha da će vam ustrebati sutra?
A sutra, šta će sutra doneti psu odveć čuvarnom što zakopava koske u bespuću peščanom dok prati hodočasnike ka svetom gradu?
I šta je strah od potrebe do potreba sama?
Nije li strah od žeđi pored punog zdenca, žeđ neutaživa?
Ima onih koji daju tek mrvicu od obilja koje imaju - a daju slave radi i zbog tih želja potajnih darovi su njihovi kužni.
A ima onih što po koju mrvicu imaju, a daju sve.
To su oni što veruju u život i darežljivost životnu, a škrinja njihova nikada nije prazna.
Ima onih što daju s radošću, i ta radost im je nagrada.
A ima onih što daju s bolom, i bol taj je njihovo krštenje.
A ima i onih što daju i ne znaju za bol, ne traže radost, niti daju uz svest o dobrom delu;
Oni daju kao što u dolini onoj mirta svoj opoj širi vazduhom.
Kroz ruke takvih kao što su oni progovara Bog, a očima njihovim On se smeši na zemlju.
Dobro je davati kada vam traže, ali je bolje davati kada se ne traži, kroz poimanje svoje.
A potraga za onim koji će primiti širokogrudom je radost veća od davanja.
A ima li nečeg što vam valja zadržati?
Sve što imate treba kad-tad da date;
Zato podajte sada, da doba davanja pripadne vama, a ne vašim naslednicima."
Često kažete: "Daćemo, ali samo onima koji zaslužuju."
Stabla u voćnjaku vašem ne kažu to, ni stada na vašem pašnjaku.
Oni daju da bi živeli, jer bi zadržati značilo nestati.
Onaj ko zavređuje svoje dane i noći začelo zaslužuje i sve drugo od vas.
I onaj ko je zaslužio da se napaja iz okeana života zaslužuje da napuni svoju čašu sa vašeg potočića.
I ima li veće pustinje od one što leži u hrabrosti i uverenosti, a nikako milosrđu, primanja?
A ko ste vi da ljudi razdrlje prsa svoja i razotkriju svoj ponos, da biste vi njihovu ogoljenu zaslugu videli i ponos nepostiđen?

Postarajte se najpre da sami zaslužite da budete davalac, i sredstvo davanja.
Jer, u suštini, život daje životu - dok ste vi, što sebe smatrate davaocima, svedoci samo.
A vi što primate - a primate svi - ne prihvatajte breme zahvalnosti, inače namičete jaram i sebi i onome što daje.
Radije se uzvisite zajedno sa davaocem na darovima njegovim, kao na krilima;
Jer, ako preterano brinete o dugu svojem znači da sumnjate u njegovu darežljivost kojoj je širokogruda zemlja majka, a Bog otac.

--------------------------------------------------------------------------------

Tad jedna žena reče: Pričaj nam o Radosti i Tugovanju.
A on odgovori:
Vaša radost je vaša tuga neprerušena.
I isto ono vrelo iz kojeg izvire vaš smeh često je bilo ispunjeno suzama vašim.
Kako drugačije i da bude?
Što dublje se ta tuga urezuje u vaše biće, više ćete radosti biti kadri da iznedrite.
Nije li vrč što drži vaše vino isti onaj vrč koji se pekao u grnčarevoj peći?
I nije li leut što vam blaži duh baš ono drvo koje izdubiše noževima?
Kada ste radosni, zagledajte se dublje u svoje srce i shvatićete da vam isto ono što vam dade tugu daruje i radost.
Kada ste tužni, zagledajte se opet u svoje srce i videćete da zapravo plačete zbog onog što vas ispunjava veseljem.
Neki od vas kažu: "Radost je veća od tuge," a drugi: "Ne, tuga je veća."
A ja vam kažem: one su nerazdvojne.
Zajedno dolaze, a kad jedna od njih sedi s vama sama za trpezom, upamtite da vam ona druga spava pod krevetom.
Vi uistinu poigravate poput terazija između vaše tuge i radosti vaše.
Samo kad ste prazni mirujete i dostižete ravnotežu.
Kada vas rizničar podigne da mu odvagate zlato i srebro, vaša radost il' tuga neminovno će se uzdići ili pasti.

Tad tkač reče, Pričaj nam o Odeći. A on odgovori:
Odeća vaša prikriva toliko od vaše lepote, ali ne skriva ono nelepo.
I premda u haljinama svojim tražite slobodu ličnu, u njima možete naći amove i lance.
Kad biste samo mogli da primate sunce i vetar više svojom kožom, a manje ruhom svojim!
Jer, dah života je u sunčevoj svetlosti, a ruka života je u vetru.
Neki od vas kažu: "Vetar severac je satkao odeću koju nosimo."
A ja kažem: "Da, bese to severac,
Ali mu je stid bio razboj, a omekšale žile njegova nit. A kad je obavio svoj posao, smejao se u šumi.
Ne zaboravite da je skromnost štit protiv očiju nečistih.
A kada nečistih ne bude više, šta će biti skromnost do okov i okorelost uma?
I ne zaboravite da zemlja uživa kada oseti vaše bose noge, a vetrovi čeznu da se poigraju kosama vašim.

Khalil Gibran - Prorok

Ja licno, ne verujem u Bozji sud, izmisljotina da bi se ljudi ponasali sto bolje, kakav pakao, kakav raj, bzvz...i bas me briga gde cu zavrsiti kad dodje vreme za to

Verujem u drugi Hristosov dolazak, dan strasnoga suda, te u Carstvo Nebesko. Ono je projavljeno i dato je ljudima na znanje kako se u Carstvo ulazi. Najsigurniji put je istinska vera u Boga, hriscanski zivot, pozeljno je bar povremeno pricescivanje telom i krvlju Hristovom.

Iskreno verujem da postoji "NESTO IZA". Ali ne verujem bas u ekstreme...