Podele i zloupotrebe

LEGENDA O PANSLAVIZMU

Jedno pitanje dolazi mi sad na pamet, koje možda baš u ovom trenutku zanima I vašu dušu. Ja ga neću obići niti ostaviti neodgovoreno. Vaše pitanje glasi: Zašto se zapadna Evropa, ne izuzimajući ni Englesku ni Francusku pa čak donekle ni Ameriku, plašila kroz cello stoleće od tako zbane slovenske opasnosti? Moj odgovor glasi: zato što su gospodari, u kojih su Sloveni robovali, slutili, i vec osecali, ustanak robova, i svoj strah, - da bi lakše podneli, - preneli vešto i brzo i na sav ostali svet. Slovenska opasnost nazvata je panslavizmom, a svet koji se od svih političkih bogova uvek najviše plašio pan-a, brzo je dao sebi sugerisati jedan novi strah, i brzo, bogovski brzo, stvorio maštom ex nihilo jedan ceo svet jezivih kombinacija. Ko je izmislio panslavizam, i objavio ga svetu? Pangermanisti. Da, pangermanisti su izmislili i objavili svetu panslavizam. Čovek uvek ceni druge analogno sebi. Kad postoji pangermanizam, zasto ne bi postojao i panslavizam? No neka bi to analogo suvenje ma koliko važilo kao pravilo, ovde je ono netačno. Pangermanizam je postojao i postoji, dok panslavizam niti je postojao niti postoji. Poznato je da postoji pangermanska stranka, kako u Nemačkoj tako i u Austriji. Poznato je, da postoji pangermanska žurnalistika, i pangermanski klubobvi, panagermanski novčani zavodi, pangermanska literature, organizacija. Dok u slovenskom svetu – ja bih to zvao kao Slovenin, ja bih to otvoreno priznao kao sobodan čovek – ne postoji ništa od svega toga u nanskavustuljin snuskz. No postoji u slovenskom svetu nešto, što је sasvim različito od panslavističkog bauka, postoji jedno osećanje, jedno osećanje samo, koje je imalo mnogo više primene u literature nego u politici, postoji – slovenofilstvo. To je ono isto osećanje bliskog srodstva i krvne simpatije, koja postoji u Italiji za Francuze, osećanje daleko od kakvog političkog panromanizma, ili ono isto osećanje, koje postoji u Sjedinjenim Državama za Englesku i u Engleskoj za Sjedinjene Države, opet osećanje daleko od ikakvog fanatastičnog pananglikanizma. To je jedna sentimentalna čežnja za srodnim, jedna nostalgija krvi, jedna organska bojazan zbog udaljenosti od svojih No ako bi se u tome savenofilsvu osetila baš I jedna nota jača nego li u romanofilstvu ili anglofilstvu, - a i ja mislim da se oseća, - to je sasvim prirodno i разумљиво. Ljudi koji stradaju osećaju se mnogo srodniji nego ljudi koji gospodare, mi Sloveni se volimo i tražimo, jedno kao Sloveni a drugo kao robovi, koji trpe od istae nepravcde, od iste naduvene gordosti, i od istog prezrenja. Ko će razumeti roba kao rob? I ko će pomoći stradalnika kao stradalnik? I suze su slatke kad se u dvoje plače. I ropstovo je podnošljivije kad se rob nasloni na roba. Mi Sloveni se volimo, i mi Sloveni se borimo za oslobodjenje, no niko od nas ne misli na grupisanje svih Slovena u jednu državu, pod jedan skiptar. Ne, čak niko od nas ne pomišlja na kakvu federaciju budućih slovenskih država na suprot kakvoj drugoj antislovenskoj federaciji. Mi isto tako malo verujemo u prvu kao i u drugu. другу. O jednoj federaciji mi svi mislimo, to je istina, no o jednoj federaciji, koja bi bila na sreću svih ljudi na zemlji onoliko isto koliko i na sreću svih Slovena. Svi mi mislimo o skorom realizovanju jedne svesvetske, svečovečanske federacija slobodnih država i slobodnih naroda. Samo tu federaciju mi zamišljamo ne na osnovu rimskog prava, nego na osnovu hrišćanskog prava. No dozvolite da počnem iz početka ovu misao, i da sa njom završim.

