PRVI ZNACI
DA IMAŠ PROBLEME S ALKOHOLOM
(http://www.onodenje.com/modules/icontent/index.php?page=26)
- Izlaziš uvek normalno iz kafane a neko te stalno gazi po ruci
- Ideš ulicom a asfalt se diže i udara te u glavu iz čista mira
- Moraš se držati za travu da ne bi pao sa Zemlje.
- Tvoj posao smeta tvom opijanju.
- Stalno ti pada WC daska na vrat.
- 24 sata u jednom danu, 24 piva u jednom sanduku. Slucajnost? Ne bih rekao!
- Dve ruke, samo jedna usta... to znači imati problem s pićem.
- Lakše izoštravaš pogled s jednim otvorenim okom.
- Glumiš da si zmija za šankom, a i ostale životinje ti nisu problem.
- Padaš s poda.
- Cela birtija kaže "De si lafe" kad ulaziš.
- Svake večeri ti se sve više sviđa susedova mačka.
- Više ne prepoznaješ svog partnera ako ga ne gledaš kroz dno caše.
- Supermen ti je blizak poznanik
- Pitaš se odakle te znaju toliko ljudi.
- I večeras te taj prokleti ružicasti slon prati kući.
Pa da vas vidim, aj
Koliko ste prepoznali, a? Mislim da ovo sa držanjem za travu, padanjem sa poda i komšijinom mačkom i nije tako loše
Šalu na stranu, danak alkoholizama je užasan. Svi smo imali priliku da se sa tim sretnemo. A počinje tako što su svi sigurni da se to njima ne može desiti. Tek čašica za opuštanje... valja ''uteći'' od problema, pobediti stid... poboljšati cirkulaciju... opustiti se, biti ''čovek''...
Ili tako što smatramo da naši mali andjeli ne mogu mimo svet... šta ima veze ako se malo opuste... važno je da su dobri, pošteni ljudi... da su dobri djaci, studenti... ta bez čaše dobrog vina ručak nije ručak, pametni su Francuzi... važno je da se ne drogiraju, prostituišu, da nisu kriminalci... od dva zla biraj manje... svašta se dešava, ali baš našim andjelima nema šansi... ta niko nam nije alkoholičar... tako je cool kad se malo opusti...pa ne možemo ga pratiti u stopu... prepametni su... ta uradili smo sve što smo mogli... krivo je društvo... država...
Bezbroj izvinjavajućih razloga za ono što smo propustili ili propuštamo. Alkoholisanje je zlo. I baš kao takvo, zaslužuje našu maksimalnu pažnju. I način. Nismo eksperti, naravno, niti junačine pred vetrenjačama, ali odlično poznajemo svoju decu i ako radimo na vreme - možemo mnogo toga. I to od trenutka kad smo ih rodili. Zato smo roditelji. I nema tu povodjenja za ''svima'', jednostavno mislim da je svako njihovo piće opasno. Naravno trudim se da prilagodim način, ali nismo uspeli da naša deca uopšte ne piju. U odnosu na ono sa čim se svakodnevno srećem, ipak sam zadovoljna.
PS Ovu temu sam otvorila jer sam se do jutros ''nosila'' sa dva sinova druga... I nije prvi put... Nisam otišla na posao. Roditelji ih nisu čak ni zvali. Užas jedan, eto. Moj mali andjeo kaže da zna dokle ide. Pitanje je...