Nikolaj Velimirović
http://www.rastko.org.yu/svecovek/duhovnost/index.html

SVEČOVEČANSKO BRATSTVO

Nemački general Bernhardi veli u jenom svom novijem delu: „naše poslednje obračunavanje biće sa Engleskom“. To nije usamljeno mišljenje jednoga ambicioznog vojnika, nego svih vodećih krugova u Viljemovom Carstu. U vreme ovog rata štampana je u Nemačkoj jedna duga kolekcija ratnih knjiha: na poleđini tih knjiga bila je ispisana stara rimska deviza, koja se odnosila na Kartagenu: Ceterum censeo Britaniam esse delendam! Sa svim naslednici Rima! Gospodarstvo nad svetom, - to je rezime nemačke političke filosofije novijeg vremena. Do kraja podržavati Rim, do kraja obnoviti Rim, do kraja se služiti rimskim, paganskim metodima!

Engleska ima dugu ideologiju. Jedan poznati engleski književnik piše: ceo svet stoji na jednom istorijskom preokretu, jedan od dva suprotna principa mora pobediti: ili vlada vojnika ili vlada građanina. Tako pišt Konan Dojle.

Mi Sloveni shvatamo ovu titansku borbu malo drugačije s naše tačke gledišta. Ovo je borba Rimljana i Hrišćana, gospodara i robova. Mi se zaista nalazimo na preokretu istorije Da li će pobediti nemački nadčovek ili slovenski svečovek? Julije Apostat ili Isus Galilejanin? Snage balansiraju, no mi ne sumnjamo u preokret istorije u korist svečovečanskog ideala.

Mi znamo, da su Englezi i Francuzi Hrišćani kao I mi; mi dopuštamo, da si pmo o bolji od nas; no Hrišćanstvo je kod nas, Slovena, kod nas robova, dobilo jedan naročiti izraz, i jednu naročitu interpretaciju. Svečovečansko bratstvo, to je naš izraz Naši najmoćniji umovi tako su se izrazili. Tako se izrazio Mickijević i Dostojevski, Tolstoj i Solovjov. Mi znamo šta znači biti rob, za to mi nećemo da ima robova u svetu. Mi znamo koko čoveka prlja i udaljuje od Boga rordo gospodarstvo nad drugim ljudima. S toga mi ne ćemo ni sebi ni drugima dopustiti to gordo gospodarstvo nad drugim ljudima. Mi, robovi, nemamo spoljašnjeg kulturnog sjaja koliko naši gospodari, ali imamo više duše, mnogo više duše, kao što su više duše imali Hrišćani u katakombama nego cezari na Palatinu.

Ali zrar smo mi zbilja robovi, mi Sloveni? Zar s tako širokom dušom može biti rob? Zar s idealom svečovečanskim i s oduševljenjem apostolskim može čovek biti rob, pa ma ga držali u lancima, i davili u katakombama? Zar smo robovi mi, koji pružamo ruku celom svetu u nudimo bratstvo i ljubav svima? Mi, koji govorimo jezike svih naroda, i razumemo stradanja svih duša? Mi, koji smo gledali sve, slušali sve, proučili sve, osetili sve, i strpljivo sačekali svoj red da progovorimо? Zar smo mi robovi? Ne, gospodo. Robovi nismo mi, čije je telo do sad bilo u ropstvu, no oni, čija je duša i sad u ropstvu, Robovi su oni, koji robuju svojoj žeđi za gospodarenjem nad braćom svojom. Robovi su oni, koji su izabrali sebi jedan prehrišćanski ideal za svoj cilj iI svoju sreću. Robovi su oni, kojiи svoju slobodu ne mogu da odvoje od svoga mača. Robovi su oni, koji začikavaju i traže krvave obračune s drugim narodima. Oni su robovi stare terminologije ropstva i slobode, oni su sputane sluge preživljenih ambicija, prezrenih ideala, nazadnih pojmova o istoriji, i obskursnog morala moći.

Ali za sve to mi ih ne preziremo, no sažaljevamo. Za sve naše mučitelje mi imamo samo sažaljenje, jer znamo, da triumph mučitelja samo je prolazni triumph. Mi ne želimo da naši gospodari budu izbrisani sa lica zemlje. Ne, mi želimo da i oni udju u уђу u svečovečansko bratsvo, neupropašteni, neponiženi i neizmučeni od nas nego od svoje savesti. Oni su nama bacilli rukavicu, i mi smo je primili. Naš Ustanak su izazvali, oni su ga nametnuli. Pa ipak mi bi sutra, kada se preokret istorije izvrši, najviše voleli, da njima možemo baciti maslinovu granu, i da im samo jedno možemo nametnuti: opšte bratstvo, - opšte bratstvo i dobru volju. Jeste, opšte bratstvo i dobru volju!

Vrši se prekret istorije. Nekoliko hiljada milja odavde rešava se sudba celoga sveta, svih kontinenata i svih okeana. Svaku moju reč, izgovorenu ovde pred vama, na slobodnom forumu Velike Američke Republike, - svaku moju reč u ovom času, prate hiljade bolnih, samrtnih uzvika ljudskih na karpatskim planinama. Tu je prvobitna kolevka svih Slovena. Tu se rešava nešto krupno, nešto što će i za Ameriku važiti. Tu se bore dva principa, dva sveta: Soča sa Šravdom; Rim sa robovima; Gladijatori sa Hristom.

Ja uvek verujem u krajnju pobedu Hrista +

Nikolaj Velimirović, Ustanak robova, 11.09.2005.
http://www.rastko.org.yu/svecovek/duhovnost/index.html

Uvek me poražava svesna upotreba naših prirodnih razlika, ali i primitivnih podela protiv sebe. Ustvari ne sama upotreba, nego to što je laka, što smo toliko glupi da se odmah sami nudimo, što ništa nismo naučili, što smo podložni, što ''za tudje babe zdravlje'' polako nestajemo prepuni bola. Kao da smo se urotili protiv nas samih. Nije ni čudo što se niz srpskih religioznih običaja zasniva na umiranju, mrtvim...

Zavadi pa vladaj! U tri reči je stala kompletna ''filozofija''. Istinita. Ko je sa uspehom primeni, stvarno će po tom modelu zavladati i po istom modelu moći da vlada...
''Ovce ostaju ovce, samo se čobani menjaju'' - (ovo je stvarno rekao smenjeni direktor sindikalnom predsedniku koji je vodio ''sindikalnu'' akciju za njegovu smenu, a na sastanku na kome je smena izgalasana).

"Ne daj Boze da se Srbi sloze"

Ko su sledbenici selefija u BiH?


Tajne službe prate delovanje ekstremnih grupa u BiH koje bi mogle da predstavljaju "terorističku pretnju". Zvaničnici BiH u tom kontekstu sve češće pominju tzv. selefijski pokret.

"Pojam selefizma označava prve generacije u historiji islama i historiji muslimanskog mišljenja i taj pojam se odnosi na prve dvije ili tri generacije muslimana neposredno nakon vremena poslanika (Muhameda a.s.)" kaže u intervjuu za Dojče vele prof. dr. Rešid Hafizović, redovni profesor Fakulteta islamskih nauka u Sarajevu. Dr. Hafizović smatra da većina onih u BiH, koji sebe danas smatraju sledbenicima selefija, ispoljavaju militantne navike i da između selefija i vehabija nema značajnije razlike.

Kako se selefijski pokret manifestuje u BiH?

"Kako živimo u vrijeme u kome se sve zloupotrebljava, pa i najranija tradicija i oni segmenti koji su u njoj najsvetiji, svjedoci smo jedne pojave u BiH koja se pokušava definirati kao neka vrsta selefističkog pokreta koji više nema toliko predznak religijskog nego ideološkog. Dakle, to je jedan pokret koji čak pokazuje neke svoje izrazito militantne navike, pokret što se skriva iza jednog naslova koji se odnosi na prve dvije ili tri uzorite generacije muslimana. Skrivajući se pod tim naslovom oni zapravo pokušavaju promicati neke potpuno druge sadržaje i metode borbe koji nemaju ničega zajedničkog sa islamom i sa prvim generacijama muslimana. O tome se u Bosni tek počinje govoriti, no još nemamo potpunu definiciju niti imamo puni sadržinski opseg te pojave koja ovdje iz dana u dan poprima sve jasnije konture. Vjerovatno ćemo morati da čekamo još neko vrijeme da vidimo tačno ko su zapravo pripadnici tog pokreta i šta je njihov glavni cilj, šta je svrha njihovog djelovanja i šta je strategija, ako je uopće imaju, koju oni žele provesti, da li u Bosni ili na prostoru šireg okruženja to ćemo vidjeti."

Nema značajnih razlika između selefija i vehabija

U čemu je razlika između selefijskog i vehabijskog pokreta i ko su ljudi koji u BiH pripadaju ovim grupama?

"Mislim da, koliko god se možda i leksički i semantički tu pokušava povući razlika između selefizma i vehabizma, s obzirom na praksu koju i jedni i drugi očituju, tu nema neke bitne razlike. Gotovo bih rekao da je ovdje samo formalna razlika u terminima. Suštinski, mislim da se radi o potpuno istovjetnoj populaciji, a na osnovu onoga što smo do sada o vehabizmu i njegovim baštinicima znali, uglavnom su to ili ljudi iz ruralnih sredina ili ljudi koji su u svom životnom narastanju uvijek ostali negdje na raskrsinici, na pola puta. Kratko rečeno, uglavnom su to ljudi koji nemaju neku naročitu niti duhovnu niti svjetovnu naobrazbu. Mislim da će vrijeme pokazati, da je vjerovatno riječ o toj populaciji."

Kakav je odnos Islamske zajednice prema ovim pojavama?

"Mislim da tu, na žalost, nikakav odnos ne postoji jer (Islamska) Zajednica inače u posljednje vrijeme sav svoj rad očituje na način jedne potpuno pasivne prakse. Sve pojave koje se na različite načine pokušavaju dovesti u vezu sa Zajednicom ona nemilosrdno odbija i odbacuje, ali nikad ne pokušava objasniti cijelu stvar. Ako ima neke argumente koji bi trebali biti validni ili bi trebali obesnažiti argumente drugih ljudi ili medija koji pokušavju dovesti u vezu Islamsku zajednicu sa takvom vrstom ljudi, onda Zajednica obično ustukne i zašuti. Bojim se da i u ovom slučaju Zajednica ne misli da ima ikakve potrebe da reagira na nešto što, evo, izgleda postaje neka vrsta izazova, ne samo za nju nego vjerovatno i za sve druge relevantne institucije u ovoj zemlji. Mislim da Zajednica o tome uopće i ne razmišlja a kamo li da ima bilo kakav konkretan odnos s tim ljudima iako će ti ljudi u potrazi za dodatnim legitimitetom vjerovatno iskoristiti priliku da kažu kako oni imaju nezvaničan odnos ili vezu, da li sa pojedincima u Zajednici ili sa samim njenim vrhom. Ali takve stvari vjerovatno ne treba uzeti zdravo za gotovo nego to treba dobrano provjeriti."

Islamska zajednica može da predupredi negativne posledice

Da li bi Islamska zajednica trebalo konkretnije da se odredi prema ovim pojavama?

"Iz moje prakse, mogao bih reći da još uvijek Zajednica ni predumišljajno ne pokušava da se osvrće na takvu vrstu pojave, a kamo li da razmišlja o uspostavi neke vrste odnosa kako bi preduprijedila neke vrlo negativne i nemile posljedice koje bi se mogle pojaviti, a bile bi negativne i za nas pojedince, građane ove zemlje, i za instituciju kakva je Islamska zajednica. U svakom slučaju, bile bi negativne i za te ljude koji, narodski rečeno, 's lučem traže belaja' samo da stvari ne budu kakve bi trebale biti. Vidim iz onoga što mediji javljaju da, kao i militantni vehabizam, imaju namjeru da u duhu vječitih popravljača svijeta, osjećaju potrebu da stvari promijene makar stanje stvari bilo i gore nego ranije. To je još uvijek pojava koja tek poprima svoje konture i trebat će vremena da vidimo koliki je broj njihovih pristalica, kakva je njihova strategija, kakve su metode njihovog rada i šta oni uopće žele."

* * *

Rešid Hafizović rođen je 1956. god. u Potočarima kod Srebrenice. Postdiplomske studije je završio u Zagrebu na Katoličkom bogoslovnom fakultetu 1989., a na Filozofskom fakultetu Sarajevskog univerziteta doktorirao 1993. na temu: "Filozofsko-teološko učenje o Logosu u djelu Muhyiddin Ibn 'Arabija". Redovni je profesor na Fakultetu islamskih nauka u Sarajevu.

Samir Huseinović